dvv

Evo skeniranog originalnog teksta.

Izreka iz Švajcarskog časopisa Technisher Rundschau iz 1969. godine, koji mi se toliko dopao da sam ga do danas zapamtio:Razlika između teorije i prakseTeorija je kada svi znaju kako to treba da radi, a to ne radi, ili radi loše.Praksa je kada niko pojma nema kako i zašto, a to divno radi.

Koliko vidim, i šema koju je postovao Alex je niskoimpedansna, pa očekujem da ZZZ sada i njemu lepo objasni kako to ništa ne valja i kako je pitanje da li će uopšte raditi.Isto kao i ona BB šema, koja, koliko znam, radi u Pančevu i čini mi se Zrenjaninu.Inače, ZZZ, čitaš i previše špijunskih romana. Nazvao sam ono originalnim jer sam se kasnije bavio mišlju da je donekle modifikujem, nešto sam malo petljao sa njom, ali sam posle odustao jer gramofon nisam ni uključio već ravno 20 godina. Umesto toga, pokupovao sam CD izdanja mojih omiljenih LP ploča.

Zoki, čak i tako, spreman sam da se kladim da će sklop BOLJE zvučati sa dodatim tranzistorima za strujni izlaz.Imao sam sličan slučaj sudara teorije i prkase kada sam radio moje pojačavače za slušalice. Pošto su one jako efikasne, 1 mW daje bilo šta od 94 do 108 dB SPL, pri impedansama od 30 Oma i naviše. Kada izračunaš, ospadne da ti je struja od recimo 20 mA više nego dovoljna da ogluviš ako treba. I tu se ja odlučim da za svaki slučaj podesom struju mirovanja na 40 mA, da bidem siguran. Kaže mi prijatelj - stavi na više, teorijski nema značaja, ali će u praksi bolje svuirati. I ja ga, probe radi, podesim na 84 mA. I stvarno, protivno svoj teroiji i matematici, malo bolje svira, nije neko otkrovenje, ali taman toliko da se čuje tazlika.R, tako nekako ti je i ovde. Teorijski, nema osnova nadati se bilo čemu, ali u pralsi, ipak bolje radi taman toliko bolje da primetiš.

Impulse, ovaj put ne mogu da se složim oko op ampova.Prvo, konkretno pomenuti BB RIAA sam čuo do sada u najmanje 10 izvedbi, od kojih su možda dve imale op ampove po specifikaciji. Sve ostale su uredno imale ulazni OP 37, a na izlazu je bilo sve i svašta. I sve su zvučale sasvim solidno, mada one koje su koristile neki jako brz op amp na izlazu, tipa AD818AN ili tako nešto, jesu zvučale bolje. Drugi op amp radi konjski deo posla, pa nije ni čudo što mu odgovara brz op amp.Drugo, ne sećam se da sam kod standardnih uređaja koji su takođe koristili op ampove mogao da čujem tako jasno definisan zvuk. sem možda u par slučajeva.I treće, po meni, najveći problem sa op ampovima je izlazna struja. Pišu oni svašta po specifikacijama, ali do sada nisam čuo op ampove da bolje rade nego kada im se na izlaz doda par dosta standardnih bipolarnih tranzistora, kao što su recimo BC 639/640 ili MPSA 56/06. Nije realno očekivati od tako malih substrata da isporučuju iole veće struje, ali kada se od toga rasterete, onda rade, ili mogu raditi, čak veoma dobro.Još ako se čovek malo potrudi pa umeri delove pasivne mreže, može se postići RIAA kriva do tačnosti od +/- 0,2 dB, što je već High End teritorija.Najzad, usputna dobit ovog rešenja je nešto viši prag zasićenja, jer oba op ampa rade u linearnom režimu, kada su i najefikasniji.Uostalom, ako se dobro sećam, ima tome godinu-dve dana, neki ćlanovi ovog foruma ih i jesu napravili, sećam se jer sam im ja poslao op ampve za njih, pa neka oni kaži kakva su njihova mišljenja.

