sstrsat

Otprilike tako, cisto da ne upadas u troskove i razocaqranja rezultatima.OK, moze se i sa Ge tranzistorima ponesto dobro napravit i da ne mislim tako ne bi si ni daval truda oko BB-ovog projekta Ge single ended ampa. Ali to je izolirani slucaj koji je jako vezan za nabavu odgovarajucih tranzistora. I da nisam nasal podatak da izlazni 1T813 ima ft od 5MHz (po nekim izvorima cak i 10MHz) ne bin uopce ulazil va to. A isto tako, da ni to bil single ended amp bez povratne veze ne nin ulazil u njega. Ali kako je bila ric o single ended topologiji i kako je taj ft podatak ipak obecavl rezultat onda mi ni bilo zal truda. I rezultat je ostvaren.Da je bila ric o ampu sa povratnom vezom onda bi tih 5MHz po mojim kriterijima jos uvik bilo u kategoriji "premalo". A pogotovo da je bila ric o PP kvazikomplementarnom ampu.Pa mozemo rec ovako, ako imas mogucnosti nabave nekih takvih tranzistora (U Rusiji se jos uvik toga najde) mozes poc delat takvo nesto. Uostalom, imas potpuno razradjen i mjerno i slusno potvrdjen projekt tog ampa na forumskim stranicama. A ako (lako moguce) padas va iskusenje da u nekoj od tih kvazikomplementarnih shema primjenis recimo te ruske 1T813, razmisli jos jednom. I tu se mogu vrlo lako javit problemi sa stabilnosti i oscilaijama. Rjesivi jesu ali to ipak pita odredjenog iskustva ca i kako. Kad se svemu tome dodaju i termicki problemi koji su kod Ge tranzistora izuzetno ozbiljna stavka, onda je jasno da to nisu bas konstrukcije za neiskusne. Bez obzira na prividnu jednostavnost shema. I neka te ne zavarava pomisal da ako je to Siemensova shema da ona mora prodelat. Tvornice koje su delale te tranzistore su mogle bez problema selektirat koliko su god tile tranzistora i pokazat va takvim demonstracionim ampima punu funkionalnost (u svrhu tadasnjih reklama za njihove tranzistore). A pojedinac koji (pogotovo va danasnje vrime) nabavlja Ge tranzistore nima nikakve garancije kolike su im tolerancije parametara (i inace bolna tocka Ge tehnologije)

Pazi, ovdi se uopce ne radi o nekom mom misljenju tipa rekla kazala nego o onome ca se cita sa te sheme. A kako sam se ovim stvarima pocel bavit jos u vrime Ge tranzistora onda sam na svojoj kozi (i ponajvise dzepu) ositil vridnost i pouzdanost jako puno takvih shema. I to je trajalo dok nisan stekal odredjena iskustva i saznanja koja su mi omogucila da uocim di su problemi i kako ih se moze izbic. A sa tim tranzistorima i njihovim vrlo niskim ft, problemi su vise nego ocekivani.Generalno se problem stabilnosti takvih shema rjesava tako da se prvo i osnovno uzmu tranzistori sa puno vecim ft. i time njihovi interni fazni zaokreti maknu daleko od trazenog pojasa frekvencija. A onda se doda korektorska stepenica (serijski RC clan) prvom a ponekad i drugom tranzistoru i tako postigne kontrolirani pad pojacanja iznad neke odabrane frekvencije (ali se pad i zaustavlja na nekoj odabranoj visoj frekvenciji. Time su vec debelo smanjene mogucnosti nastanka samooscilacija. Drugom tranzistoru se skine emiterski elko i time mu se uvede lokalna degeneracija. I finalno se kompenzacijski kond ne stavi prema bazi tog drugog tranzistora nego ga se stavi paralelno feedback otporniku. I taj triba bit tocne i minimalno dovoljne vridnosti a ne neke proizvoljne visoke. On se odredjuje skopom i pravokutnim signalom DC stabilizacija struje mirovanja se moze izvest sa diodama ili jos bolje sa Vbe multiplierom.To su generalne upute ali ako si mislil da cu ic razradjivat sve detalje i servirat projekt na pijatu, od toga nima nista. Ova shema jednostavno ne zasluzuje taj trud. Ona bez obzira na sve ostaje kvazikomplementarni protutaktni spoj sa svim njegovim ogranicenjima.

