vladd

Ovo je Nelsonov prakticno diplomatski, korektan odgovor. On koristi vec visestruko bolje nego sto su potrebni, i naravno da postoje fine ili jos preciznije alternative. Ali ne rece kako. I sigurno nije "na sluh", ali to nece reci neko ko je aktivan u audio industriji(osim kad povremeno neki od njih ne posizi i drekne da mu daju zvucnike sa 20ppm-a stabilnosti...pa ce da razmatra i sve ostalo toliko precizno), posto bi se auditorijum drasticno smanjio, ako bi se ulazilo u strukturu i tehnologiju otpornika.. Ovako svi negluvi mogu da roluju i osluskuju.. I da grade i stil i ukus. Pa cak i fan klubove brendova.

Impedansni pik ima veze sa mehanickom rezonancom, a posle toga rast impedanse zavisno od frekvencije, sto je karakteristika svake zavojnice. Peglanje impedanse nije imperativ, moze a ne mora, stvar ukusa, stvar pojacavaca, stvar ideje i dizajna. Pik impedanse, kada zvucniku u mehanickoj rezonanci faza prolazi kroz nulu(pa se ponasa kao generator povratne elektromotorne sile), moze biti opeglan damping faktorom pojacavaca, daljnje povecanje otpora znaci samo smanjenje energije signala na visim frekvencijama, to se ionako otseca skretnicom.. A moze se i ostaviti sve "neprskano" i nedampirano, i racunati na konstrukciju zvucnika, tipa sistem SET, sa bednim DF i sa sirokopojasnim drajverom bez skretnice..sto nije da nema svojih carolija.. Sve je stvar dizajna i zelje, treba detalje imati na umu i modelovati sta se zeli i kako se zeli. Nema univerzalne formule finog resenja. Meni je recimo bitnije da ima ravnu frekventnu krivu reprodukcije, u delu spektra za koji je zvucnik zaduzen, nego da se zvucniku linearizuje impedansa. Drzanjem na umu svih tih detalja, uz variranje dizajna i razmatranjem efekata, je pozitivno uskustvo. A nakon sve muke oko kutije, sledi muka u sobi, prostoru, prostiranju, lomljenju i difrakciji zvuka, posto sve zajedno daje finalni pecat zvucne slike. Mada je uvek lepo imati dobar zvucnik, makar i u losem prostoru..

1 metar je obaveza za anehroicnu sobu i standarde, inace se moze meriti i na pola metra, ili na zeljenoj daljini, narocito ako su u pitanju mali zvucnici i u nasem standardnom, sobnom okruzenju. Potpuno nejasno i nebitno za merenje zvucnika. Redni otpornik pravi metodu merenja pasivne komponente otpornosti zvucnika. Paralelnim vezivanjem se ne dobija nikakav upotrebljiv podatak. Zobel za peglanje impedanse je druga prica, ali je to vise problematika adaptacije impedanse prema pojacavacu.

Koja vrednost, nominalna, ili vrednost na frekvenciji rezanja? Mislim da tu nesto nije u redu, nepotrebno je dodavanje bilo kakvog otpornika za merenje. Ne moze se zvucnik tretirati kao otpornost, ni za simulaciju..

Zero SPL technology..

Figure 3: John Linsley-Hood LM338 Regulated Power Supply Schematic , eee ako je JLH sa LM338, mora da je sonicniji nego po istoj semi samo iz datasita. I obavezno paziti da sekundari i grecevi budu odvojeni da ne bi bilo kuvanja u negativnoj grani.. Pakonja, Hiraga je svoje stampe radio sa sild slojem na top lejeru, posto mali monstrumi mogu opusteno da rade i preko 600KHz. I komotno pojacaju sve sto ulove unaokolo. Alex-ov predlog je za ozbiljno razmatranje, sistem koji sam davno slusao je aktiva, srednji i visoki svaka jedinica sa svojom hiragom, a basevi sa jacim verzijama u mostu. I pravilo je impozantan utisak.

Moze da stavi i post regulatore u napajanju, struja je sitna, napon takodje. Bice i bolje nego sa accu. Ovoliki kapacitet je muka i za trafo i za diode, ispada da samo trafo preostaje kao limiter struje punjenja kondova...i tu ima mesta za intervenciju. Hiragi je bitan upeglan i simetrican napon. I jos par sitnica za vrhunski rad. Ume da pokupi suske i da ih pojaca.

Mislim da ta Hiraga, kada vec ima sve te lepe hardvere i kondove, zasluzuje stampicu, bar u stilu moje mladalacke, iz neke tamo '88-e, plus minus koja godina.. Jedina preostala od sest napravljenih.

