dvv

Zanimljivo je da niko nije primetio originalni naslov Hawksford-ovog rada: "Distortion CORRECTION ...". Correction, dakle ispravka nečega što se već desilo.Po meni, logičnije je potruditi se da do neželjenih izobličenja uopšte ni ne dođe, odnosno, pošto je to nemoguće, da ono do čega već mora da dođe bude takvo da ne bude presudno za zvuk. Neko će reći da jer sada, posle 30+ godina od nastanka tih radova, lako biti pametan; delimično, to jeste tačno, jer mi danas imamo na raspolaganju daleko bolje poluprovodnike nego što su onda bili, sa uklonjemim ili minimiziranim nedostatcima onih od onda, od pojačanje do odziva, pa onda nova generacija Termal Track tranzistora, itd.Poenta i dalje ostaje - moraju se razmotriti motivi projektovanja bilo čega. Nadam se da nismo deca koja veruju da svaki čika projektant teži što boljem. I teži, ali što boljem pod datim uslovima, a tu pre svega mislim na cenu. u bar 99% firmi koje prave audio, kada se počinje neki projekta, odmah se postavljaju svi relevantni uslovi, a prvi među njima je cena. Tzv. "High End" nije bilo kakav izuzetak, samo su tamo grance daleo pomerenije od serijale, pa se po definiciji može bolje.Po meni, pitanje glasi - šta je suštinski motiv razvoja? Odgovori če po prirodi stvari biti različiti. Oni će nametnuti sopstveni niz ograničenja. Da ne idemo dalje od specifikacija - pa nisam jednom imao prilike da svojim ušima čujem da jedan pojačavač, sa relativno lošim specifikacijama (THD, IM 0.1%/8 Oma, 0.3%/4 Oma) doslovno počisti pod sa drugim pojačavačem koji ima neuporedivo bolje specifikacija (sve ispod 0,001% u sve i svašta). Ako ste firma, vi nemate kuda, MORATE da imate dobre specifikacije inače se neće prodavati. Uz svu izuztnost ovog foruma, ipak je ovde zbir članova koji znaju bolje besmisleno mali u odnosu na svetsko tržište.Što se motiva tiče, to mogu biti dobre specifikacije, određena cena, nekakva snaga, itd, a može biti i želja za dobrim zvukom. Često uz tu želju ide i potpuno ignorisanje specifikacija, ne kao nebitnih, već kao elementa koji ne određuje kvalitet zvuka, čak ga ni ne opisuje.Ovo nas dalje vodi do jedne jednostavne istine: svaki projektant ima neki svoj set parametara do koga posebno drži, što će usloviti topologiju njegovo proizvoda ne samo po topologiji, već i po izboru poluprovodnika. Prirodno će se opredeliti za one koje najbolje poznaje i sa kojima ima najduže iskustvo. Malo je čak čitavih firmi koje švrljaju po tom pitanju, obično se drže izvesnih, istina labavih, sopstvenih standarda.Regionalnost je još jedan faktor koji je i te kako uticajan. Pogledajte nekoliko proizvoda poreklom iz iste zemlje ili regiona i videćete da tamo postoje neke postavke kojih se manje-više gotovo svi pridržavaju, mada uvek i svuda ima otstupanja. Englezi to rade na svoj način, Skandinavci na svoj, Japanci na svoj, itd. Varijacije postoje, a uglavnom su vezane za cenu, više para, više kola.I za kraj, da malo bogohulim. Za poslednjih 40+ godina koliko se bavim ovim (počeo sam rano, sa 11 godina 1966., kao čist korisnik, a posle je bilo što je bilo). Za svo to vreme, niko nije uspeo da me ubedi da je recimo ulazni i/ili izlazni stepen sa FETovima ili MOSFETovima bilo koje vreste prirodno bolji od nekog drugog. Intereantno je kako ljudi vole da prigrabe neke "istine" i da ih se drže kao pijan plota, potpuno zapostavljajući činjenica da svaki elemenat, bilo kog tipa, ima svoje prednosti, ali i mane. Čuo sam uređaje i sa FETovima, i sa bipolarcima, i sa cevima i sa čime god hoćete, neki su zvučali bolesno dobro, neki osrednje, a neki bez veze - ma kako bili napravljeni. Znam za slučajeve, čak i posedujem jedan takav, kada zamena samo jednog potenciometra (za glasnost) izazove tako velike promene da mi je teško da poverujem da je to moguće, iako mi uši kažu da jeste, iako mi drugari kažu da jeste. Najveći problem su takozvane "opšte poznate istine", koje su (pre)često ne samo nepoznate, nego čak i potpuno netačne. Negativna povratna sprega (NFB) je tipičan primer. Koliko god da sam čuo uređaja koji su se hvalili da nemaju NFB, uvek se setim da je to čista laž, oni i te kako imaju NFB ali je on raspoređen po stepenima, ceo je u lokalu, dakle u najboljem sluačju mogu da nemaju globalni NFB, sa izlaza nazad ka ulazu. Od takvih, NI JEDAN do sada nije izbegao da mi zvuči nekako neodrečeno, pomalo nalik slici malkice van fokusa, vidite šta je njoj, ali nije baš oštro, ili ako hoćete, može to i bolje.Već više od 20 godina tvrdim da ćete uređaje projektovane za zvuk i dođavola sa cenom naći na obodima audio sveta, kod zagriženih zaljubljenika koji to rade iz ljubavi, a bez ograničenja komercijale. Bora Jagodić je sjajan primer; nikada nisam napravio bilo koji njegov projekat, ali sam ih poprilično čuo, pa na osnovu toga kažem da je on uspeo da napravi neke stvari koje daleko prevazilaze svoj cenovni rang. Ali DALEKO! I to na pravi način - koristeći lako dobavljive, serijske delove, bez egzotike koju pravi samo jedna garaža u Kaliforniji ili koliba od trske u Japanu.