Pogresno, itekako se moze na osnovu analize sheme zakljucit oce li delat i kako ce delat. Da li ti mozes ili ne mozes pravit takve zakljucke ne znam ali nemoj bit va zabludi i mislit da se to ne moze.A btw, koliko sam shvatil tvoj post se odnosi na prvu postanu shemu va ovoj temi. Ako je o njoj ric, za nju nisan napisal da nece delat ali sam napisal kako ce delat i kakvi se "rezultati" mogu od nje ocekivat

Je, mogu mislit koliko kvalitetno delaju te sheme sa ovim tipicnim Ge tranzistorima. Stvarno cudo od kvalitete sa propusnim opsegom koga oni mogu ostvarit i sa (osusenim ) izlaznim elkima od tadasnjih tipicno koristenih 1000uF. Pa taj i kada je frizak ima na 40Hz kapacitivni otpor od 4 oma (da ne spominjemo ESR) i stvarno "cudo" od rezultata moze ostvarit sa 1 oma tereta.A za smislenu promjenu uz zadrzavanje Ge tranzistora i kvalitetni rad na 1 oma pogledaj temu o BB-ovom Ge single ended ampu i dodaj mu transformator. To ca je kod tebe eksperiment sa transformatorom zvucno propal govori samo o lose izradjenom (ili lose projektiranom trafu) - virovatno manjim dilom jer tu gre jako jednostavan trafo.A puno vecim dilom govori o jako mizernoj i jako ogranicenoj mogucnosti tih shema i tih tranzistora da se nose sa reaktivnim teretima.Svidjalo se to tebi ili ne, zvucnik je kompleksan i reaktivan teret a sama fizika se ne moze preskocit.To ca se tebi osobno svidja "zvuk" dobiven tim shemama i tim tranzistorima nima nikakve veze sa pojmom vjerne i kvalitetne reprodukcije - ona se sa njima jednostavno ne moze postic.Ka da ne znan ca ces napisat va iducem postu :buehehe:

Tube entuzijasti sa audiofil.net organiziraju u Istarskom gradicu Motovunu svoj 2. (sada vec tradicinalni) Triode Festival u terminu 15/16/17.04. 2011. To je revija samograditeljskih cijevnih uradaka, popracena dobrom glazbom i tematskim okruglim stolovima vezanim za cijevna pojacala, pratece zvucnike i izvore signala.Karakter manifestacije nije ni natjecateljski ni komercijalni nego cisto diyersko druzenje, prikaz vlastitih radova i razmjena informacija.Iako lokacija u Istri nije kilometarski bas blizu za diyere iz Srbije, virujen da ce se ipak poneko odluciti da dodje (sa svojim radovima ili bez njih, svejedno) pa ovim putem pozivam sve koji su zainteresirani da nam se pridruze u Motovunu.Za prijavu na rezervacijsku listu nije potribno logirati se na audiofil.net - dovoljno je prijavit se ovdje.Vise informacija o Triode Festivalu 2011 je nahttp://www.audiofil.net/forum/forum_posts.asp?TID=12040

Onda ocito ne gledamo istu shemu, na ovoj postanoj nima emiterskog otpornika na drugom tranzistoru Ca prominit za rad na 1 oma? Paaa, prvo shemu.....A ako se ne varam, diskusija o tome je bila pred koji misec i koliko se sican, rekal san ti ca bi bilo optimalno za tako male impedancije opterecenja Na ovoj shemi ce malo veci emiterski otpornici ipak smanjit disipaciju na AD161/162 tako da je veca virovatnost prezivljavanja.Bez obzira ca je drugi tranzistor Si sa visokom ft, emiterski otpornik (lokalna degeneracija) na njemu bi bil jako pozeljan Ali, sve je to nebitno jer ova shema nece delat ka pojacalo. Ovdi je povratna veza dovedena na pogresnu tocku pa tako umisto negativne sklop ima pozitivnu povratnu vezu. Triban li objasnjavat ca to znaci? Net je nazalost prepun takvih bezveznih shema koje je izgleda nemoguce istrijebit

