sstrsat

Taj termin "isprobana shema" sam za sebe ne govori nista. Sve sheme takvih ampova su poprilicno slicne i moze se rec da ih je velika vecina u standardnoj konfiguraciji: ulazni stupanj - driver - izlazni stupanj. Ono va cemu postoje razlike (zvucno mogu bit i drasticne), to je cijevi i izbor radnih tocaka i to uglavnom ulazne i driverske cijevi. Tu bude itekakvog sarenila jer je nazalost i previse njih koji ne postuju neka osnovna pravila struke prilikom proracuna.A jos vece razlike mogu nastat zbog ispravljaca i tu tek ima sarenila. A kako je ispravljac integralni dio ampa, mada se na shemama najcesce prikazuje odvojeno, onda nec takvo ka ca je pojam "isprobana shema ampa" postaje uglavnom besmislen.Proracuni sklopova su tu va osnovi jednostavni ali za pravilan izbor radnih tocki triba ipak imat odredjenog iskustva. Zato nemoj trazit "isprobanu shemu" nego iskoristi ovu priliku da savladas sve bitne postavke na kojima se osniva konstrukcija ampa, ne samo u prakticnom slaganju nego i va teoretskom razmatranju i proracunu. Ne tribas se bojat neke teske matematike, za osnovne izracune koji u praksi potpuno udovoljavaju su dovoljne 4 osnovne matematicke operacije.A ki uostalom garantira da su "isprobane sheme" stvarno isprobane i da delaju kako triba. Izvjestaji sa neta, mos mislit :buehehe:

Ajde malo razmisli prije nego ca se uvatis GK71. Je da ona moze dat podosta snage ali pri odredjenim uvjetima. Prvenstveno pri tome mislin na potribu za velikom primarnom impedancijom izlaznog trafa koja bi za nju tribala bit barem 10-ak kilooma. Pri manjim impedancijama trafa ce bit itekakvog pada linearnosti. Mada graf na prvi pogled izgleda odlicno, kad se ucrtaju radni pravci vidi se da tu "niskoimpedantni" trafo nima ca puno trazit. A konstrukcija trafa sa primarnom impedancijom reda 10-ak kilooma nije ni va kojem slucaju lagana. A ni jeftinaA ni pobuda koja je potribna da bi GK71 mogla ostvarit maksimalnu izlaznu snagu nije mala tako da ce i zahtivi za driverom bit itekako visoki. A s obzirom na velicinu cijevi, povratni kapacitet siguro ni mali tako da ce i Millerov efekt bit prilicno izrazen a to jos povecava ionako visoke zahtive koji se postavljaju driveruFinancijska konstrukcija za amp sa GK71 ni nimalo beznacajna i takav amp ne moze bit jeftinOvo ne govorin da bin te odvratil od cijevi nego bas suprotno. Ne zelin da dozivis razocaranja zbog vise nego izvjesnih poteskoca u postizanju maksimalno mogucih performansi ampa sa GK71. Sad, ako se ipak odlucis da ces poc delat sa njom, moju podrsku ces siguro imat. Ali bin ti ipak preporucil da za prvi potpuno cijevni rad gres na neku cijev manje snage

A oli bi sa GM70 bilo puno manje

A ja cu te ipak zamolit da provas sa nekoristenim tranzistorima i sa strujom od 0,8A. Misec dana ces moc izdrzat bez pune snage. OK, virujen da je temperatura tranzistora bila do 50 stupnjeva ali to je vanjska temperatura a sama struktura unutra je itekako toplija. A kritican moze bit i sam trenutak lemljenja. Ako mu temperatura koja se sa vrha lemilice prenese na strukturu stori pocetno ostecenje (sasvim moguce kod Ge tranzistora) onda ce to dalje ic samo po sebi. Mozda ne bi bilo lose razmislit o spajanju baze i emitera rednim stezaljkama Ili da (zbog odrzavanja tradicije ) uzme emisionu 813. Triodno vezanu, naravno

