sstrsat

Ajde prihvati cinjenicu da frekventno ogranicenje ljudskog sluha do toliko i toliko kHz ne znaci nista sa aspekta pojacala. I zbog samih pojava koje se desavaju u pojacalu sa limitiranim opsegom pa do percepcije zvuka reproduciranog preko takvog pojacala. Muzicki signal je nec sasvim drugo nego pojedini sinusni tonovi proizvedeni signal generatorom Dovoljno bi ti bilo umisto te ulazne pentode stavit kakvu triodu koja dela sa 10-ak ili vise mA anodne struje (i ima daleko manji anodni otpornik nego ova pentoda koja je prilicno strujno ogranicena) i poslusat razliku. Odma bis vidil koliko teorije o nepotribnosti fr opsega preko 20kHz drzu vodu.Da ne kazem da stavis neki trafo koji gre i preko 100kHz.I kako ti je Sipi lipo rekal, kad se dela pojacalo za AM radio onda je sve to nebitno ali za iole vecu kvalitetu reprodukcije postaje jako bitno.

Vic je OK, samo ca ga ta europa nece razumit Ali ni niti vazno, ni mi ni vi necemo tako skoro tamo (nadan se ne prije nego ja otegnem papke )A ca se tice frekventne karakteristike, ajmo to gledat ovako. PP trafo zbog nepostojanja predmagnetizacije (barem teoretski, u praksi jako ovisi je li namotan kako triba i jesu li lampe uparene) ne triba zracni raspor (ili triba vrlo mali) ca znaci da se sa manjim brojem namotaja ostvaruje potribni induktivitet. Manji broj zavoja znaci ujedno (ako se ni storila kakova greska pri proracunu i motanju)i manji rasipni induktivitet.Plus ca su i parazitni kapaciteti manji.Sve to triba omogucit propisno izvedenom PP trafu da gre debelo debelo preko 20kHzSa dolnje strane, PP trafo zbog visokog induktiviteta primra moze poc vrlo duboko (naravno, ako je i jezgra sracunata kako triba).Necu aravno spekulirat da li ti je trafo ovakav ili onakav, kako san vec va prvon postu navel kako su uzroci pada obicno skup vise stvari.Moji kriteriji o frekventnoj karakteristici su vrlo ostri. Ja ih iz milja zoven MHz kriteriji. Ili recimo to ovako, fr opseg triba istirat koliko god je maksimalno moguc u okviru zadane topologije.Inace, na svom OTL-u san ga nagural da pad od -3dB ima tek na 2MHz. Pri punoj izlaznoj snagi

Ne triba puno maste da se pogodi na ciji racun ovo gre. A cemu ljutnja, rekal san ca mislin o ampu i to je toPa da kazen to ovako, ja sam o tome ampu rekal ono ca mislin na osnovi izmjerene frekventne karakteristike i same topologije. To ca nisi objavil shemu ne znaci nista, dovoljno je da si navel koje su lampe i koliko ih je pa da se bez imalo muke pogodi o cemu se radi. Viruj mi da nisi imal nikakvih razloga za neobjavljivanje jer ima nas jako puno kojima je tih nekoliko podataka i vise nego dovoljno. Ako se tebi svidja kako ti amp zvuci, tim bolje. UzivajAli forumi sluze bas tome da se kaze ki ca misli o necemu. Koja bi uopce i bila svrha objavljivat ca je ki storil ako se autor ne moze i ne zeli suocit sa odredjenim pogledima (razlicitim od njegovoga) na konstrukciju

Ma lako je za klimu unutra, ne fali ih. Ali vanka na palubi je ipak malo druga prica. Srica pa da na otvorenom moru uvik ima malo vitra pa to ipak malo ublazi.A koliko ima nafte, ukratko puno i previse. Ova novinarska plasenja da je ima za jos samo 30-ak godina nimaju veze sa nicim

Je, Egipat je i inace poznat po tome da 13 miseci godisnje ima polarnu klimu :)

Ne grisi dusu Dunavko. OK, manje vise svaki cijevni amp lipo zvuci ali ipak neki tehnicki detalji (ka npr ta fr. karakteristika) se itekako preslikavaju ne zvucne detalje.Jako je puno razloga zac frekventna karakteristika triba bit cim sira i tu Nestorovic jednostavno nije bil u pravu. I nemoj mislit da se tu radi o nekim predubjedjenjima, to je jednostavno tako. Pocevsi od same stabilnosti ampa pa nadalje