Ma šta te briga, ako lepo radi ...

Ako smem da se umešam ... Odmah da kažem, lično sam poštovalac imena i dela firme Dual Gebruder Steidinger (za razliku od ovoga što se danas valja pod time imenom), kao i još uvek zadovoljni flasnik savrešno funkcionalnog gramofona CS604 sa kraja 70ih.Ono što ti je rečeno, da se to ne isplati truda, je potpuno tačno. Čak i ako pretpostavimo da sve nekako prođe i to proradi pouzdano, mislim da bi bio dosta razočaran rezultirajućim zvukom. Iako ih je od početka pravio, Dual se nije ozbiljnije zainteresovao za integrisane pojačavače sve do kraja 70ih, pa čak i tako, jedini njihov model koji stvarno vredi truda je CV1700, top model iz toga doba.Ovako, samo ćeš se namučiti, potrošiti nešto novaca i mnogo vremena, da bi na kraju dobio nešto što danas više ne može da prođe ni kao "vintage".

Ko reče da prodaje Elne, Sale? Može neki link ili telefon?

Ma, zašto uopšte gubimo vreme sa audiom, kada je i jedan i-Pod dovoljan?

A šta će mi?Mene su oduvek optuživali da sam pesimista i preterujem sa materijalom, ali ovo je van sveta i mozga. Ali, ako ti se sviđa, ti lepo kupi sebi jedan i mirna Bosna. Ko zna, ako provodiš vreme slušajući sinusne talase pri punoj snazi u 1 Om, onda ti možda čak i treba.Vidiš kuda idem sa ovim? Mnoge specifikacije se odnose na suštinski nerealane uslove rada - ako ti pojačavač teraš na nominalnoj snazi, šta će se desiti kada prvi tranzijent naiđe? Biraj - od klipinga, do prženja i izlaznog dela, i zvučnih kutija.Osim toga, prema proračunima, i moj bi trebao da daje neke sumanute snage u 1 Om, tipa 800W ili malo više, naravno u impulsima, i to dvostruko dužim od zahteva IEC normi.

Otud i moj stav da se izlazni otpornici podese prema ličnim potrebama. Mogu biti bilo šta od 0.33 do 0.15 Oma u paraleli. Jeste, verovatno će i vlasnik morati malo da se igra, ali koliko vidim, ovde će svi takvu priliku dočekati oberučke.

@SstrsatOk, to je tvoje viđenje, a za mene je to "meso" za razmišljanje. Hvala bogu, trenutno su me poneli neki događaji koji me odvlače od rada na ampu, ali zato bar imam vremena za malo razmišljanja.Oko brzine - izbor LF411 naravno nije slučajan. Brzina je nominalno 15 V/uS, što bi, imajući u vidu gde se dešava što ne treba da se desi, više nego dovoljno. Na ulazu ima FETove, što u ovoj funkciji smatram vrlo značajnim i jako dobrim. Najzad, što takođe nije nebitno, njegov sopstveni termički drift je svega nekoliko mikrovolti u godini dana, a pošto sam ja stari Neverni Toma, ja mu za svaki slučaj nalepim još i onaj mali hladnjačić za DIL-8 pakovanje, zlu ne trebalo.Probao sam i sa AD817, koji je pakleno brz sa 450 V/uS, i to sasvim lepo radi, nemam primedbi, ali njegov termički drift nije ni izbliza onako dobar kao kod LF411. O problemima nabavke i ceni da i ne pričam.Moram da priznam da problem "disanja" još nisam lično osetio na bilo kom mom uređaju, mada nije baš ni da ih je bilo ne znam koliko. Trenutno, oba poluprovodnička pojačavača za slušalice besprekorno rade sa LF411, ali činjenica je da tu pričamo o smešno malim strujama u poređenju sa velikim pojačavačem snage.U svakom, slučaju, tema za ozbiljno razmatranje. Hajde da ne komplikujemo, najbolje i najlakše je da ponoviš pitanje.

