Beli

I u skladu sa temom:
 

Prenosim jedan blog post jednog prijatelja u celosti. Slažem se sa njim (isto u celosti):
U pogledu ove jeze prilikom otvaranja Lidla u Srbiji meni je od nesrećnog naroda daleko odvratniji snobizam gađenja nad njegovim ponašanjem. Prvo što bi čovek morao sebe da zapita je zašto se ti ljudi tako očajno samoponižavaju. Ako to čine zato što su siromašni i zato što se tako bore da deci obezbede bolji ručak barem neki dan u godini onda je daleko veća sramota seiriti se nad njihovom nesrećom. Dakle, umesto zgražavanja da se zapitamo kako da pomognemo našim siromašnim sugrađanima i kako da učinimo da u ovoj zemlji ima manje siromašnih. Ako to pak čine zato što su primitivni i beslovesni, a ne zbog nemaštine, onda da vidimo kako možemo da im pomognemo da budu bolji. Npr. da pomognemo srpskim obrazovnim institucijama. Da ih opismenimo. Na kraju, stepen očaja mnogih u Srbiji se vidi i u tome što tapšu političarima na otvaranju umesto da ih gađaju govnima. Jer su svedeni na stadijum kada im je svejedno kakvo im je stanje i samo žele da im jedan dan bude nešto slađi od drugog. A ovo nije problem samo u Srbiji nego u celom svetu koji sve više tone u nejednakost. U SAD se za vreme Crnog petka gaze trudnice i otima iz ruku dece. Ako nekog ovo pogađa onda neka uzme pa neka pomogne nekome da nema ili barem da ima manji izgovor da bude očajan pa da se spusti na ovakav nivo. Lako je udarati po sirotinji iz toplog i ušuškanog.

Evo konacno malo boljeg snimka sa "zidica". Ko zeli da ih cuje uzivo ili jos bolje, ko svira neki instrument, pa bi zeleo da dzema sa ekipom kvineta, neka dodje u ponedeljak u Nixon Caffe, gde momci nastupaju. Svirace stvari sa albuma "Half step up", a posle toga ide jam i druzenje. Ko zna, kakva hemija moze tu da nastane?
 
 

Obavezno stivo 
https://www.kurir.rs/zabava/zanimljivosti/3126793/englezi-jugo-proglasili-najgorim-automobilom-a-onda-im-je-stigao-odgovor-ovog-vranjanca-sasa-jednim-statusom-nasmejao-region-do-suza

13.09.2018. Bitef Festival, Žoris Lakost - Svita br. 3 Evropa, SNP Beograd
Počeo Bitef, predstava je iz nekog razloga kasnila a dečkići u belim košuljicama nam ne dadoše da pre nego iz CK Bitefa dobiju ferman, uđemo u predvorje SNP, malo se zgužvasmo, pa potom sabismo redove i iskusno, kako i dolikuje ljudima srednjih godina (na zaprepaštenje mladeži), primenismo pasivno - agresivan metod borbe protiv autoriteta, razobličismo birokratsku prirodu Bitefove predstraže i napokon osvojismo prostor predvorja te potom započesmo čapras divan posvećen borbi protiv voluntarizma koji još onomad u Socijalizmu beše žigosan kao štetan.. narednih desetak minuta je proteklo u uspostavljanju dubokog generacijskog jaza - pomoglo je prisećanje na stanovite fazane koji lete, one koji samo rade svoj posao, ordinarnu i oplemenjenu motku  i zazivanje prošlih vremena koja će se svakako vratiti (osam šeeezdeset), dok se mladež konektovala na Velikog Brata..
menščini da je ovaj Bitef izmarketiran kao ni jedan prethodni, bilbordi, prilozi na radiju, TV, u novinama sve uz pominjanje slogana i NVO mantri o "jačanju desničarskih pokreta", migracijama, staroj Evropi na samrti.. obaška afektiranih spodoba koje su lamentirale nad workshopovima i inim dešavanjima (side project) u i okolo Bitefa.. sve je to, kao i svaka reklama izazvalo sumnju u kvalitet selekcije, čak i blago predubeđenje pa su mi se javljale Marksove Teze o Fojerbahu (jedanaesta naročito), vrh ledenog brega, Maks von Sidov u Larsovoj Evropi, ali srećom u prvom minutu Predstave predubeđenja odoše svojim putem, a ostade:
troje ljudi, na polupraznoj sceni, klavir, dva video bima za najavu i titlove, jedna stolica, tabla pocinkovanog lima, jedna stolica i nekoliko štrakalica koje proizvode zvuk

