sstrsat

Zen sigurno zna sve o tome kako se izracunavaju pojacanja pojedinih konfiguracija ali (bez uvrede za njega ili bilo koga drugoga), prilozena shema je prema mojoj ocjeni crtana sa (meni skroz nejasnom) zeljom da se jednostavne stvari zakompliciraju i pri tome se ocito zaboravilo malo ju matematicki analizirat.Matematika se tu nazalost ne moze izbic i ona je neumoljiva tako da ce one vridnosti pojacanja koje san ti navel bit prisutne. Mozda sa nekim manjim razlikama jer sam to sracunal na brzinu i sa nekim pojednostavljenjima ali to je u biti to. Sad, ako neki misli da moze negirat iznose pojacanja koje san navel, samo naprvo. Shema linijskih preampi ima bezbroj i s obzirom na funkciju koju taj sklop obavlja one zapravo ni ne tribaju bit nista vise od generickih shema osnovnog stupnja sa zajednickom katodom. Ali kako je ovdi izgleda ocito prisutna zelja da se neke stvari (nepotribno) kompliciraju, mozes iz ove sheme izbacit IRF830 a zadrzat CCS sa onih dva DN-a uz pozeljno smanjenje napona napajanja da se risis bespotribnog viska disipacije.Time bis dobil preamp sa pojacanjem od nekih 2 puta i sa izlaznim otporom od oko 300 oma. Znaci sa onim ca je manje vise optimalno za linijski preamp koji dela sa CD-om ka tipicnim danasnjim izvorom signala.Ima naravno i bezbroj drugih mogucnosti sa cijevima koje bi puno manje disipirale a opet cu ponovit da je linijski preamp daleko daleko najjednostavnija karika audio lanca i da tu ne triba nista vise od generickih shema.

Tu je uopce iluzorno vodit diskusije oko toga oce li zvuk bit ovakav ili onakav sa ovom ili onom ispravljacicom ili sa Si diodama. Beli, nisan se previse javljal u ovu temu ali mozda je stvarno vrime da kazen nesto ca ti se sigurno nece ni najmanje svidit ali te mozda ipak odgovori od toga da gres u ovi projekt cuji rezultat bi bil ..... jedno veliko nista. Nemoj ovi moj post shvatit zlonamjerno, on je naprotiv skroz dobronamjeran a doli je objasnjenje zasto je to tako. Ogradu stavljam jedino ukoliko ovdi ni ric o shemama iz posta 150 i posta 281ali ako se radi o tim shemama onda apsolutno stojin iza svega ca cu napisat. Pa ajmo. To ca je na shemi je zapravo kaskodno pojacalo u kome je "dolnji" element cijev male strmine od svega do 6mA/V (6080 / 6H13C - koju neki u ovoj temi proglasavaju za visokostrmu cijev???) a njezino opterecenje ("gornji" element kaskode) je ulazni otpor mosfeta IRF830 u common gate spoju. A finalno opterecenje tog mosfeta je CCS izveden sa ona dva DN2450 (ogroman i prakticno zanemariv dinamicki otpor) u paraleli sa onih 220K iza veznog konda tako da se moze rec da je izlazno opterecenje prakticno tih istih 220K. Podatak o strmini IRF830 mosfeta pri tim, za njega vrlo malim, strujama (50mA) je prakticno nemoguce nac u datasheetovima ali iskustveno se moze procinit da ce ona bit negdi izmedju 10mA/V i 50mA/V. Njegov unutrasnji otpor je ogroman ali zbog lakseg racunanja uzmimo da neka i on bude nekih 200-ak K (mada je gotovo siguro barem za red velicine veci - pogotovo ca je ovdi ric o common gate spoju). I sad ajmo izracunat pojacanja uz te vridnosti koje smo uzeli za parametre IRF830 mosfeta. Da ne pisen sad cilu tabelu i formule, pojacanje "dolnjeg" elementa kaskode (cijev) ce bit izmedju 0,12 puta i 0,6 puta a pojacanje "gornjeg" elementa (mosfet) ce bit izmedju 1000 puta i 5000 puta. Ukupno pojacanje ce bit konstantno (ako pada pojacanje "dolnjeg" onda raste pojacanje "gornjeg" i obratno) i ovdi ce iznosit oko 600 puta. I ca se sad vidi? Prvo to da ovdi nima ni govora o "cijevnom karakteru" jer cijev u ukupnom pojacanju sudiluje u promilima (ona je tu zapravo slabilo) a drugo se vidi da je sklop zbog ogromnog pojacanja u praksi skroz neupotribljiv. Cak i kad bi u realnim uvitima na ovo bil prikljucen izlazni amp malog ulaznog otpora (recimo 10-ak K), pojacanje ovog sklopa bi jos uvik bilo ogromnih 60 puta, znaci prakticno gotovo jednako neupotribljivo. A ogromni izlazni otpor ovog sklopa govori ca bi bilo sa visim frekvencijama vec i sa najkracim kabelom malog kapaciteta. Zal mi je ca ce te ovo ca san napisal mozda i razljutit ali mislin da je bilo vrime da ti netko ukaze na te stvari. Odluka da li nesto oces ili neces ic radit je naravno na tebi samom ali ovdi ti sa tehnicke strane stvari stoje ovako kako san ih iznil.