Potpuno se slažem.Ako te malo zateže koža oko ušiju, onda možeš da preskočiš ogledalce, to je zbog širine osmeha.

Ovo za servo "disanje" je dobro poznato i stvarno može biti problem, nema spora.Međutim, po mome iskustvu, do "disanja" dolazi iz jednog ili oba od dva razloga: 1. Lošeg napajanja samog DC servo kola (često se to rešava vrlo slabašnim zenerkama), i 2. Prevelikog DC offset-a koji se pojavljuje u dinamičkom režimu, što znači da je veći od +/- 100 mV za koliko je kolo proračunato. Ako on sada izleti na recimo -300 mV, biće frke, garant. Iskreno, ne bih umeo da objasnim zašto sam sam sebe tako ograničio na tom projektu, jer ja to inače rešavam sa BC 639/640 sa zenerkama na bazi. Oni su lepo jaki, i kada njih koristim, nema šanse da napajanje uardi bilo šta nedolično. Toliko o 1., inače upravo sam to ispravio na šemi. Oko 2., slažem se sa tobom, ako su ulazni tranzistori iole upareni, i ako kasnije nema nekih većih odstupanja (a ne bi trebalo), ukupni offset će objektivno biti jako mali pod normalnim uslovima rada. Ali, mene posebno zanimaju nenormalni uslovi rada, na primer, šta se dešava kada tu protrči neki tranzijent od recimo 200W/2 Oma, na primer neki timpan, ili taiko bubanj, u tom smislu. Drugim rečima, ja namerno posmatram sve to jako, jako pesimistički, pretpostavljam stvarno divlje situacije, računajući da ako pojačavač sa njima može da izađe na kraj bez problema, ja nemam šta da izgubim, samo da dobijem. A stvarno sam se istrudio - na primer, struja koja teče kroz "gornju" i "donju" kaskodu ima prvo odstupanje na drugom mestu iza decimale, jedan je na 5,68 mA, a drugi na 5,66 mA, u tom smislu. Uzgred, BF 720 i BF721 sam kupio po 50 komada, da imam neku populaciju iz koje ću ih upariti.

Ha, ma znao sam ja da ako budem istrajan da ćeš se i ti tu naći sa nekim predlogom.Oko DC servoa. Jeste, u pravu si, ja stvarno očekujem izuzetno mali DC offset na izlazu, pri čemu sam eliminisao sve kondenzatore na direktnoj putu signala. Normalno, ne apsolutno sve kako to sugeriraji lažovi po marketing odeljenjima firmi, niti mislim da je to ikada moguće, ali jesam sa DIREKTNOG puta signala. Ostaju oni neizbežni, na primer u Low Pass filteru na ulazu, u kompenzaciji, na kolu na izlazu, itd. Iako nisu u dirketnom putu signala, jesu u kolu, i tu nema dvojbe.Tačno, mogu da izbacim DC servo kolo i zamenim ga elektrolitom u NFB vezi, koji će aprosto povećati količinu NFB-a ispod neke tačke. Tačno, to i te kako može lepo da radi, ali će ipak zahtevati da se negde nekako ubaci način da se offset podešava. Klasika je na ulaznom paru, staviš lepo trimer i to radi. Onda pročitaš par testova na tu temu i shvatiš da svi ti ljudi govore isto - gledajte da to podešavanje držite podalje od ulaznog stepena kako znate i umete, da vam se ne umeša u zvuk. DFobro, i to može, da umesto op apa bude izlaz sa trimera, na primer, ali gde sam onda? Ispada da ću uštedeti jako malo, pojednostaviću jako malo a i dalje će se sva merenja i podešavanja odnositi na STATIČKI režim rada - gde nestade onaj dinamički?E, baš TU je DC Servo superioran - i zato ga forsiram kao partizani Neretvu. :-))))))))) Ili ti roštilj. :-))))Oko stabilizacije napajanja DC servo kola. Ono sa 431 ti je dobra ideja, vrlo vredna razmatranja. Mada, budimo iskreni, taj op amp troši toliko malo struje u tom spoju, da bi i ZPD of 0,5W realno bio dovoljan, a ZY klasa od 1,2...1,5W to drži doslovno zakucanim to.No svejedno, ispitaću malo i tvoju sugestiju, osećam da vredi i truda i vremena.Hvala Slobo.

