sstrsat

Hexfet, kazes? Ima svakako razloga zac je napravljen tako kako je napravljen. Ali zac ne krenes korak dalje od industrije pa pocnes paralelizirat hexfete kad si vec tako siguran u svoje tvrdnje. Lako je nec tvrdit (i pozivat se na ovoga ili onoga) ali vec i ovakve tvoje reakcije govore koliko si "siguran" u to ca iznosis. Stvarno si vise zamarajuci sa vridjanjima. Ego trip filozofija, kazes? Ajde smanji malo dozivljaj i pogledaj se u zrcalo. Nevirovatno je kako to malo zelene piture udari nekima u glavu. Bas si se nasal pravi da ces mi tako s visoka popovat (ima literature o tome, procitaj - citat iz tvog posta). Marketinsko promoviranje???? Cega???? Pa nisam ja napravil "brojne uredjaje" nego ti, kako sam navodis. Ali dalnja diskusija je ionako besmislena. Uspil si svoju vlastitu temu od tehnicke pretvorit u nec sasvim drugo. Ja stvarno nisam kriv ca te je jako pogodilo ono ca sam napisal a ti si umisto da mi odgovoris tehnickim argumentima krenul sa vridjanjima. Mislis da ljudi koji ovo citaju to ne vide?

Je, bit ce da RF (VHF i UHF) mosfeti imaju velike parazitne kapacitete, mos mislit. Pricaj mi malo o tome. A umisto da popujes o tome ca ja "moram sagledat" radje se uvati mjerenja. To ca u nekim sklopovima (aktivna komponenta + ostalo oko nje) dolazi do odredjenih kanceliranja parazitnih kapaciteta je sasvim druga prica koja uopce ne mora bit uspjesna. Ako to kanceliranje nije vodjeno i kontrolirano onda uvik postoji mogucnost da se istaknu nelinearnosti viseg reda. Ali ovdi pricamo o smanjenju parazitnih kapaciteta paralelno spojenih mosfeta a to je sasvim druga prica. Smanjenju????? Bilo bi zanimljivo znat zac nitko (barem ja nisan vidil) ne koristi umisto jednog mosfeta npr 100 njih u paraleli pa time smanji kapacitete na zanemarive vridnosti (ca se po tebi postize jer po tvojim tvrdnjama paraleliziranje smanjuje parazitne kapacitete) i time postigne enormne brzine rada kompletnog sklopa. Da ne govorimo koliko bi se tako smanjeni kapaciteti blagotvorno odrazili na stabilnost uredjaja. Da ne govorin o dobicima u visestruko vecoj strmini i daleko manjim termickim problemima itd. S obzirom na cijene danasnjih mosfeta koristenje jednog ili desetak ili stotinjak njih ne znaci gotovo nista u financijskoj konstrukciji. Odgovor zac se tako ne radi je valjda sam po sebi jasan. Da li svima, to nije moj problem. Koji lipi izraz "nesuvisla tvrdnja". A ca ja mogu, vidin da te strasno pogadja i sama pomisal da cijevni uredjaj moze bit bolji od poluvodickog pa me ne cudi previse da koristis takve uvredljive formulacije. Pa vidis, te "nesuvisle tvrdnje" imaju itekako racionalna objasnjenja (jedno od znacajnijih je bas i taj spomenuti uticaj nelinearnih kapaciteta) ali o tome ocito nima smisla razvezivat pricu kad su za takve "autoritete" sve to "nesuvisle tvrdnje" Zato lipo uzivaj u svojin poluvodicima i uviravaj samog sebe u njihovu apsolutnu superiornost. Sritno

