sstrsat

OdlicnoI samo da te podsjetim, nemoj zaboravit stavit delay visokog napona

Baterija moze bit bilo kojeg tipa ali ti preporucan litijsku, i zbog dimenzija i zbog trajnosti. Najzgodnije onu oblika kovanice kakva se koristi za odrzavanje memorije u npr PLC-u i to najmanju koju najdes. Potrosnje ovdi prakticno nima pa nima nikakove potribe za vecim baterijama. Ono ca nisan na shemi prikazal (zbog preglednosti), pozeljno je u paralelu sa baterijom stavit kondenzator od npr 100-ak nF (vridnost je potpuno nekriticna). A stavi i grid stopere od npr 470 oma (isto nisu prikazani zbog preglednosti). Kod ulazne sekcije ne samo grid stoper nego i baterija moraju bit cim blize nogici na podnozju pa je to razlog vise da zemas najmanju bateriju. kako za te "kovanica" baterije postoje nosaci, onda ti preporucan da takav mali nosac zalemis odma posli grid stopera.

Uvdi ti nista od tih kondenzatora nece tribat u krugu grijanja. Oni su vise prevencija i najveci broj sklopova ce moc bez njih. Pogotovo ovdi di ce se koristit baterijski bias i katoda ce bit direktno na masi.Ovaj pot mozes stavit ako bas zelis ali ni on najvirovatnije nece bit potriban. Vridnost mu ni kriticna, recimo nekih 100, 200 ili slicno oma i jedino triba obratit paznju na njegovu disipaciju.Ali o tome cemo razmisljat kad sklop prodela. Zasad stavi najobicnije AC grijanje sa upredenim zicama i referiraj ga na neki + potncijal. Ne ocekujen da ce ista drugo tribat ca se tice grijanja.

A koja je ovo shema koju si postal. Mislin, ako me sicanje ne vara da je to jedna od mojih koju san nekome drugome bil poslal i ona bi ovdi bila malo ograniceno upotribljiva zbog donekle premalog pojacanja.Ako mislis na shemu broj 3 od onih koje san ti poslal (zajednicka katoda + CCS u anodi) onda grijanje referiraj na malo vise, recimo na nekih 75V. Nije to doduse kriticno ali kako ce u toj shemi katoda CCS sekcije bit na nekih 150V a donja katoda na masi, onda je nekako najlogicnije da referiranje grijanja bude na otprilike polovici. To ca ce trafo bit malo udaljen nima veze. Upredi zice za grijanje i to je to

Ne fali izbora cijevi za to, manje vise svaka koja moze progurat malo vecu struju ce to dobro odbavit. Naravno, pozeljno je da ima i cim vecu linearnost. Znaci tu bi dosle u obzir uglavnom strmije duple triode ili triode ili video pentode vezane u triodni spoj. Da ih sad pojedinacno ne nabrajam, virujen da je svakome jasno na koje cijevi mislin. Osobno koristin u svom OTLu ECC88 u SRPPu za pogon 6C33 ali dobro nalozenu strujom (i sa jos nekim topoloskim cakama oko sirine propusnog opsega). Naravno, jace cijevi mogu bez problema ic pa tako i 6H6 za koju pitas. Ali 6C45 ti ne bin preporucil ako nisi na "ti" sa svim cakama iz RF tehnike jer ona moze jako lako prooscilirat. Ali ako je znas ukrotit, bila bi izvrsna.A i direktno grijana pentoda 4P1L u triodnom spoju bi odlicno obavila posal. Izbora stvarno ne faliI jos nesto, kod ovog ampa ipak triba stavit jacu povratnu vezu da mu izlazni otpor dojde u prihvatljivije granice. Ja inace nisan pobornik povratne veze i izbigavan je di god mogu ali ovdi je ipak neophodna I da, nemoj mi se obracat sa "vi". Ja stojin na tomu da va forumskoj komunikaciji moze postojat samo obracanje sa "ti"

Ni to nikakvo uzimanje za zlo nego najkraci osvrt na shemu. Cemu ic delat OTL (koji sam po sebi pita znatne solde) a onda ga zakinut u nekim stvarima. Sad, ako netko smatra da je pokoji mA struje kroz drivericu dovoljan za kvalitetno pogonit 6C33, taj je vec u startu osudil svoj rad na daleko slabije rezultate nego ca se mogu dobit.

