sstrsat

A jst't ti zastita. Ajd mici to ruglo od 2N5468 (a i visak dilova iz svih tih CCS-a) dok nisan pocel komentirat

U principu znas ca mozes ocekivat i ca ces dobit. Sa bufferima ce rad TVC-a bit uglavnom nezavisan od komponenti ispred i iza njega a bez buffera mozes ocekivat vece ili manje razlike, zavisno od komponenti (nije moguce unaprid predvidit).A ako ces vec provodit testove bez buffera, ne bi bilo lose da pripremis jedan vrlo kratko kabel tako da mozes iste komponente testirat u dva slucaja, kad je TVC blizu izvora i kad je blizu potrosaca. Rezultat ni ovdi naravno nije moguce predvidit, nije uopce nemoguce da se pojave poprilicne razlike kad je TVC blizu izvora u odnosu na situaciju kad je blizu potrosaca. Kod koristenja TVCa bez buffera je previse varijabli va igri ali bit ce svakako zanimljivo procitat slusne dojmove.

Ni me bilo dok je ova tema bila aktivna ali da ipak kazen koju. Sa necim u ovom Sipijevom tekstu se mogu slozit a sa necim bas i ne sasvim. Da li je bas sve ca se tice elektronskih komponenti danas bolje nego ca je nekada bilo, pa vecina stvari da ali ne bas sve. Triodu jos nijedna komponenta nije prevazisla u linearnosti. Ali zasad nju na stranu, ovo je ipak tema o trafima.Sipi je u pravu kad kaze da je trafo prakticno tehnicki najnesavrsenija od svih elektronskih komponenti i da ima hrpu nedostataka. Ali i pored svih nedostataka jos uvik se ne da sa scene i na nekim mistima pokazuje znacajne prednosti pred aktivnim sklopovima a ponegdi je i nezamjenljiv. Naprimjer ka izlazni trafo klasicnih cijevnih pojacala, ka prilagodni trafo ribbon zvucnika (u izrazito niskoomskom okruzenju ima trafo i podosta prednosti pred aktivnom elektronikom), ka ulazni step-up stupanj za MC pretpojacala (jos uvik ga nijedna aktivna komponenta nije prestigla po pitanju minimalnog suma; ovdi je fizika neumoljiva i aktivnu komponentu bi tribalo hladit tekucim helijem da bi mu se priblizila po pitanju suma)...Tako da mu (ka i svakoj drugoj komponenti) uvik triba sagledat pluseve i minuseve i na bazi njih odlucit da li ga koristit i ako da, u kojem okruzenju.Minusi su mu svakako vrlo tesko dostizanje iole sireg frekventnog opsega i iole boljeg tranzijentnog odziva. Mada ima nacina da se vezivanjem dva trafa i dugotrajnom eksperimentalnom kalvarijom oko kompenzacijskih mriza postigne propusni opseg od par Hz do ulaska u MHz podrucje (bez faznih zaokreta). Da se malo pohvalim, takve MC step-up trafe cu prezentirat na Triode festivalu ali u ovoj temi necemo o tome.Kako su Daudiu mjerenja potvrdila ono ca je poznato i cega se triba drzat kod bilo koje aplikacije trafa, te stvari bi tribal postivat svaki ki zeli primjenjivat TVC. A to se ukratko svodi na cim niskoomskiji izvor signala i cim visokoomskiji potrosac. Ili drugin ricima na neophodnost buffera i iza i ispred TVC=a. Ali i ti bufferi zahtivaju itekakvu paznju u konstrukciji. Pogotovo onaj sa sekundarne strane koji mora osim vrlo visoke aktivne komponente ulazne impedancije imat i cim minimalnije reaktivne komponente. Pogotovo ako TVC ima malo veci prijenosni odnos; tu se triba itekako borit za smanjit svaki pF ulaznog kapaciteta sekundarnog buffera.Ako se tako pristupi problemu onda se (uz uvjet da je trafo sam za sebe dobro konstruiran) mogu postic itekako dobri rezultati.To ca se neki kunu u TVC bez buffera i pripisuju mu neke nebeske osobine je ustvari prilicno neozbiljno. I Sipi virovatno ni daleko od istine kad kaze da su to culi od nekoga i malo pomalo mistifikacija se prosirila. A kako je malo provirljiva jer TVC-a ustvari ima jako malo onda legenda i dalje zivi.Slicno vridi i za interstage trafe medju stupnjevima pojacala.

