vladd

Znas kako Doktore, decenije rada u labu, merenja i petljanja sa kojekakvim spravama i pojavama, poslednjih deset u labu za elektroniku plazme, ostavi nekog uticaja, nesto sistematicnosti i pomalo znanja..pa ako se to ne primeni u ovom igranjcu i pomire reference, pravila i zakonitosti, ako se masta i luduje bez osnova, nema mirnog sna. Kada vec doktorima moram stalno da pojasnjavam moje tacke gledista na zajednicku tematiku zabave.

E taj sladji san je meni sustina, a sve zajedno zvucace sigurno zadovoljnije. A zvuk se uvek i beskrajno nesto popravlja, inace ode smisao kerefeka.

Tako da, Lemicu, ovo smatraj samo kao otskrinuta vrata problematike, gde se vidi sarenilo detalja, koliko mozemo da uticemo na neke, kako prevazici ili napraviti marginalnim nedostatak informacija ili detalja prostim predimenzionisanjem, i kako se neke nepodobnosti ne mogu resavati ili poboljsavati spoljnim ili dodatnim postapalicama, ako je napravljen bazni promasaj. Dobar, predimenzionisan trafo(u velicini jezgra i maloj mirnoj struji), cak i sa komercijalnim, obicnim kvalitetom jezgra, ili vise trafoa, dobar grec sa snaberima(soft rikaveri diode), dobar LCLC filter, resavaju 90% problema. Ostalih 9,99% je problematika post regulatora, emi ili rfi filtera, perli, keramika i slicnih "djindjuva"..

To je opste, brzo uputstvo, da se ne smara sa objasnjenjima. Precica. Cak i da se pokusa ozbiljniji, drugaciji pristup, limit je u jezgrima, komercijalno su dostupna u prilicno uskom izboru, oblika, debljina i kvaliteta limova. Kvalitet "elektricnog" gvozdja se recimo ogleda u sto manjem procentu ugljenika, procentu aluminijuma i mangana(koji treba da bude nesto manji od 1%, ali proizvodjaci drze procente izmedju 0,1 i 0,5%, ustede), zatim procenat nikla, koji moze da se modeluje do nivoa permaloja, 5, 10, 40 ili 70%, ali se i tu minimizira...mnogo su precizniji i opusteniji sa jeftinim silicijumom...od 1,5-3%, vise silicijuma je bolje, medjutim utice na tecljivost metala, mogucu debljinu lista, probleme sa sekundarnom rekristalizacijom, poskupljuje tehnologiju izrade,... na kraju, orijentisane ili neorijentisane kristalne strukture, orijentisano gvojze je znacajno bolje( C jezgra cesto imaju napomenu da se polutke sastavljaju sa oznakama na istoj strani).... a za zice, gde ne treba, se brine o kristalima Najveca je borba kvaliteta protiv ekonomisanja, smanjenja tezine i cene trafoa... Sreca pa isto to gvozdje treba i za motore, pa to obara cenu mas proizvodnje i drzi neki kvalitet...a i raja primecuje da su motori u nekim spravama trajali decenijama, a neke ne smes ni mrvu da preopteretis da ne izgore..

Upravo tako..neka stavi kakvo god jezgro.. Jos kada se pojave uslovi da se odabere tanje limce od 0.35, na recimo 0.20-0.25, igranjac do besvesti.. Nekada je kod trafomotaca bilo zgodno za toroide, imali su 4-5 velicina jezgara, uvek se moglo traziti broj vece jezgro za manju snagu..