Najbolji koji sam ikada čuo za samoizvedbu. Dizajner je Dr Holger Hermann, koji radi za Burr-Brown u Nemačkoj, a dizajn se pojavio još davne 1990. godine. BBoriginal.pdf

Naravno da vremenom kondenzatoru gube svoje prvobitne osobine, a tačno koliko, ne zna se unapred, to jako zavisi od niza fakrora. Na primer, Elne na mojim Marantz-ima su sa nominalno 15.000 uF pale na 7.200/7.400 uF, a onaj dupli koncentrični od 2x12.000uF je pao na ispod 5.000 uF. U slučaju Citation 24 snagaša, pad je bio sa nomilanih 8.200 na 6.900 uF. Nema pravila, od slučaja do slučaja.Međutim, nije to samo po sebi toliko važno, bitnije je to što im vremenom raste izlazna impedansa, opet, nema pravila, kako koji, ali to svakako ne želimo. Pa samo ro toj osnovi treba ih menjati otprilike svakih 8-10 godina.Inače, tačno je da posle izvesnog vremena trafo može da počne da zuji ako je opterećen velikim elektrolitima koji prevazize njegove sposobnosti. Nije često, i ne mora biti drastično, ali brate, nervira. Eto ti razloga zašto se u High End uređaje trpaju trafoi od 2 i 3 kVA - njih nije baš lako teško opteretiti.

Tačno je da se u audio industriji prekomerno štedi, pre svega u "mehanici", a pre svega hladnjacima, trafoima i elektrolitima.Dodavanjem drugog para elektrolita, smanjićeš njihovu izlaznu impedansu pošto su paralelno povezani, povećaćeš njihov ukupni kapacitet, a kao rezultat imaćeš stabilnije napajanje i bitno uvećane strujen kapacitete. Pošto si po svemu sudeći ograničen snagom izlzanog stepena, nećeš dobiti više snage mereno u vatima, ali ćeš dobiti na kontroli zvučnih kutija, a posebno na kontroli baaa, i drajvera, i kvaliteta zvuka.Pitanje o ispravljaču je verovatno umesno, jer ako se štedelo, verovatno se štedelo i na ispravljačkim diodama. Sem toga, povećanje kapaciteta će dodatno opteretiti ispravljač, pa ne bi bilo loše da se i on malo pojača, KBPC serija ispravljača, koja koliko znam ne ide ispod 25A struje, ti neće štetiti, to je sigurno. To nisu neke ekstra brze diode, ali su zato idealno uparene, što nije nebitno. Samo ne zaboravi da premostiš sve tačke greca kondenzatorima od 10 nF (možda nije idealna vrednost, ali zato jako sigurna), koliko da malo smanjiš prekidački šum dioda i očistiš više registre. Predlažem Wima MKS kondenzatore, sa njima imam dobra iskustva.Najbitnije je da shvatiš da sa takvim zahvatima NEĆEŠ dobiti više snage u 8 Oma, ali ćeš dobti nešto vati u radu sa nižim impedansama, koje traže više struje za isti napon. Mada će ti glavni ograničavajući faktor i dalje ostati snaga tranzistora i njihovo hlađenje.

Da, to je teza koju i ja zastupam, i tamo, i ovde, i svuda. Starijim tzv. "medium fast" (jer si bili brži od najstarije serije a la 2n3055, a sporiji od novijih serija, a la 2SC3281) tranzistorima, kao što su Motorola MJ150XX i poslednji izdanak te generacije, MJ 21193/21194 i MJ21195/21196, otprilike možeš da naudiš samo oko ih spojiš u totalni kratak spoj, ili ako imaš baš dobar čekić. Maltene su neuništivi i strašno su pouzdani, a pošto su mahom postojali u metalnom TO-3 pakovanju (mada postoji i MJL, odnosno plastična verzija), bili su jači od današnjih i bilo ih je lakše hladiti, mada ponekada i tehnički komplikovanije. Naime, tokom godina sam naučio da je JEDINA prava stvar direktno ih zašrafiti za odgovarajući hladnjak, bez ikakvih prelaznih alu L profila - e, tada su drastično otporniji na efekte Secondary Breakdown-a. Jeste zezanje posle sa ožičavanjem, ali uz malo pažnje, i to se da istrpeti.Ni danas nisam bez nekog manjeg lagera istih, isuviše su dobri i korisni da bih sebi mogao da dozvolim da budem bez njih.Najzad, često se zaboravlja ili ne zna da su upravo MJ 211XX specifično razvijani upravo za audio namene, što se lako potvrdđuje prostim pregledom njihoog Data Sheet-a, koji pored ostalog sadrži i krivu izobličenja koja je ispod 0,6% bez ikakvih korekcija, takvi kakvi su. Ko misli da je to lako postići, neka nađe slične krive za današnje ultra brze tranzistore. O stabilnsti kada nalete na neko gadno opterećenje da ni ne govorim, po mome iskustvu to je najveća mana ovih savremenih, a posebno su Sanken tranzistori snage skloni oscilaciji.