Bas mi se i ne svidja frekventna karakteristika, padovi pocinju vec prilicno rano. Sad, je li to zbog samog trafa (PP trafo bez predmagnetizacije bi ipak tribal ic vise, i sa gornje i sa dolnje strane) ili zbog, pretpostavljam, eventualno prilicno visoke vridnosti anodnog otpornika ulazne cijevi.Mada ce ih bit dosta koji ce rec da im ti amplitudni padovi nisu bitni, oni su zapravo vrlo bitni. Pustimo teorije koliku razliku u dB moze uho zamitit, problem je u tome ca su varijacije u frekventnoj karakteristiki uvik pracene faznim pomacima. A to se uvik cuje, ne kod same pojedine sinusoide ali kod kompleksnog signala kakav je muzicki itekako.Kako shemu nisi dal, onda cu malo pogadjat koja je topologija. S obzirom da nima klasicnog okretaca faze tesko da moze bit nec drugo nego da se signal nakon ulaznog stupnja dovodi jednoj izlaznoj cijevi a signal za resetku druge izlazne cijevi uzima sa anode ove prve preko kakvog djelila. Ove minimalisticke koncepcije su cak i dosta popularne mada imaju ustvari dosta mana. Jedna od vecih je da se ne postize simetricnost frekventne karakteristike za pozitivnu i negativnu poluperiodu. OK, ako je primjenjena povratna veza ona ce izvrsit odredjeno peglanje ali ne bez efekata na konacni zvucni rezultat

Ma mozes i 550VAko ti je slucajno moj post o tjeranju tranzistora do unistenja izgledal ka zajebancija, moren ti rec da ni tako.To san ozbiljno mislil. Ca drugo mozes storit sa tranzistorima nepoznatih parametara nego nekoliko primjeraka zrtvovat u svrhu ispitivanja. Ali uz malo srice mozda nijedan nece bit unisten. Ako se ima barem idejno neke maksimalne vridnosti napona, stuje i disipacije pod kojima bi tranzistori mogli bit upotribljeni u nekom hipoteticnom sklopu, uvik postoji sansa da su im granicne vridnosti vece od tih i da ce prezivit takav test.

Tesko ces igdi nac podatke za njih po tim oznakama. To su custom oznake i ne znace bas nista. Ovako odoka, sudeci po obliku i po vidi ispod, nisu bili namijenjeni za komercijalne uredjaje nego za profesionalne aplikacije. Mozda za kakve rane invertore ili izlazne stupnjeve u dubinomjerma ili...Na tvom mistu ja bi storil ovako: Ako ih je vise istih (sa slike se ne vidi bas najbolje) zrtvoval bin 3 komada. Jednoga po pitanju napona, drugoga po pitanju struje a trecega po pitanju disipacije. Ili drugin ricima, stavil bi ih na veliki hladnjak i tiral do unistenja.I naravno, prije toga bi im barem priblizno izmjeril tranzitnu frekvenciju ili barem impulsno ponasanje da se vidi da li uopce ima smisla bilo ca sa njima pokusavat ili planirat. Generalno, ako nisu za barem 3 do 4 MHz ili ako ne mogu u common emiter spoju korektno prenit pravokutnik od barem 200 do 300kHz onda im je misto ili va muzeju ili va kanti za smece. Ali ako mogu....

Tocno. I kako se jedna lipa stranica pomalo zatvara tako ce se sigurno vrlo skoro otvorit nove i nove. Virujen (ustvari znan 100%) da te je ovi amp potpuno cementiral za diy i da si sad dozivotno zarazen njime.I iz klase A nima vise natrag va klasu B ili AB pa su tako po neumitnim prirodnim zakonima prirodne patrnerice klase A (Triode) pred vratima.........

Evo je dosal i taj dan da Ge pocne svirati. I koliko god da smo svi sritni ca je amp kompletiran (za one malo detalje oko soft starta ima uvik vrimena), siguran sam da je BB najsritniji. Dug i mukotrpan put je prijedjen, sa puno neugodnih zamki i izgaranja tranzistora, ali sad sve te muke ekspresno tonu va zaborav. Amp dela i sudeci po prvim Brankovim reakcijama dela odlicno. A vidin da te je odusevila snaga sa kojom gura zvucnike ali amp ustvari nima nis vise snage nego ca je imal prije ali dela kako triba i ima daleko daleko siri frekventni opseg. Vidis da te nisan bez razloga tjeral prema RF tranzistorima za ulazni stupanj. I sam izlazni Rus je ispal izuzetno prijatno iznenadjenje. Vec prve naznake je dal prilikom mjerenja strujnog pojacanja va onim statickim probama (daleko je vece nego va specifikacijama) a narocito je razveselil u probama sa pravokutnim signalom. Mogal bin se kladit da mu je i tranzitna frekvencija puno visa od specificiranih 10MHz. To samo po sebi otvara dosta mogucnosti u vezi njega.Sad uzivaj va muziki a virujen da ce veceras rakija stradat