Ma ajde, neces sad valjda past va malodusnost. Ako se desava to ca si opisal, uzroci mogu bit dvojaki. Rusi za neke tranzistore specificiraju dozvoljno vrime skladistenja (koliko god da to cudno izgledalo za tranzistore). Ne znan da li je to specificirano i za 1T813 ali ako je onda nazalost stvarno postoji mogucnost da mu karakteristike vrimenom degradiraju dok finalno dojde do proboja i va tom slucaju se ne moze nista ucinit.Ali ako degradaciju karakteristika uzrokuje preveliko zagrijavanje i njime uzrokovano postepeno ostecivanje unutrasnje strukture tranzistora onda Ge amp mozda ipak moze nastavit zivot. Kako ti je vec Sipi navel, spajanje recimo po 3 paralelno izlaznih tranzistora bi ih itekako rasteretilo po pitanju disipacije pa ajmo malo razmotrit takav koncept (nec mi govori da se jos nisi predal, bez obzira na trenutnu malodusnost )Kako smo stavili isti 813 ka driversko sljedilo onda nima straha da se to nece moc nosit sa povecanim ulaznim kapacitetom zbog 3 paralelna izlazna tranzistora (jedino bi bilo jako pozeljno svakome od njih stavit mali stoper otpornik od par oma va bazu).Drugi detalj je ajmo rec malo bogohulan a to bi bilo stavljanje snagatorskih Si tranzistora u CCS umisto sada prisutnog 1T813. Time bi se dobilo osiguranje da se struja izlaznih Ge tranzistora nece povecavat. Koliko god da ovo izgleda bogohulno, ipak cilo upravljanje signalom na zvucniku i dalje ostaje va rukama Ge tranzistora. I treca stvar bi bila dodavanje malih ventilatora i po mogucnosti Peltier celija za prisilno hladjenje izlaznih Ge tranzistora.OK, ovo je zasada samo teoretsko razmatranje koje triba u praksi provirit. A da gi se to provirilo, predlazen ti da za prvi korak stavis Si PNP tranzistor va CCS i povecanjem njegovog emiterskog otpornika spustis struju na nekih 0,8A i da za izlazni Ge tranzistor ubacis jos nekoristeni pa da pustis amp neprekinuto upaljen barem misec dana. Amp time nece bit onesposobljen za rad (snaga ce doduse bit manja) a dobit cemo odgovor na pitanje da li degradaciju karakteristika izaziva prekomjerno zagrijavanje i va tom slucaju koncept je spasen. A ako je nazalost uzrok u tome ca im je stvarno istekal rok trajanja, barem ces bit siguran da si pokusal apsolutno sve da spasis koncept.Virujen da ti nece bit neki veci problem potrpit smanjenu snagu nekih misec dana

Svi ti cyclotroni pate od jedne porencijalne (i stvarne) opasnosti za zvucnike. I to uglavnom zbog zelje proizvodjaca da pojeftine izradu i cim vise zarade pa ne ugradjuju ni DC servo ni brzi zastitni sklop.Po forumima ima sve samo ne malo izvjestaja o stradavanju takvih OTLa i (ili) zvucnika.Problem je pogotovo izrazen sa 6C33 koja u prvih 100 uri rada pokazuje itekako velike DC nestabilnosti a nisu rijetki ni primjerci koji nikada ne postignu potpunu staticku stabilnost. Tako da problem nestabilnosti kod Graafa ni nista neocekivano. A vezivanje vise 6C33 paralelno itekako multiplicira problem, pogotovo ako su vezane ka u shemi prikazanoj u postu broj 4 ove teme. Minimum bi bil stavit barem male katodne otpornike svakoj posebno.Ni bez vraga AS posal na 6AS7 (6080), bez obzira ca su zvucno (zbog ocajne "linearnosti") daleko inferiornije u odnosu na 6C33. Prednost im je ca su staticki puno stabilnije pa je opasnost unistenja zvucnika ipak daleko manja Ono ca se uglavnom previdja je to da industrija moze sebi dozvolit da prije ugradnje stori propisni burn-in, eliminira one koje i dalje iskazuju nestabilnosti i da nakon toga upari cijevi a to diyer tesko moze sebi priustit. Koji ce diyer kupit lampi na lopate da bi nasal dvi barem slicne?Zato izrada cyclotrona bez DC servo sklopa moze u diy izvedbi ispast ka skroz promasena investicija. Ca vridi ustedit nec soldi na izostavljanju DC serva a posli kupovat nove zvucnike?

