dvv

Čisto diskutativno:Pogledao sam onaj materijal za ICE module i nešto mi tu nije jasno. Kako sam ja razumeo, on nominlanu snagu razvija samo u kraćim intervalima, jer kao kontinuelnu snagu na drugom mestu navode tačno polovinu od nominalne, tj 55W, a nominalno daje 100W/8 odnosno 200W/4 Oma.Realno gledano, i to je dosta, koliko ljudi poznajete koji sede u sobi i slušaju sinusne talase pri puoj nominalnoj snazi? Ipak, ne dopada mi se to, možda sam ja "stara škola", ali i dalje verujem da se kao nominalna deklariše ona trajna snaga koji pojačavač može da isporuči u trajnom sinusnom obliku, bar dok ja ne preseče kolo za zaštitu od pregrevanja.Drugo, ponašanje pojačavača u smislu izobličenja čak i pri višim srednjim tonovima (cca 6,2 kHz) teško da bi se moglo opisati kao dobro, a kamo li izuzetno. To se poklapa i sa mojim, priznajem skromnim, iskustvima sa ovakvim pojačavačima, basovi sjajni, srednji solidno, ali na visokima to nije to, jednostavno ne mogu da drže korak sa klasičnim, manje efikasnim i sigurno skupljim analognim modelima.I treće, fazno ponašanje na visokim učestanostima (10-20 kHz) je, koliko ja vidim, dosta loše u smislu faznog ponašanja. Pretpostavljam da je to bar donekle neizbežno zbog potrebe da se isfiltrira visokofrekventni spektar, jer ovo je ipak switch-er, ali to mi se uopšte ne dopada. Znam kakva mi je razlika u zvuku bila kada sam odbacio klasične DAC-ove ugrađene u CD čitače (u mom slučaju Yamaha CDX 993) i zamenio ih Real Time DAC-om, sa 8 paralelnih DAC-ova, bez oversampling-a i bez digitalnih "brick wall" filtera - nešto sasvim drugo, samo blago liči na originalnu postavu, inače u svakom pogledu daleko, daleko bolje, a suštinski, sve se svodi na eliminiaciju faznih pomera izazvanih digitalnim filterima.No, teorija je teorija, a praksa ume da bude i drugačija, pa jedva čekam da čujem tvoje utiske sa živim modelom.

Hvala Zoki.

Dobro, Zoki, to nije ništa novo, koliko para, toliko i muzike. Najzad, nije ništa bitno drugačije ni sa analognim kolima, ako hoćeš velike struje ma izlazu, izvoli potroši dosta para za napajanje i za izlazni stepen. Hoćeš impulsne snage od 600+ W u 2 Oma, izvoli platiti bar tri para ozbiljnih izlaznih tranzistora po kanalu, ta struja mora odnekuda da dođe.Naravno, cela ova priča je "najgori slučaj", ali ja imam mentalitet malog skauta koji hoće da uvek bude spreman i za najgore. Jeste da višak košta, ali ako ga ima, glava ne boli, gadno je kada zatreba a njega nema.Imaš li neki link za neke modele kojisu tebe zanimali?

Šule, problem je u tome što ovde ne važe cene spolja. Plus, nedostaje ti najbitniji deo paketa. I najzad, to je jedan specifičan uređaj, koji je POTREBAN jako malom broju ljudi. Dakle, dobićeš onoliko koliko je naše tržište spremno da to plati, a to nije mnogo. Ako izvučeš €200 za njega, ja ću se jako začuditi. Ne bih da baksuziram, ali kada pogledaš šta se sve vrti po oglčasima u tom cenovnom rangu, pa se vrti li vrti, nikako da se proda, teško je biti optimista.

Pitanje za Zorana i Skrstića:Pošto ste se vas dvojica vidim već dobro zainteresovali za sve to, može li mi neko reći na šta liče strujni kapaciteti tih pojačavača? Naravno da će lepo raditi u 8 Oma, verovatno i u 4 Oma, ali šta se dešava sa tranzijentima u recimo 2 Oma?Pitam jer sam duboko ubeđen da je jedan od pretpostavki sine qua non dobrog zvuka što je moguće viši stepen neosetljivosti na radno opterećenje. Niko živi ne zna na šta sve mogu naleteti pojačavači, od veoma laganih opterećenje (kao što su na primer moje kutije) do apsolutno kriminalnh opterećenja, kao recimo Apogee. Ne znam, pa pitam.Sa 60.000 uF filtracije po kanalu, kako je Zoki predvideo, to bi moralo da radi (impulsno) čak i u 1 Om, dakle stepen tolerncije bi trebao da bude izuzetno veliki. Ali, jedno je teorija, a drugo praksa, praksa ume da bude bitno drugačija od teorije.

