dvv

Po meni vredi i malo više od toga, ali imaj u vidu da MOŽE (dakle nije obavezno) da ti se dogodi da imaš problema sa zamenom onih velikih elektrolita. Naime, Japanci se nikada nisu držali međunarodnih standarda, pa si otuda imao leve naponske vrednosti (kao recimo 56V i 71V kao kod te Yamahe) i još levije gabarite. Kada probaš da ih zameniš, otkriješ da: 1) u Evropi uopšteno nema tog napona, ovde je uglavnom sve ili 63 ili 100V, i 2) kada pokušaš da ono što imaš udeneš u prostor sa kojim raspolažeš, često ima problema.Da te odmah utešim, ima i goreg, kao recimo kada ti u pojačavaču snage Marantz 170DC strpaju one čuvene koncentrične elektrolite, jedan komad sa 2x12.000 uF/56V. Srećom, kutija je ista kao i za veći model, pa su se uz dosta muke tu nekako uglavila dva BC Components 22.000uF/63V, ali knap, tako da dodiruju poklopac sa svega 1 mm savijanja. Pa šta će jadni, zeznuli su se i kupili za velike pare osrednje uređaje, šta im sada preostaje nego da uče napamet What Hi-Fi? i da ga citiraju?Ne da će nekoga ubediti time, ali ko zna, možda ubede sebe.

Najbolji prijem ćeš postići sa kablovskom vezom, istom onom koja ti dovodi i TV signal, i Internet, ako je imaš. Nedostižan kvalitet bilo kojom sem možda onima najvećim i najjačim posvećenim UKT antenama. U mom slučaju A/VCom.Mada, ne mogu da se žalim ni na moju staru Ei Tesla antenu, onu što ima džepni metar savijen u centralni i dva bočna stuba, sa ugrađenim pojačavačem. Navuče signal većine lokalnih BG stanica na oko 1,5 mV, doduše uz smetnje tu i tamo, ali pošto kao i ti i ja slušam uglanom samo jednu stanicu, MFM, podesim je za to i nemam brige.Ni jedan od mojih tjunera (imam ih više) se nije bunio, svi su radili kako treba.

Sa jednog drugog foruma, ne znam koliko je tačno, samo prenosim:Hi Fi Choice circulation 11,420Hi Fi World circulation 16,862Hi Fi News circulation 13,500What Hi Fi circulation 67,531Brojke se odnose na Veliku Britaniju. Apsolutno, verovatno je What Hi-Fi? najveći ako se dodaju i brojevi prodatih lokalnih verzija tog časopisa.Ono što mene potresa je da po ovom spisku, izgleda da se jedino jeftino i glupo isplati.Uzgred, u vreme kada sam ja poslednji put bio u Filadelfiji, decemebar 1988, Hi Fi radnji je bilo, ali i onda su bile dosta retke. Starosedeoci su mi rekli da je dosta njih zatvoreno u prvoj polovini 8-ih. Isto tako, rekli su mi da se dobar deo njih ispomerao u razne mall-ove po obodu grada, gde je renta kudikamo niža nego u centru.

Koliko je meni poznato, niko ih ne nudi u redovnoj ponudi, dakle, moraju se poručivati.Ja sam moj lager nabio preko Mikro Princa, a recimo BC Components elektrolite za moje vintage Marantz-e sam poručio preko Vremeplova.Uzgred, da se zna, preko Mikro Princa sam takođe nabavio i neke jako dobre Panasonic elektrolite - dakle, i to može. Samo morate da budete vrlo precizni - hoćete tačno to i to, ako to nema, prvo da vas pitaju za alternative, nikako da ih kupe bez pitanja. Ako im tako kažete, tako će i uraditi. Ja se evo već 12 godine preko njih snabdevam i za ceo taj period, niko ni štucnuo nije, o problemima nema ni govora.Jedino što može biti problem je ako poručite recimo dan NAKON što su poslali porudžbenicu. Tada vam se može desiti da robu čekate i 20 dana.Pomirite se sa time, ponuda kod nas je u najmanju ruku skromna, a kvalitativno često baš i bedna. Za svaki iole ozbiljniji projekat, porudžbina vam ne gine, pa makar i za neku levu vrednost otpornika koju ovde kao za inat ne možete da nađete.

