Lemić

Sve vreme razmišljam tako ali mi je glupo da pišem jer sam smatrao da možda nešto ne znam 😄
Za moj pojam tu treba imati rezervu od bar 300V u max naponu banke.

Pa lepo mu na semi stoji 100 + 100 /  500V . 

Ako ja dobro razumem Lemic vec dva puta napisa da su elektroliti od 450V.
Ukupan anodni napon, posle prigusnice je 960V sto znaci da je ispred oko 1000V i on zavisi od napona u mrezi koji ume da varira i do 250V nagore.
Ne znam sta tu traze elektroliti od 450V i zasto se cudis sto vec treci put crkava taj koji je naponski i najoptereceniji.
Resenje: probati sa kondovima od 500V, moze i manjeg lapaciteta za prva dva, mada sam skeptican kako ce i oni izdrzati rad na max naponu ako ne i maolo vecem.
Ovo sto Zen predlaze je najbplje resenje ali i najteze realizovati u postojecoj situaciji jer trazi "budzenje" a audiofili to bas i ne vole.
 

Ima tu raznih efekata, visok napon je gadan po vise osnova.
Proveriti eventualnu nesimetriju napona na kondovima, sa nekom spravom, i pri ukljucenju i pri pradu, pa definisati napon za kondove, mozda bi 650v bilo ok, nagadjam. Veliki su ti otpornici za simetriranje, struja kroz njih je oko 1mA(ispravka)
Ili postaviti neke (poluprovodnicke) limitere napona(ima raznih opcija) koji nece dozvoliti prebacaj preko recimo 550 ili 600V po kondu, koliko je moguce da mogu da izdrze npr 500V kondovi.
 

-sema postoji, pitanje je da li je radjeno po njoj ili je nesto prilagodjavano...... dakle, bez detalja samo gledanje u kristal kuglu
- nije sramota pitati, nego cediti suvu drenovinu; odmah ti rekoh - slikaj sta napisah, nosi nekome, ako neces da spalis kuću
 

Iznad tog ampa smije biti samo plafon!
I ne, nisam rekao da ga se stavi na ormar.  

Uz pretpostavku da je neki uređaj dobro napravljen, većina kvarova je direktna ili indirektna posljedica grijanja. Odlaze kondenzatori, mijenjaju se otpori, otkazuju ceneri itd.
Nemoj ga držati u nikakvom raku. Može na njemu, ali nikako unutar neke police.
A za ostalo, dao je ZM recepis. Zamoli nekoga da napravi po receptu i drži amp na raku, a ne u raku.

Kako mene Mirkan nasmeje, mogao bi svu prašinu da oduvam smejući se.

Najbolje sredstvo protiv prašine i čestica  je odseliti se van BG i industrijskih zona. U divljinu neku. 

Mene prašina služi da vidim kojim sam uređajem zadovoljan. Đe je ima taj nije odavno pomeran sa svog mesta u sistemu.

Linije  su se držale po regalima, komodama i kojekakvim stočićima, a Bogami i ovakvim kabinet policama, sve zatvoreno, samo pozadi rupe za kablove, a vrata od stakla ko tuč teška. Ali, A klasa traži promaju i ajd ga sad. Meni GM 70 isijava skoro par stotina stepeni. Nisam čistio amp oko godinu, spolja ko mačka repom, a ispod užas, iza police tek, a da je pomerim jako teško. Imam neke ideje, da napravim kao kran i ovešam policu, to je ideja mog druga Profe, bilo bi zvučno dobro, a i za čišćenje lakše, a druga ideja je da napravim postolje na točkićima i ceo sistem sa zvučnicima na tome. Problem je što to mora bude kruto, a jedino tanka pločevina je avionski pod, ima saće, Pink Triangle gramofon ima takvu šasiju. A ovo sa tkaninom za kese usivača mi se čini dobrim rešenjem. Imo sam svojevremeno svilenu pokrivku za gramofon, to je u redu, već ceo sistem, ko pred otvaranje partizanskog spomenika, malo što žena pokriva fotelje i trosed, a birkala dezen mebla. 