Ja očigledno mislim da se gubi, inače bih i ja to uradio.Sigurno ima i drugačijih mišljenja.A to što predlažeš sam i uradio u drugoj, jednostavnijoj verziji. Tranzistor je tu u suštini samo da zadovolji još tesnije krtiterijum stabilnosti i da obezbedi još nižu izlaznu impedansu stabilizatora, što je teorijski uvek poželjno, ali da li će to rezltirati i u čujno boljem ponašanju, iskreno ne znam, verujem da hoće ali ne smem da tvrdim.

Samo napred, svaki smislen komentar je dobrodošao.U načelu se slažem sa tobom, ali ipak napominjem tri stvari.Prvo, nije sve samo u ceni, nego ima i komoditeta, MJL moraš naručiti i čekati, a 2SC/2SA odeš u radnju i odmah dobiješ na ruke. Dalje, cela šema se menja, ima ukupno 6 tranzistora manje, a slično može biti i na napajanju. Neko sa recimo izuzetno osetljivim kutijama (recimo, 92+ dB/2.83V/1m) može da se provuče sa 4x10,000 uF elektrolitima, jer jednostavno nikada neće biti u situaciji da mora da ga dobro gazi. Pazi, kažem "može se provući", ne kažem da treba a još manje da je to dobro.Drugo, nije moje da ikome krojim kapu, neka svako sam donese odluku koja verzija mu se više dopada. Ja ću dati kompletan popis materijala, sa cenama u tom trenutku, pa neka se svako nađe. JEDINA stvar od koje nikada neću odustati jeste posebno napajanje za ulazni i izlazni deo, jer sam isuviše puta iskusio koliko to dobro rešenje. Ali, tačno kakav stabilizator će neko staviti je već njegova lična stvar, može neki jako razvijen shunt (kao recimo The Shuntyy), a može sve da obavi sa običnim recimo BD tranzistorom i zenerkom na njegovo bazi, ili nekim MOSFETom pa posle da se hvali kako ima Technoc-on "Virtual Battery" sistem. Sve pločice će biti tu, pa bujrum, izaberi šta ti se sviđa, "mix 'n match" po volji.I treće, moram priznati da sam i ja jako ljubopitljiv. Prva verzija jeste tehnički savršenija od druge, koje je mnogo više "mainstream" iako je pošteno dorađena, ali to nije garancija da će i svirati bolje od druge. Sa ovim stvarima se nikada ne zna, svi radimo na osnovu ličnog iskustva i nekakvog proseka naših saznanja, ali JEDINI stvarno relevantan kriterijum je kako to uživo radi pod različitim okolnostima.Ako negde grešim, reci mi.

Ma samo napred, tema nije šta čini MOJ predlog High End-om, nego je daleko uopštenija, šta BILO KOJI pojačavač čini High Endom.Da me je zanimalo samo mišljenje recimo Slobe, onda bih to pitanje postavio samo njemu preko privatnih poruka, a ne javno, dakle ako je pitanje javno, onda će tu prirodno biti i drugačijih mišljenja i stavova. I to je samim tim u redu, verujem da je to dobro za sve nas.Ali bih i dalje voleo da čujem ima li ko šta da zameri moj predlogu, i ako ima, šta, zašto i ima li neki predlog da se to poboljša.Jako mi je stalo, jer sam se stvarno jako istrudio oko ovoga, pokazana šema je više ni sam ne znam koja varijanta. Pojma nemam koliko mi je sati otišlo na to, znam samo da je bilo jako mnogo tokom poslednjih 6 ili 7 meseci, i pokušao sam koliko sam mogao da u to ugradim sve moje godine tokom kojih sam se bavio audiom.Neka se niko ne usteže da me ne uvredi, ja baš želim da čujem posebno ona disonantna mišljenja. Uvek mogu da ih ne prihvatim, ali ako mi se čine dobrim, rado ću ih prihvatiti.Pošto ipak, možda isuviše optimistički, verujem da nisam idiot, shvatam da je prirodna mana ovog projekta njegova relativno velika cena i potreba da se koriste neki uvozni delovi, pa sam, uz njega, gotovo paralelno razvio i verziju "B", koja se drži istih principa, ali koristi manje materijala i koristi materijal koji se može kod nas kupiti po radnjama, sem mojih neizbežnih BF 720/721 tranzistora, koji se moraju poručiti, ali iz računice postovane jutros,videli smo da ne njihova cena ipak veoma mala i u celini totalno nebitna.Cilj je isti, ali je meta malo bliže zemlji, ima tri izlazna para umesto četiri, 150W tranzistori umesto 200W, ali se mogu kod nas kupiti (2SC5200/2SA1953), itd. Žrtvovanje kapaciteta nužno povlači i malo skrominje domete, ali ja verujem ipak još uvek dovoljno visoko postavljene da budu daleko iznad proseka. Nisam postovao tu šemu i neću, bar sve dotle dok se lično ne uverim da je vredna postovanja. To ću saznati kada direktno sukobim verzije "A" i "B" u A/B testu, pa ako se pokaže vrednim, vrlo rado ću i njega postaviti ovde.