Bogami, i mene. Ne toliko sami čipovi, koliko činjenica da si odvojio toliko kapaciteta za njih. Ne znam zašto, ali ljudi izgleda misle da su oni (pojačavači) toliko efikasni da im ne treba mnogo filtracije. Ja opet mislim da im treba isto, ako ne i više, od klasičnih kola, pa me baš zanima kakvi će ti biti ustisci. Srećom, uvek možeš da probaš prvo sa dva, pa sa četiri, pa sa svih šest.

Oko delova, ta se stituacija JAKO promenila u poslednjih godinu-dve. Sada ima firmi kod nas koje mogu dovući maltene šta god hoćete.Pre neki dan mi je atigao paket sa 2SC2240/2SA970 niskošumnim tranzistorima i 2SC3503/2SA1381 tranzistorima srednje snage. Ovi drugi su koštali ispod 160 dinara komad, što je, za njihove osobine, jako povoljna cena. Pre dve godine, to su bile misaone imenice, sada - nema problema.To je dobro, jer nam jako širi mogućnosti izbora sa inače jako kvalitetnim delovima. Otvara čak i neke potpuno nove mogućnosti.Naravno, uvek ostaje pitanje koliko su to originalni delovi, a koliko kineske kopije.

Sa ovoga ni teorijski ne možeš dobiti 100W sem u 2 Oma. Ako uzmemo da je napajanje idealno "čvrsto", tj. da prilikom naprezanja nema pada napona, maksimum kome se možeš nadati pred kliping je tu negde oko +/- 22V, odnosno oko 30/60W u 8/4 Oma. Volim kako se ljudi razbacuju vatima kao da su džabe.Ostalo što ti je ponuđeno je, po mome mišljenju, divna tehnika, ali zaključno sa 1975. godinom.Imao sam, u drugoj verziji, jedan od onih pojačavača od Rod Eliot-a (projekat 3) i za njega isto važi - topao (i pretopao) zvuk, dosta lenj i veoma, veoam tehnički prevaziđen, mada je tačno da je lak za pravljenje i da je dosta stabilan. Poklonio sam ga drugaru.Dosta bi pomoglo i ako bi nam rekao koji nivo kvaliteta ciljaš, na primer, lako za pravljenje pa samo neka radi, ili te zanima nešto stvarno ozbiljno, ali i skuplje.

Jes' vala, ali priznaj, bilo je sjajno. Bar si imao vremena da propisno "sažvaćeš" literaturu.

Iskopao sam odnekud šemu Carver PM600 pojačavača snage, koji takođe koristi magnetno napajanje, i o kome unutra ima dosta priče. Ako je neko zainteresovan, rado ću mu ga poslati.

Okibokis, i sam vidiš, to je otprilike to, bar koliko se zna, a izgleda da se ne zna baš sve.

POTPUNO se slažem, ja ga držim trajno uključenog za nekoliko ljudi ovde, možda je vreme da dodam još ponekoga.Toliko o tome, neću više da učestvujem u zagađivanju ove teme. Kome se ne sviđa, neka ne čita.

Moguće, bog će ga znati, sve te stvari se drže u nekoj strogoj tajnosti, pojma nemam zašto.

Ne znam da li je to sve, ali je to isto ono što i ja imam, mada iz drugog izvora.