Pa nije baš sasvim tako. Ako se pretera sa povećanjem, opteretiće se ispravljač, a onda će se preopteretiti pa će prergoreti. Dakle, ipak malo opreza nije na odmet.Prvo treba pogledati kakav je to ispravljač. Kakve su mu osobine. Ako je u bloku, onda se eventualno može i on zameniti jačim, ako su diskretne diode, i one se mogu po potrebi zameniti jačim.Po mom iskustvu, ne bi trebalo da bude problema ukoliko se kapacitet poveća do otprilike +50%. Ako su originalni elektroliti 6.800 uF, 10.000 uF ne bi trebalo da bude problematično, ali već od 12.000 uF pa nagore počinje hazardna igra ukoliko ispravljač nije baš muški.Inače, kolega ti je dao odličan savet, F&T elektroliti su stvarno jako dobri baš za audio, ja ih koristim preko 20 godina i prezadovoljan sam njima.Oko elektrolita koji se nude kod nas u redovnoj ponudi, savetovao bih ti da ih zaboiđeš, posebno ako su italijanski A/V. Ubijau zvuk na mrtvo, bez obzira što je ista ta firma pravila elektrolite za niz italijanskih proizvođača - to su posebne serije, koje i koštaju 2 do 3 puta više od smeća koje se kod nas nudi. "Smeće" je dobra reč za audio potrebe - ja ih koristim samo za prve električne probe, da proverim da li sve radi kako treba, itd. Onda ih brže-bolje vadim i stavljam F&T na njihovo mesto, mada i BC Components (ex-Philips Semiconductor) imaju jako dobre elektrolite.

Branko, koliko je pametno po svaku cenu štedeti na samom izvoru? Ako tu podbaciš, onda sve dalje postaje besmisleno.Lično veoma poštujem Philips, ali i kod njih, baš kao i kod svih drugih, pravi kvalitet više nije džab-džaba.Jedan njihov model koji pamtim kao malo čudo, u smislu da je davao daleko više nego što je koštao (a koštao je oko DM 120), je model 721. Igrajući se sa njim, na kraju sam došao do poveće ploče dodatnog pojačanja napajanja (gde svi proizvođači štede, kutija je poluprazna, SVE je ispod samog mehanizma, druga polovina vazduh) u smisli obilja elektrolita, i zamenom op amp-a za AD 275. Ne znam zašto, ali taj AD 275 uvek nekako najbolje radi u svim Philips mašinama, pa bile pod nazivom Philips, bile Marantz. Probao sve i svašta, ali na kraju, on se uvek pokaže kao nekako najbolji, bar meni.Koliko ljudi koje ti znaš je kupilo neki vintage CD čitač i zamenilo mu sve elektrolite? I eventualno ih pojačao malo? Pa sada slušaju samo delić onoga što oni stvarno mogu i misle da su napravili dobar posao?

Koliko se (kroz maglu) sećam, 993 je poprilično razvijenija verzija 880, koji mu je prethodio?Ovaj 993 je u svoje vreme bio najbolje što je Yamaha pravila na tu temu. Ja sam ga ugrabio na samom izlasku modela, sećam se da je jedan drugar pokušao da ga kupi oko dva meseca posle mene i da su mu rekli da toga modela više nema ne samo kod njih na lageru, nego da je povučen iz proizvodnje.U klasi cene do oko € 2.000, ja do sada nisam čuo bilo koji drugi koji ima tako ne-digitalan, analogni zvuk - ne kažem da nema, ali ja ga nisam ni video.