Ma jestre, i ma šta Zen rekao, upravo Sony je u starijim serijama povezivao dva para serijski, a ne paralelno. To što je čovek rekao nam ne govori BILO ŠTA o tome kako je to rešeno unutar pojačavača.

Ja ne znam da li ih vezuje paralelno (a mislim da se baš to dešava) ili serijski. Ako je paralelno, onda dobija malo iznad 2 Oma, ako je serijski onda dobija Z1+Z2, odnosno 8+4=12 Oma. Pošto se radi o relativno osetljivim stvarima, više volim da mislim o goroj, paralelnoj, varijanti.

Van Reitz,Isto sam i ja rekao. Milsim da uglavnom nisi u pravu oko mogućnosti crkavanja usled pregrevanja, jer većin uređaja ima zaštitan kola i protiv prevelike disipacije struje, i protiv pregrevanja (najčešće i protiv prevelikih napona i protiv prekomerne DC komponente u izlaznom signalu).Ne znam tačno kako je napravljen taj Sony, ali u načelu, oni su ozbiljna kuća kod koje takve stvari ne bi trebalo da se dogode. Verovatnija varijanta je da će doći do ograničavanja struje od strane zaštite, u kom slučaju će da dođe do dinamičke kompresije, pa će reciimo timpan da zvuči kao šerpica kada dođe do ograničavanja izlazne struje. Pri snagama manjim od maksimalne, hajde onako odoka do otprilike polovine nominalne snage izražene kao izlazni naponm, ništa ne bi smelo da se desi, ili bar ne bilo šta radikalno.Isto važi i ako ne okine kolo za zaštitu od prevelike struje, ali okine kolo za zaštitu od pregrevanja - naprosto će isključiti izlaz dok se ne ohladi, mada priznajem, ni to nije baš prijatan događaj.Mada, u celini, slažem se sa tobom, ko hoće da luduje treba da kupi odgovarajuću opremu, a ne da koristi standardnu kućnu tehniku.

Pa 8+8 Oma u A+B režimu daje ukupno 4 Oma?

Pigy,U nekom opštem načelu, na pojačavač deklarisan za 8 Oma se mogu priključiti kutije od 4 Oma, ali se može dogoditi da to platiš snagom. Po Omovom zakonu, isti napon u pola impedanse znači duplo veća struja, iako se ovo odnosi na maksimum snage. Malo je verovatno da ćeš terati pojačavač na maksimum, ali svejedno, nije bez osnova očekivati izvesne zvučne penale za prepolovljenu impedansu.Ako povežeš i drugi par kutija, jedne od 8 a druge od 4 Oma, pošto je to uglavnom paralelna veza, tvoj pojačavač će videti (8x4):(8+4), odnosno 2,67 Oma, što ti nikako ne bih savetovao sem ako nemaš baš neku mrcinu od pojačavaća. Loša ideja ako treba da istovremeno rade zajedno, ali ako treba da radi sistem A -> ILI <- sistem B, onda ne bi trebalo da ima problema.Što su kutije efikasnije, tj. daju više dB SPM/1W/1m, odnosno traže manji napon za istu glasnosti, to je tvoj problem manji.

