dvv

Čudno ovo za Hitachi, pošto su oni bili prvi na svetu koji su razvili snažne MOSFET tranzistore baš za audio, i po tome ih pamti najveći broj ljudi. Isto kao što su godinama imali najbolji stereo dekoder za FM tjunere. Oko vremenske trajnosti zvuka, tu si u pravu, dobar zvuk danas će ostati dobar zvuk i sutra, bez obzira na to što će se pojaviti drugi, bolji modeli. Mada i ovom pravilu ima izuzetaka - svako vreme je imalo neke svoje "in" zvuke, pa ako se radi o nekom izrazito pomodnom proizvođaču, današnji dobar model sutra može biti bitno manje prihvatljiv. Ako ti je to na pameti, onda gledaj da pazariš neki stariji reVox integralac, oni su ostali prilično konzistentni tokom vremena. Naravno, oni su i skuplji od proseka, a kod nas pojavljuju relativno periodično. Naravno, ima i drugih, ali oni se pojavljuju relativno retko i obično su papreno skupi. Oko blizine Beogradu - tu si u pravu i oko stanja uređaja. Kada sam ja pre godinu i nešto dana ulovio kombinaciju Marantz 3250B preampa i 170 DC snagaša, bili su u Crvenki. Lepo sam seo u auto i otišao tamo, jer nisam hteo da dam novac a da prethodno ne proverim da li je sa njima nešto čačkano, i ako jeste, kako. Ispalo je da nije, pa sam ih lepo doneo sa sobom. Ali, moram dodati i to da sam ja kupovao meni poznate proizvode, tako da me zvukl koji sam čuo, a koji je bio u najmanju ruku nezanimljiv odmah shvatio kao nešto što će se promeniti nabolje nakon osvežavanja i prepodešavanja, što se i desilo. A blizina Beogradu je, rekao bih, manje bitna od blizine Loznici, odakle nam dolazi gomila tih proizvoda. Najzad, bitno je i zbog izgleda, odnosno vizuelnog stanja da pogledaš pre kupovine. Prodavci naravno hvale svoju robu, ali umeju i te kako da se i zanesu, pa da "ne primete" neka oštećenja, koja tebi mogu objektivno ili subjektivno predstavljati problem. Nema se uvek sreće kao što sam ja imao sa Zoranom iz Crvenke, čiji je opis Marantza bio stvarno vrlo realan i pošten.

:shinymj5:

Pitanje nema jasan odgovor. Ključni razlog je opšteg tipa - nema tog proizvođača kome je svaka serija potpuno ista i apsolutno konzistentna. Ima boljih i gorih serija, a unutar svake, ima boljih i gorih modela. U celini, lično glasam za Marantz i Harman Kardon. Imam i jedne i druge, po više modela, i veoma sam zadovoljan. To su dva različita pristupa istom cilju, a koji će se tebi više dopasti možeš saznati samo slušanjem. Još samo da dodam i to da kada kažem Marantz, mislim na jednu, jedinu specifičnu seriju, onu koja je išta 1978-1980. Od modela 1122 DC nagore, koriste tzv. P700 platformu, koja je po mome mišljenju najbolje što je Marantz ikada napravio u redovnoj proizvodnji (dakle, ne neke ekstra specijal serije). A i to tek nakon kompletnog osvežavanja, jer onako kako stignu, imaju elektrolite sada stare najmanje 31 godinu, dakle odavno presušile i zrele za zamenu.

Nezgodno, ali nije terminalno. Neka onda plati da mu se to uradi, koštaće više, ali će opet na kraju imati pravu stvar.