Kondenzatori za 60kV........ tesko da se to igdi moze nac. Virovatno jedini nacin bi bila samogradnja na bocama od vrlo debelog stakla (ali ni to ni bas lako nac) a i tu bi se bilo limitirano sa vrlo malim kapacitetima i prakticno dovoljnim jedino za filtriranje ispravljenog napona povisih frekvencija. Kaskadno multipliciranje napona bi za potrosnju od 20mA tesko bilo dovoljno efikasnoDa ne govorimo koliki bi bil problem nac diode koje mogu izdrzat barem 120kV. Nasla bi se mozda koja zivina ispravljacica koja je u stanju progutat tolike napone ali njih ic kaskadirat bi znacilo hrpu problema u praksi. Islo bi (ako se najde takva ispravljacica) i dovoljno velika feritna jezgra (da se primar i sekundar mogu udaljit barem nekoliko cm i izuzetno dobro izolirat. To bi naravno moral bit ispravljac struje visokih frekvencija, switching ili rezonantni (ako je potrosnja stabilna i nepromjenljiva) i to najvirovatnije izveden sa cijevima jer bi poluvodicki switching ispravljac vrlo lako mogal postat zrtva povratnih naponskih spiceva izazvanih komutacijom.Ma za ca bi uopce tribal sluzit takav izvor napona? Za kakvo ispitivanje izolacije u najtezim uvjetima mu bas i ne triba da daje 20mA.Sa malim potrosnjama (ispod 1mA) bi se se lako uzela 3 visokonaponska trafa (sa vec ugradjenim diodama) iz starih CRT televizija, switcher od svakoga napajal iz posebnih akumulatora i izlazni DC naponi vezali va seriju pa bi se dobilo 60 do 70kV bez nekog veceg problema

A u tome je znaci cila stvar, zatvaranje kruga je u igri Nec ka najprvo koju kilu poluvodickog kupusa a onda cvikcange u ruku i sve to vanka.

Zene, bez ljutnje ali stvarno si pretjeral sa guranjem poluvodica u ovo. Cak 5 tranzistora u sklop koji koristi dvi cijevi, pa cemu??Jos bi mogal nategnuto shvatit da si gurnul elementarni (sa po jednim fetom) CCS u anodu prve, pa ajmo rec i u katodu druge cijevi ali ostalo? Cemu kaskodirani CCS koji ovdi ne nudi apsolutno nikakve prednosti pred elementarnim? Cemu ovo cudoviste od IRF830 u anodi sljedila? A taj je jos i dovel do stavljanja ovog elka od 3,3uF koji sa 8,2K ima sasvim lipu vremensku konstantu koja u prijelaznim stanjima (paljenje i gasenje) moze bit fatalna. I za samu ECC88 i za poluvodicki amp iza. Nije receno da se taj najcrnji scenarij mora obavezno desit ali nije ni nemoguc. Jesi li slozil prototip i provjeril prijelazna stanja?Frame grid cijevi ka ca je ECC88 imaju itekako njeznu resetku koju je vrlo lako unistit, pogotovo u galvanski vezanim stupnjevima. A kad si vec isal stavljat toliko poluvodica ca ih nisi stavil tamo di bi imali svrhe (diode koje bi clampale resetku sljedila prema katodi).Necu sad razvezivat o tome da li "bolje zvuce" sklopovi sa CCS-ima ili sa otpornicima (to i previse ovisi o osobnom ukusu) ali tranzijentna analiza na skopu pokazuje neke stvari

Meni je cisto krivo ca cu u iducih misec dana bit vrlo malo po forumima pa necu moc aktivnije sudilovat. Tema je jako zanimljiva i o toj tematiki se ima ca pricat