Ma ca je to par krepanih tranzistora, bitno da se gre naprvo. A svaka skola ponesto kosta pa tako i ova. Samo hrabro naprid bb, sutra ces to lako risit

Zen ti je itekako tocno rekal da gres step by step. A i testiranje CCSa samog za sebe ti je jedaqn od tih stepova koje ne smis preskocit.Nisi mi rekal koji fetovi su va CCSu

The probljem...... ma sjebat cemo ga Ajd prvo vizualno vidi da li se cijev grije a za svaki slucaj, izmjeri joj napon drijanja direktno na podnozju. Ako je ovo u redu onda gremo dalje.Jednu gresku si napravil vec u uvrstavanju vridnosti struje opterecenja u PSUD2. Cijevni del ipak ne vuce 25mA vec podosta manje, negdi oko 18mA pri 120V napajanja. OK, proracun je storen po grafovima za ECC88 tako da je moguce da sa 6H23 budu manja odstupanja (recimo +/- 1mA) ali to ne minja bitno situaciju. PSUD2 kaze da ce sa datim vridnostima komponenti ispravljaca napon otic preko 140V ako je potrosnja pala na 13mA ili manje. Tocnost PSUD2 nije upitna a to uostalom potvrdjuje i stavljanje otpornika 6,8K umisto cijevi i postizavanje nekih 125V sa njime.E sad, dalje postoje dva moguca razloga. Ili se cijev nije staticki dobro postavila ili je pocela oscilirat u nekom nedefiniranom rezimu.Ajmo zasad puscat na stranu opciju oscilacija i provirit sve ca se tice statike. U tu svrhu skini CCS i stavi umisto njega otpornik 5,6K kako je i bilo. Ako sa njime napon napajanja bude izmedju 120 i 130V onda je sa samim cijevnim dilom sve u redu i jedina mogucnost poremecaja ostaje na CCS-u. Odnosno da puno manja struja od potribne tece kroz njegaA ako se ne varam, u proslom postu san ti navel da je jako pozeljno CCS podesit prije ugradnje Tako da spoji sam CCS na napajanje i optereti ga sa recimo 6,8K i izmjeri koliki napon imas na tom otporniku. Zeljena vridnost je 68V jer je prva sekcija cijevi racunata za cca 10mA struje. I tu vridnost moras dobit korekcijom source otpornika dolnjeg FETa. Kad si to dobil, zamini 6,8K otpornik sa recimo 3,3K i 8,2K pa izmjeri padove napona na njima. Struja se ne smi prominit (bez obzira na varijacije napona ispravljaca) i mora ostat tih 10mA tako da sad tribas ocitat 33V i 82V.Fetovi u CCSu tribaju bit za najmanje 250V, pogotovo onaj gornji. Koji su sada va njemu?Tek kad si to postigal, skini onih 5,6K iz cijevnog dila i vrati CCS. Sad bi napon napajanja moral bezuvjetno bit izmedju 120 i 130V a ako i dalje dobivas neke cudne vridnosti onda virovatno stvarno imas probljem . Sa oscilacijama. Ali o tome cemo nakon ovih statickih proba ako se pokaze da je bas to u pitanjuA ima jos jedna jako banalna stvar na koju se vrlo cesto ne misli a ona koji puta dovede do izgubljenih sati i sati ispitivanja. A za nista, bez razloga.To je 9V baterija u instrumentu. Ako joj napon opadne ispod odredjenih granica (neki instrumenti nimaju low battery indikaciju) onda vise instrument ne moze odrzat naponsku referencu pa pokazuje puno vece vridnosti nego ca ih stvarno mjeri. Prvo stavi frisku bateriju

