BokiTokiVoki

U tome i jeste kvaka. Lično smatram da kod audio uređaja sa kvalitetnim klasičnim napajanjem strujni kabel nema veliki uticaj. Uređaj "zahvata" energiju iz banke kondenzatora, dok kroz strujni se dovodi energija za dopunu kondenzatora. Kondovi u napajanju su bafer između mreže i potrošnje uređaja. Kod SMPS napajanja situacija je sasvim drugačija jer stvari funcionišu "real time", a što je napajanje veće snage i velikih varijacija napon/struja na izlazu, to su promene u kabelu veće. Postoji vrlo promenjivo elektro-magnetno polje, i svašta se nešto tu dešava. Zavisno od kvaliteta uređaja i SMPS napajanja u njemu, tu mogu da se jave EMI zračenja, i druge nepodopštine, koje negativno utiču na ostale uređaje u sistemu. 

Moguće! A možda i ne!
Ja linearno napajanje koristim na HiFace Two USB to SPDIF konverteru, koji možda i sam ima neke dodatne stepene korekcije napona, i razlika je velika u odnosu kada se isti napaja sa USB porta.
Isto linearno napajanje sam ranije koristio na originalnom Squeezebox-u i kasnije na Squeezebox Touch-u, koji provereno interno imaju dodatne regulatore napona, i tu je razlika bila primetna.
Poslednje iskustvo koje sam imao, je za mene, okorelog kabloskeptika, bilo prosto nepojmljivo.
Dobio sam na probu Cocktail Audio X50D strimer/digitalni transport i uz njega par fensi strujnih kablova srednje klase, pošto je distributer procenio da moj Lapp nije dostojan partner za ovakvu finu spravu.
Pomenuta sprava ima SMPS interno napajanje, i bio sam bukvalno u šoku i totalnoj neverici koliki je uticaj strujnih kablova, pogotovu što je u pitanju praktično kompjuter.
Zabavan deo je što su (za moj ukus) fensi strujni kablovi potpuno upropastili zvuk - ublili su mu svu dinamiku i drajv, zatupili sve oštrice i zamutili ga. Jedan od tih kablova ima neke specijalne uvrnute helix vodove itd, i ko zna šta u stvari radi sa strujom.
Običan crni kineski "kompjuterski" kabl koji Naim isporučuje uz nDAC je svirao nemerljivo bolje, tj. potpuno transparentno.
Ako strujni kabl može da ima toliko uticaja na svičersko kompjutersko napajanje, sve je moguće.

Za sva ta pitanja trebaš videti real life merenja ako ih je neko uradio baš u ovu svrhu, ali sumnjam da jeste. Ono što meni logika kaže je, da ako na ulaz dovedem nešto jako čisto, manja je verovatnoća da bude previše zaprljano na izlazu. I pored ovoga, ja bih svakako DAC napajao posebnim napajanjem. Preporuka je identično.

Ja prihvatam sva objašnjenja koja su obrazložena / čujna / merena. U audio ima "umišljenih" poboljšanja baziranih na placebo, očekivanjima, itd. 
Ali, onda krećemo od samog početka:
1. Da li i koliko SMPS sa ploče utiču negativno na USB out koji se onda koristi za DAC ? (samo data ako dac ima svoje napajanje)
2. Da li treba juriti dedicated ploču i/ili ceo streamer koji je nekako rešio problem iz br. 1 ?
3. Ako se ima ploča sa SMPS na ploči, da li i koliko utiče SMPS napajanje, koliko unosi: šum, brum, EMI, itd. ?
4. Možda "malo" negativno utiče SMPS sa ploče, a još i više sa napajanja, pa hajde makar da poboljšamo sa boljim napajanjem ?
5. Znam da ima dobrih SMPS napajanja, ali i to onda košta. Medical SMPS pa dodatak EMI filtera, itd. 
Mogli bi ovako sa pitanjima do prekosutra, ali glavna stvar je - koliko se stvarno zna, i šta su praktična rešenja...?