Moje preporuke bi bile otprilike- Prijenosni odnos do nekih 4 puta. Visestvarno ne triba uz koristenje tipicnih danasnjih izvora signala- Da li poc na balansirani ulaz, zavisi od zahtiva ostatka sistema. Osobno mu ne vidin potribe, balansiranje se koristi kod dugackih vodova koji mogu bit ili jesu izlozeni smetnjama. A to kod kucne opreme u pravilu ni slucaj.- Potribni induktivitet je potpuno va funkciji izlaznog otpora izvora signala (ili buffera ispred). Uz takav niskoomski buffer moze induktivitet bit vrlo mali a to donosi daleko bolje ponasanje trafa na visim frekvencijama- Vrsta jezgre je isto (mada indirektno) va funkciji izlazanog otpora izvora signala. A kako ovdi trafo dela sa ustvari vrlo malim naponima i bez ikakvog samaranja od strane DC-a i moze imat (vrlo) mali induktivitet, triba gledat da jezgra ima ca bolje RF karakteristike. Npr Epcos-ove visokopermabilne feritne jezgre. Mada se i na najklasicnijim EI ili C jezgrama moze isto postic jako puno- Broj izvoda ovisi o zeljenoj preciznosti regulacije (a i o raspolozivom preklopniku ). Manji od recimo 20-ak sigurno ne bi tribal bit- Bufferi (i isprid i zada, smjesteni uz sam trafo) su obavezni ako se oce ista kvalitetno postic sa TVC-om i bez njih ga nima ni smisla uopce poc delat. Bez njih TVC postaje i previse ovisan i o onome isprid i o onome iza i bez obzira ca se neki kunu va njega, to je ipak samo polusklop. Da bi trafo dal ono maksimalnoo ca moze, mora bit napajan iz izvora niskog izlaznog otpora a sa druge strane mora vidit cim manji kapacitivni teret. Tipicnih 100-ak ili i malo vise pF ca predstavljaju kabeli i ulazni kapacitet ampa su vec vrlo velika kapacitivna opterecenja za TVC. Pogotovo ako nima ni ulaznog buffera pa i iizlazni otpor samog izvora signala upada va igru.

Samo neka daju, papir sve podnosi. Pogotovo dok je naivnih koji va sve te pisanije viruju.Ocito ti niti osnovne relacije izmedju izlazne snage i potribne snage napajanja (power requirement) nisu bas jasne jer inace ne bi ni zalipil ovdi te specifikacije va kojima geniji iz "Joule Electra" skacu sami sebi va usta.Malo brze matematike: Svaka 6C33 trosi za grijanje 3,3A pri 12,6V ili u prijevodu oko 41,5W. Ako se dobro sican tablice mnozenja, onda 8 komada trazi 332W snage za grijanje. Tako da od tih "500W power requirement" ostaje na raspolaganju cilih 168W. Gubici va trafu i ispravljacima i potrosnja drivera su naravno jednaki nuli jer je to bit ce neka konstrukcija sa Andromede, mos mislitA tih 168W privedene snage mora postic na izlazu 160W na 8 oma odnosno 100W na 4 oma. Tako da bi sa 8 oma iskoristenje ampa bilo 95% a sa 4 oma bi bilo 59%.A va samoj klasi B (na AB di je iskoristenje manje) je teoretski maksimalno iskoristenje 78,5% i to u slucaju rada sa teoretski idealnim pentodama kojima je napon saturacije jednak nuli. I naravno uz koristenje cistog omskog otpornika ka tereta.Sa triodama i sa realnim reaktivnim teretom (zvucnikom) je stupanj iskoristenja daleko daleko nizi i u praksi iznosi ispod 25%.Sad ti vidi kako se lipo "slazu" njihove specifikacije sa bazicnim teorijama o radu pojacala. A kako se fizika ne moze preskocit, ca mislis ki je u pravu? Ovi geniji koji su pisali specifikaciju ili teorija rada pojacala?

Generalni odgovor da li se sa 8 komada 6C33 moze postic 100W snage na teretu od 4 oma ne postoji. Odgovori u stilu "moze i puno vise" su potpuno besmisleni.Ako slusas muziku sa konstantnom dinamikom dinamikom (npr ovo moderno nabijanje), odgovor je ne. Cijevi bi tu bile stalno u uvjetima debelo prekoracene i disipacije i maksimalno dozvoljene katodne struje pa bi vrlo brzo otegle papke. Kod muzike sa promjenljivom dinamikom (npr klasike) bi cijevi plesale malo u dozvoljenom a malo u nedozvoljenom rezimu. Zivile bi va tim uvjetima nec duze ali ni izbliza onoliko koiko inace mogu kad ih se drzi va sigurnim granicama.Sa 8 oma tereta situacija je nec malo bolja (struje kroz cijevi su ovdi istina manje ali su potribni naponi napajanja veci) ali bis i ovdi bil blizu krajnjih granica. Muzika sa konstantnom dinamikom bi im i ovdi prilicno skratila zivot dok bi kod muzike sa promjenljivom dinamikom postigle otprilike ocekivanu zivotnu dob.Sve ovo naravno vridi uz koristenje cijevi va klasi "AB" tako da rad va klasi "A" ne dolazi u obzir. Pri tome bi i klasa "AB" morala bit prilicno nisko biasirana ca naravno vodi do prilicne zrtva linearnosti i losijih zvucnih rezultata Svaka cijev, pa tako i 6C33 (koliko god da je robusna) ima svoje granice mogucnosti pa tjeranje na silu va takve rezime obavezno dovodi do skracivanja zivota.6C33 je nazalost stekla i poprilicno negativne reputacije (ka ni linearna, ka nepouzdana je itd) ali ne svojim krivicom nego "zaslugom" bas takvih "talenata" koji je tjeraju va prekoracene rezime. Ona moze dat i dat ce jako jako puno odlicnih rezultata ako se postuju osnovna pravila. A sva ta pravila pisu u grafovima i podacima iz datasheeta, samo ih triba znat citat. Ovome triba dodat i jako velike termicke zahtjeve koje bi takav amp sa 8 komada 6C33 postavljal. Drzanje pod kontrolom sve te topline koju bi 8 njih razvile nije nimalo igrarija. I naravno zahtjeve za pobudom i zahtjeve za ispravljacem......