Interesantno, te recenice nije bilo dok san cital post. A kad smo kod provjeravanja, bas sa mjerenjima kapaciteta paralelno spojenih aktivnih komponenti sam se igral pred vise od 30 godina. U svrhu dobivanja nizeg suma za phono ulaze. Sa svim mogucim komponentama, i bipolarnima i cijevima i fetovima i mosfetima (single i dual gate) a iznos kapaciteta mi je bil izuzetno vazan u svrhu pravilnog opterecenja zvucnice. I oces li da ti kazem koji su bili rezultati? Evo, svaki dodatni aktivni element u paraleli je dovodil do povecanja kapaciteta. Normalno, logicno i ocekivano. Vidis, i ja bi jako volil da paraleliziranje smanjuje kapacitete ali ca mogu kad svit nije savrsen A ti si mi bice tu "subjektivnu i neutemeljenu tvrdnju" pobil tehnickim argumentima???? Ili mozda nekim tendencioznim aludiranjem na neku moju "proizvodnju i prodaju" Uostalom, evo c/p te moje "neutemeljene i subjektivne tvrdnje" pa ju malo pazljivije procitaj c/p A cila prica o uticaju nelinearnih kapaciteta na zvucne rezultate ampa je itekako opsirna (a i ustvari jako malo istrazena) i ona je po mom misljenju jedan od najvaznijih razloga (mozda i najvazniji) zasto cijevna pojacala (sa obicno puno skromnijim standardno mjerenim performansama) najcesce debelo nadmasuju poluvodicka u zvucnim rezultatima.

Nametnul???Nisam primjetil da sam nametnul bilo kakav ton razgovora nego sam samo odgovoril na onu vrlo tendencioznu recenicu i na tvoj zakljucak u njoj. Iznil si odredjene tvrdnje o kapacitetima (koje ja nisam proglasaval ni lipim ni ruznim) na koje sam ja stavil svoj komentar. A vidin da na moje pitanje da li si te stvari osobno mjeril ti mi odgovaras gramatickim igrama o lipim i ruznim tvrdnjama (i onakvim tendencioznim komentarima). Meni uopce ni bila namjera da izlazin izvan tehnckog aspekta diskusije a ti si pocel o nekoj kredibilnosti. I onda ja ka namecem ton razgovora, ha?

Lako se da provjerit. Spoji ih u paralelu i mjeri. BTW, jesi li to kad mjeril? Pricamo li ovdje o tome koliki su ulazni, izlazni i povratni kapaciteti u kojem spoju (common source, common drain itd), gledajuci spoj ka cetveropol ili o kapacitetima mosfeta samih (pojedini i paraliziranih)? Vidi, na ovo ti mogu odgovorit samo na jednaki (ruzan) nacin kako si ti odgovoril. Npr ovako: Cinjenica da ti proizvodis ili radis, svejedno, poluvodicka pojacala (da li ih prodajes ne znam i ni me briga) ne doprinosi kredibilnosti tvojih izjava o usporedbi cijevnih i poluvodickih uredjaja. Sad, ako zelis nastavak u takvom tonu....

Lipa lampadina. Jedino je zamka ca joj cijena (u $-ima) ni daleko od broja u oznaki

Ovo ti bas i ne stoji. Je da se paraleliziranjem mosfeta postize da svaki pojedini dela sa manjim strujama pa tu dolazi do odredjenog smanjenja kapaciteta ali ne u nekoj velikoj mjeri. I dalje su naponi medju elektrodama dominantan faktor pri odredjivanju kapaciteta tako da ce kapaciteti bit svakako veci nego kod samo jednog mosfeta. Tako da bi se smanjenje kapaciteta kod paralelno vezanih mosfeta eventualno moglo dobit tek ako bi oni delali sa puno vecim naponima od potribnih (uz uvjet da se ne razmislja o disipaciji i faktoru iskoristenja). Kod standardnih aplikacija di je napon napajanja obicno samo malo veci od potribne amplitude signala nima govora o smanjenju kapaciteta nego samo o njihovom povecanju kod takvog paralelnog spajanja Ono ca se medjutim dobija je to da se umanjuje nelinearnost Ciss ka poslidica manjih promjena trenutne vridnosti napona Ugs jer zbog strmine povecane paraleliziranjem triba manja varijacija ulaznog napona za potribnu istu varijaciju struje draina. To umanjenje nelinearnosti kapaciteta nikako ni beznacajno i ustvari suprotno, itekako je znacajno. Tako da se uz uvjet dovoljno jakog drivera stvarno moze dobit dosta paraleliziranjem mosfeta. A cila prica o uticaju nelinearnih kapaciteta na zvucne rezultate ampa je itekako opsirna (a i ustvari jako malo istrazena) i ona je po mom misljenju jedan od najvaznijih razloga (mozda i najvazniji) zasto cijevna pojacala (sa obicno puno skromnijim standardno mjerenim performansama) najcesce debelo nadmasuju poluvodicka u zvucnim rezultatima.