Vrlo male (debelo premale) struje driverskih cijevi

Problem je jedino ca ne volin janjetinu. Mozda zvuxci cudno ali stvarno je tako, ona mi jednostavno ne gre'Ali zato protiv kajmaka niman nista

Pa i pretpostavljal san da navijanje za CCS dolazi od tebe ali da li si razmislil koju radnu tocku si mu predlozil? Ovdi doli je 6H30 graf sa ElectroHarmonix datasheeta i moren ti rec da ga se stvarne 6H30 jako lipo pridrzavaju (barem one labelirane Sovtek koje dolaze sa Tubedepota a tih san podosta koristil i nijedna ni imala znacajnijih odstupanja od ovog grafa.A u tom grafu su primjera radi ucrtani radni pravci za idealni CCS (crveni) i za najobicniji anodni otpornik od 4,16K (zeleni) i ti pravci jasno kazu ca je bolje i linearnije. A i jasno se vidi da je podrucje maksimalne linearnosti 6H30 pri nizim Uak naponima (a to znaci i pri manje negativnom biasu). Stavljanje biasa na -6V vec ju izvodi u podrucje nelinearnosti i pri tom biasu bi tribalo poc na vece anodne struje (pa automatski i na veci Uak) ca bi joj naravno itekako povecalo disipaciju.OK, ti volis CCS i ja ti siguro niman namjeru minjat ukus ali kod 6H30 je jako tesko nac razloge koji bi opravdali njegovu upotribu. Jednostavniji sklop sa samo anodnim otpornikom ce dat puno bolje rezultate. Pogotovu ca BBu triba ustvari mali izlazni swing (ispod 30Vp-p) za pobudu Ge izlaza.A ako te zabrinjava eventualna pojava struje resetke priblizavanjem biasa nuli pa si mu zato predlozil biasiranje sa -6V, nimas razloga za zabrinutost. Nikakva znacajna struja resetke se tu nece javit a ako i potece koji mikroamper njegove prakticne poslidice ce bit jednake nuli

6H30 je lampica koja ima izuzetnu linearnost i delat ce izvrsno. A za ono ca ona triba ovdi izvrsit (pobudu izaznog Ge sljedila) nemoj je silovat sa nikakvim CCS-ima i slicnim bespotribnim dodacima. Najobicniji otpornik u anodi i to je to i iza druga sekcija ka sljedilo.Jedino ca ces morat malo drukcije dimenzionirat ispravljac (ako ces koristit onaj isti koji je napajal 6H23) jer 6H30 ima podosta drukcije optimalne radne tocke od 6H23.

Sluh svakog pojedinog covika je toliko individualna kategorija dao tome nima smisla uopce raspravljat. Nekomu i HSR48 odlicno zvuci.Ovdi je gotovo sigurno nec drugo u igri. Iako su Audio Note u vrime Kondo-sana i Audio Note danas dvi itekako razlicite stvari bilo bi prilicno besmisleno rec da ovi iz Audio Note ne znaju neke osnovne stvari. Ali isto tako znaju i kako dizat mistiku oko sebe + jos nec dodatno zaradit. Marketing je danas sve a di ces boljeg marketinga i stvaranja aure nadnaravnih sposobnosti oko sebe nego ako das gotovu shemu sa puno objasnjenja a velika vecina koja se uvati gradnje ipak ne uspije. Nazalost, kod ove sheme je trafo presudan i o njemu direktno ovisi oce li amp normalno prodelat ili zaoscilirat Meni (a virujen i vecini onih koji znaju kako sklopovi funkcioniraju) je potpuno nebitno da li je shemu crtal Andy Groove ili ju je lokalni pijanac strugal cavlom po cesti. Ja na shemi gledam njezin sadrzaj a ne ime autora. A ovdi je sadrzaj takav kakav je i nikakvo pozivanje na ovo ili ono ime to ne minja.

