sstrsat

OK Bane, drzimo se znaci standardnih vridnosti impedancije zvucnika, 4 a i 8 oma. Sa zadatih 32V napajanja i sa 2,5A struje mirovanja ces na obadvi impedancije moc ostvarit do maksimalno nekih 11 do 12W. U slucaju koristenja 8-omskog zvucnika moze struja mirovanja bit manja a to znaci i manju disipaciju izlaznog tranzistora. A sa 4 oma moze napon napajanja bit manji pa je opet dobitak va disipaciji. Mozda je i bolje da ga unaprid optimiziramo za tih 4 oma ako si siguran da ce se koristit sa samo tim zvucnicima jer sa tim pogonskim uvjetima (32V / 2,5A) vise od 12W neces dobit ni na 4 ni na 8 oma. U jednom je slucaju ogranicenje maksimalna amplituda izlaznog napona a u drugom slucaju maksimalna amplituda izlazne struje.U slucaju da je siguro zadata impedancija 4 oma i da ti je tih 12W snage dovoljno, potraga za ulaznim tranzistorom postaje jednostavnija jer je napon napajanja manji. Cak bi bilo idealno poc na 24V i to osigurat iz baterija A ca je sa ovim ca je Sleepy spomenul da ce morat delat i na manje od 1 oma? Inace, u linku koga si stavil je AL112 prikazan sa kosaricom pa pretpostavljan da ga ima.A vidin i jednog odlicnog kandidata umisto AFY14. To je AF118 samo je nazalost prikazan bez kosarice. Mozda da proviris da li ga ipak ima.AFY14 ti ima na http://www.4starelectronics.com/part_detail/AFY14.html i na http://electronicpool.de/en/list/details.php?bez=Afy14 AF118 mozes nac isto na electronicpool.de ili na http://www.littlediode.com/components/AF118_Transistor.html?gclid=CJ7DjtPGpKACFVst3wodvTseag

Kojih sad 1 oma i manje? Pa po vridnostima napona napajanja i struje mirovanja sa banetovih shema (32V, 2,5V), to su tipicni radni uvjeti za 8-omsko opterecenje. U skladu sa time san i nacrtal ovu shemu koju san objavil. Za 1 oma i manje je bitno drukciji pristup, sa daleko manjim naponom napajanja. Ali isto i sa daleko vecom strujom. Znaci i sa skroz drugin vridnostima komponenti a vrlo virovatno i sa ubacivanjem jos jednog ruskog snagatora ka pobude za izlaznoga. Optimizirat amp za 8 oma i za manje od 1 oma istovremeno je besmisleno delat jer bi to u najmanju ruku znacilo stravicno visoku disipaciju izlaznog tranzistora pri nekom od opterecenja. I sa time povezane i termicke i financijske probleme. Nije nemoguce to storit ali isplativost je jako upitna, najblaze receno. Kako san vec rekal, drage voje cu pomoc va ovome ali bi stvarno najprije volil znat za ca je to namijenjemo, da li za standardnih 8 oma ili za neku egzotiku sa manje od 8 oma. Ca su to neki riboni, planari ili..... ?

Vidi vidi, ki bi reka da su Ge tranzistori jos uvik podosta dostupni. To olaksava stvar i vec san ti snimil jednog kandidata za zaminit AD162. To je AL112 sa tranzitnom frekvencijom od 3MHz. Jos bi bolji bil AL102 sa 4MHz ali nima kosaricu. Pa sad vidi, ako je 102 ipak dostupan zemi njega a ako nije zemi 112. Za ulazne AFY14 isto ima nekih zamjena va toj butigi mada su po dozvoljenom naponu na granici. Bilo bi bolje da uspijes nabavit AFY14 (jos ga ima va nekim net butigama i google ih najde). Tek ako ih bas nikako ne najdes razmotrit cemo alternative.Kako san rekal, volin kad je netko entuzijasta i drage volje cu ti pomoc da taj amp dovedes do finalne realizacije. Ne zato ca imam neki poseban afinitet prema Ge tranzistorima (osim mozda malo Ge duhova iz proslosti) nego ca mislin da je projekt dovoljno interesantan i da ce rezultati bit dobri. Mozda i puno vise od toga uz malo srice pri nabavi. Pod tom sricom mislin ako se ne desi bas granicni slucaj tolerancija ( a ta nesrica zna kod Ge bit poprilicna).Iman ipak i jedan mali uvjet. A taj je da nima rada napamet i da ces pustanje u pogon vrsit parcijalno, stupanj po stupanj. Bas zbog tih nesritnih tolerancija. Vridnosti komponenti koje san dal na shemi bi tribale pokrit normalan raspon tolerancija ali uvik je bolje izbjec neugodna iznenadjenja i zato cu inzistirat na takvom parcijalnom pustanju u pogon. Na detalje ca i kako cemo vec doc. A ako ti bude kasnil koji moj odgovor to je zato ca kad san doma poprilicno izbigavan kompjuter. Iman ga i previse ovdi na platformi. Kako su mi turnusi misec dana doma i misec dana ovdi virujen da ti ipak nece bit predugo cekat.I jos jedna jako bitna stvar a to je ispravljac koji za ovo mora bit jako kvalitetan. Iz razloga ca zbog relativno malog dopustenog napona za Ge tranzistore nima nikakvog rasprezanja medju stupnjevima. Ali i o tome kasnije, sad se koncentriraj na nabavu pa ce bit lakse ic dalje