Vule, koga briga da li ti nekom virujes ili ne. Sve ti je odavno objasnjeno a ti to citaj ili ne citaj, kako god oces.Ali stani vise sa davljenjem i unistavanjem tema :whistle2:

Nisan ti objasnil??? Zaista nisan????? Koliko puta ti triba navest neke stvari????Vule, stvarno je vrime da zavrsis ovu trakavicu. Sva objasnjenja su ti odavno data. :whistle2:

Kako lipi, upravo skolski primjer zavaravanja samoga sebe. I kakvo nepoznavanje niti najelementarnijih osnova oko svega onoga ca se desava na ploci, od samog snimanja (razlike nivoa od ploce do ploce znaju bit itekakve) do toga kakve amplitude mogu proizvesti (neminovna) ostecenja ploce, zrnca prasine.... Ali neke ne bi ni 100 oscilograma uvirilo, za njih su to besmislene zelene linije koje skakucu po tamo nekom ekranu i one naravno nimaju nikakve veze sa predubidjenjima i bujnom mastom takvih.Vule, ja te zapravo zalin. Tamo neki levat ti je uzel ki zna koliko soldi za to smece od preampa i naprical ti ki zna ca o njemu a ti si to progutal. A ovakvim zavaravanjem samog sebe tu stvarnost neces prominit :whistle2:

Tebi siguro od nikakve. Koliko god da ti se da argumenata, ti stalno ponavljas (ka ploca koja preskace) da nisi dobil nijednoga. Vec vidjeno, ista prica ka u onim raspravama o starim Ge kantama iz 50-ih godina koje su za tebe "ultimativna" pojacala Kad isto "nisi dobil nijedan argument". Tako da niman namiru gubit vrime pokusavajuci tebi objasnjavat. Mos slobodno (ako se autor teme slaze )

Bome je nisam ni ja popil.Ca se mene tice, ova tema je vec odavno gotova. Steta, mogla je bit jako lipa i korisna.......

Pa stvarno je tesko virovat da postoji takvo bukvalno shvacane napisanoga. Pa ca moran crtat da je tu bila usporedba dvi zvucnice bitno razlicitog nivoa (0,1mV i 0,3mV) a da li se one zovu Denon i Ortofon ili X i Y ili kako god vec oces je nebitno. Ajde malo pripazi na takve izjave o "pravljenju ludim". U tom Vuletovom postu je bila navedena MC10 (bez ikakvog dodatka), dakle zvucnica koja ima nominalni izlazni nivo od 0,1mV. A ako bas oces, sa tim preampom ne moze nijedna zvucnica koja daje 0,3mV zvucat dobro. Mozda moze samo nekome ciji su kriteriji "dobrog" i "loseg" zvuka u najblazu ruku cudni. Mogu prihvatit da je "dobar zvuk" nec skroz individualno ali "dobar zvuk" dobiven na taj nacin nima nista zajednicko sa virnom reprodukcijom. Svakome ki imalo zna ca se u preampu / ampu desava prilikom klipinga (ili ako oces, saturacije ulaza) je potpuno jasno zac tu nima govora o virnoj reprodukciji. O cemu ti pricas???? Kakvi bozanski uplivi?????