Ta shema je virovatno nastala dilom iz zelje za nec drugacijim pristupom a dilom iz zelje za izbjegavanjem disipacije na CCSu koji bi inace stajal ispod izlaznog mosfeta a mozda dilom i iz zelje za izbigavanjem veznog elka prema zvucniku.Virovatno dela prilicno dobro jer se tu radi o izrazito niskoomskom krugu pa primarni induktivitet trafa ne mora bit veliki (vec je i 100mH sasvim u redu). A kako mali induktivitet sa sobom nosi i manji broj zavoja onda je virovatno i propusni opseg trafa prilicno dobar. Sad, da li takav pristup ima opravdanja ili ne to je stvar osobne odluke. Trafo u toj topologiji jos i moze proc iako bez obzir na relativno mali broj zavoja sam trafo nije ni mali ni jeftin (ovdi su amperi a ne miliamperi DC predmagnetizacije) ali driver je ubi. Sa nekih jadnih cca 8mA driverski mosfet mora gonit (sve samo ne mali) ulazni kapacitet izlaznog mosfeta. Da se storil posteni driver ne bi tribala nikakva globalna povratna veza. Valjda ne triba naglasavat da ona ovdi moze vrlo lako dovest do velikih nestabilnosti. To je i autor sheme neizravno priznal stavivsi kompenzacijski kondenzator od punih 3,3nF (prijelomna tocka oko 150kHz). I ne samo u povratnu vezu nego i u drain ulaznog mosfeta

Ni imal pinel pri ruki

Pa onda ne bi tribalo bit nekih problema. Imas dostupan i instrumentarij i covika koji ce ti znat kako pomoc ako dojde do kakvih nezeljenih oscilacija pa nima razloga da ne uspijes. Variraj u sirim granicama i anodni otpornik i napajanje pa ces vrlo brzo ustanovit (sa trokut signalom) koliko neizoblicenog signala mozes izvuc iz te lampice. Ovih trazenih 2Veff ce siguro dat besprikorno

Da, to i je manje vise sve ca se o njoj moze nac.Moze se naravno slozit shemica i to ni nikakav problem ali se sa tako nekonzistentnim podacima moze samo vrlo okvirno izracunat pojacanje tako da ce ga tribat eksperimentalno odredit. Ako imas signal generator i skop onda ni neki problem. Stavis joj u katodu recimo 150 oma, u anodu recimo 3,9K, das napajanje od nekih 150V i dopeljes neki signal reda 100-ak mV pa lako izmjeris koliko je pojacanje. Da li je optimalno ili nedovoljno ili previsoko triba zavirit u datasheet od DAC chipa. A linearnost ce za tih 2Veff na izlazu bit sigurno vise nego dobra Iza bi naravno tribalo ic sljedilo jer bi bez njega izlazni otpor bil debelo prevelik.Ali na jednu stvar koja bi ti mogla zagorcit upotribu te lampice te moram upozorit. To je UHF trioda (virovatno sposobna delat i preko 1GHz) a povratni kapacitet ima veci nego ECC88 tako da je siguro prilicno sklona oscilacijama. Ako nimas iskustava iz RF tehnike i odredjenih znanja kako se borit sa oscilacijama, mogla bi ti prilicno prisist

Ta lampica je zbog svojih zaista minijaturnih dimenzija vizualno jako privlacna ali je tesko rec koje su njezine maksimalne mogucnosti jer su podaci koji se o njoj mogu nac vrlo sturi i nekonzistentni. Navodi se strmina od 4,2mA/V; unutrasnji otpor od 3,6K i faktor pojacanja od 20 puta a te 3 vridnosti ne mogu zajedno egzistirat i barem jedna ni tocno navedena. A nepostojanje grafova onemogucava bilo kakav precizniji zakljucak o njezinoj linearnostiIpak, bez obzira na to, u upotribi ka izlazni stupanj DACa koji generalno mora dat 1Veff do maksimalno 2Veff ce sigurno bit linearna. Samo, ako je zahtjev da pojacanje bude malo (ni navedeno koliko malo) onda ce tribat primjenit neku formu slabljenja (katodnu degeneraciju ili djelitelj na izlazu ili ulazu). Ako se zeli jednostupanjsko pojacalo izlazni otpor nece bit bas optimalno mali, pogotovo u slucaju koristenja katodne degeneracije. Tako da bi iza tribalo stavit sljedilo.Ali ako se radi o tome da je jedinicno pojacanje dovoljno onda nima zapreke da ju se stavi ka sljedilo i u tom slucaju nepostojanje grafa ni toliko bitno.Bilo bi ipak pozeljno snimit joj Ua - Ia graf prije odluke o njezinoj upotribi