Ako će da bude osvežavan, razmisli o posebna dva aspekta. Prvi je da prilikom zamene dva velika elektrolita, u istom potezu te elektrolite podigneš po vrednosti koliko god više možeš u kontekstu raspoloživog prostora. Pa da, na primer, umesto 2 x 6.800 uF staviš recimo 2 x 10.000 uF. To je zahvat sa kojim ne možeš da omaneš, a jedina dva ograničenja su ti raspoloživi prostor i grec; ne znam kako je napravljen, ali nije nemoguće da bi trebalo i njega zameniti jačim, kako bi izneo veće elektrolite ako stavljaš duplo više od originalnih ili veće. Još ako je diskretan, pa staviš neke ekstra brze diode ... Drugi je da odrediš sve kritične otpornike i zameniš ih metaloslojnim tolerancije 1%. To su obično otpornici u ulaznim delovima svih sklopova (računajući i diferencijalne stepene) i oni vezani za povratnu spregu. Da ti šteti ne može, a po mome iskustvu, neretko će se desiti da ćeš dobiti bolje definisan, jasniji, čistiji zvuk. Ništa revolucionarno, ali sasvim primetno.

Baš tako. Potpisujem sve gore navedeno. Napravljene da impresioniraju prostotu.

Ne verujem da postoji jedinstevni odgovor na to pitanje, sve zavisi koga pitaš. Lično, ja sam ljubitelj "vintage" uređaja, mada moram priznati da taj uopšte ne poznajem, ne verujem da sam ga ikada i video uživo. Ili ga prihvati takvog kakav je, jer se poklonjenom konju u zube ne gleda, ili, ako se odlučiš da ga zadržiš, ne gine ti osvežavanje. To znači da prvo moraš da nabaviš servisnu šemu za njega, bez nje nema ozbiljnog posla. Onda mu sleduje detaljna inspekcija. da se vidi šta sve treba uraditi. Zatim nabavka željenih delova i tek na kraju bilo kakav rad. Usput, moraš da rešiš nekoliko dilema, ali hajde da ne načinjem celu tu problematiku dok se ne odlučiš za to. Procena troškova materijala - bilo šta od recimo € 40 do recimo € 200 (verovatno preterano, ali nije nemoguće). Očekivani rezultat je potpuno osvežen uređaj koji će raditi isto - ili bolje u nekim varijantama - od novog fabričkog. Dakle, pitanje je kod tebe u krilu - šta hoćeš da uradiš sa njime?

Irelevantno je kakve su moje kutije u odnosu na neki teorijski ideal, ili na druge slične proizvode na tržištu. Moj cilj nikada nije bio da se utrkujem sa bilo kime, već da zadovoljim neke sopstvene kriterijume. Kada su bile pravljene, učinjeno je sve čega smo mogli da se setimo da budu što bliže neutralnosti, da ništa ne vuče ili kaska za bilo čime, što naravno nije garancija i da smo u tome potpuno uspeli. Čak i da jesmo, to opet nije garancija da bi se svakome svidele. Niti me uopšte zanima da li se one nekome dopadaju ili ne, pošto sam ja u tome bio da zadovoljim sebe. Taj osnovni cilj sam postigao, a čisto lično, mislim da smo postigli i to da budu, hajde da kažem neobično neutralne, mada se o ovome uvek može diskutovati. I to je sve, nema više. Kome se drugome dopadnu, utoliko bolje, kome ne, žalim slučaj. Niko nije dužan da se složi sa mojim stavovima, kao što ni ja nisam dužan da se složim sa bilo čijim. Ko misli da ume i može bolje, bujrum, široko mu polje, neka se pokloni i počne. Ko misli da sa membranom od 16 cm može da postigne isto, svaka mu čast, ko zna, možda stvarno i može, bez obzira što ja očigledno jako sumnjam u to. Ko misli da sa zapreminom od recimo 30 litara može da postigne i čistoću, i dubinu i definisanost basa koju ja imam, opet, svaka mu čast, neka se pokloni i počne. JEDINO što mene stvarno zanima jeste da sam ja prezadovoljan njima, bez obzira što znam da uvek može bolje. Nikada nisam ni pomislio, a još manje rekao, da su one najbolje što postoji ili što je moguće, one su samo najbolje što je meni u tom trenutku bilo dostupno. Vrlo lično, vrlo pojedinačno, DALEKO od bilo kakvog uopštavanja. Sasvim očigledno, ja imam neki svoj stav, koji se oslanja na neko moje iskustvo stečeno tokom poslednjih 40+ godina. MOJE iskustvo, ne tuđe, normalno je očekivati da će tuđa iskustva biti drugačija, i ja bar nemam bilo kakav problem sa time. To smatram sasvim normalnim, i na pamet mi ne pada da propagiram svoje iskustvo kao jedino ispravno - što i drugima želim. Rekao sam svoje i nemam više bilo šta da dodam. Za razliku od izgleda mnogih drugih ovde, meni je celokupna oprema koju imam, koju sam ili kupio ili sam napravio, svejedno, samo sredstvo da dođem do mog pravog cilja, a to je muzika. Opremu sam prilično odavno apsolvirao, pa sada svoje vreme i novac trošim na kupovinu sofvera, jer sav potreban hardver već imam. Polako i strpljivo precrtavam sa spiska ovaj ili onaj CD, ove ili one grupe ili izvođača, poslednjih 5 ili 6 godina. Nemam potrebe da žurim, postići ću sve što želim kad-tad. Bogu hvala, tu je Amazon.com da mi reši sve probleme nabavke.