dakle - fragmenti iz govora političara, lične ispovesti sa youtube, izjave za štampu, diskusije iz Evropskog i drugih Parlamenata, dečije pesme u slavu lokalnog Vođe, propovedi Imama i sveštenika, svedočanstva poniženih, uvređenih i dokonih.. sve to uz originalnu muziku sa klavira i povremene, uživo izvedene efekte i izrečeno na dvadesetak Evropskih jezika..
veoma precizna predstava sa sjajnom dinamikom, odlično režirana i sjajno izvedena, otpevana, deklamovana, odigrana.. predstava nema loših momenata, a mnoštvo različitih tema kojih se dotiče, daju svojevrstan presek mentalnog, društvenog i političkog stanja u današnjoj Evropi.. blagotvorno je, za mlađe i naivnije posebno, razobličavanje licemerja političke elite, njihove birokratske prirode i zjapeće praznine koja isijava iz ispovesti tzv običnih Evropljana.. Pariska Komuna je mrtva, a njeni postulati (sloboda, jednakost, bratstvo) zaboravljeni i zatrpani svakodnevnim rijaliti programima koji nam se serviraju.. Evropa je mrtva, a Žoris Lakost nam to brutalno spočitava.. 
http://jorislacoste.net/suite-n3/?lang=en
 
dobro je počelo, ćeraćemo se
 
 
 
 

15.09.2018. Bitef Festival, Maja Pelević - Bolivud, NP Beograd
Ovo je prvi mjuzikl Narodnog Pozorišta.. tema, prava tranziciona, a u njoj stečaji, otpuštanja, Banke i dužničko ropstvo, investitori, svete krave, one Indijske a i domaće političarske (i Milka), nešto fobija sa uobičajenim prefiksima..
zabavno je bilo, blago ironično uz naglašen rimovan rečitativ.. https://www.narodnopozoriste.rs/bolivud-1
scenografija i kostimi veoma dosledni, primereni, i u savršenom skladu sa temom.. songovi koje izvodi ansambl uz živu pratnju troje muzičara, zaista dobri.. zabavno je..

sve u svemu, predstava je dobra, vredi je pogledati otvara aktuelne teme, ali to čini nekako neubedljivo - delom je to zbog forme izraza, a uglavnom zbog preovlađujuće blage ironije.. sarkazam bi bio ubedljiviji, da ne spominjem nešto tvrđe.. ipak, ansambl to izvodi iskreno i posvećeno.. bravo za glumce, rediteljku, kompozitorku i muzičare.. predstava je na redovnom repertoaru Narodnog Pozorišta.
na izlasku (i u dolasku), ograđen prostor Trga Republike, radove izvodi ona ista firma koja gradi ono ruglo - Beograd na Vodi, gde poginuše dvojica ljudi prekjuče.. obeležili gradilište svojim logotipom i nekom motivacionom propagandnom porukom.. situacija je blago šizofrena: u Pozorištu su netom ranije pominjali investitore krvavih ruku, a u stvarnosti se prikazaše u svom svetlu groteskne izjave o 10 sekundi.. u međuvremenu centar beše izlepljen nalepnicama, piše ВЧЋ ПДР.. 
 
 

16.09.2018. Bitef Festival, Oliver Frljić - GOЯKI – ALTERNATIVE FÜR DEUTSCHLAND?, BDP Beograd
AFD (Alternativa za Nemačku) je osnovana 2013, tada je osvojila 4,7% glasova i ostala ispod cenzusa.. 2014 sa osvojenih 7,1% je ušla u Evropski Parlament.. 2017, sa 12,6% AFD je postala treća snaga u Nemačkom Bundestagu.. počelo je to sasvim racionalnim protivljenjem pokrivanja gubitaka Banaka novcem iz državnog budžeta, zalaganjem za vraćanje na sopstvenu valutu, blagim, umivenim nacionalizmom.. populizmom.. da bi danas stranački rečitativ postao mnogo tvrđi, čak toliko da se čini da je neko uključio vremensku mašinu i vratio nas 90 godina u nazad.. AFD nije jedina stranka takve provenijencije u Evropi, sve ih je više, negde su i na vlasti a one su jasan dokaz da Demokratski sistemi nemaju nikakav mehanizam za borbu prtiv totalitarizma..
We enter parliament in order to supply ourselves, in the arsenal of democracy, with its own weapons. If democracy is so stupid as to give us free tickets and salaries for this bear's work, that is its affair. We do not come as friends, nor even as neutrals. We come as enemies. As the wolf bursts into the flock, so we come.
ovo su reči Paul Josepha Goebbelsa, iz 1928 godine.. i posle 90 godina, strategija se nije promenila..

