sstrsat

Cijena je uvik relativna stvar ali mogu rec da sam izuzetno zadovoljan trafima i prigusnicama iz Trafomatica. U vrlo kratkom roku su mi bili isporuceni a odstupanje od zadatih specifikacija je jednako nuli. Tako da ih mogu sa zadovoljstvom preporucit. Neka ovo ne zvuci ka reklama nego ka pohvala za zaista odlicno obavljeni posal

@ adrianPa te solde sigurno vridi. Ako nista drugo, tu su dva mrezna trafa, dvi prigusnice i podnozja za lampe. A uz malo srice i izlazni trafi. I koliko se sa slike vidi, svaki kanal ima dva anti mikrofonicna podnozja (danas jako tesko nabavljiva)

Jesu li trafi storeni za 8 oma teret ili su za 100V liniju najcesce pise na njima. A ako i ne pise, lako se ustanovi mjerenjem. Tu ne triba nikakav signal generator, dovoljno je izvadit izlazne cijevi i na prikljucke anoda na podnozju dovest neki napon mrezne frekvencije 50Hz. Moglo bi i punih 220V ali je sigurnije ipak nec manje. Cak i 24VAC sa bilo kojeg mreznog trafa dobro posluzit. Sa tim naponom dovedenim na cili primar se izmjeri napon na sekundaru izlaznog trafe (bez ikakvog opterecenja) a onda se lako racunski vidi je li trafo za 8 oma. Koristenje tih manjih napona ka ca je 24V ce virovatno dovest do odredjene greske mjerenja (ne prevelike) ali to ni bitno. Bez obzira na gresku ce se moc siguro identificiret je li trafo za 8 oma ili za 100V linijuTo ca neki hvale ECC83, ne znaci bas nista. One su strujno jadno nemocne i nimaju ca trazit ka (kvalitetni) driveri za EL34

Je, evo me ponovo na kanti i ornog za pljuckanje Ali ovdi necu, i cak cu ohrabrit za kupnju jer se to virovatno moze dobit za mici soldi. Doduse, osnovni kriterij za kupnj bi tribal bit to da trafo ima 8 oma izlaz jer ako je samo linija 100V onda je malo diskutabilno i upitno da li bi bilo isplativo. Ali ako ima 8-omski izlaz onda ne triba puno razmisljat, uz prilicno malu invessticiju za doradu se moze od toga izvuc dobar amp. I slazem se sa ovin a si rekal da ECC83 triba izletit vanka iz drivera.

Prevelike zelje za snagom najcesce dovode do toga da se stori hrpu troskova a konstrukcija se obicno nikad ne zavrsi. Puno realnije bi ti bilo ogranicit se na snage od maksimalno 20 do 30W (di su problemi sa napajanjima, izlaznim trafima i pobudom jos uvik rjesivi u nekim realnim financijskim okvirima). To ca je izlazna cijev vrlo malo iskoristena po pitanju snage je ustvari samo prednosr jer ju se moze drzat u maksimalno mogucem linearnom rezimu.

Hvala ZikoStranica je tek startala (zasad samo naslovna) i uzurbano se uredjuje sadrzaj ali za koji dan bi vec tribala bit prilicno ispunjena materijalima sa prvog TFa i najavom ovoga. A ja jos jednom ponavljam poziv za dolazak i stvarno bi mi bilo jako drago da barem neke od vas upoznam osobno na TFu

Ovo bi i mene jako zanimalo, kako skinut te idiotarije sa telefona. Iman isti problemJa drustvene mreze delan po gostionama i ni mi na kraj pameti poc na zahode tipa facebook

Zene, aj provaj ovako (ako ti je signal dovoljno jak i nekih 6dB slabljenja ne predstavlja veliki problem ). Ne samo kondenzatore kako je na gornjoj sliki nego stavi i ova dva (neinduktivna) otpornika. Koaks ce i dalje vidit pribliznih 75 oma opterecenja a ovaj otpornik od 150 oma ce ga galvanski terminirat. Nisam isproval i ne tvrdim da moze cuda ali bi moglo pomoc protiv bruma i smetnji koje je kabelska unila u audio komponente. Za audio frekvencije kabel sad vise nece vidit prakticno otvoreni krug (ka sa samo kondenzatorima nego ce vidit 150 oma tereta a to bi barem teoretski moglo pomoc atenuiranju smetnji na tim frekvencijama

