vladd

Preneo sam MOJE iskustvo, i moj stav da to ne treba generalizovati. Da sve treba posmatrati racionalno i sa nekom, vec ustanovljenom logikom. Ja sam u svom iskustvu vratio film unazad, preslisao sve situacije i analize ponovo, i video u svakom(kog sam se setio) pojedinacnom dogadjaju gde sam "isklizao" iz korektne dijagnoze. Pride sam prihvatio savet Zage(neopterecene velikim znanjem) setivsi se da sam u jednoj od analiza imao i blago povisena bela krvna zrnca, sto je pripisano sezonskoj slinavosti, a ne upali isijasa, i refleksnom odzivu na donji abdomen. Pa sad, jedna kutija antibiotika ne moze previse da steti, kada vec nisam alergican. Nakon pola kile brufena i kojecega.. Jednostavno je svaka situacija i svaki dogadjaj podlozan analizi i logicnom zakljucivanju, ali pridrzavanjem uz opste znanje, greske su moguce, sticajem okolnosti. Jedino su audiofili dogovoreno nepogresivi u oceni nelogicnih stvari, ili pojava koje nemaju veze sa logikom. I jedino je lutanje u mraku neznanja sertifikovano iskustvo, bez analiziranja ikakvih prisutnih okolnosti. To je neprihvatljiva logika. Ma koliko nekome bila zabava u mastanju..neka pise romane...

Uzgred, da spomenem moju situaciju u poslednje dve i po godine, do pre sest meseci.. Naglo sam smrsao, sa svim prednostima i manama koje to stanje donosi. Nisam mogao da jedem, imao lupanje srca, nadimanje, tesko disanje..dok se nisam konacno iskrivio zbog bola u kicmi, kolenima, jednom pa drugom.... sto je konstatovano kao "degenerativni poremecaj"..sta god im to znacilo a nije long tail. Prosao sam silna ispitivanja, snimanja i merenja, osluskivanja i analize, i bez rezultata, sa sve gorom situacijom, sada vec sa ozbiljnim problemom kretanja..Uz preporuku lekara da moram i da mirujem i da se krecem... Lose spavanje, otezano kretanje je pocelo da izvlaci koncentraciju i povecava malaksalost. Dok nisam otisao kod Zage maserke. Kao masaza moze da pomogne bolu u krstima i opustanju zgrcenih misica. Zaga je krupna i jaka zena, bacila me na sto i pocela da mesi, vec sam pozeleo da se pravim mrtav, valjda ce mecka da ode, ali je bol u jednoj tacki bio nesnosljiv. I rece mi Zaga da je neka upala u pitanju, i napisa mi koji antibiotik da popijem. Posto sam bio sa zetom u pratnji, moze da me pridrzava, kaze da ima kod kuce taj antibiotik, i svratim na kavu, malo price i da uzmem. Medjutim, u prici i razmisljanju kako da se namestim a da mi oci ne iskoce od bola, zaboravim ja lek i krenem na NBGD.. Nema veze, subota je, ima u dezurnoj apoteci doma zdravlja. Odem, kaze treba recept, gde da nadjem recept, ima dezurna sluzba, nema guzve. Primi me jedna sicusna lekarka, ja joj kazem, a ona pocne pricu da mora prvo analize...ja joj spomenem Zagu, da cu sada da odem po nju pa neka vidi sta ce.. Posle malo sale, naravno uz dozu strucne sujete, dobijem ja drugi antibiotik... Elem, to je bilo resenje za upalu isijadikusa, jos se cekalo sest meseci da se potpuno povrati nerv i nestane bol..i pomoc prijatelja lekara, koji mi je savetovao da ne pravim pokrete dizanja i okreta... Nema bola, ja zdrav i pokretan, vratio kilazu....to nisam bas trebao...kolena funkcionisu, degenerativne promene nasle radnu tacku Sta bih ja trebao da pomislim o medicinskoj struci, ili recimo o njihovom stavu o vakcini, Zagi i njenom efektnom stavu prema mom problemu i prema mom konkretnom iskustvu.. i upropascene dve godine.... da sam kojim slucajem neki priprost covek ili ne daj boze malogradjanin? Ali je logika ostala, selekcija dogadjaja i informacija takodje, lose iskustvo nije primer za generalizaciju...