Ja prihvatam sva objašnjenja koja su obrazložena / čujna / merena. U audio ima "umišljenih" poboljšanja baziranih na placebo, očekivanjima, itd. 
Ali, onda krećemo od samog početka:
1. Da li i koliko SMPS sa ploče utiču negativno na USB out koji se onda koristi za DAC ? (samo data ako dac ima svoje napajanje)
2. Da li treba juriti dedicated ploču i/ili ceo streamer koji je nekako rešio problem iz br. 1 ?
3. Ako se ima ploča sa SMPS na ploči, da li i koliko utiče SMPS napajanje, koliko unosi: šum, brum, EMI, itd. ?
4. Možda "malo" negativno utiče SMPS sa ploče, a još i više sa napajanja, pa hajde makar da poboljšamo sa boljim napajanjem ?
5. Znam da ima dobrih SMPS napajanja, ali i to onda košta. Medical SMPS pa dodatak EMI filtera, itd. 
Mogli bi ovako sa pitanjima do prekosutra, ali glavna stvar je - koliko se stvarno zna, i šta su praktična rešenja...?

E, ninja, ninja.... 
Zar ne znaš da to koji je prozvođač motorcikala najbolji se proceni: vožnjom, korištenjem, iskustvima, i - slušanjem...rada motora, naravno.

Rekoh da prodžaram šta je meni tada bilo aktuelno, i isped vremena. Počeo band 1981. godine. 1983. poneki koncert, tek trebao da izađe prvi album "Kill 'em all". 1983. članovi banda imaju u proseku 20 godina. Postali planetarno poznati pre prvog albuma. Delili su demo kasete, masovno. Za mene, thunderstrack na prvo slušanje. Sećam se da smo u periodu 1983.-1986. nabavljali audio kasete od lik iz Kopra. Što kasete sa novim bandovima, što sa igricama za Commodore 64.
 

Rekoh da prodžaram šta je meni tada bilo aktuelno, i isped vremena. Počeo band 1981. godine. 1983. poneki koncert, tek trebao da izađe prvi album "Kill 'em all". 1983. članovi banda imaju u proseku 20 godina. Postali planetarno poznati pre prvog albuma. Delili su demo kasete, masovno. Za mene, thunderstrack na prvo slušanje. Sećam se da smo u periodu 1983.-1986. nabavljali audio kasete od lik iz Kopra. Što kasete sa novim bandovima, što sa igricama za Commodore 64.
 

Evo ovde poređenje 3 tipa DAC-ova, u sličnoj cenovnoj kategoriji: R2R, multi-bit, i delta-sigma.
https://www.youtube.com/watch?v=sCP63G8MYOI&ab_channel=MidFiGuy

Ipak se ponešto izdešavalo na tu temu poslednjih 20 godina. Ono što je meni prvo palo na pamet je da kupiš DAC za 700 E, uporediš sa matorim Parasoundom. Zadržiš koji ti se više sviđa, a drugi prodaš.
Ti upgrade-i su uvek rizični. Ne znaš šta dobiješ, zvučno. Moj predlog je Topping 90 koji i sam imam. Mislim da je cena za prodaju tog Parasounda oko 500 E, kada dodaš taj upgrade, tu je negde cena.
Ima na drugom forumu nekoliko članova koji imaju uređaje te klase, pa možda da probaš to? Denafrips Ares II ima neko, ali to je drugačiji zvuk nego delta-sigma koncept.
P.S. Dao bih ti moj DAC da poslušaš, ali sam lociran malo dalje... 

Konstrukcija nema veze za DVV head-amp-om. Pomenuo sam jer je kačio slike gde se vidi kako je taj njegov proizvod lepo spakovan. 
Slušalice sa kojima trenutno koristim su AKG K240 Studio. Probao više izlaznih tranzistora. Završio sa Motorola MJE..pa..nešto zaboravih oznaku. Gurnuto sa mirnom strujom od oko 40 mA dublje u A klasu. Sa ovim slušalicama koje su 55 Ohma, to je do nivoa od oko 2,3 V ili 90 mW ili 100 dB na slušalicama u A klasi, posle AB.
Zvuk ove kombinacije je pun, ima dobar fundament, masu. Sve je povezano i fluidno, nema, ali nikada ni naznaka oštrine. Može duže da se sluša bez zamora. Klavir je neverovatan. Sa snagom i dinamikom kako i treba da se čuje. Obilje detalja, i zvonkost u tonovima, kada je ima na snimku, ali ništa napadno. Love it. Ovo je predviđeno da se uglavnom koristi za preslušavanje nove muzike sa compa --> Foobar, preko externe zvučne, na amp i sluške. I izbor šta ostaje a šta ide u recycle bin.
 
 
 

Kada sam video ovu temu, setio sam se da sam pre neki dan naleteo na ovo. Nema nauke, just experience. 
 