Kako je od zadnjeg javljanja doslo do nekih promjena, evo da ih iznesem Prvobitno planirana lokacija u Motovunu je otpala zbog tipicnog novokomponiranog ponasanja uprave hotela. Koliko god da je sve bilo lipo i povoljno u telefonskim dogovorima, toliko je uslidil hladni sok kad se doslo direktno u hotel dogovorit sve detalje. Cijena smjestaja je najedamput postala puno veca nego ca je bilo dogovoreno a i koristenje kotelskih sala su tili masno naplatit. Pa neka im, delali su u korist svoje stete. Naravno da smo se odma okrenuli trazenju nove lokacije i pronasli je u Umagu, na zapadnoj obali Istre. Upravo je prije uru vrimena dosla pismena mail potvrda od strane hotela tako da su sad sve dileme rasprsene. Lokacija je osigurana i cijene su definirane pa dalnjih promjena vise nece bit.. Kako ce bata bane gotovo sigurno doc na TF, bilo bi jako lipo da ne gre sam. Na dugom putu je uvik ugodnije bit u drustvu tako da ipak virujen da ce se jos netko odlucit doc sa njim. I da jos jednom napomenem da je svatko koga to zanima dobrodosal. Nije cak ni neophodno istog momenta donit odluku i upisat se na listu (kako se vidi iz c/p ispod). Hotel ima vise nego dovoljno mista a u doba odrzavanja TFa jos nije pocela puna sezona pa se sa velikom sigurnosti moze rec da ce i za one koj se prijave doslovno u zadnji moment bit mista c/p posta koji je na audiofil.net objavil Lest, jedan od ucesnika TFa i covik koji je obavil dogovore sa hotelom Cijena za puni pansion 300 kn po osobi na dan Polupansion 277 kn Nočenje s doručkom 254 kn Djeca do 10 godina ne plaćaju,od 10 do 14 godina plaćaju 50% Check out iz sobe je do 12:00 sati na dan odlaska Na raspolaganju za postavljanje sistema imamo: Istrian Tavern: prekrasni lounge sa foteljama,drvenim podom,kaminom,.. Banquet Room: najveća sala u hotelu,nalazi se u istoj razini sa Istrian Tavernom,par koraka dalje u produžetku Lobby: predvorje hotela sa separeima,u sali hotela,ispred Istrian tavern,svuda po malo možemo po želji postavit sisteme Svatko tko se do sutra u jutro do 12:00 ne prijavi na listu za noćenje,naknadno,tj. od 01.02.2011. na dalje,za prijavu sam zove hotel,odazove se na TF i napravi rezervaciju,naravno upiše se i na listu foruma. 052 716-000 Hotel Sol garden Istra Takav je dogovor s hotelom,a mislim da je i najbolje. Također za sve ostale promjene vezano uz smještaj,zvati hotel.

To ce se tesko nac u butigama, taj chip se ves lipi broj godina ne proizvodi.Ali ih se najde na njemackom ebayu (sofort kaufen). Doduse obicna (74141) a ne LS verzija ali ako bas sama brzina ni problem (ne bi tribala bit kod pogona nixica) mozes ga slobodno stavit. Ima i ovih ruskih ekvivalenata.http://shop.ebay.de/?_from=R40&_trksid=p5197.m570.l1313&_nkw=sn74141&_sacat=See-All-CategoriesGonis nixice sa njime ili ti ipak triba nec brze?

A oli te ja tiran da pises to ca pises

E ZZZ, stvarno si zanimljiv lik. Najprije pitas da li se zna kad je dosta a onda stavljas tamo neke citate sa wiki. I sad bi to ca je netko tamo napisal tribalo bit sveto pismo????Nazalost, papir i net stvarno trpe sve. Pa ako se zelis i dalje blamirat, slobodnoA ca se tice konkretne sheme, dunavko mu je predlozil dobru shemu. Ca ni postove ne citas?