JEDINI problem tu je što je malo ko shvatio šta sam ja u stvari rekao, odnosno hteo da kažem. Čisto kao primer, zamereno mi je što sam rekao da je admin foruma serviser. U vezi sa tim, dve stvari: 1, Napolju, za razliku od ovoga ovde, majstor je cenjena profesija i reći za nekoga da je majstror-serviser je dalko više pohvala nego kuđenje, kao ovde, i 2. Po prirodi svoga posla, serviser neminovno dolazi u kontakt sa jako mnogo različitih uređaja, raznih nivoa kvaliteta i cene. Prema tome, on ima iskustvo koje niko ko se ne bavi tim poslom neće moći da postigne. Ne znam kako se to ovde shvata, ali za mene to je mnogo više realan opis, pa ako hoćete i neka pohvala, a nikako nije osuda, kuđenje ili bilo šta negativno. Srećom, pouzdano znam da je to baš tako i shvaćeno od većine ćlanstva tamo. Ja admina inače nikada nisam ni video, niti sam ikada imao ikakva posla sa njim, pa prema tome ne mgu imati bilo kakvo kvalitativno mišljenje o njemu. Nemam osnov za bilo kakvo mišljenje. Oko stepena znanja je već neka druga priča, ali ne bih o tome počinjao priču, jer ionako neće uroditi bilo kakvim plodom. I ne pada mi na pamet da se ikome izvinjavam, jer ne smatram da za to postoji ijedan razlog. I ma koliko Banat insistirao na tome, to se neće desiti. Uzgred, zaista ne vidim bilo kakvu vezu između ove teme i ličnog mišljenja bilo koga koje nema veze sa ovom temom. Ako on ima neki problem samnom, a po svemu sudeći ima, evo, ja ga pozivam na kaficu da mi u lice kaže o čemu se radi, pa da vidimo. Predlažem sad svima da ovaj Off Topic presele na privatnu razinu. Smatram da si vješt sa riječima, ali ono što je rečeno je rečeno i daljne vratolomije oko semantičkih razlika neće to promijeniti. Dobro došao si kao član foruma sa istim pravima i obavezama dok god svojim riječima na OVOM forumu ne dovedeš u pitanje svoja prava. Isto vrijedi i za mene i za sve ostale sudionike...osim za Zena. Njemu ne možemo ništa.

Koliko znam, James je došao u tu firmu u samom njenom nastajanju, negde 1971. ili 1972. godine, kada je napustio Dynaco. U to vreme, Morris Chesnut (suvlasnik firme SAE) je još bio mlad i zelen iza ušiju, a James već za pojasom imao dva ili tri Dynaco modela.Lično ga pamtim sa jako lepim sećanjima. Nikada se nismo lično upozmali. ali ja izuzetno poštujem ljude koji su spremni da podele svoje znanje sa drugima, makar i telegrafski (zameni R2 na 4k7, zameni diode na 1N914, itd), nema zašto i kako, on ti kaže, a ti izvoli razmisli zašto. Melem za mene, jedina stvar koji volim još više od audia je da učim nešto novo. Dva ili tri puta mi je trebalo dosta vremena da prokljuvim zašto neka izmena, ali na kraju, ukapirao sam. Brate, nisam ni ja tako glup kao što se hvalim. Otišao je odatle negde 1977. ili 1978. godine, i osnovao Sumo. U međuvremenu je napravio model Ampzilla, koji se tada prodavao i u kit formi, što je ukinuto sa drugom generacijom, odnosno sa osnivanjem firme GAS (Great American Sound, ali kolikvijalno se koristi i za prdež - smisao za humor mu je oduvek bila jaka strana). Sebe je inače nazivao "Audio pimp" (Audio makro), zbog lila i roze odela i velikog belog Stetson šešira. Inače, za model X25 ja imam šemu, pa ako ti treba, javi se.