Ma sve je dobro dok nije pajserom po........ :buehehe: :buehehe: A sad san vec i naucil ca ovdi znaci ta jedinica (ja bi jednu pivu bas sada )

Greska. Nima nikakvog bad feelings-a.A topic koga si sam otvoril o M60 ampu si sam pretvoril u nec drugo (kako ti kazas cirkus Medrano) skakanjem na ono ca ti proglasavas izumom.Ca se tice cinjenica, sve je na ovim stranicama pa svatko moze vidit ki okrece cinjenice naopacke. I ki bjezi od njihOcjena i komentar neke sheme su za tebe provokacija? A da, tribal sam je valjda ishvalitVidi, ovakvi forumi i sluze upravo zato da se kaze nesto o shemama i onome ca je na njima prikazano. A ako je pri tome povrijedjena necija sujeta, to je problem upravo samo toga koji je postal shemu. I krenul ju hvalit a da pri tome neke bitne tehnicke detalje u vezi nje ili ne moze ili ne zeli shvatit i prihvatit.Likarija je ustvari jednostavna, prije nego ca se krene hvalit i preporucavat neku shemu triba sagledat sve bittne detalje u vezi nje i objektivno ih iznit. Sa plusevima i minusima. Toga bi se tribal drzat svatko a pogotovo onaj ki je tehnicki obrazovan.

A ca je tu novo? Zar paralelni spoj pojacala predstavlja neku novost???Osim samog imena nima nicega novoga ali to je danas postalo uobicajeno, doslovno svagdi se izmisljaju nova imena i termini za stvari koje su odavno poznate. Pusti prema tome neke price o pronalazastvu i nemoj sebe uviravat u zabludu da sve to nije odavno isprobano. Takve topologije su poprilican broj godina (ustvari desetljeca) va igri i normalno da je sve oko njih isprobano. Ali ako tebi predstavlja zadovoljstvo bespotribno komplicirat sklopove, slobodno. Razlog zac se paraleliziranje cilih pojacala ne koristi (paraleliziraju se po potribi aktivne komponente na neki od poznatih nacina) lezi upravo u tome ca ta koncepcija ima genericki puno vecu nestabilnost od paralelnog spoja vise aktivnih komponenti pod kisobraniom zajednickog ispravljaca. Dovoljno teskoca vec ima i sa paraleliziranjem aktivnih komponenti i normalno da nikome ki imalo razmislja o tome ne pada na kraj pameti da samom sebi unosi dodatnu i bespotribnu komplikaciju. Koja jos i dovodi do degradacije karakteristika.Bilo to tebi pravo ili ne (i koliko god sebe uviraval da nije tako), cinjenice su neumoljive. A one pocinju vec kod najbanalnije komponente, mreznog trafa. Za takav paralelni spoj pojacala bi svi naponi (nakon ispravljanja) tribali bit apsolutno jednaki a oni ce to bit samo, cak i uz uvjet potpuno idealnih komponenti ispravljaca, uz uvjet potpuno jednakih sekundarnih namotaja. A da bi sekundari bili potpuno jednaki oni bi ovdi morali bit namotani kvadrifilarno ili sestofilarno ili osmofilarno, ili kolikovecfilarno (zavisno od broja tako paralelno vezanih pojacala).Firme i privatnici koji motaju trafe vec i na spomen bifilarnog motanja znaju kolutat ocima i nije tesko pogodit njihovu reakciju na spomren takvog motanja. Alternativa bi bili stabilizatori napona (pozeljno u tracking rezimu). Tehnicki potpuno moguce i izvodljivo ali ne bas jeftino.Ima naravno jos puno tih caka i stvarnost je upravo to a ne ono ca ti je rekal simulator nekoga ki dela va aerospaceu ili necem slicnom (ka da ga to automatski kvalificira, mores mislit. Cemu uopce spominjes di taj dela?)A necije osobno zadovoljstvo sa rezultatima necega ne mora imat bas puno veze sa stvarnim stanjem. Znas ono, svaki cigo svoga konja hvali.Cila ova "polemika" ustvari i proizlazi iz te samohvale (pronasao sam, prvi sam primjenil....). Da si npr isal sa temom da eksperimentiras sa paraleliziranjem pojacala i da to istrazujes, onda bi i moji postovi siguro drukcije izgledali. Svacije istrazivanje i obogacivanje znanja onoga koji istrazuje cu sa veseljem podrzat. Ali neumjerenu samohvalu nikako ne mogu podrzat.