Kaskodirani FET CCS, jednostavna i pouzdana stvar. Osim ca ima ogromni dinamicki otpor jos je u aplikaciji jednostavniji jer je dvozicni. Jedino ca je kod njega prilicno pozeljno eksperimentalno odredit otpornik u sourceu dolnjeg FETa (zbog tolerancija, ponekad i poprilicnih) i to prije ugradnje u sklop. Najlakse tako da se ispod njega, prema masi, stavi kakov otpornik od recimo 5,6 ili 6,8K i mjeri pad napona na njemu tako da se promjenom source otpornika dobije ovdi trazena struja od 10-ak mA.I ispravljac sa prigusnicom je u redu, PSUD2 simulacija kaze da na datom opterecenju daje 120V. Ali kad koristis PSUD2, promini konstante (odma pored botuna simulate) da dobijes puno pregledniji graf. Ti si ovdi stavil 2,1mS (desetinka trajanja 50Hz periode) i bez delaya pa je graf prakticno neupotribljiv.Predlazen ti da stavis ovako kako i ja delan, za "for" stavin 100mS tako da iman 5 perioda mreznih ciklusa a za delay stavin obicmo 20, 30 ili 40 sekundi. Sa ovim delayem nula imas na grafu samo pocetak punjenja kondenzatora a to nije ni izbliza realna slika rada ispravljaca. Prijelazna stanja odma po ukljucenju ti ovdi nisu bitna nego ocjena ispravljaca kad se radni rezim stabiliziral.Ca ce se prominit sa CCS-om? Prije svega ositljivost ampa jer je sa otpornikom (i katodnom degeneracijom pojacanje bilo oko 15 puta a sad ce otic na puni faktor pojacanja cijevi (negdi oko 33puta, zavisno od konkretnog primjerka). Tako da se moze desit da ositljivost obadva kanala bude nec malo razlicita ako lampe nisu bas iste po faktoru pojacanja. Ni to strasno i nece tribat sad kupovat 100+ lampi i delat selekciju, ako se bas i pojave takva odstupanja mali atenuator u jednom od kanala ce to izravnat.Do odredjenih promjena u zvuku ce doc i mada one nece bit drasticne mogu bit i prilicno zamjetljive. Ovo iz razloga ca u spoju sa CCS-om vise nima povretne veze. Bez obzira ca je neblokirani katodni otpornik i dalje tu, ogromni dinamicki otpor CCSa dovodi do toga da je katodna degeneracija prakticno jednaka nuli. I naravno, doc ce do odredjene male promjene u sadrzaju harmonika. Naoko paradoksalno ali sa CCS-om (znaci bez npv) se moze ocekivat nec manji ukupni sadrzaj harmonika nego s otpornikom. Odredjene promjene u zvuka ka rezultat toga ce se zamitit a ponajvise o samom uhu i vlastitom poimanju toga ca je "bolji zvuk" ovisi koja ce varijanta na kraju dobit prednost.Sam spoj sa CCS-om nece imat cujno degradiranu frekventnu karakteristiku u odnosu na spoj sa otpornikom jer je iduci stupanj sljedilo ciji je ulazni kapacitet svega negdi oko 2pFAli odredjena degradacija ukupne frekventne karakteristike bi se mogla pojavit na samom ulazu. kako je sa CCS-om pojacanje preko duplo vece nego sa otpornikom onda je i Millerov efekt za toliko veci a to znaci da ce ulazni kapacitet ampa bit vise nego duplo veci nego prije. Koliko ce to bit cujno, zavisi ponajvise o samom izvoru signala i potu prije ampa. Generalno bi bilo nabolje uzet najminimalniju mogucu vridnost pota tako da se cim vise umanje potencijalne poslidice povecanog Millerovog efekta. Recimo da bi 20K bilo OK, to ne bi tribalo predstavljat problem izvoru.

A je, nec me bas i nima ali nima bas previse ni cijevnih tema A i prilicno si pogodil, pocele su pomalo pripreme za Triode Festival 2011 pa triba i neke novitete pripremit. Nec je vec u eksperimentalnoj fazi doma na stolu a nec ovdi na platformi prolazi kroz zadnje matematicke simulacije sklopova + razmatranje velicine i oblika kutija u koje ce bit strpanoTo su zasad MC phono preamp i 6C33 parafeed

@ SipiLipo odradjeno i potkripljeno ozbiljnim mjerenjima.Bit ce to odlican izvor napajanja za TDA1541 DAC