A da formiras novu temu, sa ovim tipom diskusije...tipa "uticaj otpornika....pardon gama zraka na sablasne nevene"? Inace, svakome ponekad prelije casu i audiofilsko prenemaganje i uskotehnicko tupljenje. I sta ima da se pravi po Zenovoj semi kada ne koristi ni Kiwame ni Mundorf, ni mpingo ni pcelinji vosak Elem, svako ima neku struku, i iskustvo, i u svojoj struci ima jedan stav o nadrilekarstvu i zmijskim vodicama, ali za drugu struku to ne vazi. Ali taj stav je, da kazem intiman, ono sto zabrinjava je odsustvo logike, i to najprostije dedukcije, kada se ne zeli ili ne moze shvatiti sustina. Pa mozda, u novoj temi, da bar razjasnimo logiku...

Ima tu duboke istine. Ali se umetnik radja, i veliki su retki. Jaaako retki. A negde su prevelike pesnicke slobode i poveliko naivno slikarstvo. I to je neki rang umetnosti. Kupuju delici iza kojih stoji nauka, koje je modelovala nauka, dugorocno naucno istrazivanje i kreativnost a ne umetnost, pa su ti produkti nekako u funkciji podlozni vise nauci nego umetnosti.

Uzgred, svi koji tvrde da Kiwame strahotno zvuci, eno Zenovog Irona, komplet sprava i prilika za dokaz tvrdnje. Izuzetno jednostavna obrada signala, izuzetno suptilni gain, usamljene komponente, podlozne lepoti zvuka otpornika, cak zgodno sa trafoom, ako postoji i promil tacnosti tvrdnje, na takvoj spravi ce se videti..pardon, cuti..i to poboljsanje Cist izazov za audiofile. A pride vrhunska izrada, tako da eliminise dosta uticaja, ostaje cista promena otpornika i eventualna promena zvuka..

@Stradi Mozda bi nesto diskutovali da si me pitao za razliku u zvuku pre 30 god, sada mi je merni uredjaj u autu. Nemoj da svodis podelu na levo i desno. Slusni aparat je vrlo individualna stvar, i to je sustina. Ne moze se iz individualnog osecaja praviti opsta formulacija. Ako je opsta, mora da ima jasne korelacije, a ne pojedinacne. I to je rec samo o culu, prostor da ne spominjem. Inace, sa culima, odosmo na druga polja, videli vanzemaljce, ravnu zemlju i sli..ljudi videli, oslonili se na culo..dokazi da nisu? Kada si mas inzenjer, onda znas unapred da dizel ima veliki obrtni momenat na malom obrtaju, znas i da elektromotor ima maksimalni obrtni momenat i pri nula obrtaja, i jasan je efekat koji ce sve to imati na ubrzanje. I da ce onaj sa najvecim, najbolje da staruje.:) Cak i kada znas broj obrtaja, prenosne odnose, obim tocka, moze se izracunati i konacna brzina, i na kraju izmeriti i potvrditi uz minimalno odstupanje. Tacnost zavisi i od okolune, pravca i intenziteta vetra. U tome je sva poenta. Konkretan ulazak u kola i voznja mogu samo da potvrde te cinjenice, i nista drugo. I to su poprilicno jednostavne i opste cinjenice, sa kojima svaki korisnik moze da raspolaze. Inzenjer bi mogao da razmislja o nacinu kako da nesto unapredi, cak i informisani diyer, ali se mora malo bolje poznavati sustina, menjanjem pepeljare se nece poboljsati vozna karakteristika vozila, iako je i to nekakva "proba" Ja sad privodim kraju neke sitnice, cekam neke delove i nesto slobodnog vremena, za neke "polufabrikate", tako reci dzigove na dasci. I cisto sumnjam da ce nesto moci da se doda, ili izmeni a da se ne pokvari i rad sprave i pocetna ideja. Plus sto imam specificnu ideju da radim odvojene linije, uskladjene i uvezane, nece biti oniverzalno i svima kompatibilno pojacalo, npr, kao komercijala sa cincevima, npr, ili sa preklopnikom za vise ulaza, vec samo konkretan izvor...pa do ponora.. i za moju zabavu.. Mada mi je Damic ozbiljno uzdrmao sve zamisli sa prljavim i neaudiofilskim DSP+aktiva.. Cinjenica je da je vecina pojacavaca sa dosta kompromisa, pa je vrlo lako razigravati kompromise, vrlo retki su kompletni, osmisljeni i u diy. Lako se podlegne glasinama i napravi greska. Ali, ono sto je najteze razumeti je sustina KORELACIJE, a to ne pruza ni slusanje ni merenje ponaosob. A toga najmanje ima, samo medju odabranima. Audiofili se gade merenja, uvaljaju se u osecaje, trgovci potpiruju mistiku i magiju..opsta radost.. A sprave su ipak elektronske komponente, kada budu neke druge, imacemo drugu pricu.:) I doticna korelacije je meni najinteresantniji deo, jeste gadan, ali je tako. Ako se negde napravi zvrk u signalu, pa prodje kroz oblikovanje, izadje kroz nesavrsen zvucnik, i u prostoru izazove specificne zone zvucnog talasa, i to bez povratne korekcije...jednacina sa bar deset nepoznatih...i zato je zanimljiva... Sta je tu nejasno...sto je komplikovano?

