dvv

Nije to tako jednostavno, možda bi negde drugde to tako išlo, ali ovde ne ide tako.Govorim ti iz ličnog iskustva, jer sam neka tržišna imena već zaštitio kod njih (DeZorel, DDM, DDM Elektro, itd).Problem zaštite šema je u tome što ja nisam izmislio bilo šta jednistveno ili novo, već sam koristio topologiju koja je odavno (od 1976. godine) poznata. Ni James Bongiorno koji je izmislio i potpunu komplementarnost, i DC Servo, i još ponešto, to nije uspeo da zaštiti u SAD. Ja sam naprosto napravo neku moju verziju klasične topologije, sa možda ponekim ličnim detaljem, ali to je to, ja objektivno ne mogu da tvrdim da je to MOJA šema. Moja je samo utoliko što sam je ja razvio od nule.Teorijski, ja bih mogao da je zaštitim takvu kakva je, sa tim vrednostima u njoj, ali realno, to nema bilo kakvog smisla, jer je dovoljno samo promeniti 1/3 vrednosti delova i zaštita više ne važi (na primer, otpornike od 220 Oma zameniti otpornicima od 221 Om - jeste slično, ali nije isto. a vrednost od 221 Om je standardna E96 vrednost).Jedina stvar za koju mislim da je originalna utoliko što je nikada i nigde nisam video upotrebljenu (što ne znači da ne postoji) jeste što sam suprotno važećoj logici da MOSFETovi imaju sasvim drugačije termičko ponašanje od bipolaraca, pa im ne treba simulirana zenerka (Vbe Multiplier) koja se svodi na jedan trimer, ja sam ipak zamenio klasičnom simuliranom zenerkom. Ali, pošto se radi o MOSFET tranzistorima, i ta zenerka koristi isti takav MOSFET kako bi praćenje bilo realno, a ne onako od oka, tek da se kaže da ga ima. E, oko toga sam se malo naradio, ali nije mi žao, na kraju je ispalo jako dobro, iskreno, i bolje nego što sam očekivao.Isto to može da uradi ko god hoće, opet ništa samo po sebi originalno.

Što, da se možda ne potresem?Ja ne znam ni za koga drugoga ko na izlazima pojačavača za sluŠalice koristi tranzistore deklarisane na 50W. Naizgled, to je baŠ onako preterivanje, moglo je to lepo i sa nekim BD 139/140 10 vatnim tranzistorima, ali kada se čovek malo udubi u tu problematiku, i kada pride to radi komercijalno pa nema pojma ko će Šta zakačiti kao sluŠalice, onda i nije tako preterano.Sem toga, kao stvar principa, ja ne koristim industrijski standard od oko 30% rezerve, oduvek sam radio sa bar 100% rezerve naprosto zato Što sam uvek polazio od najgoreg slučaja koga sam ja mogao da se setim bilo odakle, iz prakse ili da sam samo o tome čitao. Zato i kažem da ovo radi u "obogaćenoj klasi A", jer svi realni proračuni kažu da bi struja mirovanja bila sasvim dovoljna na 45 mA, a ja je držim na 90 mA. Zato moram viŠe da radim i zato će cela stvar uvek koŠtati viŠe, ali za uzvrat, ja mirno spavam.Logika DIY i logika proizvodnje su dve sasvim različite stvari. Da sam sve ovo radio sam za sebe, poŠto sve moje sluŠke imaju impedanse od 100 Oma i viŠe, mogao sam sve ovo da uradim i dosta jeftinije i jednostavnije. Ovako, ja moram da računam da neko možda ima Panasonic sluŠke sa impedansom od 22 Oma, kao i da će neki bolid za to zakačiti stare telefonske sluŠke iz 1940. godine (to mi se stvarno jednom desilo) i očekivati da čuje neŠto dobro. Samim tim, niz računa i računica pada u vodu, ja moram da imam izlaznu impedansu kola manju od 0,5 Oma maksimalno, a i to je već podosta za one sluŠke od 4 Oma.I pride mora da može da bude i propisan linijski predpojačavač, a to opet vuče neke svoje kriterijume, tu pričamo o jako malim strujama ali relativno velikim naponima. Pa hajde vidi kome koliko treba na ulazu za nominalnu snagu, pa kada sam video da neki proizvođači traže čak i do 3,5 V za punu snagu, naprosto sam progalsio 5V izlaza kao NOMINALNI (a može duplo toliko sa joŠ uvek malim izobličenjima) i nisam prestajao da radim dok me moja merna oprema nije ograničila na THD od 0,001%. E, da bi to moglo sa povratnom spregom (NFB) joŠ uvek manjom od 10:1 ili 20 dB, ZATO tu čuče baŠ ti izlazni tranzistori sve do 1,6 MHz, gde je -3 dB tačka za Vizlaz = 10 V.ZnaŠ, ja sam isuviŠe mali da bih sebi mogao da dozvolim kiks bilo gde, ja moram da dobijem ono pravo iz prvog cuga. Zato moj prvi cug i traje toliko.