Pozorište Maksim Gorki iz Berlina (nekada Istočnog), danas progovara protiv vladajućeg populizma, i to brutalno, bez ikakve zadrške, Oliver Frljić i grupa glumaca Gorkog izlaze daleko izvan impotentne uljuljkanosti političke korektnosti i kazuju, svako ze sebe, svoju ličnu priču.. u tome je Frljić majstor, opet mu je uspelo da iz glumaca koji igraju sebe i to imenom i prezimenom, izvuče iskrenost..
iskrenost je zajednički imenitelj njihovih ispovesti, a faktografija tih svedočenja vešto dramaturški obrađena čini da komad bude neutralan, Frljić ne zauzima nikakav stav, već slikovito nudi različite poglede na istu stvar.. potresna su ta svedočenja o strahovima koji iskušavaju "obične" Nemce, treću generaciju Turaka u Nemačkoj, ženu sa Balkana i ostale.. strah nije posve racionalna kategorija, stepen zastrašenosti nije univerzalno merljiv, ali za svakoga je njegov strah najveći i svakome su u strahu velike oči.. a oči tada ne vide jasno.. posledica straha je često mržnja..
snažna, iskrena predstava, onako - Frljićevska.. 
P.S. utisak iz publike je demonstracija političke korektnosti: jedan naš potrošeni političar, onomad je dok se nije "proslavio", bio građevinski preduzimač u Nišu, na retoričko pitanje sa scene - da li su fašisti ljudi, spremno i teatralno odmahuje glavom..
 

19.09.2018. Bitef Festival, Marina Davidova, Vera Martinov - Večna Rusija, NP Beograd
ovo u stvari i nije pozorišna predstava, sa pozorištem ima veze samo zato što se "igra" u pozorišnoj zgradi.. reč je o performansu, za 45 ljudi instalaciji na temu totalitarizma u Rusiji.. pretenciozna slika uglavnom današnje, Putinove Rusije (hiljadu godina Ruske istorije se preletelo za 15 minuta, ostatak do sat i četrdeset je posvećen dvadesetom veku).. 
previše opštih mesta, izanđalih simbola i neuspešna imitacija Dejvida Linča - crvena soba, sa poznatom teksturom, muzički efekti nalik na one koji su korišteni u poslednjem Tvin Piksu, ali mnogo lošiji, tako da je pokušaj imitacije, ili parafraze ispao groteskan..

nisam se oteo utisku da je zapravo reč o propagandnom štivu, dostojnom hladnoratovskih dana u kojem je Američki Predsednik još uvek Lider Slobodnog Sveta, a Ruski oličenje svog zla.. autorke (jedna istoričarka a druga pozorišna kritičarka), kao da su prespavale poslednjih dvadeset godina, tokom kojih je svet ušao u novu eru robovlasništva, kako na istoku, tako i na zapadu..
bilo je i mnoštvo nedorečenosti i sasvim pogrešnih interpretacija istorijskih događaja - danas se o "Velikom Oktobru" zna sve, pa i ko je, i za čije babe zdravlje drešio kesu, ali o tome nije bilo reči.. u stvari nije se obaziralo na uzroke, već samo na posledice.. publika (to je sinoć bio zverinjak) to popušila, proradili uslovni refleksi pa se na nemi, ubrzan film unapred reagovalo smehom, a pominjanje Bakunjina, Kropotkina, Ruske Avangarde dvadesetih dočekalo otvorenih usta.. o svemu tome sam više znao od onog što mi se serviralo, i u tome je problem ' autorke su demonstrirale blaženu nekompetenciju u kvaziintelektualističkoj formi.. gledao sam uspelije PowerPoint prezentacije od ovog performansa..
Da li bi ovo Mira Trailović pustila na Bitef - nikada.. Medenica jeste, ali on je samo čuvar vatre koja se sinoć mogla ugasiti.. posrećilo mu se sa nekoliko predstava ove godine ipak..
 