Ma ne, ništa meni ne smeta sve dok priča idi oko osnovne teme, a svi znamo da ima mnogo puteva da se dođe do cilja.Mada, ako ćete baš da zalazite u sve detalje projekta, možda bi stvarno bilo lakše čitaocima da otvorite posebnu temu, lakše je za praćenje ako čoveka ne zanimaju tranzistori već cevi.A opet i ne morate, kako god hoćete.

Upravo sam iz Mikro Princa pokupio Motorola/ON Semi MJL 3281/MJL 1302 trazistore snage i BF 720/721 koji su potrebni za naponski deo.Ispada da je cena po tranzistoru snage 559 dinara; nisam pametan, više ne znam da li je to mnogo, malo ili sasvim OK kao cena, meni deluje kao da je OK cena.BF tranzistori su druga priča. NPN tip košta 61 dinar po komadu, a PNP tip 32 dinara po komadu, dakle u proseku dva para, potrebna za stereo verziju, koštaju 186 dinara, što stvarno nije mnogo, a kada se ima u vidu kakvi su, to je baš džabe.

Slobo, i sam dobro znaš da onaj koji projektuje bilo kakav pojačavač ne zna, i ne može ni da pretpostavi šta će na njega biti zakačeno i prozvano zvučnikom. Jedino što ja mogu jeste da se potrudim da koliko mogu smanjim te uticaje, ali NIKADA NIKO nije uspeo sve da ih savršeno pomiri. Ni Krell-ovi ne mogu da budu IDEALNI izvori napona, uvek će na recimo 8 Oma davati bar malo veći napon nego na 2 Oma.Niti me zanima da to bude u dlaku i milivolt idealno tako. Da to ilustrujem brojkama: ako postignem da u nominalnih 8 Oma daje recimo 29 Vrms, u 4 Oma recimo 28,3 Vrms, a u 2 Oma recimo 27 Vrms, smatraću da sam postigao cilj iz čisto praktičnih razloga.Prvo, učinio sam da se pojačavač ne potresa zbog malog radnog otpora i da ne menja svoje osobine jako mnogo, nego jako malo.Drugo, nema mnogo zvučnih kutija na ovoj planeti, čak ni onih sa impedansom od 2 Oma, koje će lako izdržati tih 27 Vrms u trajnijem režimu, to je ipak oko 365 W/2 Oma. Ja ne znam za bilo koju kutiju koja to može u TRAJNOM režimu, ne znam da je iko ikada deklarisao svoje kutije za 300 W RMS; znam da Amerikanci umeju da deklarišu kutije kao "300W programskog materijala", ili takva nekakva formulacija, koja uvek stvari ostavu uglavnom nejasnim.Treće, ako on može da radi u trajnom režimu u 2 Oma, onda će njegova impulsna snaga ("programski materijal") biti oho-ho veća, preko 550W/2 Oma, ukoliko napajanje to izdržati, a u mojoj verziji će i te kako izdržati, čak i ako ne upotrebim punu regulaciju za strujni deo. Naravno, ja mogu samo da predložim kakvo bi ono trebalo da bude, ali svako će ga sam krojiti prema svome i ja tu ne mogu ništa.I četvrto, pošto se zaštita aktivira tek posle 40 mS, njegova impuslna snaga u impedanse MANJE od 2 Oma će isto tako biti jako velika. Baš kao i kod nekih Skandivaskih firmi koje reklamiraju sumanute brojke, a tek kada pročittaš onaj skriveni tekst, u najmanjem mogućem fontu, vidiš da je to za impulse u trajanju od 1 mS. Ako mene pitaš, to je prevara putem vođene logike, i za mene je to neprihvatljiv pristup. Ako ćemo da donosimo norme (mislim na recimo IEC, IHF, itd) i da ih onda na tako grub način činimo besmislenim, šta će na onda uopšte? U prevodu, za mene impuls od 1 mS je besmislica, IEC stav da je impuls 20 mS je zgodan samo za poređenja, a 40 mS smatram nekim realnim minimumom koji je prihvatljiv. Naravno, ponašanje mora da bude najbolje moguće ne samo u usponu, nego i u smirivanju, bez efekta "zvonjave" (ringing).To je teorija - hajdemo sada malo prakse.Niko normalan ne kupuje pojačavač snage da bi slušao sinusoide pri punoj snazi. Tada je kliping zagarantovan, a on je priča sa uvek tužnim krajem. Pošto se u sobi prosečno koristi KONTINUELNA (RMS) snaga ispod 1 W, hajde da kažemo 2W, ljudi u stvari kupuju pojačavač od 100W da bi dobili ČIST zvuk čak i kada on cugne 10 ili 20 puta veću snagu u nekom moćnom tranzijentu. Dakle, ako ga nateram da radi bez problema i sa veoma niskim impedansama, obezbeđujem da je dinamički "prozor" samo još šire otvoren nego u slučaju čiste komercijale. Porast prosečne trajne snage bi u idealnom slučaju trebao da dovede do nulte promene kvaliteta zvuka, samo do povećanja glasnosti, još glasnije ali istoga, ne nečeg drugoga.Po mome iskustvu, kvalitetni pojačavači snage su takvi da se glasnost dodaje bez problema, nema izmene zvuka, čak mi se par puta desilo da sam se prestravio kada sam na priloženim metrima snage video dokle sam ga popeo, a on ništa, radi li radi, a ta dodata glasnost ni najmanje ne smeta.E sada, da li ću to i postići, videćemo, i ako postignem, u kojoj meri - videćemo, tj. čućemo.