Ti imaš preamp? Nemaš više onaj Pioneer?

Malkice sam danas merio, a porpos priče o masivnosti, i dobio sledeće podatke, na vagi za koju proizvođač kaže da ne greši više od +/-2%:Osnovni model, bipolarni, jedno napajanje, prednja ploča 3 mm - 6,5 kgCevni model, dva napajanja, prednja ploča 3 mm - 7,1 kgFET/MOSFET model, dva napajanja, ploča 10 mm - 9,1 kg.Mislim da je to sasvim solidno za nešto što treba da bude pojačavač za slušalice i eventualno predpojačavač u sistemu.

Ja prvi se totalno slažem sa ovim.Ionako sam između čekića i nakovnja - ako ne pokažem šta radim, ua foliram, a ako pokažem, ua reklamiram se. Mislim da sam rekao sve što ima smisla reći da ne bude reklama, još jedino ako nekoga zanimaju izmerene performanse, nisam ih stavio da ne gušim.Ako neko ima neka baš posebna pitanja, zna se - privatna pošta.

CE oznaka se može koristiti na dva načina, prema sadašnjim propisima u EU.Prvi je da se jednostavno postavi, u kom slučaju bilo koja carinska služba u EU ima pravo da principom slučajnog uzorka testira bilo koji komad, i ukoliko nije u saglasnosti sa propisima, minimalna kazna je € 60.000 i 6 meseci zatvora, naravno u EU. Na početku, prvo su tražili atests za sve, dok im neko nije skrenuo pažmju da to znači certifikaciju bukvalno desetina miliona modela uređaja, pa kada su shvatili da to neće moći jer će time zatvoriti sopstvenu industriju, prešli su na ovaj sadašnji sistem.Drugi je da se čovek obrati nekoj od ovlašćenih laboratorija, potpiše ugovor i da im primerak na testiranje. U zavisnosti gde se ode, to košta 4.000 ... 6.000 eura i traje najmanje dva meseca.Tako je bilo na početku, pa se umešala Svetska Trgovinska Organizacija jer je to smatrala nelojalnom konkrencijom jer guši male firme (što je sasvim tačno), pominjale su se i neke tužbe po Ženevi, tek, sada više ne mora sve nego samo generićki uzorci (uzorak reprezentativan za celu seriju izvedenih modela, pa ja tako dajem ne svih 9 nego samo 1 filter, i to onaj najjači), i to više ne košta onoliko, nego ipak malo razumnijih € 400, i to u sred Beograda, da ne poberuješ ali istina je, kod beogradske kancelarije nemačkog TUV.

Upravo izmerio uređaje digitalnom vagom, kažu da je precizna na +/- 2%.Prema slikama, model HPH-A3, onaj sa cevima i dvostrukim napajanjem, je težak 7 kg, a onaj drugi, FET/MOSFET sa debelom prednjom pločom, 9,1 kg. U oba slučaja, radi se o neto masi, pakovanje na oba dodaje oko 1,5 kg.

Slažem se potpuno. Tu treba pogoditi neki balans, nešto u sredini, dovoljno masivno i čvrsto da bude pouzdano i da se ne daj bože ne savija u rukama, a da sa druge strane ne ode u apsurd, u čisto razbacivanje bez veze i smisla.Problem vibracija nije nepoznat, ali se taj problem može rešavati i na drugačije načine od silovitog dodavanja proste mase lopatom. Odličan primer je moja Yamaha CDX 993, CD čitač - istina ima oko 9,5 kg, što je otprilike duplo od proseka, ali mene više impresionarju mehanička rešenja iznutra od čiste mase, koja će nužno biti velika (2 trafoa, 4 x 6.800 uF elektrolita, potporne grede u dosta smerova, itd).

Vidi, kada mi kažeš da hoćeš debelu ploču jer ti tako lepše izgleda, ja kažem aferim gazda, pošteno, o ukusu se ne raspravlja. Ali, kada mi neko razvije priču kako zbog toga cela stvar bolje svira, onda bolje da ne navedem šta tada kažem.