Linije  su se držale po regalima, komodama i kojekakvim stočićima, a Bogami i ovakvim kabinet policama, sve zatvoreno, samo pozadi rupe za kablove, a vrata od stakla ko tuč teška. Ali, A klasa traži promaju i ajd ga sad. Meni GM 70 isijava skoro par stotina stepeni. Nisam čistio amp oko godinu, spolja ko mačka repom, a ispod užas, iza police tek, a da je pomerim jako teško. Imam neke ideje, da napravim kao kran i ovešam policu, to je ideja mog druga Profe, bilo bi zvučno dobro, a i za čišćenje lakše, a druga ideja je da napravim postolje na točkićima i ceo sistem sa zvučnicima na tome. Problem je što to mora bude kruto, a jedino tanka pločevina je avionski pod, ima saće, Pink Triangle gramofon ima takvu šasiju. A ovo sa tkaninom za kese usivača mi se čini dobrim rešenjem. Imo sam svojevremeno svilenu pokrivku za gramofon, to je u redu, već ceo sistem, ko pred otvaranje partizanskog spomenika, malo što žena pokriva fotelje i trosed, a birkala dezen mebla. 

Da sam bacio neko seme ispod ampa, niklo bi.

Moram da te ispravim, to je galvanska korozija izmedju dva razlicita metala (naravno, neki reaguju vise nego drugi, a neki su i imuni. Dovoljna je vlaga u vazduhu i protok elektrona). Oksidacija je cist hemijski proces. Ja ne volim niklovanje za zastitni sloj, pa sam kod svojih sabirnica isao logikom viborga, galvanizacija bakar na polirani bakar, pa srebro, pa zlato. Usporava znatno proces (proslo bas mnogo godina, nema ich).
Lemicu, koristi mesing, tesko da ces naci bakarni sraf. Nece biti problema sa njim. Pvc srafovi su premekani, mozes probati polikarbonat, meni su radili odlican posao u sabirnicama. 

Da sam bacio neko seme ispod ampa, niklo bi.

To je prosta šema, kako školski treba da radi lampa sa izlaznim trfoom, znači, selktor, pot, cevka i trafo, singl ended topologija. To je svojevremeno objabio Ćiro Marćio u Costruirehifiju, Euridice, sa par nekih egzotičnih cevi, a ja sam se ugledao na Đoku Kenjala čiji sam uređaj slušao početkom devedestih, on je metuo Ecc88 u paraleli, a kod mene radi čistunski samo jedna polovina po kanalu. Napajanje je LC dvostepeno, cevno ispravljanje, naizmenično grejanje cevi, dual mono simetrija, PIO kondiši, žičani otpornici, prednapon je bio baterijski, sad je preko led diode. Bile su VF žice, al mi Maričić zamenio srebrnim koje su se nekad radile u Svetozarevu za Boing avione. U drugom delu je sve predviđeno za LCR riju, ali tako ostade ne završeno. Da, sve je oslonjeno na gumenim osloncima mekano, težina je 32 ili možda 36 kila. Ja sam bio podstrekač, a glavni je bio Šolaja, deo ovoga je utkano u njegov Grande Excelence.

Moj par 6N6P je iz 1974, gold grid,, OTK 33, oznaka pentagram, internet kaže Novosibirsk tube factory. Ne žalim se i ako znam da ima boljih. 

Raketlu 

Npr Cu i Al se ne vole nikako.

To zeleno nije patina već oksid. I nastaje kao produkt elektrohemijske korozije. Verovatno imaš kontakt dva raznorodna materijala koji se ne trpe usled proticanja struje.

https://www.diyaudio.com/community/threads/russian-tubes-classification-of-various-brands.298616/