 

Kada sam video ovu temu, setio sam se da sam pre neki dan naleteo na ovo. Nema nauke, just experience. 
 
 

Pa da krenemo redom.
Prvo razradi ta dva bassa. Ne mora da se gađa baš tačno Fs u vazduhu, pa se namesti frekvencija na ton generatoru npr. 10% iznad fabričkih specifikacija. Vidim da je tvoje 21 Hz, ali nezavisna merenja kažu da je blizu 28 Hz. Stavi npr. 27 Hz. Jedinice mogu da se polože i horizontalno, ali treba obratiti pažnju da je otvor za ventilaciju magneta slobodan. Što se tiče jačine signala, namesti se da membrana "ljulja" +/- malo manje nego što je Xmax. Pa, jedno sat-dva, dovoljno je. Jedinice se spoje drugačije, tj. kontrafazno, tako da se ne ništa ne čuje. 
Što se tiče merenja jedinica, najbolje ih je postaviti vertikalno na neki custom stalak, jer gravitacija ipak utiče. Kada je jedinica horizontalno, uvek je hod membrane na dole malko veći nego na gore. Ipak, kada se radi merenje sa slabim signalom, uobičajno oko 1V ta razlika je skoro zanemarljiva, tako da može i horizontalno, ako se već nema custom stalak.
Izmeri Re, tj. termičku otpornost zavojnice. Ako ti uređaj nije kalibrisan, prvo izmeri unutrašnju otpornost tako što spojiš pipalice, zabeležiš vrednost, pa posle od izmerene vrednosti oduzmeš tu unutrašnju otpornost mernog sistema.
Kod merenja T/S parametara koriste se dve metode: 1. metod dodate mase; 2. metod poznate zapremine (zatvorena kutija).
1. Preporuka je da se kao dodata masa koristi 50-100% Mms, što bi u slučaju tvog bassa (jel beše 22w/8851t00 ?) bilo 16-31 gram. Uzmi 22-28 grama tako da ne može baš da se promaši. Često je Mms veći nego što je fabric data. Po nekim nezavisnim merenjima, rekao bih da je kod te jedinice očekivani Mms oko 35-36 grama. 
Najbitnija stvar kod ovog merenja je da se veoma čvrsto pripoji dodata masa za membranu. Ako samo mrvu može da mrda, rezultat će biti pogrešan. Zato treba malo vežbe. Često se koristi blue tak ili nešto slično. Naravno, pričvrstiti, ali da posle može da se skine, i u tom procesu da se ne ošteti membrana. Neko koristi male neodijumske magnete. Ja koristim izmerene novčiće i lepljivu traku. Nije loše kada se obave merenja, pa skine dodata masa, da se ponovo postavi i ponovo meri, da se vidi da li se dobiju približni rezultati.
Oba merenja su u vazduhu. Dobije se Fs1 bez dodate mase, i Fs2 sa dodatom masom koji je nešto niži. (svaki Fs je na vrhu pika impedanse) Osnove oscilatornih sistema: masa sistema, krutost sistema i korelacija sa rezonantnom frekvencijom. 2*Pi*Fs1=1/sqr(Cms*Mms) i 2*Pi*Fs2=1/sqr(Cms*(Mms+Md)) iz ovoga se lako izračuna Mms.