Ove prve dvi quote (pogotovo druga) poprilicno naznacuju da oces izvuc cim vise snage. A treca naznacuje da ce rezultati tesko bit dobri. Kako san vec u ovoj temi bil rekal, nima nekog velog smisla poc ganjat cim vecu snagu ako se zbog nekih razloga (npr financijskih) ne moze postic da ta snaga bude kvalitetna. I ovako ce se potrosit ne mala sredstva a rezultat ce tesko bit ista vise od prosjecnoga (ako i to). Sa snagama koje te lampe mogu ostvarit triba zaboravit na bilo kakva razmisljanja o ustedi jer pri tim snagama kvalitetni SET ne moze bit jeftin. Nazalost je to tako. Ako u istom okviru cijene izrade triba birat izmedju nekvalitetnog 100W SET-a i kvalitetnog 20-30W SET-a, mislin da bi izbor tribal bit jasan

Ovakve fraze ostavi za nekog drugogMoje ima i nick (ka ni bilo cije ime) ne mozes i ne smijes koristit kako ti padne na pamet. nadam se da sam dovoljno jasan Bice bi neki plaka za njom

Dejane, jos juce san trazil od tebe da prominis ime postanoj shemi a vidim da to jos nisi ucinil (13/07/2011 - 07h 40min) Ne mozes moj forumski nick koristit za nazivat sheme koje ja ni u ludilu ne bi potpisal Nadam se da sam bil jasan

Ispravka, stvarno su ovi otpornici od 15K vezani drugim krajevima na masu. Jednostavno nisan uocil na ovoj jako lose vidljivoj kopiji. Izvinjavam se i dvv-u i Borku. Je, u tom slucaju je stvarno iznos npv-a otprilike kako je navedeno. Moja greska, jednostavno san previdil tu liniju na shemi.To medjutim ipak ne minja bitno moj dojam o ovoj shemi koja ni u kojem slucaju nije single ended. Kad ovdi jedan izlazni par jace vodi, drugi vodi slabije a kod single ended topologije ne postoji takav "drugi" par ili element nego jedan element (ili par, svejedno) obavlja cili posal. Ovo ovdi ce zavisno od postavljanja struje mirovanja poc ili u klasu A ili u klasu AB ili u klasu B i delat ce u svim tim klasama. A SE vec i po samoj definiciji dela samo u klasi A. Tako da cu i dalje inzistirat da toj shemi prominis ime

Ne cini li ti se da i ono ispod tih otpornika predstavlja nesto? Ca mislis....