Ja bih ti preporučio model koji se više ne pravi, ali se može naći na S/H tržištu po obično razumnim cenam, recimo oko €200, a to je Yamaha CDX 993. Ne znam gde si, ali ako si van Evrope, nisam siguran da ga možeš naći, znam da se nikada nije prodavao u Severnoj Americi i ko zna gde još.Konstrukcijski, retka zverka. Težak oko 9,6 kg (ako se dobro sećam), iznutra je potpornim gredama i pregradama podeljen na deo za napajanje, sa dva trafoa, jedan za digitalije, drugi za analogni deo, oba filtrirana sa po dva elektrolita od 6.800 uF (ukupno 4 komada) i sa diskretnim ispravljačima (pa ko veruje u ultra brze diode, lako može da ih ugradi). Mehanizam nije od tanke plastike nego od debele ABS plastike i deluje jako solidno, navodno model za profesionalnu tehniku. Izlazni deo nije uobičajeno kaišarenje, gde jedan ili dva op ampa obavljaju funkcije I/V konvertera, buffer-a i izlaznog pojačavača, nego je urađen baš onako školski. I/V konvertor jeste neki opskurni NJR op amp, i to mu je jedina slaba tačka, njega valja zameniti sa nekim AD op ampom, ja sam tu stavio AD 826. Buffer i izlazni deo su napravljeni od potpuno diskretne tehnike, klasika, diferencijalni par sa strujnim ogledalom, itd. Retko viđena izvedba van veoma skupih modela i potpuno neobjašnjiva na modelu ovog cenovnog ranga, ja ga platih nekih DM 880 svojevremeno u 4Audiu.Da ne zaboravim, Yamaha standardno up sempluje na 20 bita, kažu oni.Mnogim modelima se može zameriti da su hladni i nezainteresovani, a ovom, ako išta, se može zameriti da je pomalo isuvuše topao i "analogni". Jedan od razloga je i pomenuti NJR op amp, ali zamenom za AD 826 sam izgubio deo lažne topline i dobio deo detalja koji mi je nedostajao, da bi sve to zajedno postalo jako primamljivo. Evo, 10 godina kasnije, još je kod mene i ne ide bilo kuda.Samo jedna napomena: sve je to lepo i fino, ali u najdoslovnijem smislu reči je nemilosrdan. Kako će ti izbunariti detalje za koje možda nisi ni znao da su tu sa dobrom produkcijom diska, tako će ti pokidati na froncle lošu produkciju, tačno će ti pokazati šta sve tu ne valja.Pre tri godine sam kupio jedan Real Time DAC, koji nema oversampling, nema digitalne "brick wall" filtere i prema tome nema fazne zezalice i kašnjenje, ali ima 8 paralelnih DAC-ova koji sve rade u realnom vremenu. Taj mali DAC, koji me je koštao koliko se sećam oko €220 sve zajedno sa carinom i PDV-om, je do sada posramio mnoga velika imena, ali začudo, iako jeste nešto bolji od generičke Yamahe, ta razlika je po meni dosta mala, što je definitivno pohvala za Yamahu. Njegova jedina mana je što je 100% vezan za Red Book CD standard i nema dalje.Just my 2 cents' worth.

Dakle, PRO je skraćenica or reči PROVALA.Daudio, hvala za info, nisam ih do sada koristio, a posle ovog napisa ni neću.

Pa dobro si prošao, i po ceni, i po kvalitetu. Iskreno, očekivao sam mnogo veću cenu. Ako ti je napajanje +/- 63V, sa tim elektrolitima imaš rezervu energije od nekih 106 Džula, što je užasno mnogo, sa time možeš da pokriješ oko 500 vati efektivno i to pod kriminalno teškim uslovima faznog pomera od -60 stepeni na 4 Oma.Nikakvo čudo što imaš dobar bas, ima brate odakle da povuče.

Definiši "veliki serijski broj".Viđao sam nekim jeftinim Technics pojačavačima i brojke preko 100.000, a opet, na mom (u stvari, supruginom) HK 680 serijski broj je 3xxx, dakle osetno manji, sigurno delimično i zato što je to bio lepo skup model (mada vredi datih para).Na mojim zvučnim kutijama opet serisjki broj je 001 - jel' to veliko? :wink2:Ako ćemo da se ravnamo prema FIA pravilima, sve od 500 i nagore proizvedenih komada godišnje se smatra serijskom proizvodnjom. Tako gledano, maltene sve je serijala.Kada si već spomenuo priznavanje, svako ima sopstvene kriterijume i to je u redu - po meni, Samzuji je počeo da se gubi posle 9xx serije, ili vremenski gledano, otprilike posle 1980. godine. Istina, tada su i maltene svi drugi počeli da se gube, jer je audio kao takav počeo da biva zamenjen novim igračkama, prvo VHS videom, a ubrzo posle toga i sa PC-jem.Vlasnici starih Samzuji uređaja, a posebno modela 7500...7900, su srećnici u ovoj priči, jer to su bili stvarno ljudski urađeni uređaji. I naredna serija je bila dobra, ali posle toga je počelo kaišarenje na sve strane, bukvalno su se bili bacili u "umetnost umetnosti radi". Na primer, moj Sansui AU-X 701 je tako iskomplikovan baš na pojačavaču snage da mi uopšte nije jasno čemu sve to, kada on na kraju krajeva radi isto kao i svaki drugi Japanac iz tog doba, manje-više. Neki kvazi balansirani pristupi, budi bog sa nama, ulazni FET diferencijalac pobuđuje dva kompletna AC pojačavača iza njega, gomila egzotičnih delova, ... i uopšte gomila delova, a zvuk sasvim prosečan. 2x100W/8 Oma nominalno, a napaja ga sa dva elektrolita od po 10.000 uF? Nije baš impresivno ...