I sad, postoje trenuci kada se od inzinjeringa uzima najbolje, poznavanje pojava, ali se ekonomizacija izbacuje iz price. Tablice ostave po strani i krene u detalje.. Proracun trafoa je relativno prosta stvar, problem je napraviti trafo koji je tezi idealnom trafou, bolje receno proracunu. Postoji gomila "zivotnih", realnih koeficijenata, od pakovanja zice do pakovanja limova u kalem. Ili jos bolje teziti ka trafou, koji je idealni pretvarac intenziteta naizmenicnog napona i struje. Specifican a dobar trafo se ne moze namotati "iz prve". Proracun, motanje, testiranje, korekcija, ponovo motanje, ...i tako potreban broj puta, dok se ne dodje do zida, zida kada su realne mogucnosti iscedjene. Posle moze i u masprodukciju... LCLC uvek preporucujem, minimum jednopolno LC, ako se vec pegla ripl u naponu, red je opeglati ripl i u struji. Struja ne treba da ima distorziju u obliku, eto novih harmonika za potiskivanje u ispravljacu... Evo kako muku muce sa energetskim igrackama https://www.mouser.com/pdfdocs/2403202_a_w.pdf I jedan fin tekst za neke smernice pri razmisljanju o tematici. http://www.ietlabs.com/pdf/GR_Appnote/Rectifier, Transformer & Filter Design.pdf Slaze se sa mojim stavom da trafo, ispravljac(ice) i filter treba da su u "harmoniji", i naravno mogucnosti da odgovore zahtevu potrosaca. Random trafo, random grec, random filter je nesto sto moze da posluzi, ali nista specijalno dobro, a pride moguc izvor nevidljivih i nejasnih problema.

Magnetne silnice su u lamelama, da ne bude zabune. Pitanje je sadebljine lamelao fukoovih struja. Edelinski je imao jezgra izrazito osetljiva na udar, vrlo kvalitetna, sa dosta silicijuma i korektne termicke obrade. Pa su mu trafoi jos uvek dobri i funkcionalni. Da ne spominjem neke druge i silne reklamacije.. A gustina fluksa se modeluje, ispred kolena indukcije jezgra, pa je radni rezim daleko od zasicenja ili pada permeabilnosti jezgra. Za takve varijacije je potrebno testiranje jezgra. Kao i svakog polufabrikata. Steta sto se malo paznje obraca na trafo, za razliku od drugih detalja

Ne necu ja da iskljucim usi, ipak je to konekcija ka zadovoljstvu. Vise mi smeta pocesto odsustvo realne korelacije, ako nesto nekako zvuci, nebitno bolje ili losije, prosto ne postoji korelacija. Cak i da se zanemare problemi osluskivanja, gde sve zavisi od ambijenta, vlazosti, refleksije i difrakcije, greske u senzoru ili bias, neko realno fizicko pojasnjenje mora da postoji. Ali ne mora da se uvek i zna. Nebitno sta ja recimo mogu da cujem, ali bi mi bila draza i doticna korelacija pride..kao spoznaja, nekakav pozitivni bias.. Narocito kod ovakvih pitanja, sant ili linearan, nesumnjivo da bolji regulator ima prednost u odnosu na losiji, ali dva dobra, a topoloski razlicita, koja ispunjavaju sve potrebe potrosaca, tu je vec tezi stav za olako prihvatanje, sta je bolje po nekom indirektnom reperu....a usi mi ne "vide" bas tako precizno, da bi neka postojeca ali fina pojava bila ocenjena.. Cisto cavrljamo, meni je podjednako svejedno koji bih regulator pravio, nema tu nekog ushicenja.. A kao drugo, sant na 340v za 60mA je opaka muka i za trafo i za poluprovodnicke komponente, iz vise ozbiljnih razloga, od kompromitovanja izolacije zice, do rada tranzistora u naponski napregnutom rezimu. Pa ako bas nema nekakve egzoticne potrebe, to se prosto ne radi..posto ima predispozicije da se spali... Navika iz laba da se cicijasi sa strujom na visokom naponu..nasuprot ezoteriji naprezanja komponenti zarad zvucnosti.. Za obmotavanje zice pamukom je situacija krajnje jasna..

Znas kako Doktore, decenije rada u labu, merenja i petljanja sa kojekakvim spravama i pojavama, poslednjih deset u labu za elektroniku plazme, ostavi nekog uticaja, nesto sistematicnosti i pomalo znanja..pa ako se to ne primeni u ovom igranjcu i pomire reference, pravila i zakonitosti, ako se masta i luduje bez osnova, nema mirnog sna. Kada vec doktorima moram stalno da pojasnjavam moje tacke gledista na zajednicku tematiku zabave.