Vule, stvarno ti nogu samo savitovat da se uvatis strucne literature i da barem pokusas nesto naucit o tome kako koji uredjaj ili dio sistema uopce radi. Barem ono najosnovnije od osnovnog jer ovo je ipak tehnicki forum di bez takvih minimalnih predznanja zaista nimas ca rec. A iz kojeg razloga ti uporno pokusavas (valjda samom sebi) nec dokazat, to moras samom sebi objasnit.Bez tih osnovnih predznanja mozes samo unistavat teme.

Vule, dal san ti ih i previse. Ali nije moj problem ca triba ipak imat neka predznanja da bi se uopce moglo pricat o tome kako zvucnica radi i ca daje.

Lako za osciloskop, sve mi se cini da nimas ni usiju. Odustal sam od toga da tebi pokusavan ista objasnit Vuletov advokat, haPa budi, slobodno. Ali nemoj meni imputirat svoje pogresne zakljucke sa "Ti zapravo želiš da poručiš". Ili san mozda moral crtat da bude jasnije to "stalno u zasicenju". Pa stvarno nisan mogal ocekivat da ce netko to tako bukvalno shvatit. Ai ocito, pogrisil san, ipak ima i takvih

Uzmi osciloskop pa gledaj ca zvucnica moze dat i ca daje u realnim uvitima.Svakome tko ima iole predodzbu o dinamickom ponasanju glazbenog signala, njegovom zapisivanju na plocu, njegovom citanju sa ploce, uvik prisutnim mikro i makro ostecenjima ploce, prasini u zraku.... i bez osciloskopa su stvari oko toga manje vise jasne.Ali kako san rekal, taj post nije ni pisan da bi postigal nemoguce (uvirit Vuleta i objasnit mu nesto) vec da bi manje iskusnima ukazal kakvi se pogresni zakljucci mogu donit kad se "testiranja" (kakav pretenciozni naziv) provode na opremi koja ne udovoljava ni minimalnim uvitima. Ka ca je npr taj preamp koga sam spomenul i cijem "konstruktoru" bi bilo bolje da se gre bavit necim drugim a ne stvarima o kojima ne zna gotovo nista. Mislin da u zivotu nisan vidil jadniji MC phono preamp u aspektu imunosti na saturaciju ulaza.Svi koji su ikad ozbiljno pristupili konstrukciji phono preampa znaju koliko je vazno postic cim vecu imunost na zasicenje ulaza, zasto je to bitno i koliko je to tesko postic.

Interesantno, sad se vidi.Btw, jos uvik mi je jako tesko zamislit da ce neki bug ili software samoincijativno ciljat na samo jedan post a bas sve druge pustit netaknute. Ali dobro, post se vratil i necu to vise potezat

Zene, pusti veliki rici ka spominjanje demagogije. Ovo ca san napisal nije bila nikakva demagogija nego se osican tesko uvridjen. I nemoj me uviravat da se ti ne bi tako osical da ti netko izmasakrira post.Radije mi odgovori na pitanje koje san postavil u proslom postu. Jos nisan dobil odgovor

Zene, nije mi ni na kraj pameti instalirat ovo ili ono. Niti mogu pristat da se krivica pripisuje ovoj ili onoj verziji software-a. Post je bil vidljiv u cilosti kad je objavljen. I ca je sad bice neki sofrware selektivno skinul najveci dio mog posta a nista drugo nije ni taknul??? Ajde, nismo dica da virujemo u bajke To ca san danas dozivil je najruznija stvar koja mi se ikad desila na forumima. Tako da to zelin rascistit do kraja. Nisan mogal virovat da neko moze sebi uzet takve ovlasti da krati i sakati neciji post. Post potpuno tehnicki intoniran koji onome ki oce neke stvari oko öcjene gramofonskih glava rascistit podosta toga objasnjava. Zato ocu jasan odgovor na pitanje: Da li ja uopce ovdi smin pisat i ako smin da li mogu ocekivat da mi niki vise nikad nece ucinit tako prljavu stvar ka ca je sakacenje postova. Molim, izjasni se. Ti ili ki vec....