@Zvuchiniak Ja nisam rekao da bi bolje zvučala, nego da bi imala dublju ekstenziju ka nižim učestanostima. Ili i to nije tačno? Svi oni proizvođači, čije kutije i relativno i apsolutno rastu ka vrhu ponude, verovatno to rade iz dosade?

Oprosti, ali nisi sasvim u pravu. Pre ovih mojih, imao sam AR 5, opet tropojasna kutija sa basom od 26 cm, koju sam slušao 10 godina, dok nisam kupio AR 94 kutije, koje su prve na svetu bile dvoipopojasne, u smislu da je jedna mid/bas od 20 cm radio do 3 kHz, a drugi, drugačije kosntrukcije, ga je podržavao smo u donjem opsegu, ako se dobro sećam, do nekih 150 Hz. A sve to u istoj mojoj sobi, koja je takva kakva je od kada sam se uselio u ovaj stan, septembra 1961. godine. "Po celom ospegu" za mene znači od vrha do dna raspona koji kutija može da da, a to sada više nema mnogo veze sa veličinom membrana, nego sa celim sistemomzvučnih kutija, podrazumevajući i skretnice. Tako da to pitanje sada ispada na to koju bih malu kutiju nekome preporučio, TOTALNO druga stvar. Mislim, možemo mi i o tome, ali u ovoj temi. Oko SET-a, pitaš pogrešnu osobu. U zavisnosti od toga šta je trenutno u funkciji a šta u ormanu, moje kutije pobuđuje najmanje 2x50W/8 Oma, a može da bude i 2 x 180W/8 Oma. SET nikada nisam imao, pa ne mogu da ga komentarišem. Ali, samo da te utešim, jesam probao jednu drugu naizgled ludost - povezao sam moj HPH-A1 pojačavač za slušalice za moje zvučne kutije, i to je sasvim lepo radilo. Lako se moglo čuti da se pojačavač muči sa tranzijentima, ali imajući u vidu da je pravljen za slušalice a ne zvučnike, sama činjenica da je poterao kutije je već za mene sasvim zadovoljavajuća. Njegova realno raspoloživa snaga u 8 Oma je oko 1,5 W pre veoma ozbiljnih izobličenja i klipinga, a to što daje daje u čistoj klasi A. Toliko malo snage je ipak i premalo snage, ali da ga podignem na celih 10W pod istim uslovima, veruj mi, bilo bi mi sasvim dovoljno za normalno slušanje muzike kod kuće. Moja poenta je da i kada razmatraš šta bi savetovao nekome da kupi, a taj nema ništa, onda je jedina razumna stvar da mu napraviš mini spisak od recimo po tri pojačavača i tri kutije i da mu utuviš u glavu ako možeš da je JEDINA realna stvar da on sam izabere šta će od toga na bazi slušanja u salonu. Nije idealno, naravno, ali bolje išta nego ništa. Takva osoba se neće zamarati onim što ionako ne zna - kakvi bre rasponi snage, kakvi opsezi? Jedino što može jeste da konstatuje da mu se kutije A dopadaju više od kutija B i C. I ako izađe iz cele priče zadovoljan, onda si ga dobro posavetovao, jer poenta cele audio tehnike i jeste naše lično zadovoljstvo. Cilj koji se prečesto gubi iz cele priče, ljudi umesto muzike počnu da slušaju uređaje, nazive firmi, cene, masu u kilogramima, itd.