Dejane, jesan li te ja to krivo razumil kad si rekal da ces ic na SE topologiju ili si u ovih par uri razmaka opet odlucil za protutaktnu??? Ova shema koju si stavil nima nikakve veze sa SE topologijama, to je diskretno izvedeni opamp. Sa svim njegovim manje vise tipicnim parametrima, od ogromnog open loop gaina do vrlo malog open loop propusnog opsega. Taj podatak da ce ovdi bit samo 20dB povratne veze ovdi nima nikakve veze sa stvarnosti. Pa zaboga, ajde izracunaj samo koliko ti naponsko pojacanje ima BF721 koji je ovdi naterecen sa tim cim je!!! I sad povezi to njegovo ogromno naponnsko pojacanje i barbu Millera pa ces vidit na ca ce ti se reflektirat njegov povratni kapacitet i koliko ce nF izac od onih 0,8pF iz datasheeta. Da ne govorin da si mu jos dodal i vanjski kond iznedju baze i kolektora (taj doduse virovatno mora bit tu zbog nekih dugih razloga koji izviru iz takvog izbora topologije). A taj je (ako dobro vidin procitat sa ove tesko citljive i neostre slike) za red velicine veci od povratnog kapaciteta samog BF721!!! Millerova pravila vride itekako i za njega Tu nima govora o open loop propusnom opsegu od 75kHz nego o jedva koem kHz-u Ova skica je ako san dobro shvatil iz simulatora a skop bi ti na zivom mdelu odma pokazal ovo ca san navel Krivo, izgleda da je i ovdi doslo do teskog nerazumivanja. Ja san ti navel da bin ja izlazni dio ampa galvanski odvojil i nikako nisan mislil na cili amp Na ovo san ti vec najvecin dilom gore odgovoril. Siguro ne sa ovakvim enormnim pojacanjima koje sa takvim teretima postizu pojedini stupnjevi nego potpunim izbacivanjem CCS i slicnih stvari i koristenjem relativno niskoomskog opterecenja a tamo di triba i ubacivanjem slidila izmedju pojedinih stupnjeva.Mozda (virovatno) ces se i naljutit na ovo ca san ovdi napisal ali ako se iko triba ljutit onda san to ja. Zbog ovoga: http://i453.photobucket.com/albums/qq258/dvv/ShemaSStrsta.jpg Samo mi jos triba da netko pomisli da je to moja shema pa cu te lipo zamolit i zatrazit od tebe da joj prominis naziv. Ovako na photobucketu je u cilom svitu dostupna a ja ne zelim da je itko dovodi u bilo kakvu vezu samnom. Razloge za to sam mislin dovoljno obrazlozil

Aj kragu, ne diraj u bolnu tocku

Bogami, znas da si me sad malo iznenadil i da stvarno nisan ocekival da ces se opredilit za SE topologiju. Ako je stvarno tako, mogu rec da mi je drago i da sigurno neces bit nezadovoljan rezultatima koje ce dobro osmisljena SE topologija dat. A sad se uvari crtanja i stavi kakvu idejnu skicu sheme kako ga otprilike vidis. Tako da jos za ovi tjedan dana koliko san ovdi stignen stavit i koji komentar. Po dolasku doma odma bizin na jug, izmedju ostaloga dolazi Barcelona u Split povodom Hajdukovog rodjendana a takvu festu ne mislin propustit Ne samo istranzirat nego i spresat da stanes va cim manji volumen . Znas li koliko toga nosin kada gren na Triode Festival