Da si ti ikad izmirija ca izlazi iz gitare ne bis lupetal o 0,7V izlaznog napona. Govorim naravno o standardnoj elektricnoj gitari a ne nekoj koja ima preamp ugradjen u sebi

Ma naravno, mozes mislit (je i tih 0.7V izaslo iz simulatora?)Svirka elektricne gitare bez vrlo visokog klipinga ampa zvuci ka kanta. To zna svaki ki je barem jednom cul elektricnu gitaru (izgleda da ih ima koji nisu). A koliki su joj izlazni nivoi i kolika su potribna pojacanja u gitarskom ampu (da bi zvucal onako kako gitaristi zele) zna svaki ki je nec oko toga delal

Ma o cemu pricas?????????Stavljanjem tog trimera u katode ECC83 i njegovim vrcenjem se vrlo neznatno minja DC simetrija diferencijala ali se struja kroz nju itekako minja sa realno itekako mogucom poslidicom da u slucaju stavljanja klizaca trimera na opasni kraj dojde do trenutnog unistenja ECC83. Trimer u krugu anoda nikako nije visak i on sluzi za postizavanje AC simetrije. To bi svakome ki barem malo pozna osnovne sklopove tribalo bit jasno. Takva glupost da se simetrija najbolje izjednacava na sluh se stvarno rijetko moze procitat. Nismo nikad culi za minimum instrumenata, ha? Ucini KIWIju uslugu pa mu nemoj "pomagat". Nima gore stvari nego davat pocetniku ovako besmislene savjete

Nazalost, neceGitarska pojacala, ako govorimo o elektricnoj gitari, osim ca moraju imat daleko vecu ositljivost od ovih 100mV moraju bit i projektirana na potpuno drugim principima nego hi fi pojacala. Kod gitarskih pojacala se ide na vrlo visoke klipinge, na ogranicenje frekventne karakteristike itd itd... uglavnom puno stvari se planira potpuno suprotno nego kod hi fi pojacala. Iz vrlo jednostavnog razloga, gitarska pojacala nisu reproduktori nego skupa sa gitarom sukreatori muzike

Dobre sheme koje ce sigurno prodelat i to dobro prodelatIzbor ulaznih cijevi je jako sirok i stvarno je puno duplih trioda koje tu mogu delat. Jedino ako se gre na triodni spoj izlaznih lampi onda se izbor ulaznih malo suzuje i tu spomenuta 6SN7 ne bi ostvarila dovoljnu ositljivost. Ali kako vec imas UL trafo onda moze poc i 6SN7, tu ce se i sa njom bez problema ostvarit potribna ositljivost.I usudin se rec da ce tesko bilo koja druga PP koncepcija nadmasit ovu koja je stvarno minimalisticka. Ima naravno i tu mista za poboljsanja ali je lipota svega da se koncepcijski nista veliko ne minja. Ja bin osobno stavil frekventnu kompenzaciju djelitelja izmedju prve i druge ulazne sekcije i dodal neutralizaciju. Umisto 6SN7 nec sa manjim povratnim kapacitetom ...... Ali to su finese za stvarno maksimalne rezultate. I bez toga ce amp jako lipo delat. Kiwi, mozes slobodno poc delat po ovim shemama koje je dunavko postal i siguro neces bit razocaran. Ono malo podesavanja ca mu triba ces storit bez ikakve specijalne opreme. bit ce ti dovoljan najobicniji voltmetar i kakav trafic koji ce dat do 1V 50Hz mreznog napona