To su oni, ali stvarni naponi napajanja moraju biti niži. Tu bi najbolje bilo da malo radi voltmetar, ali ako nisi siguran u sebe, radije nemoj, ne trebaju nam izgoreli uređaji i članovi foruma.

Bez ljutnje, kolega, ali tu "m" od military nema. Posebno ne u nižoj seriji, kojoj je pripadao model 317.Čisto kao primer, isti op amp u standardnoj (narodnoj) verziji košta recimo $1, u industrijskoj verziji je već oko $2,2, a u military verziji bez problema prebacuje $6. Ako ti 6:1 odnos nije dovoljan, pogledaj preklopnike, pitaj APEM (Francuzi, izvanredni, njih je na tone koristio Studer/reVox) pošto je njihov obični, a pošto military grade preklopnik - military grade je 9 puta skuplji, nema ga na lageru, poručuje se i čeka se.Odatle jasno sledi da je ijedna od tih Samzuji ampova bio military grade, ti i ja ga nikada ne bi imali zbog cene, koja bi bila brat-bratu 10 puta veća.Nemoj se zaluđivati, dragi kolega, oba pomenuta modela su bila čista serijala, i to za njihove pojmove, low grade. Jedino što je bilo smisleno uraditi sa modelom 317 je bilo da se njegovi izlazni tranzistori od (ako se dobro sećam 100W po tranzistoru) zamene sa nekim baba Roga Motorolama od po 250W, a i to samo ako si umeo da preračunaš i preradiš zaštitu, jer bi ih ona u suprotnom tretirala isto kao i zamenjene. E, to je onda umelo baš da grune, onako sefte.Tek je 20-ak godina Samzuji izbacio neke modele koji su stvarno bili baba Roge, ali su im i cene bile, hajde da budem fin, sumanute.Znaš, ja sam celu svoju mladost proveo sa audio opremom i uživao u njoj svake sekunde, pa me danas niko ne može prevesti žednog preko vode sa opremom iz tog doba. Najzad, i moja ljubav prema Marantz-u je strašno uska i odnosi se jedino i isključivo na seriju koja se pravila 1978-1980. To je bio njihov vrhunac (po mome mišljenu), tada su postigli najbolje što su ikada uradili za neke bože pomozi pare. Posle ih je snašlo što ih je snašlo, i od onda do sada nisam čuo ni jedan Marantz integralac ili snagaš koji bih poželeo da imam. Naprosto su postali samo još jedan Japanac.

@Milovan1963Mićo, potseti me molim te, koliko volti imaš u napajanju, baš me zanima?

Manjak basa je jasan pokazatelj da su preko potrebni novi elektroliti. Kada ih ugradiš, prvo što čuješ je nestali pa ponovo nađeni bas. Pa bude: "Opa, bato!"

Mićo, taj čvrst i utegnut bas, pod strogom kontrolom, je nešto što mi za poslednjih 35 godina nije omogućio ni jedan jedini mnogo izvikani japanski elektrolit, a probao sam ih sve. Od onda ih se klonim, neću da plaćam šminku, pozlaćena slova, itd. A ovce ionako služe za šišanje.Mundorf opet jeste dobar, ali je (bar ranije, sada ne znam) bio papreno skup. I malo po malo, dođoh do Fisher & Tausche - e, od njih sam dobio sve što i od Mundorf-a, možda 1 ili 2% manje, ali za kudikamo manje pare. I što je za mene jako važno, NIKADA me nisu izdali, strahovito su konzistentni, 10 godina kasnije isti model je u dlaku kao i onaj raniji. Došlo je dotle da sada držim zalihu njihovih elektrolita kod kuće, da se ne bih zezao svaki čas. Uzgred, deklarisani "shelf life" za njih je 9 godina, a ja ih ionako uvek prvo propisno formiram na test stolu pre ugradnje.Uzgred, bez obzira na "custom" crnu košuljicu sa zlatnim slovima, njih kao standard koristi i Milan Karan.