Dobro si rekal, moda je jedno a stvarnost vrlo cesto nec drugo. A koji amp je uopce 100% DC (galvanski) vezan? I precesto se zaboravlja (ili namirno presucuje) da struja signala itekako prolazi kroz elke va filteru ispravljaca, katodne elke itd.Put signala se ni u kojem slucaju ne odvija samo kroz vezni kond izmedju dva stupnja.

Lako za vridnosti komponenti, ova shema ima potencijalno jako opasnu gresku. Ako dojde do gubitka kontakta na klizacu pota evo jake nekontrolirane varijacije napona na anodi izlazne cijevi. A s obzirom ba je setiran na +300V rezultat je vrlo virovatna smrt poluvodickog pojacala iza njega.Prosto je nevirovatno kako se previdjaju takvi naoko mali ali sa aspekta sigurnog i pouzdanog rada izuzetno bitni detalji.A nima pota kod koga se ta situacija ne moze desitI po vridnostima napona koji su dati na elektrodama lampi se moze izvrsit priblizna procjena pojacanja i bez vridnosti komponenti. A ovdi je malo preveliko za uobicajene potribe linijskog stupnja

A sad san vidil da si mi ispod avatara napisal "tubes & salt" i moren ti rec da mi se svidja. Hvala

Manje vise isto ka i Si. Ako su bez ikakove povretne veze izoblicenja ce jako ovisit da li ih gonis iz strujnog ili naponskog generatora. Sa strujnom pobudom ce bit linearni, cak moguce i jako linearni ali to zbog visokoomske pobude predstavlja velike probleme za ocuvanje propusnog opsega. Da ne spominjem generalno itekako visoke kapacitete Ge tranzistora. A tome triba naravno dodat i Millerov efektMoglo bi ih se linearizirat i sa niskoomskom pobudom ali to bi zahtivalo uvodjenje lokalne povratne veze na njima samima i poprilicno kompliciranje. A kako se vrlo rijetko vidja da stupanj pojacanja dela bez ikakve povratne veze (u najmanju ruku emiterske degeneracije) onda uglavnom svi smatraju da je to "prirodni" rad tranzistora i da o THDu ne triba previse brinut. Puno ranije dok su tranzistori bili strava skupi redovito je emiterski otpornik bil blokiran da se iz jednog stupnja izvuce cim vece pojacanje i tako ustede soldi. Pri tome su se izoblicenja tolerirala ka nuzno zloI jos, kako se ovdi dela o ampu u SE topologiji bez povratne veze, izlazni otpor bi bil debelo prevelik kad bi se izlazni tranzistor koristil ka common emiter stupanj pojacanja.

