sstrsat

E hvala, stvarno mi i triba malo pocinut, i od posla i od kompjutera. Ovdi i jednog i drugog ima previse. Ali ako triba jos koji detalj prodiskutirat, sutra san jos cili dan online.

Evo, skoro sve je na stolu A kako san ti ipak stignul pripremit jedan moguci timer, evo ga ovdi. Vidit ces odma da je to sklop sa 2 komada 555 za ukljucivanje visokog napona i zvucnika. Nista posebno, napaja se sa 6V od grijanja lampe a ima dodan i 220V relej koji ga gasi odma po iskljucenju ampa. Tranzistori ne moraju bit bas strogo BD139 i BD140, hrpa njih moze poc. Isto tako i doide, na shemi su 1N4007 ali moze i hrpa drugih.Vrimena kasnjenja nisan precizno racunal nego san vridnosti elka stavil odoka.EV je vojna varijanta standardne lampadine. Tim bolje

Evo odma odgovora Taj 22uF iza lampe itekako utice na dolnju granicnu frekvenciju. Kako je iza njega opterecenje malo manje od 2K onda sa njegovih 22uF pad od -3dB nastupa na malo iznad 3Hz. Njegovo smanjivanje na 10uF bi podiglo dolnju granicnu frekvenciju na nekih 8Hz a sa 4,7uF bi se dobilo nekih 16Hz. Kako vidis, vridnost ni kriticna, mozda bi se tek sa 4,7uF slusno zamitil vrlo mali pad najnizih frekvencija, ako bi i to. Zato mozes stavit bilo koju od tih vridnosti. Preko 22uF stvarno nima smisla ic jer se slusno ne moze dobit apsolutno nista a samo se bespotribno produzuje vrime njegovog praznjena nakon iskljucenja. Ovaj HV relej (kako je oznacen na shemi) je kontakt timera za delay ukljucenja visokog napona. Za sada dok cijevni dio jos ni povezan sa ampom mozes koristit bilo kakav prekidac. Kasnije, kad budu obavljene sve probe cijevnog dila samog za sebe, isplanirat ce se i storit kompletan timer za sve funkcije. Tek nakon toga ce ic povezivanje cijevnog i Ge dila. Tesko da cu ti za ova dva dana dok san jos ovdi (u utorak gren doma) stic nacrtat shemu kompletnog timera ali mozda se mozes i sam malo poigrat sa time. Recmo na bazi vjecnih 555 chipova (mada moze i bilo koji drugi tip timera). Na netu ima na stotine stranica sa svim aplikacijama za 555. Recimo ovakva organizacija: Napajanje Ge ampa i grijanje cijevi startaju odma sa ukljucenjem prekidaca. Nakon recimo 20-30 sekundi prvi 555 ukljucuje taj HV relej koji dovodi visoki napon na cijev a nakon jos recimo 10-ak sekundi drugi 555 ukljucuje zvucnik. Moze naravno bit i bez ovog drugog 555 jer ni sada nimas timera za zvucnik ali ga je ipak preporucljivo stavit.A kako vidin, ispravljacica je dosla pa ako je i trafo dosal mozda za ova dva dana mozemo testirat barem ispravljac sa opterecenjem od 6,8K

E nes mi ovako fusarit, i to jos na svom vlastitom ampu Skidaj tu tanku zicicu kojom si povezal minuse elka i stavi zvjezdiste u serdini pa na njega dopelji sa svakog elka. A od tog zvjezdista ce debele zice (barem 2,5 kvadrata ic prema spojistu visokonaponskih namota trafa i prema samoj cijevi.Das ist ordnung

Ma nima ti stvarno nikakove potribe bas sve elke bypassirat. Dosta je onaj jedan 100nF kond (kod cijevi) koji bypassira zadnji elko.Za vridnost elka su vec zen i impuls odgovorili. Stvarno nisu kriticne i slobodno stavi te 68uF Nichicone. A pogotovo je nekritican onaj u referiranju grijanja i mozes stavit bilo koju vridnost, sve dok je za radni napon 100 ili vise volta. Ma na tom mistu je i steta trosit nichicon