Moze da zvuci drugacije, pa i bolje ako se loslinearac, najcesce tropinac ili slicna topologija zameni santom. Sant drzi trafo u radnom, konstantnom rezimu, ispravljac i komponente imaju manje prelaznih promena, variranja struje od minimuma do maksimuma. Tako da uticaj na efekte regulacije, i eventualno na zvuk, moze ste potraziti u tim razlikama rezima, ali je takodje odgovoran i trafo i ostatak ispravljaca, a ne samo regulator. E sad, na ovim, za silicijumske komponente relativno visokim naponima, otvaraju se unutrasnji efekti i mogucnosti nelinearnih ponasanja, pa je dobra regulacija malo zahtevnija. Slabo su se testirali dobri serijski i dobri sant regulatori na zvucnost, prakticno razlike niti bi trebalo niti bi smelo da bude. Inace nesto ne valja. Posebna je diskusija definicije "boljeg" zvuka, nekome se svidja mekan, zaobljen, topao zvuk, dominacije drugog harmonika i manjka visokih, i to je bolje, neko voli jasan i sterilan, vise hifi.. A ovaj Zenov sant sa neonkom je bazicni primer na kojem su prevazidjeni mnogi(slabo vidljivi) problemi, jos da se struja neonke baferuje sa recimo 6080....

Zen ti je preporucio sant za obe lampe, 2x20, plus variranje mreze, plus desetak mA za rad santa...60mA je fina mera i odgovara trafou. Naravno da ne treba da se rasipas strujama na tim naponima, nije zabranjeno, ali na kraju ispadne 10 kila gvojza a pola kile elektronike.. Mada, koliko vidim, viljuskar treba da je sastavni deo audiofilske opreme...

Nemoj to da citas da gubis vreme i stices pogresnu sliku o problematici. Klasican "word dropping" tekst, koji audiofilima treba da privuce paznju sa dva termina, "balansirano" i "sum". Ti termini treba da sluze vise kao alarm da je u pitanju neko slobodoumno muljanje sa terminima. Kombinovanje reci u slobodne tvrdnje. Ima tona toga korisnog po netu, ali je resenje jednostavno, koristi veci trafo sa malom strujom praznog hoda...ako neces da se zamajavas sa detaljima konstrukcije..da nominalno radi sa 30-40% svog kapaciteta Najveci problem je materijal od kojeg je napravljen trafo, narocito jezgro(materijal i debljina lamela), nacin iskoriscenja trafoa, da li je maksimalno napregnuti ili ima lufta, strucnije, koliko je ispod kolena indukcije odabrana radna tacka, i zatim ostali konstruktivni odabiri, definisan gustina struje kroz bakar, nacin motanja(bifilarno, sendvich, raspored slojeva, sild..), sprega...opsta mehanicka ucvrscenost..da se bakar ne greje posto ima pozitivni temperaturni koeficijent...itd.. P.S. Procep sluzi da se smanji mogucnost zasicenja, ali mi do nje nismo ni dosli, inace bi bio splajen primar.. crva nije ni bilo.. Problem je u nelinearnosti krive magnecenja jezgra, trecem harmoniku struje, a to se ne moze izbeci, ali se efekti mogu upotrebljivo smanjiti.

Meni se cini da je generalizacija pocela od slicnosti, siklja struja kao u A klasi, mora da je sonicno. Tvrdnja je slabo dokaziva, a jos gora za negiranje, posto uvek postoji kritican sistem i uvce kao ocenjivac, a malo je korisnika sa dramaticnim sistemom vrednosti apartmana na Menhetnu, a jos manje sa talentovanim, skolovanim ili sertifikovanim uvcem, da bi se izveo korektno pouzdan sonicni dokaz, a i kome treba...bitna je prica. Pitanje je prosto, ali je odgovor solidno slozen. Sve je u radu samih komponenti i prilagodjenosti regulatora potrosacu, potrebnih karakteristika regulatora i rezima rada potrosaca. Ne postoji precica i opste resenje..iako se lako upadne u tu zamku.. Dobar regulator mora da ima odlicnu karakteristiku regulacije, potiskivanja smetnji i ripla, mali izlazni otpor i veliku dinamiku, i rada i reakcije...pa koje god da je fele.. Takodje, ekstremno bitan je i trafo, ali se on izrazito zanemaruje, posto tvikovanje zahteva specificno znanje, resurse i adekvatnu primenu doticnih. Lakse je dati znacaj "jednostavnim" detaljima, tu je najveci profit...