E moj Banat, je to uviravas mene ili samoga sebe? Ajde se malo suoci sa realnostima te koncepcije Je ti ikad palo na pamet da svaki od tih nezavisnih ispravljaca moze zakazat u radu i iz jako banalnih uzroka? Nima tog sklopa i dila sklopa koji je imun na kvarove. Tako da ce i najbanalnija stvar u vidu kakvog hladnog lema na nekom od tih ispravljaca (osigurac va primaru zbog toga nece izbacit) dovest do naponske asimetrije i ka krajnji rezultat ces imat pojavu DC komponente na zvucniku. Poslidice valjda ne moram objasnjavat.Poslusaj malo glas iskustva pa ako ti je vec prekomplicirano stavljat tracking regulatore va ta nezavisna napajanja, stavi barem njihovo monitoriranje (najobicniji komparatori) koje ce u slucaju nezeljene situacije reagirat zastitno i prekinut napajanje A tu pricu da cyclotronu (u diy izvedbi) ni potribna aktivna zastita ili DC servo, mozes slobodno okacit macku o rep. Ocito te zavarava ca toga nima va tvornickim cyclotronima ali kako sam vec bil navel va ovoj temi, tvornica moze provest selekciju i uparivanje na vrlo velikoj kolicini lampi i nakon obavljenog burn-in perioda moze eliminirat one lampadine koje i dalje iskazuju nestabilnosti. A diyer nije ni izbliza va mogucnosti da tako dela, ponajprije zbog financijske strane.Ki god je delal cyclotron topologije, taj itekako dobro zna ca se desava u prvih 100-ak sati (kad je jako pozeljno da zvucnici ni ne primirisu u blizinu cyclotrona). A ca bude dalje, ovisi o samim lampadinama.Osim tih prvih 100-ak sati, prica ima i jos ruzniju stranu koja se priblizava sa primicanjem kraju zivotne dobi lampadina. Budi bez brige, pregledane su. A oli san ja rekal ca drugo nego da je pobudjivanje takvo? Da te mozda ne zbunjuje termin "komplement" koga san upotribi va proslom postu?A bez ljutnje, ali na tim shemama e stvarno nima ca posebnoga vidit. Najobicniji paralelni spoj dva ili vise cyclotron pojacala

Tocno, do samog TF-a ima jos podosta vrimena ali detalje oko rezervacija triba debelo prije obavit (da ne bude neugodnih iznenadjenja). Zato je va ovoj fazi osnovno i najvaznije znat tocan broj ucesnika