Veoma je bitno naglasiti i shvatiti da ono što čujemo kada ih kupimo (te vintage uređaje) je samo mali deo onoga što oni stvarno mogu. Tek nakon osvežavanja i sređivanja dobijamo sve što oni mogu.Zapanjujuće veliki broj ljudi to niti zna, niti shvata, a bogami ni ne prihvata. Objektivno, to jeste trošak, ja sam recio platio € 22 svaki Vishay/BC Components elektrolit od 22.000 uF/63V za svaki od mojih braće Marantz modela, ukupno 6 komada, a ni oni manji nisu bili jeftini, ne zato što su skupi po komadu, nego zato što ih ima podosta. Doduše, ja sam hteo taze nemačke Fisher &Tausche elektrolite, pa su uvezeni za mene (Vremeplov, Mikro Princ), što normalno uvek košta, ali mislim da se to i te kako isplatilo.Kada sam iz braće Marantz izvadio i premerio elektrolite, oni od 15.000 uF nisu imali više od 7.200 uF, što je još i dobro ako se uzme u obzir da pečat unutar kutije kaže "24 March, 1978", dakle 33 godine. Ovi sadašnji dopiru do bukvalno 1 mm ispod poklopca kutije, mnogo tesno, ali nije moglo drugačije.Ali, ako je čovek ljubitelj, nema tih para koje će mu smetati kada završi i uključi ih onak spremne. Možda je problem i u tome što mnogu kupuju vintage sprave jer su sada u modi, i ne shvatajući šta bi još sve trebali da urade da bi to bilo TO. Pa kada ih poslušaju onao jadne i ispošćene, zapitaju se o čemu je cela frka oko vintage.Uostalom, neka kaže Sale Sax, on je tako ovlaš osvežio jedan Superscope receiver iz onih dana, pa mi se javio da kaže da mu je tek onda postalo stvarno jasno zašto su ti uređaji tako cenjeni i dan danas.

Ma kolega, samo ti njega lepo osveži (zameni sve elektrolite), možeš ga i malo "tjunovati" (ako ima elektrolite od recimo 10.000uF, i ako ima dovoljno prostora, možeš slobodno staviti elektrolite od 15.000uF istog napona - garantovano će raditi bolje, ali nemoj preterivati da ne preopteretiš ispravljačke diode), eventualno ako ima potrebe zameniti par kritičnih otpornika metaloslojnim od 1%, i podesi prema servisnim upustvima, sedi i uživaj.Ako se tvoje slušanje vrti oko normalnih kućnih nivoa, pa i malo više, sasvim lepo će on to odraditi.To samo mi frikovi uvek sve posmatramo sa ekstremnog kraja, kao da će trajno raditi isključivo na maksimumu snage, mada, iako to jeste ekstreman pristup, ujedno garantuje dimenzionisanje svega tako da ih posle stvarno ništa ne može zbuniti. Pa ni pomenute dve kutije, Yamaha NS-1000 i AR 3a Improved, koje su poznate i kao ubice pojačavača, jer em im impedansa pada i ispod 3 Oma, em imaju stvarno kriminalne fazne pomere od -60 stepeni, što kada preračunaš znači dvostruko veću struju, za pojačavač znači da vidi radnu impedansu ekvivalentnu 1,5 Oma. Pa čak i tako, kod drugara je AR 3a Improved u sobnim uslovima sasvim lepo terao jedan reVox A78 integralac, sa nominalno 2x40W u 8 Oma, nekoliko godina za redom.

Na primer, 4 Oma sa faznim obrtom od -60 stepeni? (Yamaha NS-1000, AR3a Improved)"Bez napora"?

Uostalom, i na specifikaciji koju si sam priložio, jasno su navedene dinamičke snage u niske impedanse.