Ovo počinje da me potseća na sudsku raspravu. Sve što nije eksplicitno navedeno, ne postoji, a i kada jeste navedeno, možda ipak ne važi. Meni recimo nije ni na pamet palo da se osvrćem na kvalitetan inženjering, jer se po meni to podrazumeva, ali se ovde ispostavilo da se ne podrazumeva. Ni cenu nisam eksplicitno pomenuo, pretpostavljajući da je ovo praktična rasprava, tokom koje se razmatraju proizvodi nama realno dostupni, a ne ezoterija; eto, ispostavilo se da su neki bili jako iznenađeni pominjanjem teme novca, koja je gle zle sreće pomerila celu raspravu. Pa su se ljudi hvatali za paušalno navedenih 50-ak litara koje sam ja pomenuo; svi su videli brojku i odmah se latili teorije da dokažu kako to nije tačno, može i sa manje, a bogumi i sa više. Da bi na kraju ispalo da kao je sve ostalo isto, kutija sa većom zapreminom bi trebala da ima i bolji zvuk. Super! Konačno je otkrivena topla voda! Problem ovde je što nema dijaloga - svi žele da dokažu svoju tezu po svaku cenu, pa ako treba, i praveći se ludim. Ovo je disonantan hor solista. Tu po definiciji dogovora ne može ni biti, jer je polazna osnova ili si samnom, ili si protiv mene. Moj stav je jasan i nadam se jasno izrečen. Šta ja tačno mislim se najbolje može videti po tome šta ima i šta držim u kući, a teorijskim raspravama ne vidim smisao u ovakvim temama. Ukratko: * Ako je sve ostalo isto, veća membrana bi trebalo bolje da radi od male u funkciji basa;* Ako je sve ostalo isto, kutija sa većom zapreminom bi trebala da ima dublji bas.

I second the motion!

Očigledno, i ja se sa time slažem. U mom slučaju, jer sam to lično iskusio - kutija sa ugrađenim drajverima gotova za manje od 14 dana, a posle skretnica - celih 6 meseci, i to sa tri panela slušalaca naizmenično (jer ja ni sebi ne verujem baš 100%). I taman podesiš jednaku osetljivost, ode ti modulus impedanse ispod 4 Oma. Podesiš njega, a neki nagib ti se pomeri. I tako za redom, igranka bez prestanka. 3 pune sveske A4 formata beležaka usput. Ali, vredelo je, na kraju se sve isplatilo. Da sada treba da radim isti taj posao, spremno vam kažem - na pamet mi ne bi palo bez Bokija. Uvek sam posedovao jako dobre stvari napravljene po kućama samo zato što sam bio sam pošten sa sobom - ako onaj drugi zna više od mene, onda bolje da on to radi nego ja. I pošteno platim svačiji rad i rezultate, poštujem znanje i rad, tuđe koliko i svoje, a znam u kojim oblastima sam ja tata. Nema ih puno, lako se pamte.

Fale ti ideje? Hajde da se vidimo na kafi, pa da te lepo pretrpam idejama za narednu dekadu. Borise, ne šalim se, a i nismo posrkali kafu već i predugo.