Pa da kazem jos nesto. Provat cu bit kratak jer inace se moze tema razvuc na veliku sirinu a virujen da je tebi koji si ju pokrenul ipak vazno da se zadrzi osnovna nit. Tako da nima prepreke da izminimo jos ponesto ovakvih postova koji se odnose na poglede i pristupe konstrukcijama ali nakon toga bi virovatno bilo najbolje da stavis kakvu radnu skicu ampa kojeg si zamislil pa da malo konkretnije o njemu diskutiramo. Dali ces nec od mojih sugestija uvazit, to moras sam odlucit To ca je za koga "bolji zvuk" spada u skroz individualnu kategorijuOvdi je bitno ovo poboldano. Pristup sa "sporim" i sa "brzim" tranzistorima bas i ni ista stvar. Ima tu podosta topoloskih detalja koje triba individualno razmotrit kad se razmatra ponasanje sklopa u uvjetima dinamicki jako promjenljivog signala (glazba), od npv pa nadalje. Da ne grem previse u sirinu, spoment cu zasad samo jedan detalj. Virovatno ti je poznato ca se moze desit sa slidilom koje goni kompleksni teret (ovdi zvucnik) kad je pogonjeno iz generatora vrlo malog unutrasnjeg otpora. A trakvu konfiguraciju upravo predstavlja izlazni darlington (power tranzistor i onaj ispred njega). Problem je va tome da ono ca se moze desit uopce ne mora bit stalno prisutno nego se moze sporadicno javljat pod odredjenim uvjetima pa ce kao takvo bit dosta tesko za detektirat ali ce itekako imat cujnog uticaja. Virujen da ne moram eksplicitno navodit ime te pojave I nemoj (ovo poboldano) Kako san vec juce rekal, zaista te moram pod hitno privest na Triode Festival. Pa makar dosal osobno po tebe i strpal te zavezanog u bunker auta Iako niki ne spori da se i sa komplementarnom (generalno protutaktnom) topologijom moze realizirat odlicna konstrukcija, ona ipak ne moze dosic ono ca moze SE topologija. A zac mora uvik bit diferencijal? OK, u potpuno DC vezanoj konfiguraciji upotriba diferencijala pruza puno prednosti li ako uopce razmisljas o hibridu, viruj mi da ima puno razloga zac je bolje izbic potpunu DC vezu.I inace ta upotriba diferencijala u audio pojacalima uglavnom vuce korjene iz operacionih pojacala (a tipicni poluvodicki audio amp je u velikoj mjeri "power" preslika tipicnog opampa). Tu se cesto navodi postizavanje toga i toga stupnja simetrije i (najcesce) sa time vezano smanjenje ukupnog THDa ca moze u brojkama izgledat impresivno ali smanjivanje samog THDa ima smisla do odredjene granice. Tu ce misljenja uvik bit podiljena. Osobno smatram da uredjaj mora bez ikakve globalne npv mora postizat apsolutno sve ca mu triba da bude odlican a da upotriba globalne npv ostane opcija koju ce konstruktor po osobnim preferencijama stavit ili ne stavit. Tek onda se moze govorit o njezinim eventualnim koristima. A ako je upotribljena (ka ca je nazalost u gotovo 99% slucajeva) da vec u audio opsegu ispravlja neke stvari onda od takve konstrukcije i ne triba previse ocekivat Tolerancija prema "teskim opterecenjima" cak i puno vise zavisi od ispravljaca nego od samog ampa. Cak i u slucaju ovog ekstremno niskog opterecenja kojeg navodis (1,5 oma sa faznim kutevima od 60 stupnjeva) bi pri snagi od 100W bila dovoljna samo dva paralelna tranzistora (dobro hladjena i dobro uparena, naravno) i to u uvjetima konstantnog signala iz generatorima koji bi ih bas na frekvenciji di impedancija pada na taj iznos stalno drzal na tih 100W. Strujnih mogucnosti im ne bi faliloA kome uopce i triba tolika snaga za kucno slusanje? U realnim uvjetima glazbenog signala nece ni doc potriba za tolikim strujnim mogucnostima koje bi zahtival primjer sa generatorom

Stvarno cu te morat dovuc na iduci Triode Festival A kako je vec neka ura i gren spat, onda cu sutra nastavit