Odlican je momak. Mnogo prijatniji nego njegov idol Emanuel.

Mada je i dalje nejasno na sta se misli. U samom putu signala bi objektivno jedini bili grid stoperi. Ali ako se preselimo na visok napon anode, ili na deo katode, tu mogu da se pojave razlike. Iz prostog razloga sto kod lampi imamo i cisto kretanje elektrona, pa su svi gore navedeni efekti izrazeniji, prisutniji je direktan uticaj a ne indirektan. Nije rec samo o brzom driftu transfera energije, kao kroz zicu, vec slobodni elektroni formiraju tok i pojacavaju signal. Mada, ja jos nisam drzao u ruci 10W metal film otpornik. Karbonce i zicare da.

A gde?

Otpornik je parcijalno provodna nereaktivna komponenta u najvecoj, najdominantnijoj meri. Kada se pojavi potencijal na krajevima, elektroni krecu da se roje i da se pojavljuje drift, otezan specificnom i kontrolisanom strukturom materijala. To usporavanje drifra, dovodi do lokalizovanih intenzivnih kretanja i grejanja otpornika. Povecano haoticno kretanje i podizanje energije elektrona dovodi do sekundarnih pojava i distorzija drita u vidu dzonsonovog suma, koji je u najvecoj statistickoj meri random, ali ima i komponente oblika ili harmonika signala, u maloj, gotovo subatomskoj meri. Za efekat izlaznog drifta, prenesenog poremecaja, bitna je linearnost prigusenja, sto je posledica homogenosti i konzistentnosti materijala i odsustvo ukljucina. To ne utice na signal vise od ostalih uticaja, medjutim u vezi sa poluprovodnicima, moze da bude pojacano, ili da ima odredjene efekte na desavanja u poluprovodnickoj strukturi, zavisno od spektra suma, vise frekvencije su prodornije(u p-n spoju). I zato se za osetljive dizajne koriste otpornici visoke preciznosti, visoke tolerancije, 1% ili manje, malog suma i visoke temperaturne stabilnosti, 50ppm ili manje, naravno uz minimum reaktivnih osobina. Da se izbegne uticaj na rad poluprovodnika pri obradi, a narocito pri velikom pojacanju signala. Pa ako treba i kao takav da se silduje. I zato se zna gde i kako koji ide, i kakav treba da bude, kakve su mu sklonosti ka brljanju u signalu ili dizajnu(naslanjanju i vezi sa poluprovodnicima). I bitno je da je odabran po tim faktorima, da se priblizi idealnom. I izvan cujnog opsega osecaja. Kada krene da se cuje, nesto deblje nije u redu..:)