Siguro bi se medju tom starom japanskom produkcijom naslo dosta pogodnih Ge tranzistora ali ja njihova nabavljivost jako diskutabilna va danasnje vrime. Zato mislin da je banetu bolje da cilja na ruse.Sama AC serija je uglavnom nis koristi, prvenstveno zbog vrlo niskih maksimalnih radnih frekvencija.Razvoj Ge tranzistora je stal prije nego ca je tehnologija omogucila vise tako da je tesko govorit o njihovoj ravnopravnosti sa modernijim komponentama. Ali ipak ima ljudi koji vole i zele bas njihov zvuk a bata bane je ocito jedan od njih. A entuzijazam triba podrzavat bez obzira na neke objektivne primjedbe i kad je netko entuzijasta triba mu pomoc da unutar okvira koji je zadal postigne cim vise. Iz tog razloga cu stavit jednu radnu skicu koja ce virujen baneta zainteresirat a tribala bi omogucit daleko vise od sadasnje koncepcije. Pa i bit ne samo ravnopravna danasnjim igrackama nego moguce i vise od toga. I to bez silicijskog "zagadjenja".Ovdi je ustvari AD162 "usko grlo" ali u slucaju uspjesne nabave necega sa visom ft amp bi imal itekako pristojne performanse. Ulazni AFY14 (jos uvik nabavljiv) gre do nekih 40MHz a izlazni Rus do nekih 5MHz. Kasnije se moze prodiskutirat detaljnije

Kad si vec toliki zaljubljenik germanija, nec se mozda moze smislit. Provaj nabavit AFY14 ili AFY19 ili AFY34 za ulazni stupanj. Ili kakav ruski RF Ge tranzistor koji moze delat na barem 32V

I Ge poluvodici delaju tocno po teoriji i tu nima mista nikakovoj mistifikaciji. I oni se potpuno pokoravaju teoriji i svojim grafovima iz datasheeta. Ali naravno, kako tranzistor sam za sebe (bez obzira bil on Ge ili Si) ne cini sklop, onda pogresan proracun elemenata koji u sklopu odredjuju radne uvjete tranzistora dovodi do toga da sklop ne dela kako triba. A Ge ni napusten zato ca se "ne pokorava teoriji" nego zato ca je ka materijal za izradu puno skuplji od Si i zbog njegove velike temperaturne ovisnosti. Namucil si se iz istog razloga koga san navel gore, pogresnog odredjivanja otpornika za polarizaciju baze prvog tranzistora. Stavi malo na papir i izracunaj pa ces vidit sa kojom vridnosti kolektorske struje si ga prisiljaval da dela kad je bil bez CCSa. I tu naravno vise ni uopce bilo govora o normalnom postavljanju radne tocke pa ni cudo da su rezultati bili losi. CCS prisilno tira definiranu struju kroz tranzistor i sa njim dobivas bolje rezultate ali to nikako ne triba pripisivat nekim magicnim osobinama CCSa. Da si pravilno odredil radne uvjete tranzistora dobil bis gotovo istu amplitudu signala sa otpornikom va kolektoru. OK, nec malo manju nego sa CCSom ali ni u kom slucaju ne bi bile tako drasticne razlike koje navodis. Kako sam vec rekal, ovdi CCS ima odredjeno opravdanje u svrhu dobivanja zeljene izlazne snage. Koja po svemu ovome ca navodis ocito ni bila dovoljna kad je bil otpornik. Prigusnica (koja ti ne bi stvarala psiholoske teskoce) bi isto risila stvar. Je da takovu prigusnicu koja bi ovdi tribala ni bas lako storit ali nije ni nemoguce.Sve u svemu, s obzirom da taj izlazni Rus ima ft od nekih 5MHz (ako je virovat sturim podacima) mogal si daleko bolje iskoristit njegov potencijal i pri tome ipak ostat samo na germaniju (bez Si zagadjivanja).