2. Zatvorena kutija sa otvorom naravno za zvučnu jedinicu. Poželjno je da je kutija tight, da nema "curenja". HxBxW dimenzije kutije i dobije se bruto zapremina, pa se odbije sve što je unutra: letve, ojačanja, volume same jedinice koji je unutar kutije, itd. Sada znamo netto zapreminu. Prvo se izmeri jedinica u vazduhu, tu mislim na krivu impedance, a onda i u zatvorenoj kutiji. Rezonantna frekvencija jedinice Fc u zatvorenoj kutiji je viša nego rezonantna u vazduhu Fs. Korelacija je: Vas/Vb=(Fc*Fc)/(Fs*Fs)-1 odavde se jednostavno izračuna Vas. E sad, ima i kvaka. Zavisno od toga kako dobro je sealed kutija, postoji koeficijent sa kojim treba da se pomnoži cela desna strana jednačine. Ako je super sealed, onda je 1, ako "curka" onda je to i do 1,1. Najbolje je napraviti probnu kutiju super tight, pa je to 1 tj. ne treba ništa dodavati. Iz Vas se izracuna Cms, a sa Cms i Fs se izracuna Mms.
T/S parametri se dobijaju iz krive impedanse. Tj. veći deo njih, samo fali 1 podatak da bi se dobili svi, a taj podatak se dobija ovim metodama, jednom, ili drugom, ili sa obe, radi provere tačnosti. Iz prve se dobije Mms, a iz druge Vas. Pošto su T/S parametri povezani relacijama, očekujem da se to nauči, ili makar da se ima to sve ispred sebe. Lakše je kada se zna napamet. Tako je mnogo lakše brzo prolaziti kroz to, i može se biti mnogo kreativniji kada se ne razmišlja o tim relacijama, već se znaju "kao iz topa".
Ja sam često koristio "peške" izračunavanje T/S parametara iz krive impedanse. 1 razlog je da je mozak u formi oko toga, a drugi je što nikada niste sigurni šta je neko zbrljao u nekom programu za T/S parametre dobijene iz neke ili obe od ovih metoda. Upustvo:
Vrh impedansnog pika daje Fs i Rmax. Vrednost d=Rmax/Re, onda izračunamo Ri=sqr(d)*Re i ta vrednost se iscta kao horizontalna linija na grafiku impedanse. Presek te linije i krive impedanse daje dve tačke, levo F1 i desno F2. Qms=Ri*Fs/(F2-F1) a zatim se dobije Qes=Qms/(d-1) a onda se iz ta dva izracuna Qts.
Onda se iz: Fs, Re, Mms i Qes izracuna BL.
Obe metode imaju prednosti i nedostataka. Postoje greske merenja kod obe. Potrebno je malo prakse da se ta greska smanji. Ja cesto koristim obe, nekada i po 2-3 puta svaku, pa da se nekako "dogovorim" sa rezultatima. Odbacim one koji više "beže" a ostalo usrednjim. Veca greska može biti priličan problem, a manja (koja je neminovna) i ne toliko.
Pronađi relacije između T/S parametara, i zapiši ih. Tako se može nešto i naučiti.
Izvinjavam se ako ima typo grešaka. Bilo je dosta toga, pa sam možda nešto zaboravio....
eh, da. Sklop za merenja mora da ima referentni otpornik, koji treba da bude precizno izmeren.  Npr. ako koristiš 10 Ohma, izmeri se sa nekim preciznim Ohm-metrom i zapišeš, npr. ako si dobio 10,24 Ohma, Ta vrednost se upisuje u programu koji koristiš za merenja impedanse. Vidim da koristiš ARTA (tj. Limp), tako da to tamo mora da se upiše. 