Da ne kvotujem bas ceo tekst.. Elem, kada pustis jedan uredjaj dva puta, on zvuci razlicito, cisto zog drugacijeg pritiska vazduha ili vlaznosti. I to znacajnije drugacije, nego kada se promeni tip komponente. Sa strane fizike prostiranja zvuka. Sa druge strane, zvuci drugacije posto je uvo nestabilni senzor, i zavisi od stanja organizma, a narocito ako je mozak opterecen nekim tekucim problemom.. Kada promenis komponentu postoji veliki bias, i to cesto snazniji, ako je psiha napunjena hvalospevima, i taj mehanizam je tesko racionalno savladati, a i nema neke potrebe, finale je zabava, i nije bitno sta sve doprinosi zabavi.. Sa druge strane, postoje projekti, merenja i predikcije, a zatim merenja verifikacije projekta. I zna se kakvu ce tendenciju zvuk da ima. Ako se izmeri dominantan treci harmonik, bice ostriji i neprijatan zvuk, sa dominantnim drugim, bice topliji. To se zna unapred, slusanje to samo moze da potvrdi. Sada postoje i simulacije sa vrlo visokom predikcijom desavanja, ali uz dosta ogranicenja, ili su basnoslovno skupi softveri, za visokom vernoscu simulacije procesa. Znaci, nike ne "slusa" sa osciloskopom, vec proverava rad uredjaja i predvidja okvirni oblik zvuka, i ustanovljuje odredjene korelacije lepote zvuka i rada uredjaja. I te korelacije su najpozitivnije iskustvo, posto je moguce kontrolisano modelovanje zvuka. Bez efekata fizike zvuka u prostoru. A kakav je finalni utisak, definisace prostor, vazduh i svaki slusni aparat ponaosob. Stavljanjem otpornika brenda x umesto brenda y je vise poenta biasa slusnog aparata, nego efekata. Naravno, ako su komponente pribliznog kvaliteta, sa malim tehnickim razlikama. Vishay je kupio Dale, a Nelson koristi Dale vec decenijama. Nelson se bavi audio dizajnom, a audio elektronika nije nesto znacajna, kao ni audio fizika, na svetskom nivou, da bi bilo neke revolucije ili napretka, kao u drugim oblastima tehnike. Hifi je mali deo velike industrije zabave, triziste na kojem i malisani uspevaju. Prosto je takva evolucija zbivanja. I to sto Nelson koristi sada Vishay, ex Dale, to je koriscenje izrazito kvalitetnih, stabilnih, preciznih otpornika. Pre svega temperaturno stabilnih, sa malim dzonsonovim sumom, posto se nekako Nelson bavi podgrejanom A klasom. Pa jos sa malo komponenti, selektovanih, uvedenih u uske rezime, kriticnih na izvore suma i smetnje. I tu je sve jasno. Problem je sto audiofili, a pre svega trovaci zmijskim uljima, pokusavaju da poture slusanje kao ultimativno univerzalno(iako je diskretan i intiman dogadjaj), iako je u svakoj prilici i svakoga dana u drugo vreme razlicit utisak, posto je to najlaksi nacin da se prosiri stado korisnika. Kada bi trebalo poznavanje tehnologije ili elektronike, ili tehnike merenja, trziste bi stalo na manje od 10% populacije. I tu je prost racun i sve jasno. I jedino je merenje univerzalno i svima od ravnopravne koristi. I sad, nudi se receptura, da se ode na audio vasar, ili radnju, i u nekom prostoru slusa odabran ili natrimovan materijal da stvori utisak, kao ispoliran auto. I da se na osnovu tog jednokratnog utiska, skupo plati komponenta koja ce se odneti kuci, i danima slusati, usviravati i navikavati na zvuk..pa onda malo tvikovanja sa butik-bias komponentama, zarad "poboljsanja", pa opet osluskivnaje, navikavanje, samoubedjivanje, sticanje "iskustva", koje mozak ionako drzi u memoriji 15 min...pa je otvoren za sledece. Jer, lakse je platiti nego uciti, lakse je verovati nego dokazivati, lakse je misliti da Nelson probava i da ne zna unapred sta mu treba, posto se ne poseduje svest da ista treba. Baca vudu magije i rasporedjuje komponente, valjda, onda osluskuje, onako mator, pa dodaje oduzima, stavlja zlato srebro i dijamante, ili mpingo ili kvantni Bybee, i uvek dobije jos bolji zvuk.. Ocito postoji svet iza ogledala, ali nebitno je ko je sa koje strane..:D Ne poturati Nelsonu, inzenjeru projektantu, vrlo uspesnom i svetski poznatom, audiofilske mantre i obrede.

Nebitno, to je nacin zabave, ali ne treba mesati pristupe.

NE, to rade audiofili i oni koji ne poznaju komponente i uredjaje kako rade, pa napipavaju Mislim one detalje, drift, stabilnost, dzonsonov sum, transfer funkcija.. Nelson ipak zna za desavanja i u komponentama i uuredjajima, i modeluje svoje sprave, kako treba da zvuce..ne napipava sonicnost razlicitih komponenti.. Ima i dizajnera kojii sire misticne price, ali ne Nelson, nije pre 33 god to radio, a ne radi ni sada.. Npr Dzon "lokner", da mu ne dokaljavam ime nepotrebno, saznao je tek ove godine za shot noise, a veliki je propagator zlatnog uvceta iako ima 70+ godina