Naravno, svaka logika se moze opravdat na ovaj ili onaj nacin. To da li ce vezni kond bit di je na ovoj shemi ili prema izlaznim cijevima je kod hifi pojacala vrlo malo bitno jer do pojave struje resetke izlaznih cijevi ustvari dolazi izuzetno rijetko. Govorin naravno za normalnu upotribu ampa a ako je netko sklon pretjeranom odvrtanju pota taj i zasluzuje da mu se javlja struja resetke. Kako sam vec rekal, sa CD playerom se ona uz ispravno doziranje pojacanja nece nikad niti pojavit a sa gramofonom se (ako se bas zeli mada stvarno nima neke vece potribe) predvidit i neka vrsta limitera prije ulaza u sam amp. Opet cu ponovit da podrazumivan da korisnik ampa zna ispravno dozirat ulazni signal. A kad se pogledaju staticki uvjeti izlaznih cijevi, onda je jako nepozeljno da nima veznog konda prema njima. Njihova radna tocka ne bi smila ovisit o nikakvoj DC varijaciji na katodama ove ECC82 a bez veznog konda je ta ovisnost neizbjezna. Sklop se naravno moze modificirat da pristojno dela ali to je tribalo ucinit pred par desetlica kad je nastal.

Nije uopce ogranicen na stupnjeve male snage. Dok god izlazni stupanj ostaje u relativno niskoj AB klasi, ovo moze dat jako veliku amplitudu signala u pozitivnoj poluperiodi pa moze gonit i vrlo jake izlazne stupnjeve. Govorin naravno o onome ca je na linkanoj sliki 3. Je, kad se u ovoj upotribi ne bi moralo gledat nivo signala onda bi to i bilo tako. Ali je naprosto nevirovatno koliki misle da je samo niski izlazni otpor stupnja sve ca triba za dobit dobru frekventnu karakteristiku. I pri tome potpuno zaboravljaju (ili uopce ne znaju) da pri vecim nivoima signala prvenstveno raspoloziva struja odredjuje frekventnu karakteristiku. Ca vridi nominalno vrlo niski izlazni otpor sljedila kad je natereceno relativno malim kapacitivnim otporom opteretnog kondenzatora i kad raspoloziva struja odredjuje maksimalnu amplitudu signala koja se moze dobit na izlazu. Te stvari su odavno definirane najobicnijim Ohmovim zakonom koji je jos uvik temelj cile elektrotehnike i elektronike. Ako se ima toliko i toliko miliampera onda se na odredjenom otporu (ili impendanciji, svejedno) moze dobit samo toliko i toliko volti. I ni milivolt vise.Takav izbor struje kroz drivericu kakav je izvrsen va toj shemi je jos utoliko gori jer frekventna karakteristika nije ista za male i za velike signale. A to se itekako cuje A bit ce da je onih 0,1uF sa srednjeg stupnja prema 100K na sljedilu ne kvare zvucnu sliku?????Jako cudna logika, izlazni vezni kond smeta i bode oci a onaj u stupnju prije njega je potpuno u redu i ne smeta nikoga. Pun je net takvih logika, nazalost.A svaki ki je minimalno vican osnovnoj matematiki koja obradjuje rad elektronskih sklopova moze jako lako sracunat na kojoj se frekvenciji zbog tih 0,1uF desava -3dB pada. I koliki je fazni zaokret na recimo 20Hz ili bilo kojoj drugoj frekvenciji.