Ne nego sa prve, onu di imas samo jedan otpornik va bazi AD162. A ni ova koju si sad stavil ti ni nis bitno bolja. Otpornici va bazi AD162 du debelo previsokih vridnosti tako da ni tu njegov emiterski otpornik ne moze doc do punog izrazaja. Ti otpornici tribaju bit dimenzionirani tako da kroz njih tece barem 5 puta veca struja nego ca tece kroz bazu AD162. A kako ti je ta bazna struja u najboljem slucaju 1mA (u stvarnosti sigurno i znacajno vise) onda takov dilitelj napona kroz koga bi teklo samo nekih 0,4mA u neopterecenom stanju ovdi ne koristi gotovo nis. Ili drugin ricima, potencijal baze ti nije nezavisan od struje baze pa tako nima ni govora o stabiiziranju radne tocke. Pogotovo ca kod Ge tranzistora struje imaju jaku temperaturnu ovisnost.Ta dva otpornika bi tribala bit barem 10 puta manje vridnosti. A jos bolje i 20 puta.Rezultat takvih stvari je jos jedna besmislica va shemi a to je CCS u kolektoru ulaznog tranzistora. Ovdi ti je efektivno radno opterecenje prvog tranzistora (ne za DC nego za signal) sastavljeno od 3 paralelno vezana otpora. Dva od njih su ovi u baznom djelitelju AD162 a treci je sam ulazni otpor sljedila sa AD162. Iako se za sljedila obicno kaze da imaju veliki ulazni otpor ovdi to bas i ni slucaj jer je sljedilo jako optereceno sa svojih 500 oma i niskim ulaznim otporom izlaznog tranzistora. Zbog tega CCS u kolektoru prvog tranzistora ne moze vrsit nikakovu linearizaciju jer je u paraleli sa njim opterecenje koje je za ki zna koliko redova manje od velicine od dinamickog otpora CCSa.Neko minimalno opravdanje za njegovu upotribu bi se moglo nac va tomu da je tako prvi tranzistor boje izoliran od ispravljaca ali ako ni prije sa otpornikom nisi imal smetnji (bruma) iz ispravljaca onda CCS predstavlja stvarno besmisleno kompliciranjeI upotriba CCSa u emiteru izlaznog tranzistoraje jako upitne kosisti. Je da ce se sa mjime postic puno veca izlazna snaga nego prije sa otpornikom ali ako si i sa otpornikom imal dovoljno snage za tvoje zvucnike onda dodavanje CCS predstavlja samo dodatno kompliciranje. Disipirana snaga na CCSu je ista ka i prije na otporniku tako da i mosfet u CCS mora imat itekako dobro dimenzionirani hladnjak. A otporniku hladnjak ne triba, grijat ce se ali nikom nista zbog toga.Taj CCS ima opravdanje samo ako ti ni bilo dosta snage.I cisto sa psiholoske strane. Kako si pobornik germanija, ovim CCSima si jako zagadil shemu. Ako je to shema koju koristis sada

Sve te sheme su u principu iste, najklasicnije sheme stupnja sa zajednickom katodom kakovih je prepun net. Ono ca je ustvari bitno to je ispravan izbor radne tocke po kojem se vrsi dimenzioniranje anodnog i katodnog otpornika. Za sam izbor radne tocke postoji vise kriterija. Neki stavljaju veliki anodni otpornik (ili i CCS) da bi dobili najvecu mogucu linearnost. Takvih je nazalost previse Moj pristup je drukciji i ja uvik nastojim poc na cim manji moguci anodni otpornik i tako postic cim siru frekventnu karakteristiku. Smanjujem ga dokle god mogu a da ne dojde va pitanje linearnost i velicina signala kojeg driverica mora dat. To u pincipu zahtjeva vecu struju driverice pa se i ispravljacu mora posvetit potribna paznja.Da sad ne crtam, mogu ti kasnije odredit radne tocke i potribne otpornike za navedene cijevi

Uparivanje Ge tranzistora uglavnom spada u kategoriju "mission impossible" zato jer se Ge prestal koristit va proizvodnji tranzistora prije nego ca su tehnoloski procesi omogucili barem pribliznu slicnost karakteristika. Tako da nazalost kod Ge tranzistora imas jako velike tolerancije od primjerka do primjerka. To cini uparivanje prilicno teskim i skupim jer je najcesce potribno izmjerit ih jako puno da bi se nasla 2 priblizno slicna.A tebi uparivanje za taj amp sa Ge tranzistorima ustvari uopce ne triba. Ali ti triba nec drugo a to je da stavis propisno stabiliziranje radne tocke. Ovako kako ti je sada (po shemi iz teme o tome) je obicna glupost. Nemoj mislit da ce sam emiterski otpornik drivera uspit odrzat radnu tocku bez drugog otpornika u bazi. Tek kad u bazi imas djelitelj napona (prilicno niskoomski da struja baze cim manje utice) mozes ocekivat da ce emiterski otpornik odrzat stabilnost radne tocke

Nije, ima odredjenih razlika medju njima ali ce i 6H6 odlicno obavit posal. A ujedno je i smisno jeftina