Okibokis, lepa sprava, deo istorije.Obično se kaže da je Mark Levinsom lansirao High End. ali to nije tako, to što ti imaš je pravi početak High End-a. Taj model je, ako se dobro sećam, još uvek potpisivao tadašnji šef razvoja te firme, pokojni James Bongiorno, čovek koji je izmislio tušta i tma stvari koje se danas smatraju normalnim (potpuna komplementarnost, DC servo, itd). Ako je ikada postojao neko ko je više znao o pojačavačima snage od njega, ja nisam čuo za njega, a o tome baš pažljivo čitam.Loša vest je to što je ta sprava stara sada preko 35 godina, i da bi radio kako može i ume, MORA se osvežiti. To će lepo da košta, radni naponi su visoki, koliko se sećam +/-85V, što znači da će ti trebati elektroliti sa radnim naponom od 100V - a oni su papreno skupi i teško se nalaze u vrednostima većim od 4.700 uF ili eventuano 6.800 uF. Ne znam koliki su ti, ali meni onako sa slike liče na bar 15.000 uF, ako ne i celih 22.000 uF. Ne verujem da se iole neki kvalitet može naći za ispod €80 ako imaš sreće, ili više ako nemaš.A upravo oni su ti ključni faktor ograničenja performsni - 40 V/uS je relativno malo za tu snagu, ali je jako pošteno deklarisano, jer to je stvarna brzina koja je moguća sa elektrolitima, to je otprilike njihova brzina iz onog doba. Što znači da sa starim elektrolitima, ti nemaš tu brzinu već bog zna šta, ali sigurno manje.Druga stvar koju ćeš čuti je zvuk koji je manje jasan i lošije definisan nego što bi mogao da bude. Opet, elektroliti. Tu si se nažalost uhvatio u jako skupo kolo.Sa plus strane, potpisujem ti da bi danas taj kvalitet i rada i zvuka mogao da dobiješ za sigurno ne manje od €10k. Jednostavno, tada se tako radilo, a danas su svi puni plastike i jeftinih kineskih delova. I onda se pitamo zašto ne sviraju bog zna kako.Taj pojačavač zaslužuje odgovarajuće dobar preamp. NAD, Rotel i to društvo nema ništa u toj klasi, njih zaboravi, na prvo slušanje i može, ali vrlo brzo shvatiš da u ulaznom signalu ima mnogo više za šta oni nisu sposobni. Prvi uređaj koji mi pada na pamet na tom nivou kvaliteta bi bio Luxman C-03. Nije baš čest jer je i nov bio dosta skup, ali kada se naleti (kao što sam ja naleteo na njega na KP) košta €250-300, zavisi od stanja u kome je. Eventualno neki malo noviji ADCOM, i on tako nekako košta, i naravno PS Audio 4.5 od starijih, ili 6.0 od novijih, oni se još nekako i nađu.Samo, molim te, nemoj da bude dala baba dinar da uđe u kolo, a sada bi dala deset da izađe. Upao si, izgleda nesveso, u pravi, pravcati izvorni High End, veruj mi, imao sam SAE komponente (ne taj model, manje), znam o čemu pričam. Jedina stvar koja je kod njih bila sumnjiva su predpojačavači, pre svega zbog loših kliznih potova i ne baš sjajnih preklopnika, ali pojačači snage su im san snova.Oko Slew Rate specifikacije. Ona označva sposbnost pojačavača da na izlazu prati promene na ulazu. Tokom 70ih godina, to je bio prilično veliki problem, ali se vrmenom shvatilo da iako mali Slew Rate (naški: gradijent promene) dovodi do TIM (tranzijentna intermodulacija) izobličenja, ako pojačavač zadovoljava brzinu od 0,5 V/uS, to više neće biti problem. Nominalna specifikacija od 300W znači da je njegov vršni izlazni napon 69,28 V. Kada to podeliš sa 2, dobijaš minimalni Slew Rate od (69,38 : 2) 34,6 V/uS. Prema tome, ti tu nemaš problema i slobodno to zaboravi jer je ključni zahtev ispunjen, ti ne baš knap, ima i neku rezervu koja mu sigurno neće smetati.Bez uvrede, ali nije to za bilo koga i svakog majstora da čačka po njemu, za to ti treba neko ko se time (restauracijom) profesionalno bavi. Mogu da ti predložim nekoga, ali ako to hoćeš, pusti mi e-mail, pa ću ti reći.Zaboravih ...Jedini podatak koji ti govori nešto zvuku je vreme uspona i smirenja (rise and fall time). Kada neki signal nestane, mi ne želimo da se naši pojačavači smiruju narednih nekoliko sekundi, jer tokom tog smirivanja, bukvalno pojedu prostorne informacije. To je strašno važan faktor iz dva razloga: Vreme smirenja od 2,5 uS je IZUZETNO dobro za ovako jak pojačavač i malo koji može da se juri sa njim i dan-danas (sem ponekih, recimo Spectral), i drugo zato što su mu vreme uspona i vreme smirenja isti. To je IDEALNA situacija pune simetrije, koja meni govori da je stvarno interno vreme još kraće, ali da je namerno malo produženo nekim ulaznim filterom postavljenim tako da pojačavač čini manje osetljivim na ultrasonične smetnje, kao recimo radio talase, pa neće biti onog "pojačavač snage mi hvata sve stanice sem železničke".Vrlo direktno - ja bih ga kupio samo na tu jednu specifikaciju i zbog onoga što ona meni govori.