Ja i kada sam u nesto nesiguran, posumnjam u logiku ili izgubim korelaciju, u vezi audio tematike(tu sam puno propustio), pogledam pre svega stav papa Nelsona o tom detalju, i kockice se sloze... On zaista nema ni nervozu ni potrebu da uzgaja magiju. Prilagodjava se vremenu i obicajima, ali cvrsto stoji sa obe noge na zemlji. Vise je inzenjer nego trgovac, pa makar ne vozio Bentli.

Velicina pada napona transformatora, rasterecenog i opterecenog strujom I, je jednaka naponu na primaru kada se kratkospoji sekundar uz protok doticne sekundarne struje I. Tako se moze proveriti karakteristika konkretnog(ne teorijskog) trafoa, i obracunati one silne "...anse". Na primaru variak(i voltmetar), na sekundaru ampermetar izaziva kratak spoj, i unapred se dobiju padovi napona pri potrebnim strujama. Definise se variranje napona sekundara pri minimalnim i maksimalnim radnim strujama, i prema toj varijaciji napona preduzmu koraci regulacije i filtriranja.

Cak su i temperaturu slagali

Dobro je za vezbu Preporuka bi bila serijski regulator, za visoki napon, da ne mucis trafo sa sant regulatorom i konstantnim opterecenjem, a da imas stabilan napon na lampionima. Sledeci put naruci trafo sa bar jos par izvoda na sekundaru, recimo na 10% manje od max napona. Bez obzira na Cajinu legendarnu izjavu da je samo vruc trafo dobar trafo, sto je malo nezgrapno receno ali je podrazumevalo maksimalno iskoriscenje, bolje je da trafoi budu hladni, kada nam se vec moze, za diiy. Dobar serijski regulator je isto dobar kao i dobar sant regulator, ma sta audio gurui pricali i koristili nefer poredjenja za dokaz..

Bas me nesto cudi Naravno da je Edelinski koristio odlicna jezgra i reklo bi se staru skolu stavljanja bakra koliko treba a ne da je bitna stednjica.. Ja sam rekao sta DC komponenta radi magnetnom materijalu, verovao to neko ili ne, i to nije podlozno ni veri ni mistici audiofilije, vec dokazano i prihvaceno kao elementarno pozanavanje elektromagnetizma A da li ce nekome da zuji trafo, i da li neko ima ili nema dc u svojoj instalaciji, to je problematika posebnih okolnosti. RF sigurno ne zuji, magnetostrikcija je normalna pojava, preostaje amorticovanje tog desavanja i smanjenje efekata. Ono sto je jasno je da trafoi sa kvalitetnim i namenskim jesgrom, korektno namotani i utegnuti, daleko manje ispoljavaju efekat zujanja na nominalnoj snazi.

Znas kako, DC u mrezi ima nezgodnu osobinu da umanjuje magnetnu permeabilnost jezgra mreznog trafoa. Pa kada je trafo nategnuto projektovan, sa gustinom fluksa pri gornjoj granici, onda mu svaka vaska smeta. A permeabilnost varira i od eventualnih mehanickih udara na jezgro, i od grejanja i na kraju od starosti trafoa, zbog prirodne rekristalizacije. Zato je krucijalan kvalitet jezgra, debljina i materijal laminata. A motanje komercijalnih trafoa sa maksimalnom permeabilnoscu ukljucenom u racun znaci manje bakra u primaru, manje bakra u sekundaru... Pa se tacka kompromisa pravi na toj granici odredjene pouzdanosti i profita. I to je komercijala. Veca gustina fluksa, vise Webera po metru, veca magnetostrikcija, vece sanse za zujanje.. Zato vremenom, neki prozuje, neki ne, kakva ih staracka sudbina snadje. Ako se zeli pouzdan trafo, otporan na dc i na starenje jezgra, radi se racun za rad trafoa daleko od granice zasicenja, pa mu apsolutno ne smeta dc u mrezi, i ne pati vidljivo od promena permeabilnosti. Zato ja vise volim modelovanje trafoa, makar i neefikasno i neracionalno( cisto diy prenemaganje) , ali sam umesao prste i u tip i kvalitet jezgra, i u odabir zice i u raspored slojeva namotaja...pa ako je nesto nesvidj, motaj ponovo.. Ne motamo hiljade trafoa, pa da nam nekoliko dekagrama prave ustedu bakra u desetinama kila..