Slobo, da ne zaboravim, odgovor na tvoje pitanje ko je u komercijalnom sektoru koristi tranzistorske pojačavače bez globalne sprege, bez razmišljanja znam dva - prvi je Densen, a drugi je Denon, i to na čitavoj seriji uređaja, od manjih do velikih. Na primer, model 777 i to društvo, s tim da su oni to nazvali "Real Time Processing".Oko idealnog naponskog izvora - u pravu si ti, ali sam u pravu i ja. :-))))) Evo kako: za isti ulazni napon, pojačavač će u 2 Oma isporučivati de fakto manje od idealnih 28,3 Vrms, ali ne onoliko koliko ti misliš, jer sa istim ulaznim naponom u 8 Oma će davati ne 28,3Vrms, nego tik preko 30 Vrms.Seti se, nije to tako davno bilo, kraja 70ih godina, kada si mogao da se kladiš u svoju poslednju šoldu da će neki pojačavač iole neke klase od nekog poznatijeg proizvođača, garantovano pod navedenim uslovima dati bolji rezultat od deklarisanog. Ja to mnogo voleo, pa se skroz primio, i eto, sada i ja tako počeo. :-))))Najzad, ona tri otpornika na izlazu su data tentativno, dakle oni mogu biti 0,33, 0,27, 0,22, 0,18 ili 0,15 Oma, ili nekakva kombinacija istih. Seti se, naveo sam da se to ostavlja ličnom eksperimentu vlasnika, moje je da omogućim eksperimentisanje, ali tu će svako morati da sam nađe neku svoju meru. Pošto se ne može znati šta će to na kraju biti, ne može se ni znati APSOLUTAN izlazni napon, ukratko, ode sve u relativnost, ALI, jedna stvar ostaje - mora da bude tolerantan prema impedansi zvučnika, i to vrhunski.SVE sam gurao u tom smeru. I dovoljan broj izlaznih parova, i mali globalni NFB, i (relativno) mala vrednost otpornika u NFB razdelniku ka masi (ispod 1kOma), itd.Naravno, teoprija je jedno, a praksa drugo, konačni odgovor na pitanje da li je sve to vredelo truda će dati gotov uređaj.

Ništa drugo sem moje lične preferencije ka njima iznad svih ostalih i činjenice da sam mogao da koristim tranzistore sa kojima dugo radim i koje dobro poznajem - ne savršeno, ali dobro.