 
 

20.09.2018. Bitef Festival, Nadav Barne - PA'AM, Bitef Teatar 21:00
nisam je gledao, prethodno izvođenje je trebalo da počne u 19:00 i da traje sat vremena, ali kasnio je početak, pa tako i početak narednog izvođenja.. u 22:00 sam se okrenuo i otišao.. nisam to uradio međ prvima, nego među poslednjima - ostadoše samo beslovesna dečica u bermudama, zakićena akreditacijama..
dešava se to da u pozorištu predstava kasni iz nekog razloga.. dešava se čak i da se ne održi, iz nekih drugih razloga.. ali se ne dešava da se niko, ama baš niko, ne obrati publici koja se tiskala pred stepeništem Bitef Teatra i kaže nešto.. bar nešto, štagod.. otpratio sam tihe, rezignirane i egzaltirane odlaske kojima je prethodilo ritualno spaljivanje ulaznica uz psovke upućene Umetničkom Direktoru Festivala, koji je bio prisutan, ali je takođe ostao nem..
otišao sam sa Bitefa, da se ne vratim barem dok ne dogori sveća ovoj bagri koja je ničim zasluženo uzurpirala ono najbolje što je pozorišni Beograd imao, i pretvorila ga u jedino za šta je bagra sposobna - provincijalnu pedersko - radioničku manifestaciju za 50 istomišljenika, koji svoje mišljenje ni nemaju..
na ulasku u Beograd postavljaju novogodišnju rasvetu.. na odlasku, u podzemnom prolazu kod Terazija, ispred izloga Obuće Beograd, leži gubitnik tranzicije.. preko puta njega žena u srednjim tridesetim, na violini, uz partituru izvodi transkripcije Bahovih Partita.. čini to dobro.. veoma dobro.. ispred njih oboje, kutija od cipela sa nešto malo novca unutra.. prolaznici se povremeno na kratko zaustave, poneko stavi novac u kutiju..
nema para.. potrošile se na Bitef i novogodišnju rasvetu.
 

22.09.2018. Bitef Festival, Alen Platel, Fabricio Kasol  Rekvijem za L, Sava Centar
retka su uspešna izvođenja popularne muzike nekog Simfonijskog Orkestra.. važi i obratno.. ta dva muzička sveta se teško prepliću, ako se želi korektan rezultat.. sinoćna parafraza Mocarta i Ali Farka Turea, osim što nije bila slušljiva, vređala je čula svakim tonom, stvarala paniku..
dominiralo je platno u pozadini na kom se gospođa L rastajala od života, ispred kog su Afrički muzičari, na električnim instrumentima, sa trilerom u glasu, vulgarno devastirali Mocarta, a ni Farka nije prošao mnogo bolje.. imalo je to i podnaslov - Crno Opelo za Beli Svet.. da, opelo ali za Bitef koji je ove godine batalio pozorište i okrenuo se nekim drugim vidovima performansa.. gledajući ovogodišnji Bitef, neupućen gledalac bi pomislio da je pozorište mrtvo, da predstava nema, da se izrodilo u nešto drugo, ali srećom nije, pometnja je samo u glavi Bitefovog Selektora.. kao i zjapeća praznina.
Rekvijem za L, nema baš nikakve veze sa Pozorištem (kao ni Večna Rusija, PAAM), koreografija (teška reč) je na nivou pokreta koje izvode prateći vokali na koncertima popularne muzike, i to je jedini scenski pokret, i nikakav drugi pozorišni izraz nije bio primenjen.. reč je o prostom koncertu, jednom od onih pretencioznih, tokom kojih publika (pučina je stoka grdna) ne primećuje da je Car go, zato što je Crnac.. čovečanstvo je teško obolelo od političke korektnosti, i čini se da mu nema spasa, barem ne do neke nove klanice koja je čini se neumitna.. posle će se stvar valjda promeniti..
paradoksalno je da Mondijalisti (Globalisti) koji su na poslu stvaranja sveta u kom će biti sve pomešano, u kom će svi govoriti jednim jezikom, u kom će mnoštvo kultura biti zamenjeno jednim surogatom kulture, i piti samo koka kola (zero), svi biti ravnopravni robovi, ne primećuju da ovaj pamflet obiluje rasnim predrasudama: očigledno nečim zaslužna Bwana L je zavredela opelo koje izvodi Crna posluga, beležeći tako svoju poslednju pobedu.. čime li je Bwana L zavredela, da se grupa Crnaca obuče u Evropski crna, korotna odela i dohvati se modernih Evropskih instrumenata, pomoću kojih zdušno svode Mocarta na sebi razumljivu meru? moguće je da je bila visokopozicionirana bankarska činovnica.. dakle, podela je i dalje prisutna..
iluzorno je bilo očekivati od grupe ljudi, koja svoje unutrašnje biće gradi samo i isključivo na seksualnoj orijentaciji, da na završnicu Bitefa postavi nešto što izlazi van kiča, koji im je osnovni izraz.
 