ECC99 - odlicna linearnost, jako preporucljiv driver za 300B uz uvjet da se nabavi odredjena zaliha jer je pitanje koliko ce mala firma ka JJ opstat na trzistu. Po mogucnosti iz proizvodnje od prije par godina jer se pocinju pojavljivat informacije o upitnoj pouzdanosti novije proizvodnjeE180F - poneki je koriste i po svemu sudeci tribala bi bit dobra u triodnom spoju ali kako va datasheetu nima triodnog grafa onda necu detaljnije spekulirat mada uglavnom sve pentode remote cut-off tipa imaju jako veliku linearnost u triodnom spojuima jos puno mogucih kandidata, da navedem samo neke: 6H6, 6C19, 6H30, D3a (triodni spoj), E55L (triodni spoj) itdIli DHT u ulozi drivera za 300B: 2A3, 801, 4P1L (triodni spoj) itdSve ove navedene (i jos mnoge druge) ce delat odlicno ka driveri za 300B ali kod nekih triba obratit itekakvu paznju da se onemoguce samooscilacije

Kad vec postoji ova tema Video vs audio amp, takova podjela bas i ne bi tribala postojat. Nazalost, ona je izvedena iz one (pogresne) pretpostavke da za audio triba opseg do samo 20kHz sa minimumom THDa a za video do nekih 5 ili vise MHz i da THD tu ni bitan. A upravo takova razmisljanja kreiraju i previse zabluda koje se itekako osite u rezultatima konstrukcije. Audio amp triba tretirat gotovo isto ka i namjenski video amp po pitanju propusnog opsega i nastojat (barem kod preampa) dostic i prec minimalno 1 MHz. I to postic bez ikakove upotribe povratne veze a minimalni THD osigurat pravilnim izborom radne tocke. Dostizanje takovog ili i viseg propusnog opsega ni uvik tako lako ali ni niti nemoguce. Triba itekako obratit paznju na izbor cijevi, njihove radne rezime, raspodjelu pojacanja po stupnjevima itd ........... pa sve do izvora napajanja jer se takove performanse postizu uglavnom sa cijevima koje tribaju malo vise struje. Ali isplati se. Iz tog razloga recimo ECC83, 6SL7 i slicne nimaju ca trazit kod mene. Manje vise sve baziram na visokostrmim triodama i ponekoj pentodi vezanoj ka trioda. Ako je neki za nastavak diskusije........

A ki je uopce govoril o razmatranju pojedinog dila? Ako se ne varam, u gornjem postu sam jasno rekal da je taj elko (naravno i njegovi paraziti) vezan u seriju sa trafom. Ono ca pokusavam ovdi objasnit je prednost koja se dobiva ako filter (ili ako oces i cili ispravljac) pokazuje prema ostatku sklopa cisti omski otpor, neovisan od frekvencije. Nje naravno 100% neovisan jer i parametri elka imaju svoje varijacije zavisno od frekvencije ali se na taj nacin dobije jako veliko priblizavanje omskom idealu. I nije nikako svejedno da li je trafo spojen na masu (govorin o masi za signal, ne govorim o DCu) preko elka koji nakon rezonancije pokazuje induktivni karakter ili preko malog omskog otpora (ovdi ESR).To ne samo da bitno poboljsava ponasanje pojacala nego ujedno i pojednostavljuje matematicku analizu cilog ampa jer nestaje jedna komponenta sa imaginarnim brojem. Ne nestaje 100% potpuno, naravno, ali nestaje u dovoljnoj mjeri da ju se u analizi moze zanemarit.A kad se vec spominje induktivna komponenta tog "otpornika", ni taj otpornik ni serijski induktivitet nisu fizicki odvojeni dilovi sa svojim parametrima nego su "propperties" elka i u analizi se prikazuju ka serijski otpor i serijski induktivitet. Inace bi se analiza beskonacno vrtila va krug i ne bi imal bas puno smislaZobel, snuber ...... Se su to imena za u osnovi istu stvar. Ono ca smo znali zvat mreza za peglanje impedancije