Taj stupanj je ustvari jako lose osmisljen. Mogu jos i prihvatit da je s obzirom na vrime kad je nastal (i tadasnje virovatne teskoce u nabavi kvalitetnih kondenzatora) autor sa odredjenim razlozima isal na DC vezu driverskog sljedila sa izlaznim stupnjem radi minimiziranja poslidica pojave struje resetke izlazne cijevi. To je uostalom i bilo vrime gramofona kad je zrnce prasine na ploci znalo izazivat vrlo velike amplitude signala i dovodit do pojave struje resetke. Sa danasnjim tipicnim izvorom signala (CD) taj problem je otpal jer je izlazni nivo iz CD playera tocno definiran (i ne moze bit veci od toga) pa se pogodnim odabirom pojacanja potpuno izbigava pojava struje resetke. Tako da nima nikakove zapreke upotribi kvalitetnog veznog konda dovoljno velikog kapaciteta ca svodi fazni pomak na potpuno zanemarljivu mjeru, cak i daleko daleko ispod najnizih frekvencija.No to je manje vazan dio price o tom stupnju sa ECC82. Nazalost, ovako kako je nacrtan na sliki 3, on je potpuno nesposoban gonit izlazni PP stupanj koji dela u klasi A. Cak i sa malo visom AB klasom rezultati nece bit bas najsjajniji. Tako da mu je upotriba poprilicno ogranicena na izlazne stupnjeve u relativno nizoj AB klasi (nazalost prilicno uobicajenoj)ili u B klasi. Nazalost, samo 20V na katodama ECC82 je itekakvo ogranicenje. A kad se pogleda graf za ECC82 vidi se da ce tih naznacenih 20V bit i nec malo manji od te navedene vridnostiA izlazni PP stupanj u A klasi nije bas tako neuobicajena stvar, pogotovo ako netko zeli dobit malo bolje rezultate iz PP topologije.U slucaju upotribe trioda u izlaznom stupnju pojavljuje se jos jedan problem. Ovih jadnih 2mA (ili i manje) koje tece kroz driversku ECC82 je premalo za iole kvalitetniju pobudu izlaznih trioda koje zbog Millerovog efekta imaju poprilican ulazni kapacitet a pitaju naravno i puno vece amplitude pobude nego pentode.To bi se ublazilo (i prakticno risilo) malom modifikacijom di bi klizac pota bil spojen na pomocni negativni napon a resetkini otpornici na spoj katodnih otpornika i pota. Ili sa koristenjem izlaznih veznih kondova i drukcijim dimenzioniranjem katodnih otpornika i pota uz zadrzavanje samo jednog napona napajanja. Samo ca to vise ne bi bila ta shema.Ukratko, ovaj spoj (u originalu) je sa danasnjeg aspekta jako skromnih mogucnosti

Triban crtat, izgleda?Takve formule nisu nikakvo pojednostavljivanje. Os ti vise shvatit da ja govorin (i opet ponavljan) da formula kojoj nije obrazlozeno ishodiste moze neiskusne vise zbunit nego in razjasnit. Zato i dolazi da se "autoriteti" godinama prepucavaju na ruskim forumima (po tvojin ricima). Stvarno autoriteti kad se oko tako jednostavnih stvari (koje su se u moje vrime ucile i morale savladat jos va 3. razredu srednje skole) prepucavaju godinama. I ja bin sad ka tribal nekoga od njih pitat nec zahvaljujuci linku koga ces ti postavit??? Ajde ne budi smisan. Pa neka ti izgleda prepotentno, ali po ovome ca si iznil o prepucavanjima tih "autoriteta" stvarno niman nikoga od njih ca pitat, prije bi oni mogli mene. Reka san ti va ranijim postovima sve ca je bitno oko izracuna tih kondenzatora ali ti se uporno pozivas na tamo neke "autoritete" OK, niki ti ne brani da imas svoje bogove ali nemoj mislit da su oni svima bogovi. Meni siguro nisu I ajde mi jos malo pricaj o odnosu teorije i prakse. Mozda san zaboravil da san i va jednom i va drugom od sredine 60-ih godina proslog stoljeca. Bice si mi ti otvoril oci

Evo ponovo dunavka sa tim nekim "autoritetima" i sa formulom koja nekome neiskusnijem ne govori puno. OK, govori kako izracunat ali bez objasnjavanja zac.Puno krace i bez besmislenog spominjanja "autoriteta"(a virujen neiskusnima i korisnije) je rec da se vezni kond racuna tako da na najnizoj zeljenoj frekvenciji njegov kapacitivni otpor bude otprilike za red velicine manji od ulaznog otpora narednog stupnja. Tako da razumidu ca racunajuDunavko, ni ti slucajno palo na pamet da onakva brojka ka ca je 159 u formuli moze neiskusne vodit u velike nedoumice i postic da se boje cak i ukljucit uredjaj ako su napravili "drasticnu" gresku i umisto 159 uvrstili recimo 160 ili 158?To pokusavan od pocetka rec, da formule koje nisu objasnjene otkud im je ishodiste mogu (i cine to) kog neiskusnih stvorit poprilicne nedoumice. Opet cu ponovit da je jedan od (vaznih) ciljeva diy-a da covik nec nauci o onome ca je sklopilInace, te stvari su se racunale daleko prije nego ca su ti "autoriteti" bili rodjeni. Nisu oni to izmislili pa toliko o autoritarnosti Realna ocjena neke topologije nije pljuvanje.To ca nec ima "legendarni status" (kako za koga) ne znaci nista