Kujo, koliko ljudi, toliko ćudi, i još više mišljenja i stavova. Možda će ti ova mala skaska iz moje prkase pomoći da doneseš odluku.Pre oko godinu dana, dođe red na moj stari i voljeni Harman/Kardon 6550 integralac da se osveži, navukao je 20 godina. I lepo ja kupim sve rezervne delove od H/K, jer sam doneo odluku da neću da ludujem i budem originalan, nego da hoću čistu restauraciju a la Kale (Sansui, Split). I tako uglavnom i bude. H/K ima jednu "urođenu" manu - pošalju dobavljača da kupi potenciometre, mora da nađe najjeftinije koji postoje, a onda da kupi one još jeftinije. I pot za glasnost, iako nije prokrčao, počne da gubi balans, ode mu treking. Pogledam svoj lager, i nađem odgovarajući ALPS Blue pot. Zameni se on, a ja ostanem pafiran. 6550 je oduvek imao svoje vrline, ali teranje krvi da ti proključa na kvalitet zvuka nije bila jedna od tih vrlina. Sa ALPS potom, i nju je stekao. Godinu dana kasnije, ja još uvek imam problem da poverujem da zamena samo jednog pota može da dovede do tako velike razlike u zvuku.Za druge modele ne znam, ja sam to uradio samo na ovom jednim specifičnom. To kao da više nije isti model, kao da sam ga zamenio za neki bar dva koraka iznad. Znam da je teško poverovati, ali razmisli i ovako: putanja signala je onoliko dobra koliko i njena najslabija tačka. Jasno je da je originalni piot bio najobičnije đubre, ali je isto tako tačno da je ALPS Blue jedan objektivno dobar pot, iako postoji i ALPS Black Beauty iznad njega, a ni konkurencija (na primer, Noble, TDK, itd) nije ni malo naivna.Mehanika će uvek koštati više od elektzronike, a pitanje za tebe glasi: kakav je smisao uzimanja poslednjeg krika tehnike i povezivanja sa đubre delovima?

Slažem se, jeste to nova tehnologija, ali i ona, kao i sve druge tehnologije, ima svoje kompromise koji se moraju napraviti, ovako ili onako.

Ovo što Zoran kaže stoji, nema spora, ali ukoliko se baš ne pretera, teško da će se to dogoditi, Ja to nisam video uživo za poslednjih 40 godina, mada dozvoljavam tu mogućnost. Sve zavisi o čemu se radi, o kom uređaju, pa prema tome i kakav trafo ima, i kavi se elektroliti menjaju kakvima.Male razllike, na primer na mom Citation 24 pojačavaču, sa originalnih 8.200 uF na 10.000 uF, porast od +22%, garantovano prolazi bez greške. Međutim, ono što sam uradio sa Marantz 170 DC pojačavačem, sa 12.000 na 22.000 uF, porast od +83%, je bilo moguće samo zato što je Marantz serijski ugradio trafo od preko 500 VA (sudeći prema osiguračima) i veoma jake ispravljačke diode, daleko jače nego što su realno potrebne, pa je to išlo. Takav skok nikome ne bih preporučio bez prethodnog detaljnog ispitivanja celog kola napajanja, da se vidi sme li se povećavati to baš tako.Ako analiza pokaže da se ne sme, trebalo bi svakako zameniti i poemnute ispravljačke diode, jer će one prve stradati ako se pretera, davno pre trafoa. Drugim rečima, pre ikakve zamene sem one 1 na 1, obavezno konsultovati servisni priručnik i nekoga ko se u to razume.Isto tako, ako se već menjaju elektroliti, u paralelu sa njima valja zalemiti i neke Siemens MKT kondenzatore, recimo 680 nF. Njihova funkcija je dvojaka. Prvo, oni postaju aktivni na veoma visokim učestanostima kada klasični elektroliti počinju da gube efikasnost, pa ispravljaju ono što ipak prođe kroz njih, i drugo, ispravljaju malo fazu napajanja, što je najveća rak-rana velikih elektrolita. Dobar trik koji obavezno radi posao i nije niti nešto posebno komplikovan, niti skup.