Po sopstvenim - nužna množina, jer ja sam samo pomagao oko cevne verzije, nju je projektovao kolega koji se bavi lampa već jako dugo, koji je opet meni pomagao oko tranzistorskih verzija. Po čijim bi smelo da bude, ako znaš da ja 99% onoga što napravim prodam napolju, samo mi još fali da me neko danas-sutra tuži za autorska prava. A ni ne treba mi da ikoga kopiram, pravim i prodajem samo ono što sam umem da isprojektujem i napravim.Inače, radi se o potpuno komplementarnim uređajima, modeli 1 i 2 su DC povezani i kontrolisani od strane Servoa. Moja stara teza da je najbolji kondenzator na neposrednoj putanji signala onaj koga uopšte ni nema.Oba tranzistorska uređaja mogu da pobude zvučne kutije u sobi bez ikakvih problema, mada naravno ne mnogo glasno. Imaju shunt napajanja i to im je prvo ograničenje, a drugo je veličina hladnjaka, koji su dovoljni za ovaj posao, ali ne i za zvučne kutije. Posle oko 30 minuta po uključenju, i ovako je već lepo topao.

Ma, nemam ja ništa protiv aluminijuma, a o tome da li neko voli prirodnu boju ili na crno nema smisla ni pričati, to stvar ličnog ukusa. Ali, imao sam prilike da mi se objasni, i to ne jednom, da masivne prednje ploče jako doprinose boljem zvuku, ostade tajna tačno kako, pa sam malo evociroao uspomene.Profesionalni RAL format podrazumeva ploču debljine 3 mm, i lično smatram da je to stvarno sasvim dovoljno, a za boju neka svako ugodi sebi.

U međuvremenu, nazad na ranču ... Standardna izvedba model 3 Pa iznutra: Pa otpozadi: Pa "de luxe" verzija, za seljobere koji vole mnogo kilograma aluminijuma jer to daje bolji zvuk: Model 2, komplementarni FET ulazi i MOSFET izlazi, 2 x shunt napajnje, DC Servo: I meni najdraža slika: Koliko da se startuje sezona ...

Ako je Leonardo (nindža kornjača - ) , onda je to isti onaj koji je napravio ono veliko, masivno dugme desno na mojoj slici.

Ma nisam, ja samo volim solidne stvari - i spreman sam da to platim. Nerviraju me oni dugmići sa aluminijumom spolja, a plastikom iznutra, da i ne spominjem totalnu plastiku. Ne kažem da ih se ne može naći i sasvim korektnih, ali pošto ja ne pravim često, kada sednem da pravim, hoću da bude prava stvar. Pa neka košta što mora, a kako je napravljeno, i mora da košta, a opet, ne treba mi ne znam koliko takvih.Pa reci i sam, zar ti ne bude onako toplo oko srca kada podigneš neki uređaj, a on onako, masivan i težak, deluje ti neuništivo?

Ovi na slici levo. Oni desno su moji "custom" dugmići, koje radim sam za sebe.

Evo, maločas mi se javio kolega, bio sam u pravu, ima toga. U čak tri veličine, pa ti frikombinuj po želji. Sve su to nemački Mentor dugmići, kupljeni kod Buerklin-a, svi su za osovine od 6 mm, nemaju svi crtu.Veliki - prečnik 35 mm, osovina 6 mmSrednji - prečnik 20 mm, osovina 6 mmMali - prečnik 12 mm, osovina 6 mm, sa crnom središnom crtom.Pa se ti sada lepo saberi kojih ti treba koliko i reci mi. Koštaće te tačno onoliko koliko trenutno koštaju kod Buerklin-a, troškove prevoza i sve ostalo zaboravi, to je došlo kao deo mnogo većeg paketa, njihovo učešće u troškovima je zanemarivo pa neću da gubim vreme računajući.

Zamolio sam kolegu kod koga stoje svi delovi da proveri, mene nešto gricka da imam upravo to, i u dovoljnoj količini, a nije nemoguće da imam čak i različitih prečnika. Javiće mi u toku dana.

To!Hvala. Samo mi još reci na koliko volti napajanja ga držiš?

Za 100 dodžosa, čovek stvarno nema računa da se sam zamajava. Čak i dok stigne do mene, dva kanala će koštati do $300, a obzirom da uz to idu i ni malo jeftini hladnjaci, opet je to dobar posao, pod uslovom da je zvuk kako treba.Oko struje mirovanja - fabrike to rutinski podešavaju na tačku najmanjih izobličenja, a to je obično jako nisko. Lično, i ja bih dodao struje, neka ga malo v iše u klasi A, pa i da budu malo veća izobličenja, opet će sve to na kraju biti daleko ispod praga čujnosti čak i na maksimumu, a kamo li pri realnim nivoima koje svakodnevno koristimo po sobama.Sa pet parova izlaznih tranzistora, imaš i lep izbor između verovatno velikih snaga i manjih snaga ali i manje osetljivosti na zvučnike - pretpostavljam. Kako je taj tvoj deklarisan? Na koliko si ga postavio, ako nije tajna?I, što me posebno zanima, par reči o vrsti i kapacitetima napajanja. Unapred hvala.