Batice, svako kome treba Sub u startu nema dobre kutije u odnosu na njegove zahteve. Sub je opet čisto ekonomsko rešenje. Ne moraš odmah da izletiš sve parice za ozbiljan sistem, nego u koracimo, prvo levi i desni, pa srednji, pa Sub, pa ona dva pozadi, i po najnovijem, i ona dva sa strane. Bez obzira na sve najčešće priložene komande, najveći problem Suba je stvarno dobra INTEGRACIJA unutar sistema. Moglo bi se tvrditi da ako vlasniku dobro svira, ma kako to bilo, onda je sve u redu; i ta logika stoji. Ali, i dalje nema zamene za dobro integrisanu tropojasnu kutiju, gde bas ima prečnik od najmanje 26 cm iza koga stoji bar 50 litara efektivne (unutrašnje) zapremine, sa dobrim dampiranjem i ako je bas refleks, sa refleksnom tubom podešenom za najveću linearnost, pa i po cenu par Hz tamo dole. Sa druge strane, to opet papreno košta, pa se ti nađi tu negde. Pre nego što sve ode u uobičajeno naklapanje oko toga koji je drajver najbolji, a niko nema para da ga kupi, osmelio bih se da tvrdim da je daleko manje bitno kakve drajvere koristite u odnosu na to koliko su dobro inkroporirani po svim parametrima unutar sistema zvučne kutije. Već sam video i čuo i previše kutija u kojima su čučali neki dža-bu drajveri, koji su pokušavali da glumataju bas, a celina je svirala gore nego na buvljaku, jer kutija je SISTEM, a ne prost zbir drajvera sa bem li ga nekom skretnicom. Što se skretnice tiče, nemojte da sanjate dečačke snove da nekim PC programčićem možete da dobijete ono pravo. Od toga samo počinjete, a onda se doslovno mesecima zezate da od tog nečega dobijete ono pravo. Tu mišić fazon, po sistemu "Ali, stavio sam Mundorf kondenzatore!", ne radi, nema velikog značaja ako SVE nije pogođeno da radi u harmoniji. Pogodite kao treba, i ja vam garantujem da će skrenica sa najjeftinijim kineskim delovima odrati drugu sa najskupljim delovima kao mladi majmun bananu. Lično sam se uverio u to.

Iskreno, niko se nije bavio lepotom izgleda, sve je podređeno funkciji. Ja sam ga zamislio kao zvučnu kutiju koja se može nadograditi vremenom, pa umesto jednog ili dva, pozadi imam tri para veznih klema. Pa lepo, u koracima, prvo je biampujem, pa je poste triampujem i na kraju izbacim pasivnu skretnicu, ubacim elektronsku i imam aktivne kutije. Cela skretnica je podelejna i u tri dela, posebno za svaki drajver. Skretnice su montirane na drvene daščice, jer je sve povezano "point-to-point" lemlljenjem. Jeste mukotrpnije za rad, ali zvučno mu nema ravnog pristupa. Celo unutrašnje ožičenje je sa kablovima od čistog srebra. Normalno, i srednjetonac, i visokotonac (bez obzira što je poluloptasta membrana) imaju svoje sopstvene komore, potpuno odvojene od one za bas. Bas opet ima pojačanja u svim smerovima, pa je svaka kutija par stotina grama lakša od 30 kg. Prednja ploča je pod uglom od 7 stepeni. Na 3,5 m udaljenosti, drajveri su fazno poravnati. Ja do sada nisam ni pročitao, ni video dinamičke zvučne kutije koje su tako lako opterećenje za bilo koji pojačavač od ovih. Iako je nominalna impedansa 8 Oma, modulus ima minimum od 6,5 Oma na oko 200 Hz i maksimum od 12 Oma negde gore, ne sećam se više tačno gde je. Po polovinama oktava mereno, PROSEČNA impedansa je 8,45 Oma. Najgori fazni pomer je opet na 200 Hz i iznosi skromnih -25 stepeni, sve ostalo je mnogo manje. Ima još toga. Poenta je, kao što vidiš, vreme je potrošeno na performanse, a izgled je došao na kraju i za mene nije uopšte bitan. Meni je bitno to što je prednja ploča em potsečena gde treba, em debela 68 mm, em prefarbana nekom prirodno hrapavom bojom, što znači i manji efekti refrakcije. Prezadovoljan sam kako je sve to ispalo, iako sam i dan-danas tužan oko dalje sudbine tog modela. Moj ima serijski broj 00001, naravno, jer je bio moja opšta ideja. I taman je počeo da se prodaje, šta da vam kažem, moj drugar iz Belgije sedne u auto i dođe u Beograd po n jegov par, a ode sa tri para kutija, kada se desi nesreća i firma B&M se raspade. I još gore, Mirka je to toliko pogodilo da je potpuno odustao od audio tehnike (sem kao pasivni slušalac), što je užasna štete, jer ako u audio tehnici postoji talenat, taj momak ga je imaao i za izvoz. Retko pozitivna i prosvećena ličnost, moram priznati da mi je tih 6 meseci rada sa njime bilo jedno ogromno zadovoljstvo. Sada bih to ponovio da i ne trepnem. Uzgred, po tadašnjim cenama, proizvodna cena kutije je bila oko € 1.300. Svaki bas je koštao oko € 260.