Koliko sam ja shvatio, i to posredno prateći neke druge, to "magnetic" se odnosilo na napajanje i neku "fintu" koju je Carber tu ugradio.Naime, ranih 80ih godina, japanske firme Benytone (koji je mahom OEM firma, inače je pravila za Carver-a gotovo sve) i Yamaha su licencirali patente za to od Carver corp. Prve serije Yamahe (recimo model 960) su to i koristile, ali se brzo ispostavilo da u nekim nedefinisam detaljima nisu pratile patente, pa je saradanja prekinuta. Te podatke sam našao na Vintage Knob.Yamaha se potom vratila na klasična napajanja, a ni Benytone se nije dugo zadržao. Najzad je i sam Bob Carver odustao od toga, mada je u Sunfire pojačavaču prvobitno nudio neku poboljašanu verziju originanog magnetnog napajanja, ali su kasnije serije takođe imale klasična napajanja.Zanimljivo je da se po svemu sudeći niko drugi nije zanimao za to, bar koliko se javno zna. Negde, nekada davno, sam pročitao komentar da je to napajanje "rešenje koje traži problem".

Stein ti jeste rekao osnovu, ali ne i neke detalje. Na primer, imaš pojačavač snage koji na ulazu koristi integrisani operacioni pojačavač (op amp), a sve ostalo su pojedinačni tranzistori. I on se vika diskretnim, iako je tehnički hibrid pre nego diskretan.Zatim zavisi kako posmatraš periferna kola, ona "sa strane" koja možda tako ne izgledaju, ali i te kako utiču na zvuk, iako posredno. Na primer, DC servo, koji drži radnu tačku i eliminiše kondenzatore iz putanje signala - ja u životu nisam video diskretan servo, uvek je to neki op amp sa FET ulazima. Iako na putu od ulaza do izlaza signal ne prolazi kroz ovo kolo, deo signala za povratnu spregu i te kako prolazi. Omane li se tu, imaćemo preveliku i potencijalno destruktivno veliku jednosmernu komponentu na izlazu.Zatim zaštita od prevelikih struja - često je i to op amp, istina specifičan i samo tome namenjen. Ili LED, pa čak i klasični diskretni (sa cajgerom) pokazivači izlaznog napona - obavzno negde oko sebe imaju integrisana kola.Poenta je, sem jako pojednostavljenih šema, gotovo svi danas koriste integrisana kola, pa bi se tehnički najveći broj uređaja mogao nazvati hibridnim, ali mi kažemo da su diskretni i kada je samo osnovno kolo od diskretnih delova.

Naravno da ne, ali ko ima lampaša male snage, na žalost mora jako da obrati pažnju na efikasnost kutija da ne bi dobio komprimovan zvuk. Loše je i to što veoma efikasnih kutija, recimo 95+ dB/2,83V/1m, ima malo, a ono što ima obično košta papreno. Najzad, veoma efikasno ne znači automatski i veoma dobro, i tu ima i ovakvih i onakvih.

Pa i nije baš samo tako. Može pojačavač lepo da radi normalno, ali ako mu zafali snage, sabiće zvuk bas bubnja na nivo šerpice sa sve malim izobličenjima. Neće možda otvoreno izobličavati, ali se komprimovati zvuk. Samim time, menjaće original, pa uz svu slatkorečivost, to neće zvučati verno.Tvoj komentar isuviše relativizuje realne razlike između ovog i onog pojačavača. Muzika nije sinusni talas, one je bezbroj sinusnih talasa u paraleli, od kojih svaki ima svoju dinamiku.Šta uopšte znači ugoditi? Stvarno dobar pojačavač bi trebalo da se uopšte ne zanima šta tera, njemu svaki realan zvučnik treba da jedno te isto. I kod STVARNO dobrih, to uglavnom i jeste tako. Jedini problem je što ti stvarno dobri i koštaju stvarno dobro, pa se olako otpisuju sa ovom ili onom racionalizacijom koja nema uporišta u stvarnosti.