Pa da krenemo redom.
Prvo razradi ta dva bassa. Ne mora da se gađa baš tačno Fs u vazduhu, pa se namesti frekvencija na ton generatoru npr. 10% iznad fabričkih specifikacija. Vidim da je tvoje 21 Hz, ali nezavisna merenja kažu da je blizu 28 Hz. Stavi npr. 27 Hz. Jedinice mogu da se polože i horizontalno, ali treba obratiti pažnju da je otvor za ventilaciju magneta slobodan. Što se tiče jačine signala, namesti se da membrana "ljulja" +/- malo manje nego što je Xmax. Pa, jedno sat-dva, dovoljno je. Jedinice se spoje drugačije, tj. kontrafazno, tako da se ne ništa ne čuje. 
Što se tiče merenja jedinica, najbolje ih je postaviti vertikalno na neki custom stalak, jer gravitacija ipak utiče. Kada je jedinica horizontalno, uvek je hod membrane na dole malko veći nego na gore. Ipak, kada se radi merenje sa slabim signalom, uobičajno oko 1V ta razlika je skoro zanemarljiva, tako da može i horizontalno, ako se već nema custom stalak.
Izmeri Re, tj. termičku otpornost zavojnice. Ako ti uređaj nije kalibrisan, prvo izmeri unutrašnju otpornost tako što spojiš pipalice, zabeležiš vrednost, pa posle od izmerene vrednosti oduzmeš tu unutrašnju otpornost mernog sistema.
Kod merenja T/S parametara koriste se dve metode: 1. metod dodate mase; 2. metod poznate zapremine (zatvorena kutija).
1. Preporuka je da se kao dodata masa koristi 50-100% Mms, što bi u slučaju tvog bassa (jel beše 22w/8851t00 ?) bilo 16-31 gram. Uzmi 22-28 grama tako da ne može baš da se promaši. Često je Mms veći nego što je fabric data. Po nekim nezavisnim merenjima, rekao bih da je kod te jedinice očekivani Mms oko 35-36 grama. 
Najbitnija stvar kod ovog merenja je da se veoma čvrsto pripoji dodata masa za membranu. Ako samo mrvu može da mrda, rezultat će biti pogrešan. Zato treba malo vežbe. Često se koristi blue tak ili nešto slično. Naravno, pričvrstiti, ali da posle može da se skine, i u tom procesu da se ne ošteti membrana. Neko koristi male neodijumske magnete. Ja koristim izmerene novčiće i lepljivu traku. Nije loše kada se obave merenja, pa skine dodata masa, da se ponovo postavi i ponovo meri, da se vidi da li se dobiju približni rezultati.
Oba merenja su u vazduhu. Dobije se Fs1 bez dodate mase, i Fs2 sa dodatom masom koji je nešto niži. (svaki Fs je na vrhu pika impedanse) Osnove oscilatornih sistema: masa sistema, krutost sistema i korelacija sa rezonantnom frekvencijom. 2*Pi*Fs1=1/sqr(Cms*Mms) i 2*Pi*Fs2=1/sqr(Cms*(Mms+Md)) iz ovoga se lako izračuna Mms.
2. Zatvorena kutija sa otvorom naravno za zvučnu jedinicu. Poželjno je da je kutija tight, da nema "curenja". HxBxW dimenzije kutije i dobije se bruto zapremina, pa se odbije sve što je unutra: letve, ojačanja, volume same jedinice koji je unutar kutije, itd. Sada znamo netto zapreminu. Prvo se izmeri jedinica u vazduhu, tu mislim na krivu impedance, a onda i u zatvorenoj kutiji. Rezonantna frekvencija jedinice Fc u zatvorenoj kutiji je viša nego rezonantna u vazduhu Fs. Korelacija je: Vas/Vb=(Fc*Fc)/(Fs*Fs)-1 odavde se jednostavno izračuna Vas. E sad, ima i kvaka. Zavisno od toga kako dobro je sealed kutija, postoji koeficijent sa kojim treba da se pomnoži cela desna strana jednačine. Ako je super sealed, onda je 1, ako "curka" onda je to i do 1,1. Najbolje je napraviti probnu kutiju super tight, pa je to 1 tj. ne treba ništa dodavati. Iz Vas se izracuna Cms, a sa Cms i Fs se izracuna Mms.
T/S parametri se dobijaju iz krive impedanse. Tj. veći deo njih, samo fali 1 podatak da bi se dobili svi, a taj podatak se dobija ovim metodama, jednom, ili drugom, ili sa obe, radi provere tačnosti. Iz prve se dobije Mms, a iz druge Vas. Pošto su T/S parametri povezani relacijama, očekujem da se to nauči, ili makar da se ima to sve ispred sebe. Lakše je kada se zna napamet. Tako je mnogo lakše brzo prolaziti kroz to, i može se biti mnogo kreativniji kada se ne razmišlja o tim relacijama, već se znaju "kao iz topa".
Ja sam često koristio "peške" izračunavanje T/S parametara iz krive impedanse. 1 razlog je da je mozak u formi oko toga, a drugi je što nikada niste sigurni šta je neko zbrljao u nekom programu za T/S parametre dobijene iz neke ili obe od ovih metoda. Upustvo:
Vrh impedansnog pika daje Fs i Rmax. Vrednost d=Rmax/Re, onda izračunamo Ri=sqr(d)*Re i ta vrednost se iscta kao horizontalna linija na grafiku impedanse. Presek te linije i krive impedanse daje dve tačke, levo F1 i desno F2. Qms=Ri*Fs/(F2-F1) a zatim se dobije Qes=Qms/(d-1) a onda se iz ta dva izracuna Qts.
Onda se iz: Fs, Re, Mms i Qes izracuna BL.
Obe metode imaju prednosti i nedostataka. Postoje greske merenja kod obe. Potrebno je malo prakse da se ta greska smanji. Ja cesto koristim obe, nekada i po 2-3 puta svaku, pa da se nekako "dogovorim" sa rezultatima. Odbacim one koji više "beže" a ostalo usrednjim. Veca greska može biti priličan problem, a manja (koja je neminovna) i ne toliko.
Pronađi relacije između T/S parametara, i zapiši ih. Tako se može nešto i naučiti.
Izvinjavam se ako ima typo grešaka. Bilo je dosta toga, pa sam možda nešto zaboravio....
eh, da. Sklop za merenja mora da ima referentni otpornik, koji treba da bude precizno izmeren.  Npr. ako koristiš 10 Ohma, izmeri se sa nekim preciznim Ohm-metrom i zapišeš, npr. ako si dobio 10,24 Ohma, Ta vrednost se upisuje u programu koji koristiš za merenja impedanse. Vidim da koristiš ARTA (tj. Limp), tako da to tamo mora da se upiše. 