Dejane, ti znas da ja dajem apsolutnu prednost SE topologiji ali kako i ja znam tvoje poglede onda ti necu gurat SE topologiju i odvlacit temu u offtopic. Ono o cemu mogu u okviru zadane teme govorit je to kako bin ja (da bas moram ga ic radit) slozil pojacalo u klasi AB sa snagom koju ovdi zelis dobit iz njega. I da pritom obavezno u izlazu moraju bit bipolarni tranzistori. Ovo ca cu doli iznit je dosta davno dozivilo realizaciju ali u formi da je visilo na zicama i nikad nije docekalo finalizaciju.Iz razloga ca san vec tada bil zasal va SE topologije pa nisan imal nekog interesa da to zgotovim. Koncept san isproval i to mi je bilo dovoljnoPrvo o frekventnom opsegu, onih 30kHz (bez npv) koje si navel ja smatram za debelo premalo i po meni nista ca ne moze poc poprilicno iznad barem 200kHz ni ne zasluzuje neki veci trud. Pogotovo ne u ambicioznom projektu a ti ovdi gres na ambiciozni projekt.Drugo, globalnu npv bi najvirovatnije potpuno odbacil ili je drzal na najminimalnijem iznosu, nikako ne vecem od 10dBTrece, u klasi AB nima dobrog pojacala bez stabilizacije napajanja izlaznog stupnja. Pri uvjetima dinamicki promjenljivog signala (glazba) vec i najkraci pogled na skop prikvacen na linije napajanja sa (nestabiliziranog) ispravljaca koji goni izlazni AB stupanj otkriva zac tako mislim. O detaljima oko toga uvik mogu kasnije.Znaci, stabilizator. Ali ne neki alamaterjebat nego stabilizator koji zasluzuje to ime i koji i na parsto kHz-a zadrzava vrlo niski unutrasnji otpor.Cetvrto, ne bin uopce isal na potpunu DC vezu, izmedju ulaza i izlaza bi bila kapaitivna veza.Kako bi to izgledalo?Napajanje stabilizirano kako san vec rekal i po kriterijima koje sn gore navel. Izlazni stupanj samo komplementarna sljedila formirana u diskretnom triple darlingotonu sa dovodom ulaznog signala preko kondenzatora na sredisnju tocku. Nikakvo pretjerivanje u prevelikom broju izlaznih tranzistora nego koristenje koliko ih triba (generano ne vise od 2 paralelno po grani) da se ne dizu bespotribno ulazni kapaciteti koji itekako otezavaju tranzijentni zivot onoga ispred. Hladnjenje naravno beskompromisno i predimenzionirano a odrzavanje simetrije sa DC servom. Staticku radnu tocku izlaznih tranzistora naravno dignut prema cim vecim strujama (OK, ne bas skroz do klase A ali svakako daleko vise nego ca se obicno koristi) tako da se dobije cim ugladjeniji preklop komplemetarnih tranzistora. Vec sa 200-ak mA po tranzistoru se i bez ikakve npv dobija toliko mali izlazni otpor (puno manji od tipicnih balansirajucih otpornika u emiterima) da pitanje postizanja visokog damping faktora i bez ikakve npv pada na nivo teorije i u praksi postaje nebitno.Svi tranzistori izlaznog stupnja sa cim visom ftNa taj nacin formirano izlazno sljedilo postize potribnu snagu i odlican tranzijentni odziv, THD mu je zanemarljiv (osim za one koji zele procitat da im amp ima 0,0000000000...N % izoblicenja ), damping faktor mu je sasvim dovoljno visok da se moze nosit sa bilo kojom visepojasnom kombinacijom zvucnika bez ikakve npv. Ona ostaje ka opcija onomu koji je bas zeli a s obzirom da takav izlazni stupanj gre do jako visokih frekvencija (tranzistori sa visokom ft) i generalno zalazi u MHz podrucje onda nije nikakav problem da i onaj koji bas oce globalnu npv frekventno ogranici signal prije dolaska u nju pa time izbigne prakticno sve probleme oko stabilnosti.Driver ispred po zelji, ja bi naravno stavil cijevni Ovo je najkrace receno kako ja gledam na to a oces li nesto od toga usvojit to moras ti odlucit