Ca je ovo, ki mi je osakatil post 44 ??????? Ocu objasnjenje za to. Ki to sebi uzima za pravo izbrisat najveci dio posta? I zasto ???? Od posta je ostala samo uvodna recenica. Di je sve drugo ???? Post ni bil bas skroz kratak i cin san ga napisal je bil normalno prikazan. Tako da je eventualna pomisal na bilo kakvu gresku generiranu od servera na platformi potpuno iskljucena. Admini i modovi, trazin objasnjenje cim prije

Kako bi ova tema mogla mirne duse nosit i naslov "Vule protiv DL103" di on uporno tvrdi kako je to najgora MC zvucnica, ovo je odlicna prilika da se malo razmotri kao se dolazi do takvih pogresnih zakljucaka. Nedavno je Vule u temi "Phono" ( http://www.diyaudio....c/5389-phono/��) objavil koji MC phono preamp koristi pa je logicno zakljucit da je takav negativan stav prema DL103 (zacinjen sa nesto psihoakustike i iracionalne mrznje prema DL103 - jasno vidljivo iz njegovih postova) formiran na tom preampu i iskustvima sa njim. Ta iskustva ako je koristen raj preamp su mozda i tocna (zapravo sasvim virovatno da jesu) ali ajmo vidit ca stoji u pozadini svega toga. Evo citat Vuletovog prvog posta iz te teme Kako se u tom postu navode ulazni i izlazni nivoi, lako je izracunat da taj preamp ima pojacanje od oko 2000 puta a iz sheme se jasno vidi da nigdi nima regulacije nivoa nego da je puno pojacanje uvik prisutno. Nisan isal proviravat da li je pojacanje stvarno toliko ali ajmo uzet realnu pretpostavku da mu je te vridnosti rekal autor preampa (valjda na osnovi nekakvih mjerenja...)A kako taj preamp dela sa napajanjem +/- 12V onda se na izlazu moze (u teoretski idealnom slucaju) pojavit signal od 8,5 Veff. Naravno, u praksi ce to bit manje pa se moze rec da je do nekih 6 Veff maksimalni izlazni signal koji taj preamp moze dat. A kad se tih 6 Veff podili sa pojacanjem od 2000 puta, vidi se da se na ulaz smije dovest maksimalno svega 3 mVeff. I evo nam odgovora zac ce sa tim preampom DL103 bit proglasena za "najgoru". Ovdi je dinamicki opseg od nominalnog nivoa koji ona daje (0,3 mV) do ulaska u zasicenje preampa (3 mV) svega jadnih i mizernih 20dB i jasno je da ce preamp bit gotovo stalno u zasicenju. Svaki iole jaci tranzijent ili glasnija dionica ce ga tamo utirat i jasno je da ce zvuk bit katastrofa. Ili kako Vule kaze "razlika dupe i oko". Ali sad dolazimo do paradoksa. Kako to da se isto ili slicno ponasanje ne pokazuje sa Ortofon MC10 koji, kako Vule kaze u tom postu daje isto 0,3 mV? Jesu li se tu mozda uplele neciste sile? Nisu, nima nikakvih necistih sila, odgovor daje citat sa Vinilengine iz koga se jasno vidi da Ortofon MC10 ne daje 0,3 mV nego svega 0,1 mV ca omogucuje da i ovi preamp ima zadovoljavajuce dinamicko ponasanje jer mu se sa svega 0,1mV na ulazu granica do ulaska u zasicenje penje na pristojnih 30dB. Pustimo zasad na stranu da li mu je nivo suma dovoljno nizak za upotribu sa zvucnicama koje daju tako male nivoe ka ca je tih 0,1mV. Osobno sam siguran da nije jer bi dovoljno niski nivo suma za takve nivoe signala jako tesko postigli i najbolji selektirani fetovi tako da je jako tesko ocekivat da se to postic sa neselektiranim bipolarcima. Citat sa Vinilengine ( http://www.vinylengi...ofon/mc10.shtml ): Ortofon MC10 Stereo Moving Coil Cartridge Specifications Weight: 7g Output voltage: 0.1mV Internal resistance: 3 ohms Tracking angle: 20 degrees Frequency response: 10 to 20,000Hz Channel separation: >22dB Channel balance: <2dB Stylus: elliptical 18/8 um Tip mass: 0.5mg Tracking force: 2.0g (1.7 to 2.3g) Ovo nisan pisal da educiran i prosvitlin Vuleta (i teoretski nemoguca misija) nego da spricin da netko manje iskusan stekne krive impresije o DL103 na osnovu Vuletovih izjava.