Ma ni tragedija, slobodno mozes storit sve probe cijevnog dila i dok sam ja offline. Ako ca zapne, Zen ce sigurno uskocit pomoc. Mada i nima nekog razloga zac bi zapelo. Sklop je stvarno jednostavan i tribal bi prodelat iz prve. Jedino mozda da testiras sam visokonaponski ispravljac prije ukljucenja cijevnog dila. U tu svrhu ti triba samo otpornik 6,8K / 5W ka opterecenje i na njemu tribas dobit oko 120V. Toleranciju od 110V do 130V mozes slobodno ostavit ali ako bude veca onda ce tribat ili smanjit ili povecat neki od onih 1K u RC celijama filtera. Proracun ispravljaca je, kako san vec navel, delan u PSUD2 za ispravljacicu GZ34 pa nije nemoguce da ce se pojavit odredjena odstupanja sa ruskom ispravljacicom. I oni zastitni 150 oma su strogo gledano sastavljeni od samih otpornika i otpora trafa ali neka budu te naznacene vridnosti. Cak i da budes moral recimo u dvi RC celije smanjit 1K na polovicu, jos uvik imas vise nego ogromno potiskivanje ripplea. U svakom slucaju, cim prikljucis testnih 6,8K imat ces jasnu situaciju oko ispravljaca.Nakon toga ti slidi prikljucivanje cijevnog dila i mjerenja na njemu. Kod prve sekcije cijevi tribas na katodi imat oko +1V a na anodi oko +65V a kod druge ti na katodi mora bit samo mrvicu vise nedo na anodi preve (+66V). Svi ovi naponi se mjere u odnosu na masu. Moze naravno i tu doc do odredjenih odsupanja (pogotovo sa ruskom 6N23 ) ali to neka te ne zabrinjava ni najmanje. Ako na anodi prve sekcije izmjeris izmedju 60 i 70V i na katodi druge tu mrvicu vise, ne triba nikakvih dalnjih korekcija.Nakon toga mozes na izlaz cijevnog dila prikljucit skop i prosetat po svim vremenskim i naponskim podrucjima da vidis da slucajno nima kakvih RF oscilacija. Ne bi ih tribalo bit ali kako sve te visokostrme lampe mogu lako zaoscilirat ovu probu bi bilo jako pozeljno izvrsit. Linija na skopu bi na svim podrucjima tribala bit potpuno ravna.A onog nacrtanog rasporeda spajanja i kratkoce veza oko samog podnozja se provaj drzat u cim vecoj mjeri bas zato da svedes na minimum mogucnost samooscilacije. I nikako ne zaboravi stavit one male kondove od 1nF.I to bi bilo to. Mozes po zelji dopeljat signal iz generatora i provjerit linearnost, frekventnu karakteristiku i impilsni odziv. Cijevni dio bi moral bit u stanju dat podosta preko 20Vp-p (koliko ti maksimalno triba) potpuno neizoblicenog napona na realnom opterecenju kojeg ce imat u ampu. Zato ako ces delat taj test sa generatorom skini privremeno onih 8,2K i za test stavi umisto njega 2,7K.Nakon toga bi slidilo povezivanje sa ampom ali tek nakon ca storis delay timer za visoki napon. Provat cu ti skicirat i poslat kakvu jednostavnu varijantu toga dok san jos ovdi. Kako vidis, ni bas da nimas posla oko kompletiranja svega toga tako da ti period do mog povratka online nece predugo trajat. A kako san rekal, Zen ce sigurno pomoc ako di zapnes.

Ajme sheme, za porigat se na nju. Ovaj bi ju bolje storil.Nije ni cudo ca ju "proizvodjac" ne zeli dat.Od tog "ampa" mozda vridi zadrzat jedino kutiju (ako je vizualno OK) i mozda mrezni trafo a sve drugo ic napravit kako spada. Bilo bi brze

Sa prigusnicom bi se dobilo jos jace potiskivanje bruma nego sa otpornikom ali to ovdi stvarno ni od znacaja. Ove 4 RC celije osiguravaju nekih 117dB potiskivanja ripplea. I to sa naznacenim elkima od 47uF. A kako ce ustvari doc 100uF onda ce potiskivanje prec vise od 140dB. U obadva slucaja potpuno necujno. Prigusnica kod ovako malih struja bas i nima nekog velikog opravdanja. Ne da ona ni dobra ali ovdi tesko da moze dovest di ikakvih prakticnih koristi.