PozdravA Robot je jako smanjil forumske aktivnosti zbog jednog jako lipog dogadjaja. Dobija je blizance pa barem dok ne prohodaju ima hitnijih briga od sudilovanja na forumima. Ma vratit ce se on cim bude moguce.AC grijanje nacelno moze ic svagdi, bez obzira na ositljivost zvucnika. Ali u praksi se javljaju brojni problemi tako da najcesce ispada da se brum ipak cuje na tako visokoositljivim zvucnicima.Prvi preduvit da bi to uopce moglo poc je cim cisci napon iz mreze. Svaka mala asimetrija 50Hz sinusoide moze postat cujna kod toliko ositljivih zvucnika. Ali ako netko ima cisti napon onda se i sa AC grijanjem moze postic tisina. Ne bas lako ali nije ni nedohvatno. Samo se tu na trafu za grijanje ne smi stedit, on mora bit visestruko predimenzioniran toroid. Filtraciju (mogucih iz mreze) impulsnih smetnji je jako pozeljno stavit i na primaru i na sekundaru, vodovi grijanja moraju bit idealn0 upredeni (i ako je moguce oklopljeni, umisto samo jednog pota za simetriranje triba koristit dva, jednoga za grubo podesavanje a drugoga za fino.Sve ovo ni toliko kriticno do ositljivosti zvucnika od nekih 98dB ali kad je ric o 100 ili i vise decibela to postaje itekako vazno i vaznost tomu raste sa povecanjem ositljivosti zvucnika. Cak i takav naoko beznacajni detalj ka ca je neidealno upredanje vodova moze srusit cili trud.A ako ni osiguran osnovni preduvit ciste struje onda je ovo sve uglavnom uzaludno jer ce kod te ositljivosti zvucnika brum virovatno bit ipak donekle cujan, bez obzira na sve ove mjere. Tako da svakome ki ni siguran va cistocu struje (a ki moze danas bit va to siguran pored toliko smetnji va mrezi) bin ipak preporucil da kod koristenja zvucnika takve ositljivosti pojde na DC grijanje. Ali ne bilo kakvo nego vise nego propisno stabilizirano tako da na cijev dolazi apsolutno cisti DC napon grijanja, sa rippleom debelo debelo manjim od 1mV a ako je ikako moguce i ispod 0,1mV.Naravno da i sva ostala napajanja u ampu moraju bit izvanredno filtrirana. Sa takovon ositljivosti bas i nima sale, svaka zaostala nepozeljna pojava ce gotovo siguro nac cujni put do uha Toliko za sada o ovome. Od sutra (pa iducih misec dana) cu bit vrlo malo online. Tako da eventualni nastavak moze posli

Nece, a zac bi?Sax ce otvorit temu o projektu tog ampa a ja cu draage volje pomoc oko toga

A upravo osa PM sa svim detaljima. Bit ce virovatno jos mrvica saranja po "paintu"