Ne usporedjuj kruske i jabuke. DL103 je od svoje pojave (pa do danas) bila izlozena zakonima trzista koji nimaju nimalo milosti. I prezivila je.... svih tih 40-ak godina. Da li mislis da bi se sve te godine uspisno prodavala (da nije tako vec bi davno izletila iz proizvodnje) da je bas ona "najgora MC zvucnica"?A Jugo nije nikad ni prismrdil blizu trzisnim zakonima. Da je moral njima ikada bit izozen, ne bi nikada ni usal u proizvodnju. Korisnik DL103 jesam i mogu rec da sam izuzetno zadovoljan sa njom. Zaista izvanredna zvucnica. Naravno, siguro da ima i boljih od nje ali meni je ona sasvim odgovarajuca i niman potribe trazit ista bolje. Jos od davnih dana kad san je prvi put cul, znal san da ce ona bit i moj izbor.Neke usporedbe sa drugim MC zvucnicama nisan delal jer mi ne pada na kraj pameti da se bavin besmislenim i bjesomucnim "audiofilskim testiranjima" (to je valjda nekima alat za licenje ega i uviravanje samih sebe u nesto). Ja se umisto toga pobrinen da osiguram optimalno okruzenje za sve ca koristin od audio opreme i onda znan da san svakon dilu sistema izvukal maksimum. Tako da me zivo zaboli za "audiofilska usporedjivanja".Naravno, to osiguravanje optimalnog okruzenja svim lancima sistema je nesto ca je korisnicima kupovnih komponenti daleko daleko teze ostvarit nego diyrima.Mogu ti navest i okruzenje u kojem DL103 kod mene radi. Na nju je direktno vezan step-up trafo (zapravo kombinacija 2 trafa i kompenzacijske mrize koja osim ca gre od 8Hz do preko 1,5 MHz-a odrzava u cilom tom opsegu konstantni optimalni otpor opterecenja za DL103), Ova step-up kombinacija ima pojacanje od 4,5 puta a nakon nje slidi stupanj pojacanja sa D3a i pojacanjem od svega 1,5 puta (ovo je zapravo gotovo vise buffer nego stupanj pojacanja i glavna uloga mu je da onemoguci da prilicni ulazni kapacitet MM phono preampa utice na trafe). I finalno signal dolazi na MM phono preamp (opet sa D3a u ulazu i 6H30 iza prvog RIAA filtera). Sposobnost zasicenja MC ulaza ove topologije je ogromnih 50mV ca u odnosu na nominalni izlazni nivo DL103 od 0,3mV daje punih 44dB razmaka do zasicenja ulaza.Je i dalje cudno zac DL103 kod mene odlicno radi? I zasto se na izjave da je ona "najgora MC zvucnica" mogu samo nasmijat?

Ovo prvo je i tako "mission impossible" ali pogresne informacije triba ispravljat.DL103 je odlicna zvucnica