Ako smem da pitam, zašto toliko insistiraš na mogućnosti pogona 4 Oma, jesu li tvoje kutije takve?Japanski pojačavači u principu imaju problem sa svime ispod 8 Oma. Kako i zašto je stvar pomalo tehnike a ponajviše cene, ali samo koliko da znaš, stariji brat tvog pojačavača, model AX-701, pozadi ima mali preklopnik za 6...8 i 4 Oma. Ovo je već malo lakše, ali je i dalje ozbiljan kompromis iz 100% ekonomskih razloga. Znaju oni jako dobro kako se to radi, ali to košta - ne može više samo jedan par, nego moraju dva, a ponekada i tri para izlaznih tranzistora, koji su em skupi, em ih valja uparivati, što opet košta, pa ti trebaju veći elektroliti, pa ti treba veći i efektivno jači trafo, itd, i na kraju ili za divne, svetle LEDiće napred ne ostane ništa, ili cena ode oho-ho nagore.Model 701 ima dva smešna elektrolita od po 10.000 uF kapaciteta; poređenja radi, Harman/Kardon 6550, koji nema 2x100W/8 Oma kao Sansui, nego pola toga, 2x50W/8 Oma, ima dva elektrolita od po 15.000 uF. I ima tačno 1 (jedan) LED na prednjoj ploči, onaj za uključeno i isključeno, a Samzuji ih ima 12.Međutim, cela ova priča se odnosi na uslove nominalne izlazne snage, u kom slučaju bi svaki DOBAR pojačavač morao da sa prepolovljenom radnom imedanson duplira nominalnu snagu, dakle 100W/8 Oma bi trebao idealno da bude 200W/4 Oma. U praksi, mi svi provodimo bar 90% vremena slušajući efektivne snage manje od 1W, pa tako i ti. Uzmimo da najjači tranzijenti na nekom izuzetno dobro produciranom CD, reprodukovani preko nekog super CD plejera budu i celih 20 W/8 Oma - to bi idealno trebalo da bude 40W/4 Oma, a to, budi sasvim siguran, će taj tvoj model odraditi bez po' muke. Na prve probleme će naleteti tek iznad 80W/4 Oma, vrednost koju i ako dostigneš u praksi, nećeš dugo uživati u njoj, jer će ti uleteti četa policije, vojske, i rečne mornarice, neko će ih sve već uspaničeno zvati, jer takve snage se čuju po celom kvartu. Sem ukoliko nemaš neki britanski zvučnik od pre 30+ godina, pa mu (ne)efikasnost recimo 82 dB/1W/1m.Ono što BI bilo pametno da uradiš jeste da ga osvežiš. To je model star oko 25 godina i njegovi elektroliti više nisu ono što treba da budu, pa bi mu zamena dobro došla, i iskreno, tek tada bi ga STVARNO čuo, jer bi on tek tada mogao da stvarno da sve od sebe. Ovo ti govorim na osnovu godina iskustva sa takvim uređajima, imam ih punu kuću, maltene sam postao kolekcionar.

Beše to davno, davno ...