Jako jako grisis. Jedan od (vaznijih) ciljeva diy-a triba bit i to da zainteresirani nauce kako neki sklop dela i zac bas tako dela. A gotove finalne formule su skroz nedorecena stvar ako se ne zna zac su bas takve i ca ustvari opisuju. Pogotovo ovakve iskustvene koje ustvari ne kazu nista. Isto su tako ti tvoji "autoriteti" mogli napisat da se stavi recimo 2000uF i da je prici kraj. Ca su se uopce isli godinama mucit sa prepucavanjima i dokazivanjima kad ce tih recimo 2000uF potpuno ukinut katodnu degeneraciju u manje vise svim zamislivim slucajevima koji se ticu audia. Bez ljutnje, ali stvarno je malo (ustvari jako) iritantan taj tvoj pristup da o nekim stvarima ne triba raspravljat jer je o tome tamo neki tvoj "autoritet" sve rekal. Ima i na ovom i na svim drugim forumima mladih ljudi koji su dosli sa zeljom da nec nauce a takav pristup ih moze samo odbit. Tebi naravno niki ne brani da samo Ruse smatras za autoritete i da (virovatno) drzanje lemilice va ruki smatras vrhuncem onoga ca je potribno znat ali svit se ne vrti samo zbog tebe. I da, katodna degeneracija je tehnicki termin kji se rabi va opisu sklopova a tvoje spominjanje nekih "forumskih degeneracija" i "otkrivanja rupe na saksiji" si zadrzi za sebe. Nije ti niki kriv ca si manjkav u poznavanju problematike (po tvom vlastitom iskazu) pa ti virovatno jako smeta ca netko uopce ide o necemu diskutirat.

@ dunavkoZa izracun tog elka (a i bilo koje druge komponente) je daleko bolje malo se potrudit pa naucit kako se to pravilno racuna. Konkretno se taj elko racuna tako da lokalna povratna veza (katodna degeneracija) prouzrocena njegovim kapacitivnim otporom bude zanemariva ili drugin ricima da produkt faktora povratne veze i open loop gaina doticnog stupnja bude puno manji od jedinice.I tu uopce nima nikakve potribe za prepucavanjem i dokazivanjem i pozivanjem na neke autoritete. Sam proces analize je vrlo jednostavan i malo matematike sve kaze, pogotovo ad se gre na rezultat koji je za prakticnu konstrukciju vise nego dovoljan. Nima tu nikakove mistifikacije.Ove smjernice koje si navel daju generalno visoke iznose kapaciteta i kao takve su potpuno upotribljive. Ali istovrmeno cine i jako losu uslugu nekom neiskusnijem koji moze lako pocet smatrat da je izracun katodnog elka svemirska fizika kad se eto "autoriteti" moraju usaglasit. I time ga odbit da se sam uvati ono malo matematike koja ovdi triba. Pa sad neka me netko uviri da to nije losa usluga neiskusnijima.I btw, ovo ca si rekal da je tu teorija jedno a praksa drugo, to je potpuno netocno. Pogotovo kod ovakvih jednostavnih sklopova se teorija i praksa potpuno poklapaju i cilo ponasanje sklopa se moze predvidit dok je jos va fazi nacrta. Ako se pozna teorija, naravno

Shema se lako slozi, ni problem. To su uglavnom klasici spojevi i manje vise cila je stvar ispravan izbor radnih tocki. Kad vec volis 6SN7, moze i ona (mada bi ove jace i strmije cijevi bile bolje).Ali ako ti ni problem, mozemo li to odlozit za misec dana dok se ponovo ne vratin na platformu. Za dva dana bizin doma pa necu bit previse na netu (kompjutera ionako iman i previse na poslu)Ako se slazes, onda lipo za misec dana otvori novu temu bas o tome pa cemo prodiskutirat sve detalje. A virujen da ce bit zanimljiva i za siri krug

@ saxTo bi virovatno lipo delalo a zahvaljujuci dosta niskoimpedantnom teretu i konstrukcija i kvaliteta izlaznog trafa postaju puno laksa pitanja. Ca se tice driverA, i ove male cijevi su sposobne (naponski) udovoljit zahtjevima izlaznog stupnje ali s obzitom na poprilican ulazni kapacitet izlazne cijevi bolje je za driver stavit nec malo jace. Ima kandidata koliko oces, 6H30, 6H6 itd. Da spomenem samo lako nabavljivo i jeftino. Pogotovo 6H6 koja ne kosta gotovo nista (ispod 2$)

E hvala, lipo je to cut. Na siteu su doduse vrlo skromne fotografije ali u temi o triode festivalu na audiofil.net ima puno lipsih fotkiA do iduceg triode festivala dobit ce OTL i manjeg brata, jednu jedinu (polovicu) babuske koja ce ganjat 800-omski zvucnik. Upravo juce mi se posricilo da uspijen kupit te dvi Philipsove 800-omske lipotice, legendarne AD9710AM full range zvucnike