Nima emiterskog otpornika na drugom tranzistoru; kondenzator u paraleli sa feedback otpornikom je prevelikDetaljnije informacije necu davat jer su AD161 / 162 preslabi za postizavanje 10W snage i vrlo rado rikavaju pri tolikom forsiranju pa ne zelim da me bilo ki proziva da mu je nec ca je storil po mojim informaijama krepalo.

Da bi se uopce nekome moglo nec objasnit o video pojacalima, taj mora imat barem osnovna predznanja o pojacalima opcenito, o frekventno zavisnim elementima, faznim pomacima, kompenzacijama itd.A bez ljutnje, po tome kako su ti postovi napisani mislim da i ta sama polazna baza fali. A bez nje je uzaludno bilo ca pricat o video pojacalima. Zato osnovnu literaturu va ruke (npr "Tranzistorska audiopojacala" od Jelakovica)

Jos jedna od shema iz one plave knjige zahvaljujuci kojoj se dizalo puno bilog dima Ova je bolje zamisljena ali ima dvi greske (lako otklonjive) zbog kojih itekako upada u oscilacije a njihova poslidica je izgaranje tranzistora. "Stabilizacija" struje mirovanja je i ovdi rjesena na los nacin (termistor) tako da bi i to tribalo prepravit

Tu shemu je najbolje zaboravit. Nije dobra ni staticki ni dinamicki. Ca se tice statike, tu se ne moze stavit bas bilo koji termistor (a stari Siemensov K151 tesko da ce se nac) pa bi va najmanju ruku tribalo temeljito preradit stabilizaciju struje mirovanja.A dinamicki je bolje da ne kazem ca. To ca uopce moze delat a da ne prooscilira (mada je vrlo sklona oscilacijama i ki god krene ovo delat moze itekako ocekivat takve probleme) moze zafvalit samo vrlo niskim tranzitnim frekvencijama ovih Ge tranzistora). A cak i sa tako ogranicenim tranzistorima, stavili su joj kompenzacijski kond od cak 150 pF. Da ne gren dalje sa analizom.......Steta i vrimena i soldi za izradu toga jer ce se dobit amp izuzetno skromnih mogucnosti

Je, naravno da ima. Pa zato san tako i napisal. Kobasica ni nikada na obadva kraja bas jednako ili socna ili suha ili masna ili ili ili....................................... za razliku od kabela koji su na obadva kraja isti.

Usmjeravanje kabela, jedan od najbezveznijih pojmova va ciloj audio prici.Ca uopce znaci usmjereni kabel?????????????????????????????? A proizvodjaci kabela su svitski prvaci u izmisljanju nebulozaTr puno vise smisla ima usmiravat kobasice na pijatu

A da ni i on od Ge? Virovatno ga nisu uspjeli potpuno hermetizirat pa mu kroz neku rupicu bili dim pomalo curi vanka. A dobro je poznato da je bili dim pogonsko gorivo svih elektronskih komponenti i cim on izajde, komponente vise ne delaju :buehehe: Dobro, pustimo zajebanciju, te KP801 ja vec misecima bezuspjesno trazin. Ako se ukaze neka prigoda za nabavu bil bin itekako zainteresiran