Banat, nemoj ovo shvatit ka zlonamjerno ali na neke stvari oko tog koncepta moram ukazat Prvo, za audio upotribu nima ikakovog rezona koristit vise ulaza (kako si to nazval - multiphase). Tu se uvik radi o jednom jedinom signalu (muzickoj informaciji koja mora va svom integralnom obliku bit prenesena do zvucnika. Tako da kod audio pojacala mozemo na ulaz dovodit samo netaknuti signal ili njegov komplement (isti taj signal ali sa 180 stupnjeva faznim pomakom), zavisno da li u ampu imamo invertirajuce ili neinvertirajuce konfiguracije). Ali doveli samo osnovni signal (na nekoliko ulaza) ili i njegov komplement (na jos nekoliko ulaza), na samom potrosacu se svi oni moraju pojavit va tocno odredjenim faznim odnosima da bi se struje svakog od njih zbrojile na potrosacu. Koristenje vise nezavisnih ulaza bi u audiu (va sirem smislu) doslo u obzir samo kod mixera ali miksanje signala se iz vise razumljivih razloga nikad ne dela na izlaznim stupnjevima nego pri malim nivoima signala. Bilo kakvo manipuliranje sa faznim stavom signala i dovodjenje na pojacalo bilo cega drugoga osim nule i 180 stupnjeva bi dovelo do bespovratne degradacije signala i njegove potpune neupotribljivosti. Znaci, koliko god da se tih XXX blokova uzelo, isti taj broj XXX ulaza mora bit vezan paralelno (ili va dvi 0/180 grupe ali unutar svake grupe opet paralelno) a to samo dovodi do povecanja ulaznog kapaciteta (OK, ovo ni toliko bitno ako ono ca ih goni moze dat dovoljno struje da se nosi sa tim povecanim kapacitetom). U teoriji ne ali va praksi uvik ima neke interakcije. Oce li ona bit veca ili manja zavisi od stupnja jednakosti koristenih blokova i njihovih napajanja.A ta nezavisna napajanja i jesu u principu i najslabija tocka ovakve topologije i ona jako povecavaju mogucnost pojave strujnog disbalansa kroz blokove ca ka rezultat dovodi do pojave istosmjerne komponente kroz zvucnik i mogucnosti njegovog ostecenja / unistenja. U slucaju potpunog otkaza samo jednog jedinog bloka napajanja kod takvog viseblokovskog ampa, zvucnik bi imal vrlo male sanse da prezivi. Znaci isti onaj problem koji genericki postoji kod cyclotron topologije (svaki ki se sa time igral zna koliko cirkusa moze izazvat ako cijevi nisu uparene i ako nisu prosle dovoljno dugacki burn-in) ali ovdi jos i multipliciran zbog vise nezavisnih napajanja. Ja takvu topologiju siguro ne bin koristil bez svih neophodnih zastitnih mjera. A to su kako sam vec ranije pomenul, DC servo sklop (ovdi sklopovi) za kontrolu simetrije samih cijevnih stupnjeva plus tracking sistem za osiguranje jednakosti svih nezavisnih izvora napajanja za izlazne cijevi. Pogotovo va danasnjim uvjetima nabave cijevi kad su NOS 6AS7 vec debelo istrijebljene pa ostaje koristenje njihovih ruskih ekvivalenata. Sa svim njihovim tipicnim problemima (ki je delal sa ruskim cijevima znat ce o cemu pricam)

Tesko je sad prisitit se svih naslova ali isto mozes hitit oko na ove autore: Tugomil Surina, Walter Daut, Bozo Metzger...... Svi su oni dali izuzetnu elektronicku literaturu tako da iz njihovih knjiga mozes jako puno naucit.Isto odlicnih clanaka ces nac u casopisu "Radioamater" ciji se stari brojevi virovatno jos mogu nac va ponekom antikvarijatu