Nalozi par komada 6C33 i otira si zimu

Bez ljutnje, ali bin ti stvarno preporucil da za prve korake uopce ne koristis povratnu vezu. A pogotovo da se ne upustas u nista sa kaskocama. Puno je razloga zasto a najvazniji je da kaskode znaju zbog svog vrlo vrlikog pojacanja vrlo lako upast u oscilacije. I to se redovito desava na VHF frekvencijama pa pocetnik najcesce niti zna kako niti ih ima sa cime detektirat. Ono ca on primjecuje kad se to desi je to da mu va zvuku nesto ni kako triba i najcesce pocne krivit lampe tog i tog proizvodjaca koje je stavil (jer ka mozda one ne "zvuce" dobro) pa se baca na skupu i besmislenu potragu za lampama nekog drugog proizvodjaca. I obicno na silu oce nac NOS produkciju. Uglavnom, hita soldi bez potribe a problem i dalje postoji. Zac ne povratna veza? Zato ca ona isto tako moze vrlo lako postat izvor nestabilnosti ampa (opet oscilacije ali na ipak nec nizim frekvencijama). Tu se je lakse borit da se ukrote oscilacije ampa ali bez osnovne mjerne opreme i znanja ca i kako to storit, amp nece nikad postic ono ca bi mozda mogal. A kako si posravil pitanje na koji nacin odredit otpornik i kone u povratnoj vezi, onda tu postoje velike praznine u samim osnovama. Mogu ti naravno rec koje vridnosti otpornika da stavis va povratnu vezu za dobit odredjeno pojacanja i sracunat kond tako da pocne rezat povratnu vezu vec na nekuh 20-ak kHz pa amp sa vrlo velikom virovatnoscu nece imat problema sa povratnom vezom. Ali to nije nikakav rezultat jer ce time bit zadovoljeni samo osnovni uvjeti kakve takve stabilnosti (ako bude srice pa kaskoda ne pocne svoju VHF pismu). Taj kondenzator se inace eksperimentalno odredjuje pravokutnim signalom i skopom ali u masu slucajeva ni on dovoljan nego triba uvodit jos neke kompenzacije ili zobeliranja. Ne zaboravi da je ovdi povratna veza potegnuta preko izlaznog trafa, znaci elementa sa podosta parazitnih rezonancija i sa itekakvim faznim okretima. Ako ces me poslusat, stori za pocetak amp bez ikakve povratne veze a ispred izlaznih cijevi neka budu 2 stupnja pojacanja tako da se dobije ositljivost u redu velicine 100-ak mV. A tek kad ti to prodela i kad u medjuvremenu nec procitas o povranoj vezi mozes pocet razmisljat o njezinoj primjeni.

Transformator uopce ni dobro rjesenje za obrtac faze a ujedno je i najskuplje. Ovo, pogresno, misljenje je uglavnom forrmirano na osnovi losih izvedbi okretaca faze sa aktivnim komponentama. Puno njih nazalost misli da su postigli odlicnu simetriju a ni ne znaju ca se krije izvan granica cujnog opsega frekvencija i kakvu "simetriju" tamo ima njihov okretac faze. Tako da nije nemoguce da (odlican) transformator nadmasi (los) cijevni obrtac faze.Ali ako je cijevni obrtac faze konstruiran po pravilima struke, transformator nima ca trazit u konkurenciji sa njime. Valjda ne triba nikome posebno ukazivat na ponasanje trafa u zavisnosti od frekvencije i na razne lipe efekte koje on stvara.

Ma ne kaskoda, ca ce ti ona? Je da se sa njom dobije puno vece pojacanje nego sa single triodom (ovdi nepotribno) ali zato triba puno bolja filtracija napajanja za nju. Kaskoda gotovo i nima potiskivanja smetnji iz ispravljaca.Jedino u cemu bi bila u prednosti je izuzetno mali ulazni kapacitet ampa ali to ovdi ni toliko znacajno.U proslom postu san mislil na samo jednu jecinu ECC88 i dvi izlazne lampadine, znaci trocjevni amp. Ulazni kapacitet ampa ni tu nece bit prevelik (ispod 50pF).Teziste posta je ustvari bilo na neutralizaciji. A ni ova shema koju si stavil je nima