Ma znan da si stalno u tome i bas zato me zacudilo da ti trazis misljenja koju topologiju da izaberes. Ja ti necu davat nikakav savjet u vezi toga, ne toliko zato ca u nekim stvarima imamo malo razlicite poglede na neke topologije nego zato ca smatram da si sam u stanju donit odluku koju ces smatrat za najispravniju. A tako je i najbolje, da prihvatis bilo ciji savjet uvik bi ti u zraku ostalo visit pitanje da li si bas tako tribal ucinit ili si ipak tribal slidit svoje osobne preferencije.Zasad cu ipak rec da se slazem da izbigavas mosfete, njhovi veliki i ca je jos gore jako nelinearni kapaciteti nisu nec ca triba pozelit u audio aplikacijama. Isto ka i tipicna nelinearnost transfer karakteristike prekidackih mosfeta. Tako da mislin da bi bilo bolje da sam odaberes osnovnu nit koncepcije po kojoj bis isal pa da se tek onda gre o njoj raspravljat. A jedino na tvoj izriciti zahtiv upucen meni osobno mogu dat prijedlog topologijeA u medjuvremenu, da ti malo jeskam mastu

A otkad to tebi triba pomoc da odaberes topologiju?

Ovakvo nabadanje napamet je cisti gubitak vrimena. Pa valjda imas nekoga blizu ki to moze pogledat i vrlo lako ustanovit koja lampa gre kamo. Ki god se malo razumi u to brzo ce po vridnostima otpornika ustanovit kako stoje stvari

Najvirovatnije se radi o smanjenom naponu napajanja za phono sekciju, mozda zbog nekog nagorilog otpornika u filterskom lancu. Naravno, ovo je samo pretpostavka na osnovu tvog opisa pa ce stvarno bit dobro da ti netko ki se razumi u to izvrsi mjerenja i tocno ustanovi o cemu se radi. Moze se naravno stavit jos pretpostavki (npr osuseni katodni elki) ali to je sve nagadjanje dok se ne zabode instrument u iznutricu preampa. Vec je i Zen podosta rekal o duzini zica prema selektoru i samom fizickom smjestaju selektora i pota. Tome cu zasad dodat da prejako bode u oci povlacenje zice za mrezni prekidac kod ulaznih chincheva, ovako kako je izvedeno. Ni vodjenje masa nije bas kako triba izvedeno. Kad ti kolega skine (barem ugrubo) shemu, moc ce se vise rec.A ca se tice eventualnih poboljsanja, o tome ima smisla razmisljat tek kad se skine shema i kad se postojece stanje dotjera da ima potribno pojacanje

Pa je, upravo na to (ovi srednji red) se i svodi ono ca se ima rec o ovom preampu

Hm, malo (jako) cudno je da navodis da je phono ulaz osjetno tisi od linijskih. Ortofon VMS20 daje dosta veliki izlazni signal (ako se ne varam, nekih 5mV) a kako je ovdi gotovo sigurno koristena barem jedna ECC83 po kanalu onda tesko da moze falit pojacanja. Eventualno bi ga moglo malo prifalit ako su lampe skroz potrosene (mada se po izgledu getera na slikama ne bi reklo da ni izbliza imaju toliko tadnih sati). A da su u tom stanju, tesko da bi se uopce moglo govorit o nekoj kvaliteti zvuka, pogotovo ne takvoj koju navodis. Sve skupa ispada poprilicno nelogicnoBilo bi dobro da se neke stvari (prvenstveno naponi) izmjere.O nekim konstrukcijskim detaljima koji se vide sa fotografija necu jer ti se virovatno ne bi svidilo ono ca bin imal o tome rec

Neskor, "pravilno primjenjena D3a" znaci upravo to ca san rekal u proslom postu - onemogucavanje svih stalnih i sporadicnih RF oscilacija u sklopovima di se ona koristi. Ali nazalost nima nacina da se u jednom ili nekoliko postova prenesu sva iskustva iz RF tehnike koja bi nekome potpuno neiskusnom u tim stvarima omogucila da sigurno realizira konstrukcije sa D3a i ostalim visokostrmim cijevima.Ja uvik savjetujem manje iskusnima da se drze cijevi sa kojima ima puno manje takvih problema i da strpljivo skupljaju iskustva prije nego ca krenu nec delat sa tim visokostrmim lipoticama.