Btw, DL103 je usal u proizvodnju prije nekih 40-ak godina i jos se proizvodi. Nije mi jasno kakav je to internet postojal pred toliko godina a jos mi je manje jasno kako nesto ca je "najgore" uopce moze opstat toliko vrimena u proizvodnji???? Virovatno su oni u Denonu izrazito glupi a po gluposti ih nadmasuju samo kupci DL103. I tako punih 40 godina. Zaista nevirovatno, cisti slucaj za psihijatre..... Sasvim moguce. Ljudi nabiju step -up stupnjeve sa prevelikim pojacanjem, koriste phono preampe jako diskutabilne kvalitete, ne znaju propisno terminirat zvucnicu a podesavanje gramofona je mnogima imaginarni pojam i jasno je da su nezadovoljni. DL103 ima jako mali izlazni nivo?????????????????????????Pa sad, ako je tih 0,3mV kojih ona daje "jako mali izlaz", ca se onda moze rec za one MC zvucnice koje daju npr 0,12 mV ili 0,1 mV ili samo 0,08 mV????? Tih 0,3mV je zapravo itekako veliki nivo za klasicne MC zvucnice. I taj nivo znatno olaksava problame u vezi sa sumovima same elektronike. Ali ne lezi vraze, jako puno njih polupismenih po pitanju tehnicke strane negdi procitaju da je cim vece pojacenje step-up stupnja (neovisno da li je to trafo ili aktivni sklop) jako povoljno za postic cim manji nivo suma cilog sistema i to im je glavna vodilja. To naravno i je u principu potpuno tocno ca se tice samog suma ali ima tu puno vise toga nego ca je sam nivo suma. Npr, spajanje takvog step-up stupnja na phono preamp sa jadnim mogucnostima zasicenja ulaza je jedan tipican uzrok zac ce neki proglasit da DL103 "ne valja". Da to malo pojasnim brojcanim primjerom. Recimo da se ima sasvim standardni MM phono preamp sa ulaznom ositljivosti od 2mV i sa mogucnosti dovodjenja do 50mV prije nego ca preamp uleti u saturaciju (ili kliping, kako god ki oce zvat) ca su neke sasvim tipicne vridnosti za vecinu (pogotovo poluvodickih) MM preampi koji se danas koriste. Takav preamp znaci dozvoljava dovodjenje za nekih 28dB jaceg signala od nominalne ositljivosti ca je uz koristenje neostecene ploce manje vise sasvim dovoljno da preamp sasvim pristojno dela sa MM glavom koja daje tih 2mV izlaza. E sad, ako na takav preamp netko stavi step-up stupanj sa pojacanjem od 15 do 20 puta (opet sasvim tipicne i uobicajene vridnosti), taj ce dobit da DL103 preko step-up stupnja salje takvom preampu od 4,5mV do 6mV. I naravno, taj veci nivo ce onih 28dB smanjit za 7 do 10 dB pa ce mogucnost zasicenja ulaza preampa u odnosu na nominalnu njegovu ositljivost past na prilicno jadnih 18 do 21 dB. Tome triba dodat da MC zvucnice daju proporcionalno (u odnosu na nominalni specificirani izlazni nivo) i nesto vece amplitude signala nego MM zvucnice (u odnosu na njihov nominalni izlazni nivo). To je u vezi sa samom njihovom konstrukcijom, zbog vrlo male mase pokretne zavojnice daleko bolje reagiraju na jake tranzijente nego MM zvucnice kod kojih je masa pokretnog sistema puno veca. I evo vraga, DL103 naravno tu nece zvucat dobro. A kako jadna i moze kad je takav preamp svako malo u zasicenju (kod nekih glazbenih materijala gotovo da nece ni izlazit iz zasicenja). Da li je to njezina krivica? Ili je mozda ipak problem u onima koji nimaju ni najelementarnije poznavanje toga ca su optimalni radni uviti za MC zvucnicu? Neka svato zakljuci sam.... Ne mos ulit balkanski benzin u Ferraria i onda od njega zahtivat da "ide dobro"

Denon DL103 najgora moguca MC glava?????Pa stvarno ima po netu svakakvih izjava i trpi on puno vise nego papir.Mada zapravo, ima slucajeva kad se ne samo DL103 nego i sve ostale MC zvucnice mogu proglasit "najgorima". Ako se npr ne zna podesit gramafon, ako se ne zna pravilno ih terminirat, ako se ne zna napravit (odabrat / kupit) kvalitetni step-up stupanj (a i cili phono preamp)......A vrlo cesto bude i to da MC zvucnice pokazu koliko je zapravo sve ostalo (preamp, amp, zvucnici) u sistemu lose...... pa se krivnja baca na njih (tako je valjda nekima lakse)

Je

GU81 ka uostalom manje vise sve cijevi naminjene za profesionalnu upotribu, pogotovo one za vece snage pita jako veliku paznju oko napona grijanja. Za nju i hrpu drugih takvih cijevi je generalna preporuka da ni u kojem slucaju napon grijanja ne smi varirat vise od 5 % a jako je pozeljno da te varijacije budu i manje.U takvim uvitima traje godinama - apsolutno provirena informacija koja je dobivena od covika koji radi na odrzavanju jednog TV odasiljaca u Hr i koji ih se bas nije naminjal. Jednostavno zato ca nije bilo potribe godinama ih minjat. A tu su delale u 24-satnom dnevnom pogonu .... sa stabiliziranim grijanjem, naravno.Tako se u profesionalnoj tehniki pristupa lampama