E taj sladji san je meni sustina, a sve zajedno zvucace sigurno zadovoljnije. A zvuk se uvek i beskrajno nesto popravlja, inace ode smisao kerefeka.

Tako da, Lemicu, ovo smatraj samo kao otskrinuta vrata problematike, gde se vidi sarenilo detalja, koliko mozemo da uticemo na neke, kako prevazici ili napraviti marginalnim nedostatak informacija ili detalja prostim predimenzionisanjem, i kako se neke nepodobnosti ne mogu resavati ili poboljsavati spoljnim ili dodatnim postapalicama, ako je napravljen bazni promasaj. Dobar, predimenzionisan trafo(u velicini jezgra i maloj mirnoj struji), cak i sa komercijalnim, obicnim kvalitetom jezgra, ili vise trafoa, dobar grec sa snaberima(soft rikaveri diode), dobar LCLC filter, resavaju 90% problema. Ostalih 9,99% je problematika post regulatora, emi ili rfi filtera, perli, keramika i slicnih "djindjuva"..

To je opste, brzo uputstvo, da se ne smara sa objasnjenjima. Precica. Cak i da se pokusa ozbiljniji, drugaciji pristup, limit je u jezgrima, komercijalno su dostupna u prilicno uskom izboru, oblika, debljina i kvaliteta limova. Kvalitet "elektricnog" gvozdja se recimo ogleda u sto manjem procentu ugljenika, procentu aluminijuma i mangana(koji treba da bude nesto manji od 1%, ali proizvodjaci drze procente izmedju 0,1 i 0,5%, ustede), zatim procenat nikla, koji moze da se modeluje do nivoa permaloja, 5, 10, 40 ili 70%, ali se i tu minimizira...mnogo su precizniji i opusteniji sa jeftinim silicijumom...od 1,5-3%, vise silicijuma je bolje, medjutim utice na tecljivost metala, mogucu debljinu lista, probleme sa sekundarnom rekristalizacijom, poskupljuje tehnologiju izrade,... na kraju, orijentisane ili neorijentisane kristalne strukture, orijentisano gvojze je znacajno bolje( C jezgra cesto imaju napomenu da se polutke sastavljaju sa oznakama na istoj strani).... a za zice, gde ne treba, se brine o kristalima Najveca je borba kvaliteta protiv ekonomisanja, smanjenja tezine i cene trafoa... Sreca pa isto to gvozdje treba i za motore, pa to obara cenu mas proizvodnje i drzi neki kvalitet...a i raja primecuje da su motori u nekim spravama trajali decenijama, a neke ne smes ni mrvu da preopteretis da ne izgore..

Upravo tako..neka stavi kakvo god jezgro.. Jos kada se pojave uslovi da se odabere tanje limce od 0.35, na recimo 0.20-0.25, igranjac do besvesti.. Nekada je kod trafomotaca bilo zgodno za toroide, imali su 4-5 velicina jezgara, uvek se moglo traziti broj vece jezgro za manju snagu..

Moze da zvuci drugacije, pa i bolje ako se loslinearac, najcesce tropinac ili slicna topologija zameni santom. Sant drzi trafo u radnom, konstantnom rezimu, ispravljac i komponente imaju manje prelaznih promena, variranja struje od minimuma do maksimuma. Tako da uticaj na efekte regulacije, i eventualno na zvuk, moze ste potraziti u tim razlikama rezima, ali je takodje odgovoran i trafo i ostatak ispravljaca, a ne samo regulator. E sad, na ovim, za silicijumske komponente relativno visokim naponima, otvaraju se unutrasnji efekti i mogucnosti nelinearnih ponasanja, pa je dobra regulacija malo zahtevnija. Slabo su se testirali dobri serijski i dobri sant regulatori na zvucnost, prakticno razlike niti bi trebalo niti bi smelo da bude. Inace nesto ne valja. Posebna je diskusija definicije "boljeg" zvuka, nekome se svidja mekan, zaobljen, topao zvuk, dominacije drugog harmonika i manjka visokih, i to je bolje, neko voli jasan i sterilan, vise hifi.. A ovaj Zenov sant sa neonkom je bazicni primer na kojem su prevazidjeni mnogi(slabo vidljivi) problemi, jos da se struja neonke baferuje sa recimo 6080....

Zen ti je preporucio sant za obe lampe, 2x20, plus variranje mreze, plus desetak mA za rad santa...60mA je fina mera i odgovara trafou. Naravno da ne treba da se rasipas strujama na tim naponima, nije zabranjeno, ali na kraju ispadne 10 kila gvojza a pola kile elektronike.. Mada, koliko vidim, viljuskar treba da je sastavni deo audiofilske opreme...