Ova tema je izgleda revija revija (Vuletove) tvrdoglavosti. I koliko god puta da mu se ponovi da bi dobil daleko daleko bolje rezultate sa ampom optimiziranim za niskoimpedantne terete on ce i dalje tupit da su stare Ge kante (sa vrlo jakom povratnom vezom, ocajnim tranzijentnim odzivom, izlaznim elkom na kraju zivota itd) zvucno superiorne i Si i cijevnim i kojim god bilo pojacalima. A za prilagodne trafe ne zeli ni cuti jer su to ka on i jos neki provali i ne valja nista (bit ce da su trafi bili optimizirani, a haaa )I u pravu su. Stare Ge kante stvarno zvuce bolje i to svi njegovi i njihovi testovi potvrdjuju. I naravno da nisu bas svi oni gluhi, daleko od toga...................... ali su ocito tehnicki itekako tanki (bit ce va dolnjem tekstu jasnije zac ovakva ocjena)Pa ajmo vidit kako sa tako niskoimpedantnim zvucnikom moze delat i zvucit Si amp (storen po najstandardnijoj koncepciji) i namijenjen za rad na 8 oma i standardni cijevni amp isto tako predvidjen za 8 oma tereta.Uzmimo da je Si amp neke srednje klase bez prekostrujne zastite i da ima ipak pristojnu kolicinu uF u elkima ispravljaca. Takav amp ce bit u stanju dat na izlazu amplitudu napona od 28V a kako mu se tipicni izlazni otpor mjeri u miliomima onda ce bit potpuno neositljiv na iznos opterecenja. Naravno kratkotrajno, dok ima energije va elkima ispravljaca. I ca ce se desit kad naidje kratkotrajni tranzijent tolike amplitude da amp potjera na punu snagu ili kakva ultrazvucna smetnja, sama po sebi necujna ali...? Desit ce se ovo, elki ispravljaca ce va tom kratkom vrimenskom intervalu imat sasvim dovoljno energije da amp isporuci punu amplitudu napona na izlazu, znaci amplitudu od 28V. A tih 28V ce dat na 1 oma amplitudu struje od punih 28A. Ili u prijevodu, kratkotrajna snaga koja ce se razvit na zvucniku ce bit punih 400W. Zbog kratkog trajanja takvog signala ova snaga nece unistit zvucnik ali ce ga itekako hitit va nelinearno podrucje. A to ce se itekako cut, bez obzira na ultrazvucnu prirodu takvog tranzijenta ili smetnje. A muzicki tranzijenti su sve samo ne rijetkost tako da ce zvucnik stalno plesat izmedju linearnog i nelinearnog podrucja i slusni rezultat ce naravno bit los. I pri daleko manjim amplitudama tranzijenta od ove granicne koju san navel.Kod cijevnog ampa je situacija jos jednostavnija, 8 puta manji opteretni otpor od nominalno projektiranog ce dozvolit samo vrlo male amplitude signala a svaka veca ce vec na samoj izlaznoj cijevi dovest do vrlo velikih izoblicenja.A stara Ge kanta koja ima izlazni elko prilicno malog kapaciteta (i bogtepitaj kolikog ESRa nakon toliko godina), emiterske otpornike u izlaznim tranzistorima tipicno vece nego kod Si ampa i naravno tipicno jadno male elke u ispravljacu nece ni izbliza moc razvit tolike amplitude pa ce daleko rijedje tirat zvucnik va nelinearno podrucje. Plus naravno ca zbog jadnog frekventnog opsega nece ni moc prenit ultrazvucni tranzijent do zvucnika.I to je upravo to ca Vule i cila ta ekipa cuju. Nista vise i nista manje. Tako da tu nima nikakve "Ge madjije" ili superiornosti Ge tehnologije. A tuzno je da nakon tako nestrucno provedenih testova (nepoznavanje osnovnih stvari koje se desavaju u samom ampu pri takvom opterecenju) sole pamet o stelarnim dometima Ge tehnologije. A kad bi itko od te ekipe imal hrabrosti (i naravno znanja) da u ta stara Ge pojacala stavi bolje Ge tranzistore koji imaju ipak barem donekle pristojan ft (recimo izlazni ruski 1T813 plus njegovu manju bracu u prethodnim stupnjevima) i da stave elke u ispravljacu na vridnosti koje se danas tipicno koriste, vrlo brzo bi vidili da od "Superiornosti" njihove ljubljene Ge tehnologije nije ostalo ni S. Kako je to Zen lipo rekal, tim zvucnicima triba "crna kutija" (svejedno jesu li va njoj cijevi, transformatori, bipolarni tranzistori ili fetovi) optimizirana za rad na tih famoznih 1 oma da bi uopce pokazali ca mogu i koliko vride. A sa ovakvim tvrdoglavim tupljenjem nije tesko zakljucit da postoji i odredjena doza straha od suocavanja sa istinom o svojim zvucnicima. A ona moze bit i ovakva i onakva, ti zvucnici mogu biti i daleko bolji ali i daleko losiji nego ca postoji misljenje o njima. I zasad je ta istina potpuno nepoznata, sve dok se ne provedu testovi sa optimiziranim pojacalom Sad, koga zadovoljavaju vrlo jadne performanse koje mogu razvit te stare Ge kante, neka uziva u njihovom zvuku. Ali tu i prestaje sva prica o nekoj vjernosti reprodukcije