Naravno da jeste moguće, ali to neću da uradim. Evo zašto.Naslušao sam se podosta raznih ampova koji nemaju globalni NFB, i ma kako između sebe bili različiti, svi su imali jednu zajedničku osobinu, manje ili više izraženo - delovali su nekako nedovršeno, kao da su pomalo van fokusa. Sve je tu, sve je dobro, ali i dalje nekako nedorečeno. Meni lično se to ne dopada.Kada se upotrebi mala količina globalnog NFB, kao na primer u mom H/K 680 koji radi sa svega 12 dB globalnog NFB-a, stvari se popravljaju, ali i dalje mi smeta ta sada manja ali i dalje prisutna neizoštrenost.Sa druge strane, u mom H/K 6550, koji koristi 17 dB globalog NFB, taj efekat je jedva čujan, i to samo kada mora da reprodukuje neki baš izuzetno komplikovan signal, na primer, kada simfonisjki orkestar iz pizzicato-a prelazi u crescendo, pa se kombinuju i složenost po broju izvođača, i nagla promena od veoma tihog do veoma glasnog.Tako sam došao do stava da se sa oko 20 dB globanog NFB taj efekat konačno sasvim gubi, ili preciznije, pada ispod (moje) granice čujnosti. Imam neke svoje teorije zašto je to tako, ali to sada nije bitno.Zato neću da silazim ispod 20 dB, što je ipak skromnih 10:1, skromnih prema najvećem delu industrije koja i dalje koristi po 40 dB (100:1), pa čak tu i tamo i celih 60 dB (1.000:1). To samo po sebi ne mora biti katastrofa, znam za nekoliko uređaja koje sam čuo koji su imali 40 i više dB globalnog NFB pa i dalje imaju stvarno odlilčan zvuk, na primer Parasound 1205, projektovao ga je John Curl, jedan od retko sposobnih ljudi današnjice koji je još uvek aktivan.Moj standardan primer da i takvi projekti mogu da zapanje kako dobro rade je jedan nemački pojačavač sa kraja 70-ih, od firme koja više ne postoji a koja se zvala LAS (Linear Audio Systems). Gledajući ga danas, posle 35 godina, i dalje se divim količini zdravog razuma i čiste pameti koje su još onda imali, pa i dan-danas deluje sasvim moderno, jer je je još onda koristio neke principe koju su tek nedavno postali standard u indisutriji. Njegov odziv u otvorenoj petlji je bednih 4 kHz, lokalne degeneracija na recimo ulaznom stepenu uopšte ni nema čak ni u tragovima, itd, pa ipak, ima zvuk koji je stvarno sjajan. Zanimljivo, ali današni Cambridhe Audio pojačavači JAKO liče na taj model (ne imputiram kopiranje, ali je sličnost zaista očigledna). Douglas Self je dosta svopjih teza izvukao iz baš te topologije. A bogami i ja, moja zaštita je potpuno ista kao i kod tog modela, i nastaviće da bude, sve dok ne naiđem na nešto bolje.Poenta je, ovo što sam sada uradio je naprosto zbir svih mojih iskustava još od 70ih pa do sada. Gulim ovaj projekat već bar godinu dana, iako i ja, kao i mnogi drugi, bolujem od najklasičnije moguće bolesti svih koji su nešto projektovali, a to je da ne umem da stanem i kažem - to je to, može drugačije, ali za prvu verziju, to je to, gotovo, idemo da ga pravimo. Uvek mi se čini da nešto može bolje, možda i samo drugačije, ma nema kraja, a znaš i sam kako se kaže - đavo je u detaljima. Malo bajatiji među nama se još uvek JAKO dobro sećaju nekih recimo Altec Lansing zvučnih kutija koje su sa 2,83V ili 1W/8 Oma davale i po 106 dB SPL na 1 m. Odatle prozilazi da bi neki cevni pojačavač sa nominalno 10W izlazne snage po kanalu sa njima mogao da proizvede oko 116 dB SPL na 1m.Jeste da su bile papreno skupe i enormno velike, ali sat vremena sa njima je bar mene ubedio da je efikasnost jedna pakleno dobra stvar. Čisto poređenja radi, moje AR94 kutije su u to doba proizvodile skromnih 88 ili 89 dB/2.83V/1m, pa ispada da bi njima za 116 dB trebalo preko 250W snage (otprilike, da sada ne računam), i to pod pretpostavkom da uopšte mogu da proizvedu taj zvučni pritisak bilo kako (u šta debelo sumnjam).Slobo, samo da se usaglasimo, već jednom smo imali nesporazum oko terminologije, pa da ne pravimo istu grešku dva puta.Pod "SE", ti podrazumevaš klasični pojam Single Ended izlaza, dakle samo jedan izlazni element koji radi svu isporuku snage, jel' tako?Kao starom tranzistorašu, najbliže tom pojmu i ideji bi bila SEPP konfiguracija, dakle izlaz sa samo jednim parom tranzistora, mada se i sa tranzistorima furala ista šema kao i sa cevima, jel' tako?U SE konfiguraciji, imaš nesimetrično, jednostruko napajanje, + xx Volti, sa kondenzatorom i/ili trafoom na izlazu, jel' tako?Samo proveravam, ništa više, da diskusija ne ode bog te pita kuda.AKO je sve gore gore tako, onda mogu slobodno da kažem da bi me jako čudilo ako možeš to da napraviš tako da imaš kompletnu toleranciju prema zvučnim kutijama, u smislu xx V/8 Oma i 2 xx V/4 Oma.Znam da je bilo podosta pokušaja od strane pre svega Japanaca da naprave nominano 100W/8 Oma pojačavač sbage sa samo jednim parom izlaznih tranzistora. Eno, na kupujemprodajem.com se nudi Onkyo 282 pojačavač snage, koji na izlazu ima jedan par Toshiba 2SC3281/1302, Sony je imao neki TAN model sa po jednim parom Sanken izlaznih tranzistora od 200W po kanalu, itd.Svi ti uređaji imaju problema kada nalete na nominalnih 8 Oma impedanse, koji u stvarnosti imaju prosečno 6, a ponegde i svega 3 Oma. Jednostavno, postoje jasne granice šta par tranzistora od 150 ili 200 W mogu da isporuče. Mi sada možemo distovati o tome da li sam ja isuviše pesimističan i vičem "Vuk!" i tamo gde ga nema, ali moji zahtevi su takvi kakvi su, ja tražim "dupliranje nadole", tj. da se nominalna snaga duplira svaki put kada se radno opterećenje prepolovi.Evo, ja prvi ću priznati da sam čuo podosta pojačavača koji to nisu mogli da izvedu, ali su i dalje jako, jako dobro svirali. Razlog zbog koga sam tako zahtevan, možda i nepotrebno mnogo, je jednostavan - ja ovo radim sada, i nemam nameru da se vraćam po drugi put, sem za eventualno novije verzije iste stvari. Hoću da se pomučim, hoću da platim šta košta, ali hoću i da imam takav pojačavač snage koga je, da ne kažem nemoguće, ali bar VEOMA teško zbuniti, ma kako nezgodna zvučna kutija bila. Ukratko, ja hoću najbliže što mogu idealnom naponskom izvoru.Ako ti znaš kako se to, ili nešto slično, može realno postići i sa samo jednim parom izlaznih tranzistora, evo ja sam se pretovrio u uši i oči. Priznajem da ja ne znam kako bi to bilo moguće, sem možda sa najbovijom generacijom UHC MOSFETova, ali pazi, jesu užasno moćni i jako, jako dobri, ali po ceni od nekih €250 po komadu, ili €1.000 za stereo verziju. Bar koliko ja znam.