Kad se vec spominje taj elko, mozda ne bi bilo lose rascistit jednu dosta siroko rasprostranjenu zabludu. Vrlo cesto misljenje je da taj elko triba bit manjeg kapaciteta jer je tako zvuk "bolji", "brzi", "precizniji" itd (kako ga vec sve nazivaju po netu). To misljenje je ustvari potpuno pogresno a njegov izvor je uglavnom u tome ca je jako malo stvarno kvalitetnih visokonaponskih elektrolita i konstruktori su cesto prisiljeni uzimat ono ca moredu nac. Svaki elko ima osim kapaciteta i neke parazitne parametre, ESR i serijski induktivitet. E pa ta mala zla imaju nezgodnu naviku da formiraju titrajne krugove i dovode do pojava koje itekako moredu afektirat audio spektar. Problem jos vise pogorsava cinjenica da cim je veci kapacitet elka automatski je veci i serijski induktivitet a to znaci da je i rezonantna frekvencija takovog elka niza nego kod elka manjeg kapaciteta i (pre)cesto nastupa unutar audio opsega. A iznad rezonantne frekvencija takov elko (serijski titrajni krug) se ponasa induktivno. Problem je va temu ca je taj elko direktno na putu signala (efektivno je sa aspekta signala vezan u seriju sa primarom izlaznog trafa) pa je njegov uticaj itekako cujan. Mislin da je ovo glavni razlog zac je rasprosranjeno (pogresno) misljenje da taj elko triba bit manjeg kapaciteta. Manji elko ima manji serijski induktivitet pa je rezonancija pomaknuta navise i manji je njezin uticaj na visi dio audio opsega. Neki gredu cak dotle da za njega uzimaju samo 20uF. OK, tako uglavnom izbjegnu rezonanciju elka unutar audio opsega ali je veli problem ca je takov mici elko preslab rezervoar energije na recimo 40Hz. A kako i inace SET ima problema sa najnizim audio frekvencijama (uglavnom zbog trafa) onda je izbor miceg elka ustvari samo izbor manjeg od dva zla. Kako izac iz tog zaprtog kruga? Pa i ni neki problem. Triba zet elko veceg kapaciteta ki ce bit dobar rezervoar energije na najnizim frekvencijama i premostit ga sa necim ca ce poboljsat ponasanje na visim frekvencijama. U najjednostavnijem slucaju vec ce kvalitetni blok od 0,1uF (polipropilen, papir va ulju, teflon...) u paraleli sa elkom donit veliko poboljsanje. Jos bolja praksa je dodat i jedan jos manji blok (npr 1 nF keramika) u paralelu sa njima. A najbolja solucija je Zobel mriza u paraleli sa velikim (cak i jako velikim) elkom. Mozda cak i dvostruka. Temeljna ideja Zobel mrize je da se njenom upotriom postize da taj kompleksni sklop (Elko + Zobel) ima u cim sirem frekventnom opsegu impedanciju cisto aktivnog karaktera i ovdi u opcem slucaju jednaku vridnosti ESR elka. I ako je dobro sracunata (uz poznavanje svih parametara elka), ona ce to i ostvarit. Mnoge plasi Zobel mriza jer ne poznaju njezin proracun (koji je ustvari vrlo jednostavan) pa ju zato izbigavaju. Jedino je uglavnom tesko doc do parametara elka pa ih najcesce triba mjerit va vlastitoj reziji. O tome kako se ona racuna sam vec pisal na audiofil. net i accosijek pa da ne ponavljam evo linka za one koje zanima http://www.accosijek.com/forum/index.php?topic=907.0

Ima i daleko boljih drivera za 300B nego ca je ta nesritna 6SN7. Delat ce ali svaki takov amp ima vise potpis 6SN7 nego 300B. Iz razloga ca dela sa prevelikim otporima va anodi i premalim strujama (a i unutarnji otpor joj ni bas mali) tako da ulazni kapacitet 300B (tipicno oko 70 pF) predstavlja jako neugodan teret za nju. I ka posljedica frekventna karakteristika dosta rano pocima padatRealna granica mogucnosti za 6SN7 je pogon 2A3 (90 Vp-p)dok su 300B zahtivi (160 do 170 Vp-p) za nju ipak malo preveliki. Anodni otpornik joj ni moguce bas previse smanjit (i time pobolsat frekventnu karakteristiki) jer joj onda linearnost jako pada.Takove konstrukcije su va neku ruku silovanje lampadina jer se od neke od njih trazi da davaju priko svojih mogucnosti.Ima i puno boljih driverica za 300B, recimo ECC99, 6H30, da sad ne nabrajan sve. Sad, te sheme su uglavnom jednostavne a 6SN7 je jos uvik lako dobavljiva pa kao pocetak ulaska va cijevni svit je pogodna ali ne i vise od toga (kad se radi sa 300B va izlazu)