Na ebayu na lopate

NetocnoOva pogresna fama o visokostrmim cijevima je nastala uglavnom zbog toga ca vecina "audio konstruktora" generalno nima blage veze o RF tehniki i njezinnim zamkama. Istina je da su te cijevi jako sklone VHF oscilacijama (najcesce sporadicnima). Nima tu misterije, velike vridnosti strmine i faktora pojacanja u kombinaciji sa njihovim relativno velikim parazitnim kapacitetima i induktivitetima vodova stvaraju itekako pogodne uvjete da se nec tako desi. A oscilacije ih tjeraju u svakakve rezime rada i usput stvaraju uvjete za generiranje sve sile intermodulacionih produkata koji itekako mogu padati i va audio opseg. Ali je istina i to da kad im se suzbiju mogucnosti za samoosciliranje te visokostrme cijevi pokazuju svu raskos svojih mogucnosti i uveliko gaze niskostrmu bracu. Ki se bavil sa RF tehnikom, znat ce o cemu prican

Ne volin citirat samoga sebe ali izgleda da moram. U prethodnom postu sam napisal ovo:Zbog same prirode rada protutaktnog izlaznog stupnja dolazi do ponistavanja parnih harmonika generiranih va izlaznim cijevima Pa valjda je iz toga jasno na ca san mislil. Ca si preskocil procitat ovo poboldano? A struktura harmonika je itekako bitna za zvucne domete ampa. Ili da se izrazim ovako, za subjektivnu percepciju zvuka. Ca mislis zbog cega 300B ima toliko poklonika? Uglavnom zbog jednog razloga, strukture harmonika kojih ona osobno generira. E sad, ako joj oduzmes parne harmonike a zbrojis neparne (upravo ono ca PP amp dela), ca mislis koliko ce ostat od onoga zbog cega je jako puno ljudi voli? Inace, uho najlakse prihvaca (i percipira ka najvjerniji zvuk, bez obzira na cak i prilican ukupni iznos THDa) signal u kome su harmonici generirani u prijenosnom lancu poslagani u progresivno padajuci niz. A toga na izlazu PP ampa nima. Ono malo parnih harmonika ca se dobije na njegovom izlazu potice od drivera i predrivera tako da spektar harmonika nima nikakve veze sa progresivno padajucim nizom. Moze se o spektru harmonika i njegovom zvucnom potpisu jos jako puno toga za rec ali zasad ovoliko

Istina je da se PP va klasi A moze storit da bude vrlo kvalitetan i financijski povoljan. Zbog klase A (uglavnom konstantna potrosnja struje) se pojeftinjuju i zahtivi za ispravljacem pa je financijska projekcija stvarno privlacna.Ali..... uvik ima poneki ali. Zbog same prirode rada protutaktnog izlaznog stupnja dolazi do ponistavanja parnih harmonika generiranih va izlaznim cijevima tako da spektar harmonika vise nima prirodni tok. Bez obzira ca ce i proracun i mjerenje pokazat da PP amp ima manji postotak ukupnih izoblicenja od SE ampa (a ako dela va klasi A onda je ukupni % vrlo mali), struktura im nije ista. A to se cuje.I kad projde prvo odusevljenje novim cijevnim ampom, polako se pocinje uvidjat da to ipak ni bil bas lifetime izbor i manje vise je neminovan pocetak razmisljanja o SETu i ljutnja na samog sebe zac se ni odma poslo na SET. Samo je pitanje vrimena kad ce se to desit ka ca se desilo gotovo svakome ki je usal va cijevni svit sa PP ampom. Znan ih podosta koji su tako usli a cim su im resursi omogucili da dojdu do SETa, to su i ostvarili. I vise se nisu vracali nijednoj drugoj koncepciji.