Pa da krenemo redom.
Prvo razradi ta dva bassa. Ne mora da se gađa baš tačno Fs u vazduhu, pa se namesti frekvencija na ton generatoru npr. 10% iznad fabričkih specifikacija. Vidim da je tvoje 21 Hz, ali nezavisna merenja kažu da je blizu 28 Hz. Stavi npr. 27 Hz. Jedinice mogu da se polože i horizontalno, ali treba obratiti pažnju da je otvor za ventilaciju magneta slobodan. Što se tiče jačine signala, namesti se da membrana "ljulja" +/- malo manje nego što je Xmax. Pa, jedno sat-dva, dovoljno je. Jedinice se spoje drugačije, tj. kontrafazno, tako da se ne ništa ne čuje. 
Što se tiče merenja jedinica, najbolje ih je postaviti vertikalno na neki custom stalak, jer gravitacija ipak utiče. Kada je jedinica horizontalno, uvek je hod membrane na dole malko veći nego na gore. Ipak, kada se radi merenje sa slabim signalom, uobičajno oko 1V ta razlika je skoro zanemarljiva, tako da može i horizontalno, ako se već nema custom stalak.
Izmeri Re, tj. termičku otpornost zavojnice. Ako ti uređaj nije kalibrisan, prvo izmeri unutrašnju otpornost tako što spojiš pipalice, zabeležiš vrednost, pa posle od izmerene vrednosti oduzmeš tu unutrašnju otpornost mernog sistema.
Kod merenja T/S parametara koriste se dve metode: 1. metod dodate mase; 2. metod poznate zapremine (zatvorena kutija).
1. Preporuka je da se kao dodata masa koristi 50-100% Mms, što bi u slučaju tvog bassa (jel beše 22w/8851t00 ?) bilo 16-31 gram. Uzmi 22-28 grama tako da ne može baš da se promaši. Često je Mms veći nego što je fabric data. Po nekim nezavisnim merenjima, rekao bih da je kod te jedinice očekivani Mms oko 35-36 grama. 
Najbitnija stvar kod ovog merenja je da se veoma čvrsto pripoji dodata masa za membranu. Ako samo mrvu može da mrda, rezultat će biti pogrešan. Zato treba malo vežbe. Često se koristi blue tak ili nešto slično. Naravno, pričvrstiti, ali da posle može da se skine, i u tom procesu da se ne ošteti membrana. Neko koristi male neodijumske magnete. Ja koristim izmerene novčiće i lepljivu traku. Nije loše kada se obave merenja, pa skine dodata masa, da se ponovo postavi i ponovo meri, da se vidi da li se dobiju približni rezultati.
Oba merenja su u vazduhu. Dobije se Fs1 bez dodate mase, i Fs2 sa dodatom masom koji je nešto niži. (svaki Fs je na vrhu pika impedanse) Osnove oscilatornih sistema: masa sistema, krutost sistema i korelacija sa rezonantnom frekvencijom. 2*Pi*Fs1=1/sqr(Cms*Mms) i 2*Pi*Fs2=1/sqr(Cms*(Mms+Md)) iz ovoga se lako izračuna Mms.