Lepo, a može li malo detaljnije? Model, osobine, cena?

Slažem se, ali oni jasno navode da iz većeg modela imaju i do 500W u 2 Oma po kanalu, to treba napajati iz ozbiljnih izvora ako se traži takva snaga. 500W po kanalu, dakle puta 2, plus gubitci koji su neizbežni, i eto potrošnje od 1,5 kW.Kamo lepe sreće da današnja industrija malo više radi kao što se nekada radilo.

U svakom slučaju, Miko, tebi hvala što si se istrudio onoliko.Nije me mrzelo da pročitam onu reklamu za pojačavače snage. Iz teksta, nisam video bilo šta što već od ranije nije bilo poznato, iz drugih izvora. To je možda za ono vreme bilo revolucionarno, ali danas i vrapci znaju da se uz malo pažnje, pojačavačvko kolo može napraviti tako da u otvorenoj petlji dobaci i prebaci 100 kHz, da ima relativno mala izobličenja svih vrsta i da nam, prema tome, ne treba 40 dB i više negativne sprege. Verujem da su odavno prošli dani kada su pojačavači snage u otvorenoj petlji dobacivali do 2...3 kHz, pa im je trebalo mnogo NFB da liče na nešto.Poredivši reklamu sa kasnijim tekstom, čini mi se da je Živorad u pravu, to nije ista stvar, samo je naziv isti. VCA (Voltage Controlled Amplifier) je, u principu, stara stvar i prilično je dobro poznata kao ideja, koristile su ga i firme kao što je Technics u njihovim top modelima, gde je pot za glasnost deloavo u okviru kola povratne sprege, mada naravno nikada ne treba odbaciti mogućnost neke nove varijacije na temu, koja je možda bolja od prethodnih.Sve u svemu, ukoliko nije neka nova varijacija na temu, meni se čini da je ovo uglavnom čist marketing, u stilu nije diferencijalni par, nego je "simetričan pozitivno-negativni pojačavački član", nije šija nego vrat. I previše toga ima, posebno danas.

Sve se slažem Rade, ja i dan danas insistiram na diskretnoj tehnologji, integrisana kola koristim bez predrasuda uglavnom samo za sekundarne funkcije (servo, LED inidkatori, zaštita, itd) na kojima nemaju veze sa osnovnim signalom odnosno zvukom, i veliki sam pristalica pune komplementarnosti, itd.Sa druge strane, ne traži svaka aplikacija pojačavača snage maksimum, za neke, na primer za subwoofer, ovakva kola bi mogla biti sasvim dovoljna, ukoliko bi se pokazala kao dobra. A ni kvalitet uopšte ne mora biti loš, sećam se starog LM 381-100, to uopšte nije loše zvučalo kada mu se daju izlazni tranzistori kako treba. I činjenica je da bitno pojednostavljuju i pojeftinjuju stvari, pa ako neko želi višekenalani HT sistem, takva kola bi mogla biti vrlo korisna. Najzad, Hollywood se nikada nije brinuo za vernost zvuka, to nije njihov posao, ali specijalni efekti jesu deo njihovog posla (znaš ono: dum, bum, tras, fljus).

Ima li neko iskustva sa National Semiconductor kolom LKE 49811, i pobratimom, namenjenim MOSFET izlaznim tranzistorima?Ni video ih nisam, samo imam Data Sheet. Sećam se LM 381-xx (xx = 40, 60, 80, 100) iz nekih davnih dana, integrisano kolo sa celim pojačavačem snage u sebi sem izlaznog dela, vrlo praktično, a izlaz se posle može po želji napakovati na šta god se hoće. Kolo iz naslova je otprilike isto to, kompletan naposnki stepen sa pobudom od 9 mA i napajanjem od +/- 20...100 V, tj.za snage sve do 500 W/8 Oma.Pa ako ga je neko probao, baš bi me zanimalo da čujem o isksutvima.

Da, i to rade, nekada direktno, nekada u kombinaciji mala fiksna plata plus neki procenat od dobiti. Tako je radio recimo Ken Olson, osnivač i duša firme Digital Research, još od doba VAX-a. Imao je fiksnu platu kao direktor, ali i prihode od njegovih 5% vlasništva firme. Ovi drugi su nekoliko puta veći od plate.To je, uzgred budi rečeno, veoma popularan metod u Hollywood-u, mnoge mega zvezde tako rade, bar dok su na vrhuncu slave.