Pa je, u pravu si. A sa kakovin zivotinjama san ovdi na platformi (valjda i sam spadam va tu kategoriju cim sam ovdi), naslo bi se tu poprilicno posla za veterinara :buehehe: A testiranje SET-a....... neki direktno definirani kriteriji ne postoje. Puno njih tvrdi da su samo slusni testovi mjerodavni. I najcesce jesu ili jesu barem dotle dok se ne dojde u prigodu poslusat, pogodi ca. Naravno, bolji SET. Tako da konstanta uvik ostaje, od SETa je bolji samo drugi SET. Mislin, tehnicki bolji, recimo sa boljim tranzijentnim odzivom da sad ne nabrajam sve.Ipak je va ciloj prici najlipse da malo ki moze ostat ravnodusan na zvuk SETa, cak i takvog koji po tehnickim mogucnostima spada u nizu klasu SETova i ima ih ne mali broj koji su poceli sa malim (npr EL34 SETom) i ostali su na njemu.Ali zac ne izvuc maksimum iz toga ako se moze? Cim je ono najbolnije pitanje (kvalitetni trafo) rjeseno, sve ostalo je lakse i izuzetna je steta ako se ne dozvoli kvalitetnom trafu da dela u adekvatnom okruzenju.Po mojim kriterijima triba uvik ic na maksimum mogucnosti. Tako da najprrvo onaj inzenjerski ili zanatski del (kako ga vec zvali) bude storen kako tribaTako da ako si va prilici doc do kvalitetnih trafa, prezentiraj malo barem osnovne podatke o njima. A cim obavis osnovne testove sa svojin zvucnicima (prvenstveno taj za ocjenu dovoljne snage i rada sa ampom veceg izlaznog otpora - sve ostalo zasad ni bitno), mozemo popricat o mogucim topologijama

Na popravni sa SET-om ili na popravni sa rakijom? :buehehe:

Ma ajde, dvi tri rakijice i evo opet entuzijazma. Jos i zesceg A ovo ca ti je Sipi napisal o procjeni raspolozivih resursa, mogu samo potvrdit. Postavljanje realnog cilja je prvi korak do uspjeha.Zato lipo za prvi korak procjeni na svojim zvucnicima (pretpostavljan da njih jos poduze vrime imas namjeru koristit) i ako ti je snaga o okviru tih 8W dovoljna onda stvarno nima potribe ic na nec jace. Procjenu potribne snage mozes storit sa bilo kojim ampom relativno manje snage a ako nimas pri ruci bas SET bez povratne veze, pribliznu orijentaciju ponasanja tvojih zvucnika u sinergiji sa SET-om mozes dobit ako izmedju ampa i zvucnika ubacis otpornik od 2 do 3 oma (tako da glumi relativno veliki izlazni otpor SET-a)Tek nakon ovakve procjene ima smisla poc razmisljat o topologijama. Naravno, ako ce zvucnici ostat isti

Itekako znaci jer su parazitni parametri u direktnoj korelaciji sa njime. On diktira potribni primarni induktivitet, znaci i broj zavoja. A veci induktivitet (zbog veceg opteretnog otpora) znaci i vise zavoja i vise slojeva namatanja pa se naravno ka poslidica toga rasipni induktivitet i parazitni kapaciteti itekako povecavaju

Iz jedne same 6C33 se ne moze dobit 18W. Odnosno, moze se iscidit ta ili cak i veca snaga ali tu vise nima govora o kvaliteti. Ono ca 6CC33 realno moze dat a da ne pocne izoblicavat je nekih 8W, eventualno 10W. A to je snaga koji ti daje Ge amp pa razmisli da li ti triba vise od toga.Izlazni trafi za 6C33 su dostupni iz vise izvora a zahvaljujuci vrlo niskom potribnom otporu opterecenja velika vecena njih su odlicne kvalitete. I ca je najlipse, nisu preskupiRS1003 i nije previse linearna, pogotovo pri manjim strujama (i dok govorimo o nekim "normalnim impedancijama" trafa). Da bi se iz nje dobil zadovoljavajuce linearni rad, triba poc na puno vece impedancije trafa. Ovako odokativno, minimalno 7K a pozeljno 10K ili i vise. A cak i sa takvim trafima se ne bi ostvarilo puno vise od 10W, ajmo rec nekih 12, 13 w.Ono zac je mozda neki preferiraju jesu prividno mali zahtivi za pobudom. Kazen prividno jer iako joj ne triba puno napona, ona predstavlja vrlo veliki kapacitivni teret driveru. Podatke za njene kapacitete u triodnom spoju nimam ali odokativno, tesko da je Cga manji od 8pF a virovatno i dosta veci. I kad ona bestija od Millera obavi svoje, ulazni kapacitet joj postaje sve samo ne mali.Dodajmo tome da je to visokostrma cijev (gm je cca 20mA/V) a i faktor pojacanja joj je poprilican (preko 20) pa je itekako realno ocekivat probleme sa stabilnosti. Pogotovo u slucaju koristenja visokoimpedantnog trafa kod koga prve rezonancije nastupaju vec na prilicno niskim frekvencijama