2. Zatvorena kutija sa otvorom naravno za zvučnu jedinicu. Poželjno je da je kutija tight, da nema "curenja". HxBxW dimenzije kutije i dobije se bruto zapremina, pa se odbije sve što je unutra: letve, ojačanja, volume same jedinice koji je unutar kutije, itd. Sada znamo netto zapreminu. Prvo se izmeri jedinica u vazduhu, tu mislim na krivu impedance, a onda i u zatvorenoj kutiji. Rezonantna frekvencija jedinice Fc u zatvorenoj kutiji je viša nego rezonantna u vazduhu Fs. Korelacija je: Vas/Vb=(Fc*Fc)/(Fs*Fs)-1 odavde se jednostavno izračuna Vas. E sad, ima i kvaka. Zavisno od toga kako dobro je sealed kutija, postoji koeficijent sa kojim treba da se pomnoži cela desna strana jednačine. Ako je super sealed, onda je 1, ako "curka" onda je to i do 1,1. Najbolje je napraviti probnu kutiju super tight, pa je to 1 tj. ne treba ništa dodavati. Iz Vas se izracuna Cms, a sa Cms i Fs se izracuna Mms.
T/S parametri se dobijaju iz krive impedanse. Tj. veći deo njih, samo fali 1 podatak da bi se dobili svi, a taj podatak se dobija ovim metodama, jednom, ili drugom, ili sa obe, radi provere tačnosti. Iz prve se dobije Mms, a iz druge Vas. Pošto su T/S parametri povezani relacijama, očekujem da se to nauči, ili makar da se ima to sve ispred sebe. Lakše je kada se zna napamet. Tako je mnogo lakše brzo prolaziti kroz to, i može se biti mnogo kreativniji kada se ne razmišlja o tim relacijama, već se znaju "kao iz topa".
Ja sam često koristio "peške" izračunavanje T/S parametara iz krive impedanse. 1 razlog je da je mozak u formi oko toga, a drugi je što nikada niste sigurni šta je neko zbrljao u nekom programu za T/S parametre dobijene iz neke ili obe od ovih metoda. Upustvo:
Vrh impedansnog pika daje Fs i Rmax. Vrednost d=Rmax/Re, onda izračunamo Ri=sqr(d)*Re i ta vrednost se iscta kao horizontalna linija na grafiku impedanse. Presek te linije i krive impedanse daje dve tačke, levo F1 i desno F2. Qms=Ri*Fs/(F2-F1) a zatim se dobije Qes=Qms/(d-1) a onda se iz ta dva izracuna Qts.
Onda se iz: Fs, Re, Mms i Qes izracuna BL.
Obe metode imaju prednosti i nedostataka. Postoje greske merenja kod obe. Potrebno je malo prakse da se ta greska smanji. Ja cesto koristim obe, nekada i po 2-3 puta svaku, pa da se nekako "dogovorim" sa rezultatima. Odbacim one koji više "beže" a ostalo usrednjim. Veca greska može biti priličan problem, a manja (koja je neminovna) i ne toliko.
Pronađi relacije između T/S parametara, i zapiši ih. Tako se može nešto i naučiti.
Izvinjavam se ako ima typo grešaka. Bilo je dosta toga, pa sam možda nešto zaboravio....
eh, da. Sklop za merenja mora da ima referentni otpornik, koji treba da bude precizno izmeren.  Npr. ako koristiš 10 Ohma, izmeri se sa nekim preciznim Ohm-metrom i zapišeš, npr. ako si dobio 10,24 Ohma, Ta vrednost se upisuje u programu koji koristiš za merenja impedanse. Vidim da koristiš ARTA (tj. Limp), tako da to tamo mora da se upiše. 