Potpuno tocno. Triba uvik sagleat cili sklop a ne napamet proglasavat da neka cijev (ili tranzistor, svejedno) "bolje ili losije zvuci" sama po sebi. A u ovom konkretnom slucaju ako to zaista dela lose sa 6H23 (uz pretpostavku njezine ispravnosti) onda nec opako ni u redu sa samim konceptom.

Paaa.... i ne (ali zavisi kako se gleda)Mada kod nekih uziva donekle kultni status, to je ustvari po parametrima cak i ispodprosjecna lampa. Relativno mali faktor pojacanja, relativno mala disipacija, (pre) veliki unutrasnji otpor, veliki povratni kapacitet i ne bas najsjajniji biser od linearnosti ne obecavaju neke skroz vrhunske konstrukcije sa njom.Ustvari joj je najvridnija osobina izrazito dugi zivotni vijel (garantirani minimum 10000 uri a to u praksi najcesce znaci 4 do 5 puta vise kod tih SQ cijevi)Nije ipak skroz neupotribljiva za audio. U recimo linijskom preampu di bi jedna sekcija bila naponsko pojacalo (sa odredjenom katodnom degeneracijom) a druga izlazno sljedilo bi s obzirom na nivoe signala koji su tu prisutni imala cak i odlicnu linearnost a trajnost bi joj bila gotovo lifetime. Znaci nec ka kupi jednom i zaboravi na potribu zamjene. Sad, da li to vridi cijene za koju se prodaje tesko je rec i to mora svatko sam sebi odgovorit.

A recimo to ovako, svaki ki cita i tvoje i moje postove moze vrlo lako ustanovit ki je samoga sebe iscirkusiral.

Vidis, ja prilikom izbora cijevi gledam njezine sveukupne karakteristike a ne deklaraciju da li je ona RF ili ca god drugo. Onome ki zna citat grafove i podatke iz datasheeta deklaracije ne tribaju. A to tvoje inzistiranje na "pravilnom izboru audio cijevi" i ka fol brigom za pocetnike kojima je potribno "pravo znanje" me stvarno nasmijava. Je se to mozda "pravilan izbor" i "pravo znanje" dnose na koristenje ECC83 zato ca je ona ka deklarirana ka "audio lampa". Da si ikad upotribljaval neku od onih cijevi koje san navel znal bis o cemu govorim i kolike su prednosti tih lampi pred onim tipicnim "audio lampama. Ili mozda ne bis, ako si i sa ECC85 imal problema onda ni tesko zakljucit kako bis prosal sa lampama visestruko vece strmine Nisi ti ni blesav, EC8010 i EC8020 su izuzetne cijevi i jedina mana im je teska nabavljivost (pogotovo EC8020). I gle cuda, one nisu deklarirane ka audio cijevi a delaju izvanredno u audio sklopovima. Kako to objasnit, da li i ti (ka i ja) siris pogresno znanje pocetnicima ili su neke vjestice bile u igri pa su natirale te cijevi da budu dobre?