Bata Bane, molim te, nemoj me podrešno shvatiti, daleko bilo da se ja tu nešto bunim, ja sam naprosto tražio pojašnjenje motiva. Pre nekoliko godina sam slušao jedan pojačavač u čistoj klasi A sa germanijumskim tranzistorima, oko 30W po kanalu. Iskreno govoreći, zvuk me je ostavio mrtvim hladnim, ne bih umeo da ga opišem bolje od ne-događaja. Ništa, nit' miriše, nit' smrdi. Iz poštovanja prema momcima koji su takođe imali strahovito mnogo entuzijazma i dobre volje, nisam to hteo da kažem, da im ne kvarim gušt. Da se radilo o meni, iskreno, ja bih napravio tih 30W po kanalu klasi A, ali sa silicijumskim tranzistorima, i verujem da bih dobio bolje od njihovoh. Da i ne pričam kako bi bilo daleko jeftinije i lakše za rad. Ne sećam se da sam ikada u životu čuo germanijumsku tehniku koji uopšte i pmatim kao bilo šta posebno, mada, uprkos mojim poodmaklim godinama (godina proizvodnje 1953), ja sam se uključio u audio davne 1966, kada je silicijum već uglavnom zamenio germanijum, mada su neki proizvodi koje sam imao, na primer Uher Report L mono iz 1965. godine, ili Nordmende Globetrotter World Receiver (preko 20 talasnih dužina) iz 1967. godine, imali unutra mešavinu germanijuma i silicijuma.

Šta je uopšte poenta rada sa germanijumskim tranzistorima? Bolji zvuk? Zar ne mislite da bi bi se neki od kešolovaca u tzv. High End segmentu toga već setio do sada i to uradio? Koliko je meni poznato, to niko od velikih imena ne radi. Još da mešaju cevke i MOSFET-ove i hoće, ali tu je kraj. Ne videh da iko meša germanijum sa bilo čime? Možda ima neki dobar razlog za to?

Firma "Limart", čovek se zove Vojislav, tel. 063-330-138. Pravi kutije od metala, savijene ili varene, i sve što uz to ide.

Nisam kupac, ali moram da kažem da mi ovo liči na baš dobar posao. OP275 je, po meni, jedan od najboljih audio op ampva ikada napravljenih, i ni jedan drugi neće tako popraviti zvuk recimo Philips ili Marantz CD čitača kao on, probavao ja godinama. Odličan izbor!

Za ITC znam, lično gledao kako drugaru crkavaju Motorola 15003 na 35V, pa tako svih 5 komada. Za Radio Klub, zašto žene - da kupcima bude ugodnije? Šalu na stranu, ali Krcu poznajem već više od 20 godina i drago mi je što moram da priznam da se nikada kod njega nisam okliznuo na nakom lažnjaku, uz napomenu da sam kod njega uzimao samo Toshiba 2SC5200/2SA1943 tranzistore, koji evo i dan-danas vrlo uredno rade na napajanju od +/- 51V. I svi MOSFET-ovi koje sam kod njih kupio nikada nisu izazvali ni najmanji problem.