O cemu ti to???? 10K primarne impedancije ti ne znaci nista !!!!Pa vidis, znaci to i te kako puno i previse. Postizanje cim manjih parazitnih kapaciteta i rasipnog induktiviteta itekako ovisi o tome. Ili da buden jasniji, zahtiv za vecom primarnom impedancijom automatski znaci potribu za vecim primarnim induktivitetom. Znaci, vise bakra na trafu a to automatski dovodi do vecih parazitnih parametara pa se propusni opseg sa gornje strane itekako smanjuje. Nebitno, ha?SE trafa za 10K nima jeftinih, naravno ako pricamo o kvalitetnim trafima. To je osnovna premisa od koje triba poc kad se gre razmisljat o takvon ampu. A potrosit hrpu soldi za SE amp koji moze dat 20+ vata i onda koristit va njemu nekvalitetni (jeftini) trafo moze samo dovest do razocaranja.Svidjalo se to nekome ili ne, SET takve snage pita toliku i toliku financijsku potporu i to je pocetak i kraj price o takvom SETu. Bez podosta soldi nima ni njegaA sve koji BB-a navode da se prihvati gradnje takvog ampa sa 10-ak K trafom i cca 1kV napajanja bin pital da li su i sami tako nec ikada isli storit. Ili drugin ricima, da li njegov dzep triba bit zrtva za zadovoljit neciju radoznalost vezanu za to koliko se moze postic rezultata sa jeftinim trafom?

Ne mora uopce bit tako i iz tog razloga te navodim da gres delat nec ca koristi 2,5 do 3 K trafo. A kako san vec rekal, takvi trafi nisu preskupi i uz dobru izvedbu drivera i ispravljaca amp ce dat ne samo dobre nego i odlicne rezultate. Sa usvajanjem takvog izbora trafa i koristenjem ne preskupih 2A3, 300B (i jos hrpe kandidata), odlican cijevni amp vise ne ostaje na stadiju zelje nego postaje komponenta koja je dostupna. A ni OTL (doduse malo manje snage) ni nedostupan. Imas va onoj temi na audiofil.net jednu moju konstrukciju takvog malog OTLa sa jeftinim 6C19 lampadinama za koju ce va dogledno vrime bit spreman i nacrt PCB-a

Kvalitetni izlazni trafi sa 10K primarne impedancije postoje ali bolje da ne gres gledat koliko kostaju. Proizvodjaci koji ih imaju va ponudi su malobrojni a sama njihova imena (Tango, Tamura, Audio Note...) govore koliko bi zelembaca tribalo za toNemoj razmisljat o diy varijanti takvog trafa jer neces dobit nista vise od prosjecnog. Ne zato ca bi tu bilo neke mistike u proracunu nego zato ca jezgre koje oni koriste neces nac na trzistu a virovatno ni istu klasu izolacije zice. A poneki koriste i srebrenu lak zicu. Zato te pokusavan nagovorit da gres na nec ca je dostupnije, znaci na amp koji ce pitat trafo impedancije 2,5 do 3K. Takvih stvari ima dovoljno na trzistu i cijene nisu pretjerane a i u diy izvedbi takvog trafa moze se postic odlicna kvaliteta. Plus cinjenica da bi takav amp delal na puno nizem naponu nego amp sa GK71 pa je pitanje financija puno bezbolnije.OTL ti za sada necu preporucivat jer mislin da se stepenice ne bi tribale preskakat