Bespotrebno je koristio 4 konda...dva duplo manja rade isti posao, bolje.. Osnovni uzrok zujanja trafoa je magnetostrikcija jezgra, tako da treba naci pravi razlog bruma i odrediti potrebnu ili mogucu metodu za resenje problema. Sto su trafoi napregnutiji, veca je magnetizacija i veca je magnetostrikcija..

Mala greska je u pitanju, taj kljuc 11 je slow blow za 300A istopi se i raspadne..slucajno probato.. Treba skinuti po jednu nulu, dovoljno je za pakao.

Jeste to bolest, kao perut, nude se razna resenja i postoji industrija borbe protiv posasti, Lemicu, ali, industrija ima jednu pricu i resurse, a audiofili su zrtve kojima se nude pre svega skupa i pausalna, univerzalna resenja. @Zen Mod Sreca moja pa nemam jaci trafo od 300W u pojacalima... Ali nisam nesto presrecan od te srece.. Imali smo problem sa rf izvorom, 13,56MHz, 1KW, lampas sa EIMAC-om za plazmu, prvo, nije se mogao prikaciti bilo gde, da ne pogasi redenik osiguraca, a drugo, ako negde i uspe, ne moze da se kaci na eksperiment, cim dodje do nekih variranja, snage ili mreze, prekid rada..pride je bio za 220V, pa je jos gori na 230.. Dok se nisu odvojile faze za motore(vakuum standovi 1-3KW), za izvore(najmanji je 500W, nekoliko po 1KW) i treca za laku konjicu, mernu opremu i racunarcice... Sada je to srecna zajednica vakuum pumpi, snaznih izvora i merne opreme, sa posebnim uzemljenjem, sum i spajkovi su 2-3mV ..uuu kasnim...

Po meni ne bi trebalo da unosi problem(dok ne izbija pri ukljucenju pojacala), i bolja je opcija s obzirom da je manje mase, i dobrih, definisanih kontakata, i na prikljucenju i u mehanizmu. Dok su recimo kontakti klasicnog u milosti sile zavijanja...stanja kapice i opruge.

Ja recimo "sonicno" ne bih znao razliku, i da li taj klasicni treba da je u pcelinjem vosku, npr(sala naravno ), ali bih se zamislio, ako me vec sam osigurac ne bi "opomenuo" da imam prikacena recimo dva toroida od po 1KW.. iz neke mocne igracke..ili realnija situacija par trafoa po 500-600W i jos dva- tri i od 100-200, svi zajedno ukljuceni na razvodnik..sa prekidacem Mislim da bi trebao osigurac za pogon motora, da propusti impuls struje ukljucenja... Za te situacije, topljivi je brzo, jeftino i lako resenje..specijalni osiguraci bolje i skuplje..

'Jutro, Lemicu. Nije bas sa cvoristima pa do Djerdapa. Postoji i distribucija, trafoi i sistemi za korekciju faze u distribuciji, inace bi bilo vatrometa. Pride, svi ti sistemi anuliraju impulsne smetnje. Sto se tice filtracije, radi se na dva nacina, apsorpcijom pikova i odvodjenjem smetnji u zemlju. Mozes da imas supresore izmedju faze i nule, ili rfi filtere uz dobro uzemljenje. Vecim presekom zica smanjujes otpor instalacije i mogucnost devijacije sinusoide. Ako su samo smetnje ostale, low pass filter bi trebao da odradi svoj posao, ako ne, onda postoje aktivne tehnike, aktiivni filteri, koji definisane harmonike u mrezi ponistvaju ubacivanjem ponistavajucih harmonika..ali je to resenje izvan ...opcija Dobro bi bilo snimiti zvrkove po mrezi, i odabrati filter, koji pokriva bar vecinu problema. Ne random filter, vec cak mozda ii trimovani za odredjenu frekvenciju.