Ako si dobil ove vridnosti onda je to potpuno u redu. Podesavanje tocne simetrije se i tako vrsi na sklopljenom ampu sa onim potom va ulaznom stupnju. Naravno, prije kompletnog sastavljanja ampa proviri ovako sa visokovatnim otpornicima da li napon na emiteru izlaznog tranzistora reagira na okretanje pota (pretpostavljan da si ovu probu izlaznog dila vrsil sa povezanim ulaznim sklopom). U slucaju da ne reagira, negdi postoji greska u spajanju i triba je locirat prije nego ca se sve skupa poveze i upali inace bi moglo bit bilog dima.A za svaki slucaj, proviri i izlaz i CCS sa skopom tako da budes siguran da nima nikakvih oscilacija Ako je sve ispravno spojeno, nima razloga da ne prodela. Taj kratkotrajni skok pri uklucenju je normalna situacija. Ne zaboravi da se podosta elka mora napunit prilikom ukljucenja i da se amp postavlja u normalne radne uvjete tek kad su oni napunjeni.Ajde, samo pazljivo i bit ce sve u redu.

Tako je, dvi tri rakijice risavaju sve (i ja bi ali ovdi nima ni kapi toga ). A sutra je novi dan i vidit ces da ces nac di je problem.

Uuuuh, izgleda da su sve sile neciste urotile protiv tebe.Kad se pojavi takva situacija, onda se to zove zivci zbor. Znaci prvo otpocinut pa drugi dan bistre glave sve pazljivo pregledat. Nima ca drugo bit nego da nec ni spojeno kako triba ili fali kakva veza. Tr sve je to probano toliko puta i nima nikakvog razloga da sad ne dela. Samo hrabro i strpljivo. Pazljivim gledanje i kontroliranjem svih linija i spojeva sa ommetrom nac ces di je problem.

Nimas ca puno mislit oko toga. Spoj u stvarnosti neka bude ka na shemi i to je to. Znaci jedna zica mase sa ulaznog sklopa, druga zica mase sa driversko /izlaznog sklopa i treca zica mase sa zvucnika na cvoriste (masu u samom stabiliziranom ispravljacu. + napajanje kako pogotovo nimas ca razmisljat jer idu dvi odvojene linije. Sa stabiliziranog ispravljaca gre na driversko / izlazni sklop (jedna zica) a druga linija gre sa velikih elka na ulaz RC celija prije LM317 a sa izlaza RC celija gre prema samom LM317

E nismo birali misto po imenu nego po kriteriju da nam nitko ne smeta i da ni mi nikome ne smetamo. A "hotel" va Krasnom je ustvari crkveni objekt (tamo je poznato Svetiste) pa smo popunili sve sobe i time se osigurali da nam ne ulete recimo ljubitelji planinskog cvica ili kakov simpozij uzgajivaca ovaca Pristup svima dobre volje je bil otvoren i ove godine a bit ce i na svakom buducem festivalu. Vise puta je va temi bilo naglaseno da uopce ni vazno da li je netko od prisutnih clan foruma ili ne.Dogodine virovatno nece bit va Krasnom neo na nekoj drugoj lokaciji.

Hvala na cestitkama i jako mi je drago da vidin da se triodno festivalska zaraza siri a bit ce mi jos draze da vidin da ste uspjeli organizirat (ki zna, mozda vas za tu priliku i dojden obic).Ako moze pokoji savjet na osnovi iskustava sa Festivala u Krasnom. On je uspil bas ponajvise zato ca se uspilo animirat veliki broj ucesnika i ca se niki ni postavljal ka sef parade. I mislin da van je puno bolje orjentirat se na cim manje gradove ili sela. OK, u velikim gradovima je sve to organizacijski puno lakse, virovatno i jeftinije, ali u nima se sve nekako raspline. I mi smo u pocetku razmisljanja o mistu festivala najprije spominjali Zagreb (eventualno okolicu) ali se pokazal da je izbor Krasnoga u divljini Velebita bil pun pogodak.Da me ki krivo ne shvati, ne solim pamet ca i kako triba za organizaciju nego samo iznosin iskustva stecena va Krasnom