 
 
 

Nemaš ti čega da se stidiš. Ovo što radiš je sjajan primer SAMOGRADNJE u pravom smislu te reči, a ti trafoi što si ih namotao su, bar što se mene tiče, vredniji od bilo kog Lundahla, Tangoa i Tamure zajedno, zato što su tvojih ruku delo ... ima stvari koje su vrednije od novca i ovo je dobar prikaz toga.
Još jednom, veliko BRAVO od mene, za to što radiš.

Nemaš ti čega da se stidiš. Ovo što radiš je sjajan primer SAMOGRADNJE u pravom smislu te reči, a ti trafoi što si ih namotao su, bar što se mene tiče, vredniji od bilo kog Lundahla, Tangoa i Tamure zajedno, zato što su tvojih ruku delo ... ima stvari koje su vrednije od novca i ovo je dobar prikaz toga.
Još jednom, veliko BRAVO od mene, za to što radiš.

Posle onih Neskorovih 300B, dvoumim se da li da postujem slike svoje sklopocije, al’ ajd’. Sklopljen jedan izlazni trafo i spreman za ugradbu (2112 namotaja 0,25mm u primaru sa 6 sekcija po dva sloja od po 176 namotaja i sekundar sa 115 namotaja 0,4mm u 5 sekcija; izolacija između primarnih namotaja paus od 0,08mm a između primara i sekundara NMN od 0,3mm - svaki sloj lakiran prilikom motanja).


Jos je povezano 220 napajnje svih trafoa (samo tri komada) i ispitano grejanje 5V i 6,3V za drajver pentode.

 

pa vladd

Kad smo već kod mapetovaca, evo predloga za diy ... jes' da nije 2k za ruke, al' nikad se ne zna kak'e mogu biti ruke u majstor(a)ice

nakurnjak gonzo

Pih, pa TO nije ni blizu 2k, šta ima onda o tome da se priča ... Miko ovo ti ništa ne valja, davaj nešto drugo

http://www.diyaudio.com/forums/pass-labs/326536-sissysit.html

Završene prigušnice za CLCLC napajanje. Obe su 10 i kusur H. Sledi dogovor sa Sax-om oko ispravljačice, pa motanje mrežnog ili mrežnih trafoa. Možda se odlučim za poseban trafo za AC grejanje drajverica i DC regulatora grejanja izlaznih lanpi.
 

ne radim ih ja, i nisu za mene, ali biće ovo jedan fin par Westministera

još malo pa gotovo:

Evo ako zaista hoćeš da pročitaš nešto, a pri tome i naučiš :
http://www.compliance-club.com/archive/keitharmstrong/design_techniques2.html#_Avoiding_the_use
INTRODUCTION TO ELECTROMAGNETIC COMPATIBILITY (EMC).pdf
Pominju se tu i knjige ako neko želi da pročita još malo detaljnije o ovome ... mogu se pronaći na Internetu (preveliki su im pdf. fajlovi pa ih ne mogu ''uploud''-ovati na forum)
Nego, batali takve proizvođačke flajere i pamflete ako zaista hoćeš da vodiš bilo kakav ozbilniji razgovor o nekoj temi. To je uvreda za svakoga koji iole poznaje materiju, jer nije ništa drugo no omalovažavanje sagovornika ... msm, pozivati se na propagadne flajere kao nekakav argument u iole ozbiljnijoj(tj stručnoj) razmeni mišljenja, je u najmanju ruku neumesno. 
Moraš da razumeš da ovaj forum nije Međugorje, a ni ove ''škakljive'' teme nisu Madone, pa da se rasprava svodi na to da li neko veruje ili ne i da se na osnovu toga delimo na vernike i nevernike. Dakle, nema nikakve potrebe razmene mišljenja svoditi na lični nivo, baš kao ni drugačija mišljenja shvatati kao atak na bilo čiju ličnost.