Robi, ako postoji "srpski san", onda je to da "zeznemo sistem", da mi za €100 dobijemo ono što ceo ostali svet plaća € 1.000. Da dokažemo i pokažemo kako smo mi pametniji od svih drugih, i mi ćemo propasti dokazujući tu nemoguću tezu. A kada bismo pola tog vremena koje utrošimo na dokazivanje da se litar vode ipak može spakovati u pola litarsku čašu potrošili na konkretan rad, zaradili bismo bar pet puta više. Zato u mom CV-u nemam ni jedan, jedini minut proveden u radu za bilo koju firmu u stalnom radnom odnosu, privatnik po duši od 1976. godine.što reče moj kolega Voja Žanetić, mi Srbi smo nacija hausmajstora - svi od svega znaju pomalo, ali kada dogori do nokata i mora da se ODRADI, onda kupujemo tuđu licencu i plaćamo strane eksperte, od kojih su bar polovina još veći foliranti od nas samih.Biti profesionalac nije moguće bez odgovarajućih alata - ko ne veruje, neka dokaže da to nije tačno. Današnji profesionalci nužno koriste računare jer im olakšavaju život i čine ih konkurentnim, što će teško biti moguće sa nekim nabudženim sistemom koji radi van granica tolerancija u normalnom radu, pa kada ga čovek malo jače pritisne, on uredno pukne. Umesto da se zadovoljimo time što koristimo obijene verzije programa, što je de fakto krađa svuda a kod nas najveća vrlina ("ha, zeznuo sam sistem!"), na šta smo naterani našom nemaštinom, pa da bar ne štedimo na platformama, jok, mi i tu nađemo da se igramo. Ja trenutno imam samo dva programa koji nisu legalno kupljeni, a to su Adobe Photoshop (neka starija verzija, meni dovoljna, ali objektivno obijena) i Multisim 10.2 Pro, koji košta lepih € 9.900. Sve ostalo je kupljeno i plaćeno, od Windows-a, do Word-a, pa čak i Total Commander ( bez koga ja prvi ne mogu, a nemam obraza da se cigančim za $20 jednom u životu za samodograđujući program). Zašto ih plaćam? Odgovoriću nevaspitano kontra pitanjem - znate li sa koliko međunarodnih konkursa je Energoprojekt morao da se povuće zbog piratiranog AutoCAD-a? Dok na kraju nisu shvatili i uredno ga platili.Svuda u svetu, oprema/alat se smatraju normalnim i očekivanim troškom poslovanja, samo kod nas se to smatra luksuzom. Cela ova diskusija nije pošla smerom kojim je trebala da pođe, da se diskutuje o učincima, o stabilnosti i pouzdanosti sistema, nego je odmak postala srbijada, sve o tome kako da "zezneš sistem".Ja mogu da razumem da mi neko kaže da je kupio UPS koji drži sistem 15 minuta a ne 150 minuta, dovoljno da čovek lepo zatvori sve i spusti sistem, ali priča o overclocking-u je žvaka posvećenih igrača igrica, uskoro će ti se savetovati da uzmeš i mnogo jaču video kartu, pazi, u HD bez najmanje 200 fps ništa nisi uradio, i da ima TV koji hvata sve stanice sem železničke.Da sam ja na tvom mestu (a bio sam dosta puta u životu), ja bih svoj sistem gradio postepeno ako nemam love da sve odmah tresnem na sto. Prvo bih se debelo zaniteresovao za izvor napajanja, a odmah da ti kažem, bar 99% onoga što se nudi danas je čisto đubre. Otvori ih i pogledaj sam ako ti se plače jače nego sa indijskim i turskim serijama. Nekada su filterski elektroliti standardno imali po 330 uF, danas pevaš od sreće kada naiđeš na 150 uF, jer su već krenuli i sa 100 uF. TU uloži pare i zamenu taj jad i bedu sa nekim ozbiljnim elektrolitima od 330 uF, rezultat ćeš ODMAH videti na monitoru, ma koji da imaš - jasnije, čistije. Još ako, ne daj Bože, onaj smešni plastični ventilatorčić kapaciteta 34...37 m3/h zameniš metalnim Papstom (€ 65+) kapaciteta 57 m3/h, onda si stvarno uradio posao - njemu treba skoro 5 minuta da prestane da se vrti kada isključiš struju. Isto važi i za onaj centralni ventilator, koji vuče vazduh iz kućišta.Ako ti za tvoj audio pojačavač treba hladnjak od 0.9, a ti uzmeš onaj od 0.6 "da budeš bezbedan" (logika koji podržavam), zašto se onda drugačije ponašaš prema onome što treba da ti omogući da uopšte razmišljaš o onom pojačavaču?Da ne nabrajam dalje, jasno ti je - u audiu, svi se kunu kako SVE radi i kako se SVE čuje, ali začudo, to pravilo izgleda važi samo za audio, a drugde samo gledaš da što manje košta, pa kako bude. Pa kada krene da pada, tešiš se da ga bar nisi skupo platio. A vremena i truda valjda imaš beskrajno mnogo, ne znaš šta ćeš sa njima.TO je tvoja odluka koju treba da doneseš, hoćeš li brzo i kuso, ili sporije i skuplje, ali zato pouzdano. Svaka čast svima ovde, ali koliko sam ja imao prilike da zaključim iz poruka, nema ih mnogo ovde koji žive od svog računara. A meni su računari omogućili da zaradim bar 90% svega što danas imam, pa ih zato valjda više poštujem (iako ih ne obožavam, odavno sam to prestao da radim, još od 1973. godine kada sam išao u ŽTP sa gomilom bušenih kartica da razemenjujem studente). Poštuj svoj alat nasušni i dobro će te služiti.

Mene nije mrezlo da malo merim, pa sam tako saznao da ako stavim filter napona (moj, naravno) na ulaz, grejanje je oko 10% manje. Možda to ne deluje bog zna kako impresivno, ali to može da bude ona razlika između pucanja i preživljavanja, posebno sa overclock-ovanim procesorima koji i dalje imaju originalni hladnjak.

A ti to znaš kako?