Pa o nekoj veliko ekonomicnosti cak i takvog malog SE OTL-a se bas i ne moze govorit. U smislu postotaka ona je tu negdi ka i kod SE OTL-a snage 20-ak vata ali je u apsolutnom iznosu svakako manja. Tako i taj mali OTL trosi preko 100W po kanalu da bi razvil svega nec malo vise od 4W po kanalu. Sasvin lipo se i on ugrije, ne doduse bas toliko ka i onaj veliki sa 5 babuski po kanalu ali se i toplina koju taj mali isijava itekako ositi. A i potrosnja na racunu bi se lipo ositila da je upaljen 24 ure na dan.Ovo je dobra informacija da postoje ljudi koji bi se upustili u premotavanje zvucnika na vecu omazu i imaju dovoljno strpljenja i mirnu ruku da to obave kako triba. Ja tu doduse ipak malo dvojim oko nabave tih vrlo tankih zica koje su za to potribne. A kako san usput nacul da su ti Philipsovi 800-omski zvucnici motani sa zicom sesterokutnog presjeka onda sam u jos vecoj sumnji da li se takva zica uopce igdi moze nac. To san doduse samo nacul i naravno da ne moren garantirat da li je informacija o takvoj zici u njima tocna a nekako mi nije bilo ni na kraj pameti da gren razvalit jednoga od njih da bin to ustanovil. To su oni legendarni Philipsovi AD9710AM do kojih san spletom nevirovatnih okolnosti dosal za neku smisnu cijenu. Prosli su naravno i oni moje dodatke (tretman glavne membrane i dodavanje jos jednog whizzer konusa od ljuske od jaja ali zicu im naravno nisan isal zagledat iz razumljivih razloga.Naravno, sira pojava takvih visokoomskih zvucnika (nazalost, jako malo virovatno od strane danasnje industrije) bi omogucila da podosta ljudi krene u izvedbu SE OTL-a za njih i tako manje vise rise svoj audio sistem zavavik. Pri tome ne mislin na one koji se odusevljavaju gladnim visepojasnim kutijama i tranzistorskim snagatorima

Bez dalnjega, to je stvarno vrh vrhova ali to Scope siguro nece ic radit. iako je osnovna topologija SE OTL-a zapravo vrlo jednostavna, na putu do realizacije ima jako puno zamki i prepreka. Od onih vezanih uz potencijalne nestabilnosti (ca ni cudo kad se takva stvar sa lakocom penje u podrucje MHZ-a) preko zahtiva za itekako zestokom filtracijom napajanja do onih termickih. A ti termicki zapravo ogranicavaju realnu snagu koja se iz SE OTL-a moze dobit na nekih 20-ak vata. A i to se dobiva tek ako se bude spreman trpit parsto vata mrtve snage koju ce akav amp trosit. Za vece snage (30, 40 i vise vata) termicki problemi objektivno postaju preveliki osim ako se ne zeli imat amp dimenzija otprilike kuhijskog stola). U svakom slucaju, to nije konstrukcija za neiskusne.Tu su u povoljnijoj situaciji oni koji imaju ili su voljni nabavit i koristit visokoomske zvucnike ka ca su npr oni 800-omski iz nekadasnje Philipsove produkcije. Za takve zvucnike je dovoljan mali SE OTL sa npr polovicom jedne babuske. Puno ih je koji bi tesko mogli povirovat ca takvi stari Philipsovi zvucnici mogu dok ih sami ne cuju. I to uz amp od svega par vata snage kakav je npr SE OTL koga san napravil za mog juniora za bas takve zvucnike.Tako da san saglasan da je tih 15W koje si navel i vise nego dovoljno za manje vise sve uobicajene kucne "slusaonice" a najcesce ie i pol ili samo kvarat od toga sasvim dosta. Ovisi to naravno i o samom prostoru i o ositljivosti zvucnika pa je postavljanje zahtiva za snagom od 30 do 40 vata ovako napamet bez da se provalo da li je tipican SET od 6 do 8W zapravo dovoljan losa usluga samom sebi.