Zoki, nismo se razumeli.Ne smeta mani opšti nivo izobličenja pod uslovom da je manji od 0.1% i daleko bitnije, da je respored opadanja harmonika onakav kakav treba da bude. TIM; DIM i to društvo je već neka druga stvar, ali hajde da ih čak smanjimo i za ceo red veličine, pa opet, ispod 0,01% je i više nego dobro. Ja verujem u male povratne sprege, za mene je NFB od 26 dB apsoluta granica.Ono što mi e ovde ne dopada je porast izobličenja, i po nivou, koji je istina delimično i pretpostaljen, jer oni nisu pokazali šta se dešava sa recimo signalima od 10 ili 15 kHz u rasponu snage. Ovo napominjem jer ako sve opada sa opadanjem snage, tj. izlaznog napona, i to može biti u redu ako se recimo sve to prepolovi kada sa 200W izlaza siđeš na recimo 150W izlaza. Ali njaviše me brine to što to uopšte nisu pokazali, i to što sam naišao na neke nejasne specifikacije, možda čak i kontradiktorne.Ako si u pravu sa onim oko projektovanja digitalnih pojačavača, onda je samo stvar reprogramiranja da recimo nominlanu snagu prepoloviš u korist nekih drugih aspekata performansi.

Nula bilo kakvog načina izražavanja.

Pismeni će pogledati SOAR krive recimo pomenutih 2SC i MJL tranzistora i veoma lako uočiti razlike u kontekstu struje između njih.Na žalost, nije svako pismen. QED.

Zavisi kako gledaš na to, Dobrivoje. U apsolutnom naponskom smislu, slažem se, ne možeš, otud i stav da je bolje održati napon stabilnijim putem zamene elektrolita, ali ako posmatraš manje impedanse, 4 Oma i manje, jačim tranzistorima možeš bitno povećati raspoloživi izlaz jer imaju veće strujne kapacitete. To pod uslovom da se prilagode i zaštitna kola, tako da im omoguće produženi rad bez okidanja i ograničavanja.Uzmi banalan primer: 2SC5200 (Toshiba) i MJL3281A (Motorola/ON Semi). Izuzetno su slični, jer oba potiču od 2SC3281 (Toshiba), a praktično jedina razlika je u tome što 2SC nominlano gura 150W, a MJL 200W. U maksimumu, MJL gura oko 0,5A struje više. Međutim, bitno je primetiti da im je i otpisivanje snage po osnovu grejanja dato kao istovetna brojka, 1,43W/st C. Ako pretpostavimo da će zaštito od pregrevanja okinuti onda kada temperatura hladnjaka dostigne 65 st C, i pošto je to tačno 40 st C iznad deklarisanih performansi na 25 st C, ispada da će oba imati efektivno (Pmax - (1.43 x 40)), za 2SC to je 150 - (1.43 x 40) = 92,8 W, a za MJL (200 - (1.43 x 60)) = 142,8W. Prema tome, ako pretpostavimo da je napon u oba slučaja isti, MJL verzija ima bitno više snage na raspolaganju za niže impedanse jednostavno zato što raspolaže sa više struje.Po mom iskustvu, ovo se i te kako čuje čim se pojačavač potera malo jače, jer će onaj sa jačim izlazom zadržati isti tonalitet, samo će raditi glasnije, što kod onoga sa manjom snagom ne mora biti slučaj, a često i nije.Doduše, valja priznati i to da se ako ne isti, onda veoma sličan efekat može postići i sa povećavanjem elektrolita. Na primer, moj Marantz 170 DC pojačavač snage sa originalnim elektrolitima je postizao, pod uslovima navedenim u specifikaciji, 2 x 88/105W u 8/4 Oma. Kada sam dvostruki koncentrični elektrolit od 2x12.000uF/56V zamenio sa dva odvojena, sa po 22.000uF/63V elektrolitima, bez diranja bilo čega drugoga prethodna specifikacija je postala 2 x 94/135W u 8/4 Oma. A sve što sam postigao jeste da mu je napon napajanja stabilniji i mirniji, istina sa efektivnim povećanjem kapaciteta od gotovo duplo (precizno, +83,3%). Srećom da je moglo, ispravljačke diode su baš velike i jake, nisu na njima štedeli.