Ajmo malo i o konkretnim detaljima spajanja cijevnog dila. Na sliki je jedan nacin koji ja jako cesto koristim. Na najobicnijoj izbusenoj univerzalnoj plocici se probusi rupa 22mm i montira noval podnozje. Na centralni pin podnozja se zalemi deblja zica koja predstavlja odlicnu tocku mase. Spajanje nekih elemenata (kod kojih moze bit kriticna duzina zica, pogotovo kod rada sa visokostrmim cijevima) se vrsi na samom podnozju tako da su dovodne zice elemenata minimalne i prakticno ni ne postoje. Ostali elementi se spajaju oko podnozja lemeci na bakrene kruzice ili kvadratice na plocici. Cista SMD tehnologija Sa slike se vidi da ima i nekih elemenata koji nisu ptikazani na shemi. To su keramicki kondenzatori od 1nF (oznaceni zvizdicama) koje ja inace rutinski stavljan va sve sklopove na tim mistima. Bas zbog toga ih najcesce i zaboravin nacrtat u shemama Funkcija im je preventivna, minimiziranje mogucnosti nastanka RF oscilacija. Onaj u anodi druge sekcije cijevi neka bude za 250 V a ona dva u grijanju je dovoljno da su za 100 V.Virujen da je slika dovoljno jasna. Spajanje ispravljaca za visoki napon i grijanje nisan crtal jer su nekriticni. Jedino kod visokonaponskog ispravljaca preporucan da minus polovi svih elka gredu sa posebnim zicama na srednji izvod trafa. Ali ako to ni moguce zbog duzine zica i rasporeda (kako ce izgleda ovdi bit slucaj)onda neka minusi svih elka budu spojeni va zajednicku tocku i iz te tocke neka gredu debele zice na masu cijevnog stupnja i na srednji izvod trafa. Pod masom cijevnog dila podrazumivan onu deblju zicu na sredisnjem pinu podnozja.Posto je BB-u ovo prvi cijevni rad, onda cu spomenut da se orijentacija pinova na lampi gleda odozdo, u smjeru kazaljke na satu.

Je,diode oko LM317 mogu bit one iste koje si stavil kod LM317 u Ge dilu. Znaci bilo koje Si diode za 1A ili vjace, od 1N4001 pa nadalje. Naponski rating ovdi ni bitan, tu su naponi od par volti.Ovi otpornici od 22K i 68K mogu bit male snage (0,6W) jer kroz njih tece vrlo mala struja pa je i disipacija mala.Otpornici od 150 oma izmedju sekundara i ispravljacice su zastitni otpornici ispravljacice. Oni se ustvari sastoje od samih otpornika, otpora jedne polovice visokonaponskog sekundara i preslikanog otpora primara. Ovdi je ta vridnost derivirana iz PSUD2 simulacije za GZ34 (nima va njegovj bazi 5C3S). Neka ostanu ove vridnosti od 150 oma a eventualna korekcija napona ispravljaca ce se storit korekcijom 1K u filterskim celijama. Ca se tice snage, 150 oma mogu isto bit male snage ali kako ce bit smjesteni na podnozju ispravljacice di je malo jace grijanje onda ih stavi da budu od 1W ili po zelji 2W.Ova "podebljana T-linija" je spoj zajednicke tocke sekundara sa masom ispravljaca (negativnim polovima filterskih elka).Slipi nanotaj nije prikazan nashemi a podrazumiva se da je korisno ako ga trafo ima (to ionako vazi za sve mrezne trafe).I kod narucivanja trafa obavezno trazi da ti visokonaponski sekundari ne budu spojeni (to ces sam spojit). Ovo iz razloga jer ni svejedno koji krajevi namotaja se spajaju (znan osobno za jedan slucaj kad je "motalica" spojil krive krajeve i time je trafo bil onesposobljen da dela va ovakvom tipu ispravljaca )

Uspori bar malo, necemo glavom kroz zid Ima i nekih konstruktivnih caka sa kojima se moras upoznat prije sastavljanja cijevnog dila. A kako slika govori vise od 1000 rici, skicirat cu ti i provat vec danas postat jedan prijedlog layouta cijevnog dila. ECC88 (6N23) moze lako postat vrlo nemirna i zaoscilirat (obicno na vise od 100 MHz) ako se ne obrati paznja na neke detalje

Nisam upoznat sa koncepcijom WOT-a ali ovo gore i ni tesko deklasirat. Dva kaskadirana stupnja pojacanja u istom balonu ECC83 i povratna veza od gotovo 40dB. Cemu???Niti smanjenje izlaznog otpora ne moze bit opravdanje (sljedilo u sa ECC81 u izlazu ionako ima vrlo niski izlazni otpor)