I da i ne, ima tu razlicitih situacija. Naravno da izlazni trafo triba bit barem sa nekom dolnjom granicom kvalitete ali to ne znaci da ce povatna veza bit carobni stapic. A nije ni mali broj slucajeva kad neke topologije (sa toliko i tolikom povratnom vezom) nisu uopce mogle delat sa nekim transformatorima (nominalno za istu impedanciju ali...) nego bi amp padal va oscilacije. A bez povratne veze je ipak delal. Jasno, cim nima povratne veze preko trafa problemi stabilnosti postaju daleko blazi. Tako da tu uvik triba gledat individualni slucaj, konlretni trafo i konkretnu topologiju. Prica o svemu tome je ustvari vrlo opsirna i daleko premasuje granice jednog posta. Moze se kasnije i vise o tome. A u driverskom dijelu ne tribaju bit bas toliko visokostrme i visokopojacavajuce triode. Cak i jedna jedina mala ECC88 moze potpuno pobudit dvi PP vezane EL34. I to ne samo u pentodnom ili UL spoju nego i u triodnom spoju. Pri potpunim pobudjivanjem mislim na ocuvanje standardene ositljivosti od cca 1Veff a da se pri tom dobije puna snaga prema specifikacijama. Izgleda na prvi pogled cudno da mala ECC88 to moze ali ipak je tako. Cila caka je u tome da joj se stave relativno malo veci anodni otpornici i na taj nacin ju se dovoljno linearizira tako da ne unosi neko bitno povecanje THD-a ni pri najvecim potribnim amplitudama. Struja joj se doduse ne bi tribala previse smanjit pa zato napon napajanja ne moze bit bas mali. A sad ce netko rec da sam ovdi odstupil od svojih svetih principa o potribi cim sire frekventne karakteristike. Nisam, siroka frekventna karakteristika je ovdi itekako ostvarljiva ako se primjeni neutralizacija (vrlo lako izvodljiva kod protutaktnih stupnjeva). I o tome se moze kasnije malo opsirnije

A malo ki ima da nije kojega spalil (ako je vec delal sa njima), nisan ni ja izuzetak I to bas va ovakvom spoju, sa velikim elkom iza njega . OK, sekundar koji je dimenzioniran za manju struju (veci omski otpor) bi pruzil izvjesnu (mozda i dovoljnu) zastitu ali kako se va diy konstrukcijama nikad ne zna kakav ce se trafo upotribit onda je ipak bolje ne dovodit manje iskusne va nezeljene situacije. A i nima nikakvog razloga da se iza takvih regulatora trpaju poveliki elki (a ovo od 400uF i ni bas mali ). Time se ne dobiva niista a moze se stvorit bili dim

Ova shema spada u kategoriju "prodelat ce ali o kvaliteri necemo" i predstavlja gotovo skolski primjer nerazmisljanja o izboru aktivnoh komponenti i njihovom radnim tockama. Ovdo su uzete 12BH7, cijevi namijenjene za rad pri vecim strujema (koje nisu bas ni previse linearne; za osnovnu namjenu im to i nije bilo bitno). I da bi ih se kako tako lineariziralo gre se na velike anodne otpornike (i ka ezultat toga malu anodnu struju) ca automatski znaci puno losiju frekventnu karakteristiku i losiji tranzijentni odziv pojacala. U stupnju okretaca faze je ovdi moral doc pot za regulaciju gaina jer zbog malog faktora pojacanja 12BH7 i koristenja otpornika relativno male vridnosti u katodama (umisto CCS-a) ne bi inace bil moguc simetrican rad (amplitude u pozitivnoj i negativnoj poluperiodi ne bi bile jednake)Ulazni stupanj je poseban biser; stavit dvi sekcije visokostrujnih trioda da delaju pri vrlo maloj struji i pri tome ih jos spojit paralelno (tako da svaka dobije polovicu te ionako jadno male struje ). Tako da budu jos nelinearnije Da ne govorimo da je ulazni kapacitet takvog stupnja duplo veci nego sa samo jednom sekcijom.Ima i puno boljih shema

Lipo je imat favorita ali da ipak malo pazljivije hitis oko na 4. slikicu (onu sa TL783)? Virujen da si je samo ovlas pogledal jer bis inace vidil da u njoj moze TL vrlo lako stradat u momentu ukljucenja. Siguro tebi ne triba objasnjavat ca u momentu ukljucenja predstavlja onih 400uF direktno na samom izlazu TL-a i koja naponska razlika izmedju ulaza i izlaza se moze pojavit. OK, ni elki iza greca se nece bas skokovito napunit ali su oni siguro manji od 400uF pa ce se ipak brze punit. A u tom prijelaznom stanju je sasvim moguca pojava naponske razlike koja moze vrlo lako unistit TL-aNe mora se to obavezno desit ali sve ovisi o podosta varijabli, otporu namotaja trafa, ESR-u elektrolita....