Ima nec va tome. 12 let vec delam sa njima pa moren rec da ovo ca sp300b naslucuje ni sasvim bez osnova.Npr, taj clanak va SP di opisuju svoj transformatorski preamp. Niki ne spori da se sa trafom moze storit odlican preamp (u slucaju vrhunskog trafa, inace ne) ali ca im je tribala ona mistifikacije oko raspodile snage izmedju 4,7K anodnog otpornika i opterecenja 47k. Ni da lazu ali neka se svatko upita koliki je ulazni otpor samog ulaznog aktivnog elementa u ampu koga ovi preamp mora pogonit. Virujen da svaki zna koliki je red velicine ulaznog otpora cijevi ili fetova ili recimo tipicne konfiguracije poluvodickog pojacala sa jakom povratnom vezom. Meni je to cisti primjer manipulacije ricima, nec kao "kako prikazat da je moje bolje koristeci pritom fiziku ali iz nje samo ono ca mi momentalno pase. Da li netko voli zvuk bas takvog preampa va kome trafo ipak izvodi odredjene fazne zaokrete i ima odredjene valovitosti na frekventnoj karakteristici, drugo je pitanje

To su prave rici, hrabrost obicno uvik biva nagradjena dobrim rezultatima. A kako taj soft start bazicno sluzi samo za zastitu zvucnika onda stvarno nima nikakove prepreke da to sutra zasvira. Uostalom, zvucnik uvik mozes ustekavat kad se elko vec napunil i istekavat prije gasenja ampa.

Upravo tako, THD je stvarno tako malo vazan kod ovakvih function generatora. Generatori tog tipa ne mogu generirat skroz idealnu sinusoidu ali zato generiraju izuzetno dobre pravokutne i trokutaste valne oblike. A ca i triba vise za ocjenu linearnosti i tranzijentnog podesavanja ampa. A i njegova sinusoida, bez obzira ca ni po obliku apsolutno idealna, je i vise nego dovoljna za mjerenje frekventne karakteristike. A i amplituda joj je skoro neovisna o frekvenciji. U cilom opsegu u kojem 038 dela.Kako MAX038 ide do vrlo visokih frekvencija (i ocuvava odlicne valne oblike), on vridi svaki cent svoje cijene. Ja ga vec godinama koristim i ni mi ni nakraj pameti da trazim drugi tip generatora. Sluzi mi i pri restauraciji i podesavanju starih radio aparata (FM modulaciju ionako vec interno ima a mali AM modulator san mu dodal)

Simpatican i jednostavan sklop ali malo cemo ga modificirat tako da prilikom gasenja trenutno iskopca zvucnik. I povecat mu elke da ipak ima malo vece kasnjenje. Virujen da je sa slike sve jasno

Eto vis kako se lako zarazit sa DIYem. A tek kad pocnes sa cijevima OK, stvarno nima smisla razbijat glavu sa liskunom. Nebitno, vazno je da postoji rjesenje.Ajde, jedva cekan da javis prve slusne dojmove

Je, znan da ces se potrudit da da cim prije zatvoris va kutije. A i ovi rusi bi se mogli i pobunit ca in stalno dajes samo test signale a oni oce muziku Jesi storil ovu zadnju termicku probu?

Da li je problematicno, zavisi o samom zvucniku. A kako je takav soft start vrlo mala investicije onda ga stvarno ni lose stavit. Ovaj iz trafca sudeci po shemi ne moze bit skup i virovatno ga mozes kupit ulicu dalje. Triba ga malo modificirat ali ni nista komplicirano. Ja i inace stavljan soft start u sve konstrukcije a za momentalno gasenje prilikom iskljucenja ampa gotovo uvik koristim najjednostavnije rjesenje u vidu 220V relaja ciji radni kontakt spojin u seriju sa relejom soft starta

Ma ni vridnost ulaznog konda kriticna. Sa ovih 4,7uF i ulaznim otporom on nekih 10K daje pad od -3dB na nec iznad 3Hz. Ako umisto njega stavis recimo 1uF, imat ces -3dB na nekih 15Hz. Mozda ipak malo previsoko ali sa recimo 2,2uF i frekvencijom oko 7Hz bi tribalo bit prihvatljivoTaj od 10000uF na izlazu za amp ne bi tribal predstavljat problem ali mi ni bas simpaticno punit toliki elko preko zvucnika pa bi bilo jako pozeljno dodat soft start.