Da, stvarno. Koja je budala to stavila va shemu :buehehe: Ma moze naravno i bez njega a i sa njim. Nacrtal san ga po inercijiMada ulazni kond i ni sasvim bez svrhe. Ako recimo signal dolazi iz nekog full DC vezanog CD-a i ako se desi neki naponski poremecaj u njemu onda vezni kond ima itekakvu vridnost. Resetku od ECC88 (6N23) uopce ni tesko unistit

Pri kojem naponu ti podaci navode da je 20uF maksimalno? Virovatno 400 ili 500 ili i vise voltiSa ovih jedva 160V sekundara ne bi joj bilo nista i da stavis i 220uF. Rusi koji put stvarno znaju ekstremno konzervativno specificirat podatke u datasheetovima. Tako da joj ovih 100uF koje ce bane stavit sigurno nece nista bit

Evo me. Mozes slobodno stavit te elke, roedenstaini bi tribali bit odlicni. U grec od grijanja nimas apsolutno nikakove potribe stavljat schotky diode. Stavi najobicniji gotovi grec i to je to.A ovaj elko na izlazu cijevnog dila ipak mora ostat jer je iza njega impedancija od svega oko 2K tako da mora bit poprilicni kapacitet. Sad, ako mozes nac polipropilen tog kapaciteta i za napon od 100-ak volti onda stavi njega. Samo ca ce to bit malo veca bacvica nego elko Pocela je vidin zustar nabava. Tako i triba, nima odmora dok traje cijevna obnova :lightbulb:

Bane, ovdi moze poc doslovno bilo koja ispravljacica, od najmanjih do najvecih. Da nabrojim samo neke popularne: EZ80, EZ81, EZ90, AZ1, GZ34 itd itd. Proracun je radjen ustvari za GZ34 (u PSUD2 programu). Ruskinje nima va njegovoj bazi ali razlike nece bit velike. Fina korekcija se, ako je potribno, vrsi prominom vridnosti jednoga od 1K otpornika u filteru. Moze naravno poc i grec umisto ispravljacice ali bi se vizualno puno izgubilo (dobilo bi se doduse nesto na prostoru zbog izostanka ispravljacice i manje potribne snage trafa). U svakon slucaju, tribat ce malo ekonomizirat sa prostorom. Tako da bis stvarno mogal nacrtat skicu cilog layouta ampa (kako je sada) da malo razmotrimo fizicki smjestaj cijevnog dila. Ne triba bit jako detaljna, vaznije je da stavis dimenzije praznih prostoraMalo i o samim komponentama. Ulazni kond od 1uF nije ni najmanje kritican po dozvoljenom naponu a ca se tice samog tipa, neka bude neki polipropilen ili papir va ulju ili najobicniji MKS. Blok od 100nF iznad prve cijevi mora bit za napon od najmanje 250V (preporuka 400) i neka bude MKS tipa. Elko i blok na izlazu cijevnog dila neka budu za minimalno 100V a ako su za vise nece skodit.Za sve elke preporucan Panasonic ED seriju (odlicna i prilicno jeftina, nabavljiva preko Farnella). Ovih 5 komada va filteru ispravljaca tribaju bit za najmanje 250V ali preporucan da budu za 350V.Elki va stabilizatoru grijanja su niskonaponski (16 do 25V) i nebitno je kojeg su tipa.Elko 47K u referiranju grijanja neka bude za najmanje 100V a moze naravno i za 350 ka i ostali.Grec moze poc bilo koji, potrosnja je dosta ispod 1A. Doduse, zbog udara pri pocetnom punjenju 4700uF elka, neka ipak bude za najmanje 3A.Mrezni trafo je naravno najbolje da bude toroid ali to niposto ni uvjet. Snaga je mala tako da bi i rasipno polje klasicnog EI trafa tribalo bit zanemarljivo. Toroid je fizicki ipak nec manji a kako moramo malo kombinirat sa prostorom onda je preporuka ipak za njega ako je moguceZenerice su, kako san vec rekal, neaktivne i imaju samo zastitnu funkciju. Mogu se stavit male zenerice od 1W disipacije ali iz razloga dugotrajne pouzdanosti ipak preporucan da budu 5WOtpornici va anodi prve triode (5,6K), va katodi druge triode (7,5K) i va filteru ispravljaca (1K) trose mrvicu snage i neka budu za najmanje 1W. Svi ostali otpornici mogu bit najstandardniji mali metal film otpornici (0,6W).Ajde provaj porjesavat nabavu da vidimo tocno ca ce od komponenti bit na stolu pa cemo malo i o samim konstrukcionim detaljima povezivanja