Svašta, slažem se, ali dozvolićeš, ipak je Sanken jedna svetski renomirana firma, a ne štand na Buvljaku. I to su još ubacili lažnjake u magacin originalnog proizvođača??? Samo da dodam da se tranzistori sa oznakom ON mogu kod nas kupiti i u ITC i kod Kelco-a (bivši Radio Klub). Ja sam kupio 50+50 komada MJE 15030/15031 kod Kelco-a, sve ih probao i za sada, nemam zamerki, svi do jednog su preživeli nominalnih 140V i svi se uklapaju u specifikacije proizvođača. Isto važi i za BD 139-16/140-16, pomalo ređe ptice, kupljene kod ITC, svi do jednog trpe 80V kako i treba.

Interesantno da ama baš niko od vas da spomene poslednju generaciju tih tranzistora, MJ 21195/21196 (ili, sa nižim radnim naponom, MJ 21193/21194). Bolji su od starih po maltene svim parametrima, ali najbitnije je to što imaju bolji Ft, ON Semi/Motorola kažu 4 MHz, ali u praksi, svaki pod istim uslovima prebaci 6 MHz (naravno, ako je original). I stvarno su neuništivi, čovek mora baš da se potrudi da im naškodi, ne računajući pogrešna spajanja, bezvezne lemove i tome slično, što će uništiti bilo koji tranzistor. Pri tom, imaju neobično mala izobličenja u čujnom opsegu, pa ON Semi navodi da su veoma ugodni za audio pojačavače snage. Lično nikada ne bih takve tranzistore kupovao kod nas, nagledao sam se samo lažnjaka, gde su takve "babaroge" umirale na naponu od 40V. Zar nikome nije sumnjivo to što kod nas koštaju malo više od polovine cene koje koštaju drugde? A koliki i kakav je to biznis, evo vam primera. Pre par godina, jedan naš konstruktor kupi 100+100 NPN i PNP Sankena direktno od evropske filijale firme, koja je negde u okolini Pariza. Stignu mu, poplaća carinu i PDV, i sav sretan krene da ih uparuje, a oni svi sretni krenu da crkavaju na 30V (inače su predviđeni za 200V). Posle recimo petog nasumičnog para, čovek poludi, sedne za komp i pošalje upit firmi. Oni odreaguju već narednog radnog dana i zamole ga da im pošalje sve papire i račune u vezi te pošiljke i naravno celu pošiljku. On sve tako uradi. Desetak dana kasnije, stigne mu druga pošiljka, po sadržaju ista kao i prva, i dopis od njih - našli su oko 7% lažnjaka u njihovom sopstvenom centralnom lageru. Matematika velikih brojeva. Original je tada koštao oko 15 eura, a ti lažnjaci nisu mogli da koštaju više od 1 do 2 eura, jer su bili samo u veću plastiku prepakovani neki BD 139/140, ili tako nešto. Sankenu na čast, sve su čoveku uredno platili, tj. obeštetili ga, bar što se novca tiče. Živci su i dalje besplatni. Od onda naovamo, toliko sam se nahvatao strave, da sve iole bitnije komponente kupujem samo direktno od proizvođača. To ponekada nije lako, jer recimo Analog Devices formalno ima nekog zastupnika ovde zbog koga neće da šalje direktno, pa moram da se dovijam, neko ih kupi za mene u SAD pa mi pošalje, ali sam bar relativno siguran da dobijam ono što sam platio, a ne prepakovani i remarkirani 741. Ipak sve testiram po prijemu, i do sada nije bilo kiksa. Da i ne pričam o ceni, koja je i više nego ugodna čak i kada se plate prevoz, carina i PDV, na kraju me recimo AD829 košta recimo 4...5 eura komad, a u Evropi se ne može naći ispod 10 eura. Istina, kada kupujem, uvek uzimam malo veći broj komada, recimo ne manje od 30, što pomaže. Plaćam standardnom Master karticom, banka Intesa, kao i Amazon.com, i NIKADA ni najmanji problem.