Nemoj to da citas da gubis vreme i stices pogresnu sliku o problematici. Klasican "word dropping" tekst, koji audiofilima treba da privuce paznju sa dva termina, "balansirano" i "sum". Ti termini treba da sluze vise kao alarm da je u pitanju neko slobodoumno muljanje sa terminima. Kombinovanje reci u slobodne tvrdnje. Ima tona toga korisnog po netu, ali je resenje jednostavno, koristi veci trafo sa malom strujom praznog hoda...ako neces da se zamajavas sa detaljima konstrukcije..da nominalno radi sa 30-40% svog kapaciteta Najveci problem je materijal od kojeg je napravljen trafo, narocito jezgro(materijal i debljina lamela), nacin iskoriscenja trafoa, da li je maksimalno napregnuti ili ima lufta, strucnije, koliko je ispod kolena indukcije odabrana radna tacka, i zatim ostali konstruktivni odabiri, definisan gustina struje kroz bakar, nacin motanja(bifilarno, sendvich, raspored slojeva, sild..), sprega...opsta mehanicka ucvrscenost..da se bakar ne greje posto ima pozitivni temperaturni koeficijent...itd.. P.S. Procep sluzi da se smanji mogucnost zasicenja, ali mi do nje nismo ni dosli, inace bi bio splajen primar.. crva nije ni bilo.. Problem je u nelinearnosti krive magnecenja jezgra, trecem harmoniku struje, a to se ne moze izbeci, ali se efekti mogu upotrebljivo smanjiti.

Meni se cini da je generalizacija pocela od slicnosti, siklja struja kao u A klasi, mora da je sonicno. Tvrdnja je slabo dokaziva, a jos gora za negiranje, posto uvek postoji kritican sistem i uvce kao ocenjivac, a malo je korisnika sa dramaticnim sistemom vrednosti apartmana na Menhetnu, a jos manje sa talentovanim, skolovanim ili sertifikovanim uvcem, da bi se izveo korektno pouzdan sonicni dokaz, a i kome treba...bitna je prica. Pitanje je prosto, ali je odgovor solidno slozen. Sve je u radu samih komponenti i prilagodjenosti regulatora potrosacu, potrebnih karakteristika regulatora i rezima rada potrosaca. Ne postoji precica i opste resenje..iako se lako upadne u tu zamku.. Dobar regulator mora da ima odlicnu karakteristiku regulacije, potiskivanja smetnji i ripla, mali izlazni otpor i veliku dinamiku, i rada i reakcije...pa koje god da je fele.. Takodje, ekstremno bitan je i trafo, ali se on izrazito zanemaruje, posto tvikovanje zahteva specificno znanje, resurse i adekvatnu primenu doticnih. Lakse je dati znacaj "jednostavnim" detaljima, tu je najveci profit...

Ja i kada sam u nesto nesiguran, posumnjam u logiku ili izgubim korelaciju, u vezi audio tematike(tu sam puno propustio), pogledam pre svega stav papa Nelsona o tom detalju, i kockice se sloze... On zaista nema ni nervozu ni potrebu da uzgaja magiju. Prilagodjava se vremenu i obicajima, ali cvrsto stoji sa obe noge na zemlji. Vise je inzenjer nego trgovac, pa makar ne vozio Bentli.

Velicina pada napona transformatora, rasterecenog i opterecenog strujom I, je jednaka naponu na primaru kada se kratkospoji sekundar uz protok doticne sekundarne struje I. Tako se moze proveriti karakteristika konkretnog(ne teorijskog) trafoa, i obracunati one silne "...anse". Na primaru variak(i voltmetar), na sekundaru ampermetar izaziva kratak spoj, i unapred se dobiju padovi napona pri potrebnim strujama. Definise se variranje napona sekundara pri minimalnim i maksimalnim radnim strujama, i prema toj varijaciji napona preduzmu koraci regulacije i filtriranja.

Cak su i temperaturu slagali

Dobro je za vezbu Preporuka bi bila serijski regulator, za visoki napon, da ne mucis trafo sa sant regulatorom i konstantnim opterecenjem, a da imas stabilan napon na lampionima. Sledeci put naruci trafo sa bar jos par izvoda na sekundaru, recimo na 10% manje od max napona. Bez obzira na Cajinu legendarnu izjavu da je samo vruc trafo dobar trafo, sto je malo nezgrapno receno ali je podrazumevalo maksimalno iskoriscenje, bolje je da trafoi budu hladni, kada nam se vec moze, za diiy. Dobar serijski regulator je isto dobar kao i dobar sant regulator, ma sta audio gurui pricali i koristili nefer poredjenja za dokaz..