Kada sam ja počeo da se zanimam za hifi, početkom 70tih, luster kabl se koristio, devedesetih se desila ekspanzija kablaže, Audiquest, Cardas, Kimber, Mit, ...zvuk se popravio, tad se pojavio i Vlada Brada i sa njegovim kablovima su sistemi najmirnije zvučali, tj. najmanje drali, zašto, zato što su njegove žice imale najmanji otpor, zvučnički su bili debeli ko prebijen palac. 
Moj pokojni drugar Tedi, svetran čovek, nije bio hifista, ali je slišao Hiragu i cevni Grid, ceo život je proveo u Bosch pumpi, kad su se pojavile elektronske dizel pumpe visokog pritiska, imao je i za njih probni sto, ne radi auto, on sredi pumpu, vrati na auto, ne radi a na stolu radi i na kraju se namota da zezaju konektori, iako sve niklovano i zaštićeno, javljao se mikro otpor od obične oksidacije i elekteonika je to shvatala kao neisprsvno. Od tada je prskao kontakte start sprejom, otud i taj Adeco.
Mikro otpori se javljaju svuda u električnim spojevima, oksidišu i sve metalne provodne površine i zato bi čišćenje trebalo da se redovno radi, jednostavno to potpada pod neki vid kulture.
@Mitayu, imam te dental četkice, ali ih nisam sad koristio, već samo ovo što sam dobio Caigovom kitu i kupio tri neke male slikarske četkice. Treba da odem u DM i da uzmem skroz uske četkice, pa ću onda izabrati i za ovo. Sa njima bi moglo jače da se i pritisne i trlja, imam još amp, zvičnike i strujnu letvu da očistim, polako.
 

Slušam od ranog popodneva, ma ko da još bolje zvuči večeras, sistem mi proradi dobro za oko pola sata, pa onda za dva bude kako treba, neko dalje vreme ne utiče ne znam koliko.
U Caigovim kazivanjima stoji da preparati pored čišćenja poboljšavaju provodljivost, dal je moguće da dolazi do nekog hemijskog procesa ili usviravanja, baš lepo zvuče neki "meki" ECM albumi, nekako ko od šale da svira sistem.

Kada sam ja počeo da se zanimam za hifi, početkom 70tih, luster kabl se koristio, devedesetih se desila ekspanzija kablaže, Audiquest, Cardas, Kimber, Mit, ...zvuk se popravio, tad se pojavio i Vlada Brada i sa njegovim kablovima su sistemi najmirnije zvučali, tj. najmanje drali, zašto, zato što su njegove žice imale najmanji otpor, zvučnički su bili debeli ko prebijen palac. 
Moj pokojni drugar Tedi, svetran čovek, nije bio hifista, ali je slišao Hiragu i cevni Grid, ceo život je proveo u Bosch pumpi, kad su se pojavile elektronske dizel pumpe visokog pritiska, imao je i za njih probni sto, ne radi auto, on sredi pumpu, vrati na auto, ne radi a na stolu radi i na kraju se namota da zezaju konektori, iako sve niklovano i zaštićeno, javljao se mikro otpor od obične oksidacije i elekteonika je to shvatala kao neisprsvno. Od tada je prskao kontakte start sprejom, otud i taj Adeco.
Mikro otpori se javljaju svuda u električnim spojevima, oksidišu i sve metalne provodne površine i zato bi čišćenje trebalo da se redovno radi, jednostavno to potpada pod neki vid kulture.
@Mitayu, imam te dental četkice, ali ih nisam sad koristio, već samo ovo što sam dobio Caigovom kitu i kupio tri neke male slikarske četkice. Treba da odem u DM i da uzmem skroz uske četkice, pa ću onda izabrati i za ovo. Sa njima bi moglo jače da se i pritisne i trlja, imam još amp, zvičnike i strujnu letvu da očistim, polako.
 

To je prosta šema, kako školski treba da radi lampa sa izlaznim trfoom, znači, selktor, pot, cevka i trafo, singl ended topologija. To je svojevremeno objabio Ćiro Marćio u Costruirehifiju, Euridice, sa par nekih egzotičnih cevi, a ja sam se ugledao na Đoku Kenjala čiji sam uređaj slušao početkom devedestih, on je metuo Ecc88 u paraleli, a kod mene radi čistunski samo jedna polovina po kanalu. Napajanje je LC dvostepeno, cevno ispravljanje, naizmenično grejanje cevi, dual mono simetrija, PIO kondiši, žičani otpornici, prednapon je bio baterijski, sad je preko led diode. Bile su VF žice, al mi Maričić zamenio srebrnim koje su se nekad radile u Svetozarevu za Boing avione. U drugom delu je sve predviđeno za LCR riju, ali tako ostade ne završeno. Da, sve je oslonjeno na gumenim osloncima mekano, težina je 32 ili možda 36 kila. Ja sam bio podstrekač, a glavni je bio Šolaja, deo ovoga je utkano u njegov Grande Excelence.