E al bi lipo bilo kad bi sve bilo samo tako jednostavno. U tom slucaju ne bi nikad nijedna EC8020, 417, D3a, C3g, ECC88, 6C45, EC86, EC8010 itd itd nikad dozivile da udju u nijedno pretpojacalo nego bi ta bila storena iskljucivo sa ECC83, EF86 i slicnima. Stvarna situacija je ipak poprilicno razlicita

A ca je uopce univerzalna istina? Sve ovo ca san navel su stvari koje su odavno ispitane, ne samo od mene nego i sigurno od jos podosta drugih. Ova recenica koju si izdvojeno navel bi se tribala sama po sebi podrazumivat jer kad govorimo o tome u kojoj je mjeri neka lampadina mikrofonicna smatran da se podrazumiva da govorimo o ispravnim lampadinama. Uvodjenje neiaspravnih ka neke varijable u razmatranje bi bilo skroz besmisleno jer tu moze nastupit hrpa nepredvidivih slucajeva i apsolutno nikakav zakljucak baziran na neispravnima ne bi imal nikakvog smisla. Ali da me zasmeta kad se neku lampu napamet proglasava za mikrofonicnu (a bez sagledavanja ca je ustvari dovelo do mikrofonije), to da.

A ca da ti kazen nego da san jos pred hrpu godina podosta raznih lampi namjerno tjeral u oscilacije i upravo to se pokazalo. Plus naravno jos nekih zvucnih efekataNaravno, druga je situacija kad lampa upadne u prirodnu mikrofoniju zbog mehanickih razloga ali ta situacija se desava pri puno manjim ulaznim nivoima. Pri standardnih 1Veff ositljivosti nijedna lampa nece bit mikrofonicna (ako je naravno ispravna) i tu cak ni "baterijske" cijevi (sa vrlo njeznom strukturom) ka npr DAF91 i slicne direktno grijane nece pokazat nikakve probleme sa mikrofonijom. Problemi sa (prirodnom) mikrofonijom pocinju tek na puno manjim nivoima a cak i ispod 100mV ce im jako veliki broj cijevi uspjesno odolivat. Inace, tu spomenutu ECC85 san i ja koristil davnih godina (kad je bila jedna od rijetkih koje su se onda uopce mogle kupit). Bez ikakvih problema

Nazalost je vise nego tipicno da prilican broj njih proglasava neke cijevi za mikrofonicne na osnovu vlastitih iskustava koja nastaju zbog potpunog nepoznavanja RF zamki. Uopce ni rijedak slucaj da lampa koja prividno normalno dela u audio podrucju ujedno i oscilira na VHF podrucju. Najcesce zbog zbrljanog layouta i nepostivanja (nepoznavanja) nekih osnovnih stvari iz RF tehnikeI kad se takva lampa najde u uvjetima mehanickog gibanja (ma kako malog ipak uvik prisutnog, makar samo zbog zvuka iz zvucnika) onda ona najcesce oscilira istovremeno na vise frekvencija. A kako 100% apsolutna linearnost karakteristika lampi ne postoji onda su intermodulacioni produkti (zbrojevi i razlike tih frekvencija i njihovih harmonika) nazalost neizbjezni i oni se ustvari manifestiraju ka mikrofonija. Jos ako se falilo u izboru radne tocke pa takve cijevi ka ca je ECC85 zadju u izrazito nelinearne dilove grafa evo idealnih uvjeta za intermodulacije. A kako je ECC85 izvorno namijenjena za samooscilirajuce mixere u FM tunerima...... dva i dva su uvik 4 pa je ona upravo zbog te izvorne namjene morala imat izrazito nelinearna podrucjaInace, u spoju drivera za izlaznu cijev doslovno nijedna lampa nece bit mikrofonicna ako su joj oscilacije suzbijene. Naravno, uvik je lakse neku lampu proglasit za mikrofonicnu nego uvidit vlastite greske u konstrukciji

A znas kako to gre, oni koji su naculi da je ECC85 nelinearna ce ju odma proglasit losom za audio. Takvi genijalci najcesce nimaju blage veze da u njezinom grafu postoje i itekako linearna podrucja koja itekako omogucuju audio upotribu. A i nelinearna podrucja mogu u nekim audio segmentima nac primjenu, npr u nekim slucajevima distortion canceling tehnike.Ne znan u kojem svojstvu je primjenjena kod ove kineske igracke ali pretpostavljan da je tu ka ulazno katodno sljedilo. A to s obzirom na velicinu signala moze doslovno svaka lampadina izuzetno dobro obavit.