Moze i to ab-Co-axial, ali bi resenje islo u smeru poseban inverter za audio, ili motor generator. S tim sto je u tom slucaju, posebno, nezavisno i dobro uzemljenje na prvom mestu vaznosti. Ne mozes da imas u svakom trenutku dve rasterecene faze, ali ni u svakom trenutku ne slusas muziku. Drugo, sporet i boiler su standardno pasivna opterecenja, osim u nekim slucajevima triacke regulacije ili indukcionog zagrevanja. Ali su ukljuceni povremeno. Sto se tice smetnji, one su u manjem delu vremena, a sto se tice opterecenja, imaju svoju instalaciju. Ono sto je dug period vremena u radu, a izaziva smetnje je frizider, zamrzivac i osvetljenje, narocito fluo cevke i swiceri za diode. Ves masina je vece zlo, i grejac i motor, ali period rada je 2 sata ...u nekom neutrealnom vremenu.. Posmatras odvojeno opterecenje i odvojeno izvore spajkova po mrezi. Odaberes dve faze na kojima nema svetla i frizidera... Racunam, vreme opustanja i slusanja muzike je odvojeno od aktivnosti po kuci... A svako za sebe moze da prebroji broj trafoa i snagu sa kojom raspolaze u sobi za zabavu...i da racuna da mu dodju jos dva drugara sa svojim igrackama...za probu..

A da ipak drugar, nevezano za majstore, potrosi par desetina evrica na instrument? Bice krajnje bezbolno, i za budzet i mrvica znanja viska..pa neka i spava u fioci veci deo vremena.

Sema je manje bitna, semu pravi svako prema svom prostoru i potrebama. Ono sto je zajednicko je dovodjenje bar dve rasterecenije faze na dragoceni sistem, da se ne bi doslo u situaciju "preneo sam pojacalo u deciju sobu i tamo bolje radi", zatim izbegavati fazu na kojoj je osvetljenje(i frizider-zamrzivac, koji relativno stalno radi sa nepregnutim motorom) za napajanje audio komponenti, i koristiti instalacionu zicu veceg preseka, bar za namenski prostor. Uzemljenje je takodje osobeni problem, svako ima individualno drugaciju situaciju, ponekad i tesko resivu, tako da ne postoji univerzalna sema, samo opsti principi, koji se primenjuju za svaku situaciju osobeno. I naravno, ne koristiti razvodnike sa vise od 5 prikljucaka po zidnom utikacu, a ni slucajno opciju par razvodnika na red..

Uopsteno ne. Izolacioni trafo ima svoje prednosti, ali i mane. Mane su, sto za reaktivna opterecenja treba koristiti 1,5 puta snazniji trafo, a to je 1,5 puta veca reaktivna komponenta u sistemu. A nase audio igracke imaju dosta (reaktivnih) trafoa na ulazu.. Obicno nakrcamo nekoliko komponenti u jednu sobu, jos ako je u pitanju ambiciozni ljubitelj muzike, u pitanju su nekoliko snaznih toroida sa velikim primarnim strujama, najcesce u jednoj sobi, na jednoj fazi, kako se instaliraju zidne uticnice po prostorijama. Tu ne pomaze filter, nego stemovanje . Rastavni trafo bi samo pogorsao situaciju. U tim detaljima, "industrija" je daleko u vecoj prednosti, i resenja smetnji su drugacija. Profi postrojenje sigurno ima razdeljene potrosnje, dovoljno velike preseke kablova i odlicno uzemljenje. Pa su resenja lokalnih smetnji nesto trivijalnija, posto je vecina problema predupredjena instalacijom. Za nase potrebe, trebalo bi analizirati instalaciju, razvode po sobama, snimiti spektralni sum po mrezi i devijaciju sinusoide, i videti da li je resenje u zoni rasterecenja mreze, ili filtriranja. Mislim da ne treba da objasnjavam da je stavljanje nekakvog filtera tamo gde je preforsirana instalacija nepotrebno i nebitno resenje...