Jedino što je po meni smisleno jeste da se postojeće kolo malo više nagne ka klasi A povećanjem struje mirovanja. U nekim elementima, ono je već sada kriminalno podecnjeno. Kao prvo, trafo je premalog kapaciteta da bih poverovao čak i osnovnim navodima specifikacije - računaj i sam. Za nominalnu snagu od 2x260W/4 Oma, trafo bi morao da ima nominlnu izlaznu snagu šlus najmanje 20% rezerve, dakle (2x160)1.2 = 384, a i to je baš knap.Drugo, taj trafo je namotan tako da na sekundarima, iza ispravljača, ima napone od najmanje +/- izlazni napon plus padovi napona na tranzistorima plus pad napona pri maks opterećenju. Po dklaraciji, on ima 170W/8 Oma u impuslu, dakle najmanje 53,7V, plust recimo 3V pada napona, dakle najmanje +/-60V. To je previše za bilo kakvu realnu klasu A, sem ukoliko ne planiraš da dodaš oko 20 parova 250W tranzistora - po kanalu.Ne razumem kako je takva snaga ikako moguća sa trafoom deklarisanim kao 2 x 30V, što iza ispravljača daje oko +/- 42 V. Sa svega tri tranzistora na putu signala, i odgovarajućim padom napona na njima od 2 V, TEORIJSKA izlazna snaga u špicu je 100W/8 Oma. To ne kažem ja, to kaže Omov zakon.O doslovno kvadratnim metrima hladnjaka da to ohladiš ne bih nešto posebno.I na kraju, ostaje ti samo da ga malo više nagneš ka klasi A podešavanjem struje mirovanja. Da li će hladnjaci to izdržati ne znam, lično ne verujem, ali uvek možeš posle ponovo da vratiš na staro.

Bolje samo sativit natpis: Good for piccollo only.No, šalu na stranu, Stein, nije sve tako crno kako možda ispada iz mog dopisa.Praktično gledano, nominalnih 100W/8 Oma bi trebalo da bude dovoljno za svako kućno slušanje sa kutijama koje imaju efikasnost od 90 dB/2,83V/1m, mada bi bilo poželjno da pojačavač može u impulsima da izbaci recimo 140W/8 Oma, što je oko 21 dBW. Teorijski, to bi omogućilo maksimum od 111 dB/1 m. Najzad, veliki broj kutija ne dozvoljava toliku snagu, mada neki broj kutija, mahom od renomiranih proizvođača, dozvljava i mnogo veće špiceve.Što se cevnih pojačavača tiče, za njih je ranije bilo leka u obliku neverovatno efikasnih kutija koje su se ranije nudile od JBL, Altec Lansing, itd. Jedan Altec model, zaboravih oznaku, je imao nominalnu efikasnost od neverovatnih 108 dB/2.83V/1 m. Nedostatak ponude takvih kutija i jeste ono što današnju renesansu cevnih uređaja čini kontra revolucijom.Razmisli. Ako je toj kutiji trebao 1W da luduje po kući, sa onom tipičnom za danas, sa efikasnosti od 90 dB/2.83V/1m će za tu glasnost trebati ne 1W, nego negde oko 60W. Sa tim starim efikasnim kutijama, koje jesu bile deklarisane na relativno male snage od 50W, mogao si postići apsolutnu glasnost og nekih 125 dB SPL na 1m, što je već na nivou muzike uživo simfonijskog orkestra u sali kada sediš u trećem redu. E, to se zove dinamički realizam.