Ovo je Nelsonov prakticno diplomatski, korektan odgovor. On koristi vec visestruko bolje nego sto su potrebni, i naravno da postoje fine ili jos preciznije alternative. Ali ne rece kako. I sigurno nije "na sluh", ali to nece reci neko ko je aktivan u audio industriji(osim kad povremeno neki od njih ne posizi i drekne da mu daju zvucnike sa 20ppm-a stabilnosti...pa ce da razmatra i sve ostalo toliko precizno), posto bi se auditorijum drasticno smanjio, ako bi se ulazilo u strukturu i tehnologiju otpornika.. Ovako svi negluvi mogu da roluju i osluskuju.. I da grade i stil i ukus. Pa cak i fan klubove brendova.

Impedansni pik ima veze sa mehanickom rezonancom, a posle toga rast impedanse zavisno od frekvencije, sto je karakteristika svake zavojnice. Peglanje impedanse nije imperativ, moze a ne mora, stvar ukusa, stvar pojacavaca, stvar ideje i dizajna. Pik impedanse, kada zvucniku u mehanickoj rezonanci faza prolazi kroz nulu(pa se ponasa kao generator povratne elektromotorne sile), moze biti opeglan damping faktorom pojacavaca, daljnje povecanje otpora znaci samo smanjenje energije signala na visim frekvencijama, to se ionako otseca skretnicom.. A moze se i ostaviti sve "neprskano" i nedampirano, i racunati na konstrukciju zvucnika, tipa sistem SET, sa bednim DF i sa sirokopojasnim drajverom bez skretnice..sto nije da nema svojih carolija.. Sve je stvar dizajna i zelje, treba detalje imati na umu i modelovati sta se zeli i kako se zeli. Nema univerzalne formule finog resenja. Meni je recimo bitnije da ima ravnu frekventnu krivu reprodukcije, u delu spektra za koji je zvucnik zaduzen, nego da se zvucniku linearizuje impedansa. Drzanjem na umu svih tih detalja, uz variranje dizajna i razmatranjem efekata, je pozitivno uskustvo. A nakon sve muke oko kutije, sledi muka u sobi, prostoru, prostiranju, lomljenju i difrakciji zvuka, posto sve zajedno daje finalni pecat zvucne slike. Mada je uvek lepo imati dobar zvucnik, makar i u losem prostoru..

1 metar je obaveza za anehroicnu sobu i standarde, inace se moze meriti i na pola metra, ili na zeljenoj daljini, narocito ako su u pitanju mali zvucnici i u nasem standardnom, sobnom okruzenju. Potpuno nejasno i nebitno za merenje zvucnika. Redni otpornik pravi metodu merenja pasivne komponente otpornosti zvucnika. Paralelnim vezivanjem se ne dobija nikakav upotrebljiv podatak. Zobel za peglanje impedanse je druga prica, ali je to vise problematika adaptacije impedanse prema pojacavacu.

Koja vrednost, nominalna, ili vrednost na frekvenciji rezanja? Mislim da tu nesto nije u redu, nepotrebno je dodavanje bilo kakvog otpornika za merenje. Ne moze se zvucnik tretirati kao otpornost, ni za simulaciju..

Zero SPL technology..

Figure 3: John Linsley-Hood LM338 Regulated Power Supply Schematic , eee ako je JLH sa LM338, mora da je sonicniji nego po istoj semi samo iz datasita. I obavezno paziti da sekundari i grecevi budu odvojeni da ne bi bilo kuvanja u negativnoj grani.. Pakonja, Hiraga je svoje stampe radio sa sild slojem na top lejeru, posto mali monstrumi mogu opusteno da rade i preko 600KHz. I komotno pojacaju sve sto ulove unaokolo. Alex-ov predlog je za ozbiljno razmatranje, sistem koji sam davno slusao je aktiva, srednji i visoki svaka jedinica sa svojom hiragom, a basevi sa jacim verzijama u mostu. I pravilo je impozantan utisak.

Moze da stavi i post regulatore u napajanju, struja je sitna, napon takodje. Bice i bolje nego sa accu. Ovoliki kapacitet je muka i za trafo i za diode, ispada da samo trafo preostaje kao limiter struje punjenja kondova...i tu ima mesta za intervenciju. Hiragi je bitan upeglan i simetrican napon. I jos par sitnica za vrhunski rad. Ume da pokupi suske i da ih pojaca.