Da, skolski sistem svagdi va svitu gre kvragu i ca je najgore nikoga od odgovornih (glavonja iz politike) ni za to ni najmanje brigaOK, potrazi "Tranzistorska audiopojacala" od Tihomila Jelakovica. U vrime moje mladosti to je bila obavezna literatura u tim skolama. Ta knjiga se naravno vec odavno ne moze nac va knjizarama ali je jos uvik ima po antikvarijatima. Ona je ajmo rec neka vrsta bibilije za ulaz u svit pojacala. Svi osnovni sklopovi su u njoj opisani na izuzetno jednostavan i pristupacan nacin i sa samo 4 osnovne matematicke operacije. Po mojim kriterijima to je jedna od najboljih knjiga te tematike ikad izdanih u cilom svitu i iz nje doslovno svatko moze stec vrlo solidnu bazu poznavanja pojacala i krenut va dalnju nadgradnju znanja.Zato me poslusaj i pusti zasad video pojacala na stranu jer ces inace samo upadat va konfuzije. Lipo iz ove knjige savladaj osnove o pojacalima nizih frekvencija (audio) a tek onda razmisljaj o tome kako dela nec ca pita propusni opseg reda par MHz (video pojacala)

Svaki ki voli lampice je dobrodosal, bez obzira dosal na jednu uru, jedan dan ili tri dana. Sa opremom ili bez nje, svejedno. Nikome se ne postavljaju nikakva ogranicenja i jedino se trazi od svakoga koji ce doc da kaze koliko mu nocenja triba i za koliko osoba. I to samo zato da se izbigne konfuzije oko rezervacija i da se svima osigura smjestaj. Nikakvog placanja unaprid nema, racuni se podmiruju u samom hotelu. Audiofil.net ima to ogranicenje da se za registraciju mora koristit mail od poznatog providera. Tako da ne prihvaca yahoo, g-mail i ostale free adrese. Da li prihvaca adrese od poznatog providera izvan Hrvatske, pretpostavljam da da jer ima puno clanova izvan Hr a nekako ne virujen da su bas svi oni isli otvarat mail adresu na HT-u ili na Optimi.Mobilni internet ne bi smil bit problem za registracijuAko imas jednu od te dvi mail adrese, prihvatit ce sigurno. A ako nimas, odi na HT-ove stranice i za par minuta mozes otvorit adresu (pa makar je iskoristil samo za registraciju .

He he, nec mi govori da si odluku u sebi vec donil

Pa i ja se cudin koja budala to pusta umisto da drzi zatvoreno negdi nasrid mora :buehehe:

Valjda ce sad proc

Moze Zivorade, evo je. Upisal san sve za koje san siguran koji im je nick. Ostali ce mi oprostit (organizacijski propust je bil da nismo pripremili badgeve sa nickovima.I slobodno dojdi, auto ti necemo pretresat Ali da ces se zarazit sa triodnom samogradnjom, to neces izbic Tako je pisano jos u Sumerskim glinenim plocicama, od uzarenih katoda vise nima bjezanja. Medicina je tu nemocna Edit: Kvragu, slika nije prosla. Gren provat ponovo a ako i sada ne projde javi mi emajl adresu da ti ju posaljem

A zac bi to ostalo samo na zeljama? Evo se bata bane vec prijavil pa mozes i ti. Svi koji zele doci su dobrodosli.A da zainteresiranima malo olaksam kalkulaciju, razmisljanje i eventualnu odluku o dolasku, storil san vam jednu pribliznu kalkulaciju putnih troskova. Od Beograda do Motovuna ima nekih 620km odlicne ceste. Od granice do Rijeke je sve autoput a od Rijeke do Motovuna je odlicna cesta (na nekim dilovima i poluautoput). Sa prosjecnom cijenom cestarine i prosjecnom potrosnjom od 8 l benzina, kroz Hrvatsku bi troskovi izasli negdi oko 1200 kuna. Tome triba dodat i od Beograda do granice (ne znam da li se tu placa kakva cestarina) ali kako je to kratka udaljenost onda ne utice bitno. Tako da bi u slucaju da vas cetvero dojde va jednom autu troskovi puta bili preracunato nekih 40 eura po osobi (obadva smjera su uracunata). A ako bi bil u pitanju dizel sa 6-litarskom potrosnjom onda i bitno manje.A hotel ce nam izac u susret pa cemo dobit puni dnevni pansion po osobi za otprilike 250 kuna (oko 35 eura). Mala varijacija moze nastat zavisno koje menije izaberemo ali nekih bitnih odstupanja nece bit.Organizacijski dogovori oko lokacije i jesu obavljani ovako rano (ima jo3 4,5 miseci vrimena do festivala) bas zato da bi se svima zainteresiranima omogucilo da bezbolno stave novac za to na stranu.Hotel u kome ce se Triode Festival odzati ima 5 dvorana i sve ce bit na raspolaganju za slusaonice i okrugle stolove. A po potribi ce nam dati i kino salu (2 minute hoda udaljenosti) koja je isto u vlasnistvu hotela)