Evo, da ne bude zabune....
1. PP nisam nikome ni slao.
2. Pomenuto upustvo nemam od ranije napisano, a ima tu kojecega, pa treba to sve izkucati.
3. Sukoba misljenja oko ovog tehnickog upustva ne moze biti, jer ne moze biti razlicitih "misljenja". Upustvo samo moze biti tacno, ili ne. A ovo ce biti tacno.  

Posto mi deluje da malo lutas, i nisam siguran da se ovo krece u dobrom pravcu, predlazem da ti odradim proracun...ako zelis, naravno.
Ali pre toga moraju da se urade merenja T/S parametara na adekvatan (kvalitetan) nacin, i dobiju precizni parametri.
Greske kod merenja mogu da budu znacajne, tako da mogu prvo da napisem upustvo kako da se uradi. 

Evo, da ne bude zabune....
1. PP nisam nikome ni slao.
2. Pomenuto upustvo nemam od ranije napisano, a ima tu kojecega, pa treba to sve izkucati.
3. Sukoba misljenja oko ovog tehnickog upustva ne moze biti, jer ne moze biti razlicitih "misljenja". Upustvo samo moze biti tacno, ili ne. A ovo ce biti tacno.  

Sada sam na poslu, pa cu okaciti popodne ili uvece. 

test zvucnika
 

test zvucnika
 

test zvucnika
 

Postoji naučno istraživanje na ovu temu - Dunning-Krugerovog efekat. Imate te na netu malo više o tome, koga interesuje...
U Pitsburgu, 1995. godine čovek star 44 godina po imenu McArthur Wheeler je odlučio da opljačka banku. Smatrao je da ima superiorni intelekt i da je našao način kako da bude nevidljiv. Namazao je lice limunovim sokom znajući da je nekada limunov sok korišćen kao nevidljivo mastilo (kada se na papiru piše limunovim sokom i papir se osuši na njemu se ne vidi nikakav tekst ali kada se papir zagreje tekst se pojavi, korišćeno je nekada za tajne poruke). Smatrao je da se njegovo lice neće videti na sigurnosnim kamerama. Rešio je da proveri ali jednostavno nije imao sreće, polaroid kamera koju je koristio nije bila ispravna i slika se nije pojavila što je protumačio kao nevidljivost. Toga dana je opljačkao dve banke a kako su sigurnosne kamere snimile sve uhapšen je istog dana.
Zvuči smešno dok to čitaš ali je daleko od toga. Svakoga dana ih je sve više, totalna nekritičnost zasnovana na potpunom neznanju. Nije to ništa novo, još je Sokrat pričao o tome a 2000 godine Dunning i Kruger su dobili Nobelovu nagradu. Osobe koje su nesvesne svog neznanja su najuverenije u svoje znanje dok je suprotni - Imposter efekat da osobe koje najviše znaju i najviše shvataju koliko puno stvari ne znaju i zato su nesigurne.
Laž je zanimljiva, zabavna, mnogo je lakše čitati senzacionalističke tekstove nego suvoparne naučne. Iza nekog bloga leži 10 minuta istraživanja dok iza naučnih radova koje taj blog ismejava ili optužuje leže i godine rada, upornost, obično nekoliko velikih umova. Naslovi tih istraživanja su neshvatljivi svima koji nisu usko u struci a naslovi blogova privlače. Zato glupost prosperira, malo lake zabave, hleba i igara.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 
Hteo sam ovo da okačim i u temu "Srećkove zavrzlame", nakon komentara na moje pominjanje R&D u Srbiji, ali, eto...

Postoji naučno istraživanje na ovu temu - Dunning-Krugerovog efekat. Imate te na netu malo više o tome, koga interesuje...
U Pitsburgu, 1995. godine čovek star 44 godina po imenu McArthur Wheeler je odlučio da opljačka banku. Smatrao je da ima superiorni intelekt i da je našao način kako da bude nevidljiv. Namazao je lice limunovim sokom znajući da je nekada limunov sok korišćen kao nevidljivo mastilo (kada se na papiru piše limunovim sokom i papir se osuši na njemu se ne vidi nikakav tekst ali kada se papir zagreje tekst se pojavi, korišćeno je nekada za tajne poruke). Smatrao je da se njegovo lice neće videti na sigurnosnim kamerama. Rešio je da proveri ali jednostavno nije imao sreće, polaroid kamera koju je koristio nije bila ispravna i slika se nije pojavila što je protumačio kao nevidljivost. Toga dana je opljačkao dve banke a kako su sigurnosne kamere snimile sve uhapšen je istog dana.
Zvuči smešno dok to čitaš ali je daleko od toga. Svakoga dana ih je sve više, totalna nekritičnost zasnovana na potpunom neznanju. Nije to ništa novo, još je Sokrat pričao o tome a 2000 godine Dunning i Kruger su dobili Nobelovu nagradu. Osobe koje su nesvesne svog neznanja su najuverenije u svoje znanje dok je suprotni - Imposter efekat da osobe koje najviše znaju i najviše shvataju koliko puno stvari ne znaju i zato su nesigurne.
Laž je zanimljiva, zabavna, mnogo je lakše čitati senzacionalističke tekstove nego suvoparne naučne. Iza nekog bloga leži 10 minuta istraživanja dok iza naučnih radova koje taj blog ismejava ili optužuje leže i godine rada, upornost, obično nekoliko velikih umova. Naslovi tih istraživanja su neshvatljivi svima koji nisu usko u struci a naslovi blogova privlače. Zato glupost prosperira, malo lake zabave, hleba i igara.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 
Hteo sam ovo da okačim i u temu "Srećkove zavrzlame", nakon komentara na moje pominjanje R&D u Srbiji, ali, eto...