Pa je da je (malo ) overkill ali ca ne bi malo tuzno izgledalo da jadna mala 6H23 stoji sama. Pa izgubila bi se jadnica u velicini monobloka a ovako ju velika mama cuva Moze naravno i bilo koja druga ispravljacica ali mislin da ce sa ovom vizualno ispast jako lipo

Kako BB nije online, ja cu ti odgovorit. Ic ce po jedna kompletna staklarija va svaki monoblok

6H23P sa EV sufiksom je vojna izvedba. Tolerancije su joj uze, sum nizi, zivotna dob virovatno nec duza nego kod obicne. Ali sve to ni od neke presudne vaznosti. Ovdi ce i obicna izvedba delat jednako uspjesno ka i vojna.Odredjena staticka odstupanja izmedju grafova u datasheetu i stvarnosti su uglavnom normalna stvar kod ruskih cijevi ali to se po potribi lako korigira sa vridnostima nekog od otpornika u RC filterskim celijama ispravljaca.I jos jedna stvar neka te ne iznenadi kod ruskih cijevi. Ako je nekoj sudjeno da krepa, onda obicno krepa u prvim satima upotribe. I suprotno, ako je prvih par dana prezivila onda je jako velika virovatnost da ce bez zastoja izgurat cili svoj radni vijek. Koji je ustvari daleko duzi od specifikacija va njihovim datasheetovima.A ako koja i krepa ni neka tragedija. Cijene su za puno njih jos uvik na nivou boce pive ili nec malo vise.Btw, 6H23 je uglavnom isto ca i ECC88, 6922 itd (puno ih je vrlo vrlo slicnih). U shemi je naznacena 6H23 zato ca su i Ge komponente ruske. Di u Bg motat trafe ce ti sigurno netko od forumske ekipe preciznije odgovorit nego ja. Doduse, po mojim saznanjima imas u Bg Trafox i Trafomatic i obadva su jako hvaljeni. Virovatno ih ima i jos

E pa ajmo prvo na trafo. Cila potrosnja ovog cijevnog dodatka je nec ispod 25W (samo grijanje ispravljacice je 15W) ali necemo poc na tijesno dimenzioniran trafo (i inace ima podosta grijanja okolo ). Moje staro pravilo je da uvik uziman duplo predimenzionirani tafo, znaci ovdi za 50 VA. Struje idu ovako: grijanje ispravljacice 3A, anode 6H23 oko 20mA ca se ovdi svodi na nekih 30mA AC struje, grijanje 6H23 oko 0,35A koje isvodimo na nekih 0.6A AC struje iz trafa. Ovo svodjenje se inace dela sa izracunom DC snage odma nakon ispravljacice / greca i dijeljenjem te vridnosti sa AC naponom trafa. Za praksu vise nego dovoljno tocno. Kod narucivanja trafa provaj narucit odredjene promjere zice pa tako za grijanje ispravljacice uzmi 1,5 milimetara, za grijanje 6H30 uzmi 0.7 milimetara a za anodni napon uzmi 0,2 milimetra. Ovo su debelo predimenzionirane debljine ali kako je i sam trafo predimenzioniran tribale bi stat bez problema. Tim predimenzioniranjem ces osigurat da trafo nadzvi i amp i tebe Vridnosti napona na shemi se odnose na prazni hod trafa. A ako je ikako moguce provaj trazit da ti namotaje za 160V namotaju bifilarno. Nije da je obavezno ali je bolje.Ca se tice podnozja lampi, 6H23 ima noval podnozje (B9A) a ispravljacica ima oktal. Najbolja su naravno keramicka. Pogotovo za ispravljacicu.