@AlexPitanje snage je jedno jako komplikovano pitanje. Koliko ti tačno treba snage ponajviše zavisi od efikasnosti i maksimalne snage tvojih zvučnika. Na primer, u odnosu na čestu efikasnost od 89 dB/1W/1m (ili pravilnije, 89 db/2,83V/8 Oma/1m), moje kutije, sa efkasnosti od 92 dB za istu galsnost traže polovinu one snage.Sa jedne strane, snaga nam jeste potrebna ne zato da bismo bili glasni, nego zato da razni instrumenti u nižim područijima (recimo od 500 Hz nadole) budu reprodukovani u RELATIVNO jednakom odnosu glasnosti kako je to nosaču zvuka. Treba shvatiti da se bar 80% ukupnopg efektivnog rada bilo kog pojačavača snage odvija upravo od 500 Hz nadole. Realne efektivne snage dakle delimično zavise i od programskog materijala - jedno je recimo gitarski trio u sobi, a taiko bubnjari su nešto sasvim drugo, kada njih bar četvorica počne da mlati one bubnjeve iz zaleta. Energija potrebna da se oni samo VERNO reprodukuju ja bar deset puta veća od one potrebne za gitarski trio.To je razlog zbog koga na primer ja ne volim cevne uređaje. Pored svih vrlina, na žalost imaju tu manu da je njihov dinamički opseg u kontekstu struje bedno mali. Dokazujući to, u sobi Sretenovića neke 2003 ili 2004 u Hajata tokom audio sajma, naterao sam ga da pusti numeru 8 sa prvog CD-a Blue Man Group ne nekim cevnim pojačavačima od nekih 10-ak W nominalno, koje je pokušavao da proda jednom vlasniku Krell amplifikacije. Pojačavač je to odradio, ali je bubanj prekčnika 2,2 METRA zazvučao keo da udara šerpicu a ne bubanj; ponavljanje istog ali na MacIntosh SS pojačavaču od nekih 100injak W je naravno dao sasvim drugačiji doživljaj. A nominalni zvučni pritisak je bio manje-više isti, ili bar jako sličan. I na kraju, čovek ne kupi cevnjaka.Iako većina nas provodi recimo 98% vremena pri PROSEČNOJ disipaciji od 0,5W, brzi i jaki tranzijenti mogu povući i do 20 ili 30 puta veću snagu, samo da bi održali traženi nivo zvučnog pritiska. A sve počinje od osnove, koliko je zvučna kutija efikasna.Dakle, nemoj se zavaravati logikom da slušaš u kući pri malim snagama, svi mi to radimo, ali je pitanje šta biva kada naiđe neki bubnjarski stakato, koji naglo povuče obilje struje. Zato gledaj da ti pojačavač bude izlazne snage koju proizvođač kutija deklariše kao maksimalnu, +20% rezerve, da se pojačavač ne zagrcne na maksimumu.Ako misliš da nisam u pravu, probaj pa se uveri sam. Poslušaj neku muziku koju jako dobro poznaješ, naravno kod tebe, na tvom sistemu i u tvojoj sobi, prvo sa pojačavačem od recimo 2x10 ili 2x15W sa cevima, pa onda ponovi isto to sa nekim tranzistorcem od nominalno recimo 2x100W. Čućeš i sam, to jednostavno nije ista stvar. Pazi samo da oba budu poznati i cenjeni proizvodi, dakle relatvno slični po kvalitetu. Ako ikako možeš, gledaj da uporediš cevi sa recimo H/K Citation 22, ili starijim Marantz 170DC modelima, to su proverene sprave, a naravno gledaj da i cevni bude neki renomiraniji proizvod.

Stein, razumem čoveka, utoliko pre ako je taj trafo kvalitetan. Takvi se danas teško nalaze, a kada se i nađu, budu dobro skupi.Oko ponude onog Musical Fidelity integralca - on NE RADI u čistoj klasi A jer to ne izvodi po celom opsegu snage, on radi u tzv. klasi AAB, što znači da do otprilike polovine snage on radi u klasi A jer ima jako podignut nivo struje mirovanja, a drugu polovinu snage isporučuje i standardnoj klasi B. Realno, i ta prva polovina je dovoljno za neko normalno dnevno slušanje, ovo sam ubacio samo tačnosti podataka radi.Mene zanima da li je tvoj drugar eventualno razmišljao i tome da ili on premota sekundare, ili odnese nekome ko to radi? Po snazi, trafo je biser, a suštinski jedino ograničenje su mu mali naponi na sekudaru. Ako bi to podigao na, primera radi, 30...40V - 0 - 30...40V, dobio bi nešto između 42 i 56 Volti iza ispravljača, što mu otvara vrata i za dobro jake pojačavače. Uz odgovarajuće hladnjake, mogao bi da ima tu klasu AAB, sa recimo 10 ili 15W u čistoj klasi A, a ostalo kao rezervu za maltene bilo šta što bi moglo da naiđe, da ne može da ga zabrine.To bi mu bar omogućilo da potpuno iskoristi takav trafo.