Mislim da ta Hiraga, kada vec ima sve te lepe hardvere i kondove, zasluzuje stampicu, bar u stilu moje mladalacke, iz neke tamo '88-e, plus minus koja godina.. Jedina preostala od sest napravljenih.

I sad, postoje trenuci kada se od inzinjeringa uzima najbolje, poznavanje pojava, ali se ekonomizacija izbacuje iz price. Tablice ostave po strani i krene u detalje.. Proracun trafoa je relativno prosta stvar, problem je napraviti trafo koji je tezi idealnom trafou, bolje receno proracunu. Postoji gomila "zivotnih", realnih koeficijenata, od pakovanja zice do pakovanja limova u kalem. Ili jos bolje teziti ka trafou, koji je idealni pretvarac intenziteta naizmenicnog napona i struje. Specifican a dobar trafo se ne moze namotati "iz prve". Proracun, motanje, testiranje, korekcija, ponovo motanje, ...i tako potreban broj puta, dok se ne dodje do zida, zida kada su realne mogucnosti iscedjene. Posle moze i u masprodukciju... LCLC uvek preporucujem, minimum jednopolno LC, ako se vec pegla ripl u naponu, red je opeglati ripl i u struji. Struja ne treba da ima distorziju u obliku, eto novih harmonika za potiskivanje u ispravljacu... Evo kako muku muce sa energetskim igrackama https://www.mouser.com/pdfdocs/2403202_a_w.pdf I jedan fin tekst za neke smernice pri razmisljanju o tematici. http://www.ietlabs.com/pdf/GR_Appnote/Rectifier, Transformer & Filter Design.pdf Slaze se sa mojim stavom da trafo, ispravljac(ice) i filter treba da su u "harmoniji", i naravno mogucnosti da odgovore zahtevu potrosaca. Random trafo, random grec, random filter je nesto sto moze da posluzi, ali nista specijalno dobro, a pride moguc izvor nevidljivih i nejasnih problema.

Magnetne silnice su u lamelama, da ne bude zabune. Pitanje je sadebljine lamelao fukoovih struja. Edelinski je imao jezgra izrazito osetljiva na udar, vrlo kvalitetna, sa dosta silicijuma i korektne termicke obrade. Pa su mu trafoi jos uvek dobri i funkcionalni. Da ne spominjem neke druge i silne reklamacije.. A gustina fluksa se modeluje, ispred kolena indukcije jezgra, pa je radni rezim daleko od zasicenja ili pada permeabilnosti jezgra. Za takve varijacije je potrebno testiranje jezgra. Kao i svakog polufabrikata. Steta sto se malo paznje obraca na trafo, za razliku od drugih detalja

Ne necu ja da iskljucim usi, ipak je to konekcija ka zadovoljstvu. Vise mi smeta pocesto odsustvo realne korelacije, ako nesto nekako zvuci, nebitno bolje ili losije, prosto ne postoji korelacija. Cak i da se zanemare problemi osluskivanja, gde sve zavisi od ambijenta, vlazosti, refleksije i difrakcije, greske u senzoru ili bias, neko realno fizicko pojasnjenje mora da postoji. Ali ne mora da se uvek i zna. Nebitno sta ja recimo mogu da cujem, ali bi mi bila draza i doticna korelacija pride..kao spoznaja, nekakav pozitivni bias.. Narocito kod ovakvih pitanja, sant ili linearan, nesumnjivo da bolji regulator ima prednost u odnosu na losiji, ali dva dobra, a topoloski razlicita, koja ispunjavaju sve potrebe potrosaca, tu je vec tezi stav za olako prihvatanje, sta je bolje po nekom indirektnom reperu....a usi mi ne "vide" bas tako precizno, da bi neka postojeca ali fina pojava bila ocenjena.. Cisto cavrljamo, meni je podjednako svejedno koji bih regulator pravio, nema tu nekog ushicenja.. A kao drugo, sant na 340v za 60mA je opaka muka i za trafo i za poluprovodnicke komponente, iz vise ozbiljnih razloga, od kompromitovanja izolacije zice, do rada tranzistora u naponski napregnutom rezimu. Pa ako bas nema nekakve egzoticne potrebe, to se prosto ne radi..posto ima predispozicije da se spali... Navika iz laba da se cicijasi sa strujom na visokom naponu..nasuprot ezoteriji naprezanja komponenti zarad zvucnosti.. Za obmotavanje zice pamukom je situacija krajnje jasna..