Kako je BB sad vec stari diyer, ovo je neminovan i neumitan slijed dogadjaja. A nakon ovoga najebala su skladista lampi po Sibiru, sve ce ih poharat Pa da kazen koju o samom cijevnom dilu sheme. Vidi se da je to vrlo jednostavan sklop, prva sekcija 6H23 je klasicno pojacalo sa zajednickom katodom a druga je sljedilo. Filtracija napajanja je izuzetno jaka i sadrzi 4 RC celije koje osiguravaju da se nikakov ripple iz ispravljaca nece probit do cijevi (ako ne bude kakva petlja mase ). Grijanje je stabilizirano DC i podignuto od mase tako da ni od njega ne moze doc do bruma. Najvirovatnije bi i AC grijanje bilo dovoljno dobro ali ako BB jednog dana odluci na ovo prikljucit kakovog Lowthera sa 100+ dB ositljivosti....Da odma preduhitrin pitanje zac je stavljena tako jaka ispravljacica kad je potrosnja vise nego minimalna (cca 20mA). Prvo zato ca je jeftina a drugo zbog malo egzotike, neka bude i jedna malo veca lampadina na ampu.Na izlazu cijevnog dila su dvi antiserijski vezane zenerice koje ustvari nista ne delaju sve dok amp normalno funkcionira. Funkcija im je samo da u slucaju da se desi kakov poremecaj i skok napona na izlazu cijevnog dila sprijece kremaciju Ge izlaza. I ka preventiva ako se gre prebacivat sa Ge na cijevi dok je amp ukljucen. Za to virovatno nebi ni tribale jer cim je izlazni kond cijevnog dila napunjen vise ne bi tribalo bit nikakvih skokova napona ali je uvik bolje bit oprezan.Plocica Ge ulaznog dila ce dobit male izmjene. Dodat ve joj se jedan visokoomski otpornik (na shemi oznacen sa 390K ali vridnost nije nimalo kriticna) i relej za selektiranje Ge/tube. Relej zato da se ne vuku signalni vodovi do rucnog preklopnika.Otpornik oznacen sa 8,2K nece ostat te vridnosti. To je vridnost koja bi bila kad Ge driver ne bi vukal struju baze ali kako on ipak nec vuce za pocetak ce se stavit pot od 10K a kad se njime podesi simetrija ocitat ce mu se vridnost i zaminit ga sa fiksnim otpornikom. Ista stvar ce se zbog preventivnih razloga storit sa potom na Ge ulazu. Nima tog pota koji ne moze izgubit spoj na klizacu pa je uvik bolje eliminirat potencijalni rizik.Ima tu i konstrukcionih detalja o kojima triba nec rec. O njima cemo va naredniim postovima

Jasno da je svakome normalnom coviku itekako zao zbog toga ca se dogodilo Sipijevom sinu ali mislin da ovakva tema (najavna) ipak nije misto di se to iznosi. Ljudi koji to organiziraju sigurno nimaju nista sa tim dogadjajem. A i sam predsjednik Zarula kluba je zamolio da se obavjest o dogadjaju postavi na svim forumima iz ex-yu regije

Evo da obavjestin da ce se dana 03 / 07 ove godine odrzati u Varazdinu (u Glazbenoj skoli) manifestacija pod nazivom Zarula fest Varazdin. Pozitivni vitrovi koji su zapuhali sa prvog Triode festivala u Krasnom su bili onaj finalni poticaj koji je doveo do osnivanja Zarula kluba u Varazdinu. To je grupa samograditelja cijevnih pojacala (iznenadjuce je i prosto nevirovatno koliko ih ima u toj relativno maloj sredini) koji su sad i formalno osnovali klub i navedenog dana pripremaju izlozbu svojih radova. A tih radova ima ne samo dovoljno nego im mozda bude problema sa velicinom prostora za izlozbu. Tema o tom dogadjaju je na audiofil.net http://www.audiofil.net/forum/forum_posts.asp?TID=11910&PN=1 Vecina nas koji smo bili va Krasnom ce doci kao gosti a poneki ce donit i ponesto svojih uradaka. A kako je bilo i va Krasnom, tako je i za ovo poziv otvoren svima

Nima to veze sa ukusima nego sa elementarnim cinjenicama o radu i ponasanju sklopova. Ako uredjaj sa jakom povratnom vezom vec i ispod 20kHz iskazuje pad (bez obzira koliko mali) onda je o njemu sve receno.

A dobro, ako si ti zadovoljan kako ti zvuci onda se i nima ca puno rec.A i ocito je uzaludan posal dokazivat zac je potriban cim siri propusni opseg, barem u okviru ove teme.Samo mogu dodat (da netko krivo ne shvati), propusni opseg postignut bez povratne veze