Nije to baš tako lako, mada je sigurno moguće.Prvo što morš sa imaš u vidu je pojačanje (beta) tranzistora, onaj koji menja drugi mora da ima isti ili veći faktor strujnog pojačanja kako bi kolo i dalje moglo da isporučuje potrebnu snagu.Drugo što moraš da znaš jeste kako da modifikuješ zaštitna kola koja štite pojačavač od prevelike struje i napona. Ako to ne uradiš, to kolo će se ponašati kao da nisi ni menjao izlzane tranistore, tj. kao da tu još uvek čuče oni slabiji.I treće jeste pitanja napajanja. Ako je ono knap urađeno, onda ti zamena ne donosi bilo šta, drugim rečia, izvor napajanja mora da poseduje dodatnu rezervu energije koju bi ti snažniji tranzistori mogli da iskoriste. Ukoliko toga nema, džaba si krečio. Istina, na to možeš pomalo i uticati, na primer zamenom postojećih većih i kvalitetnijim elektrolitima, koji su zapravo rezervoari energije.Tek ugađanje sva tri gore navedena elementa zamena dobija nekakav smisao, jer sve to zajedno čini jedan zatvoren sistem, jok samo onoliko koliko je jaka i njegova najslabija karika.Teorijski, jači tranzistori bi podrazumevali i bolje hladnjake, ali se tu delimično pokrivaš činjenicom da jači tranzistori obično imaju i bolje termičke osobine, pa se to pomalo kompenzuje.Opet teorijski, izobličenja ne samo da ne bi smela da rastu, već obrnuto, trebalo bi da se minimlano smanjuju, iako u praksi najčešće sve ostaje po starom, sem naravno u ekstremnom radu, kada bi jači tranzistor morao da ima nešto manja izobličenja. Međutim to smanjenje je toliko malo da ga uopšte ne treba razmatrati kao neku bitnu dobit.Usled činjenice da svaki proizvođač ima neku sopstvenu tehnologiju proizvodnje poluprovodnika, moglo bi doći do promene zvuka, ali u kom smeru je čisto nagađanje. Nema garancije da bi ti se novi režim rada i više dopao.Ukratko, dosta sumnjiva postavka. Lično bih pre razmišljao o tome da malo nabiflam napajanje zamenom elektrolita većim i boljim, jer to je recept koji koliko znam nikada nije omanuo. Ubacivanje većih elektrolita povećava rezerve energije, pa tranzistori mirnije i stabilnije rade, bar koliko im to kolo u kome se nalaze dozvoljava. Bas postaje subjektivno čvršći i bolje kontrolisan, veći elektroliti imaju i manje izlazne impedanse, pa ti se prirodno povećeva i damping faktor (faktor prigušenja, odnosno kontrole zvučnih kutija).Bilo bi lakše pričati kada bi se znalo o kom uređaju se radi, šta poseduje, a šta se želi postići.

Kujo, pusti ti mene, ja sam zagrižen za ovu tehniku.Nema bilo kakve sumnje da budućnost pripada digitalijama. Ovo sad su početci, sa nužnim dečijim bolestima kroz koje mora da prođe sva tehnika, pa i digitalna. To najverovatnije radi sasvim lepo, pa pogledaj samo šta ih je na sve strane, ne bi to tako bilo da ne valjaju.

I još nešto - pogledaj pažljivo dokumentaciju za model 200 (taj sam gledao) i videćeš na različitim mestima vrlo različite podatke o trajnoj snazi. Iskreno, nikada ranije se nisam susreo sa tako napisanim specifikacijama, meni tu nešto nije u redu, ne znam trenutno šta, ali ne mogu da se otrgnem utisku da se tu nešto krije (u smislu sklanjanja od uvida). A posebno to pitanje snage.

Pa može i taj - upitaj se, ako on sa 7 kHz ima takvo izobličenje, kako stoje stvari sa recimo 10 ili 15 kHz?Inače, gledao sam grafikone za model 200.