Nemoj se zavaravati, biwiring ti ne bi doneo bilo šta, problem je u vezi odnosa pojačavač-drajver. Yamaha zvučne kutije često imaju jako nezgodne moduluse impedanse, odnosno teško su opterećenje, pre će problem biti na toj strani. Ako je to stvarno tako, interesantno je primetiti da se stari problemi održavaju u životu i sa savremenim tehnologijama. U osnovi, sve se vrti oko mogućnosti ili nemogućnosti pojačavača da isporuči veće ili velike struje, a taj problem postoji od kada postoje i audio pojačavači. I neće ga rešiti prosti prelazak na digitalno pojačavanje signala.

Damping faktor utiče na Q faktor drajvera, to je istina koja je odavno poznata. Međutim, retko kada se spomene da je damping faktor od (svega) 10:1, ili 20 dB, odradio sve što je imalo da se odradi u toj vezi. Niko nikada nije DOKAZAO u praksi da još veći damping faktor pozitivno utiče na drajvere što se Q faktora tiče, ali jeste istina da veliki damping faktor znači malu izlaznu otpornost pojačavača, odnosno da ukazuje na sposobnost pojačavača da po potrebi isporuči jako velike struje. Na žalost, i to je samo polu-istina, po sistemu "mož' biti, al' ne mora da znači" naprosto zato što negativna reakcija smanjuje izlaznu otpornost, a samo čitajući brojke, nema načina da se sazna da li je on odličan zato što pojačavač ima izvanredno kvalitetno napajanje sa malom izlaznom otpornosti, niz serijski/paralelnih parova izlaznih tranzistora, ili je naprosto silovan od strane abnormalno velikih negativnih reakcija. Lično bih se klonio uređaja sa abonrmalno velikim damping faktorom koji koristi samo recimo dva para izlaznih tranzistora i manje od oduševljavajuće dobrog napajanja, jer je verovatnoća velika da je to postignuto upravo velikim fidbekom, a to NIKADA ne izađe na dobar zvuk. Moje iskustvo je da sa recimo dva para izlaznih tranzistora i relativno skromnim fidbekom, recimo do 26 dB ili 20:1, damping faktor od 50...70:1 pretstavlja neku koliko-toliko realnu vrednost. Samo okvirna opaska, nije zakon uklesan u kamenu. Oko gradijenta promene (Slew Rate) - već sam negde spomenuo da ako je on 0,5V/uS za svaki VRŠNI volt izlaza, to je sasvim dovoljno da ne dođe to SID izobličenja (SID = Slew Induced Distortion). Dakle, ako imaš pojačavač koji nominalno daje 100W/8 oma, to je 28,3 Vrms ili 40V p-p; Slew Rate od 20V/uS te sasvim zadovoljava. Toliko o naponu, a koliko je veliki gradijent promene STRUJE (Current Slew Rate) možeš samo da nagađaš, jer u celom svom životu, tu specifikaciju sam video na Data Sheet-u tačno 1 (jedan) put, i to za Siemens Sikorel elekltrolite, navedenu kao 10A/uS (dok je naposki bio naveden kao 100V/uS). A to je barem isto toliko bitno koliko i naponski, ako nije i bitnije. Najzad, i to što pročitaš jako obrati pažnju na uslove merenja - ako su uopšte navedeni, jer obično nisu. Japanci su tu folirali onako atomski, pa su navodili gradijent promene samo za ulazni stepen, i to bez bilo čega oko njega, dakle pod 100% nerealnim uslovima. To je naravno učinilo sve te specifikacije potpuno besmislenim, ali u to vreme, narod se ložio na to, pa su morali malo da poboljšaju prodaju kako su znali i umeli. Stoga nije ni čudo što posle prilikom merenja CELOG uređaja, niko nikada više nije uspevao da dobije ni deo navedenog. Ako želiš jako velike vrzine, samo tutni neki bolji par FETova na ulaz, kaskodno povezan sa parom bipolaraca, i na ulaznom stepenu ćeš imati stravične brojke. Prosto šteta što ni jedan drugi stepen iza ulaznog nema teorije da više postigne takve brzine. Poenta je, ne zanima nas SAMO ulazni stepen, nego pojačavač kao celina, u kom slučaju su brojke kudikamo manje, ali zato i realnije.