Slobo, razmišljao sam ja i o čistoj klasi A, nemaj brige. Normalno, tu problemi počiju da se gomilaju, a pre svega što se tiče hladnjaka, koji bi od velikih trebali da postanu jako veliki.Po nekim mojim grubim proračunima, ovi kojih imam na količinu (tj. bar 15 komada) bi mogli da izdrže oko 80W u čistoj klasi A. Dakle, čak i da ih dupliram po kanalu, i da sebe proglasim vrhunskim optimistom pa kažem da mi je klasa A oko 30% efikasna, dva takva hladnjaka bi podržala negde oko 50W čiste klase A.Sem toga, ne verujem da je baš i potrebna PUNA čista klasa A, a 480 mA mirne struje i nije tako malo. Do te vrednosti sam došao iskustveno, jednostavno sam sve pojačavače koje imam u kući vrteo sa fabričkih podešavanja nagore sve dok mi naredni korak po mome sluhu nije doneo bilo šta bolje, onda sam ga vratio za korak unazad i premerio struju. Svi do jednog (Maranz, Sansui, Harman/Kardon) su se našli na 120...130 mA mirne struje.Uostalom, ko bude želeo, neka ga sam lepo odvije i na više, ali verujem da će otkriti da to jednostavno nema smisla.Kada zvršim osnovni projekat, mogu da se malo pozabavim i nekom verzijom sa manjom nominalnom snagom, ali stvarno u čistoj klasi A. Ali, otom-potom, neću da počnem 100 stvari i ne završim ni jednu, prvo ovo da završim, pa ćemo posle videti.

A šta će ti uopšte odatak o odzivu u otvorenoj petlji, kada ga nikada nećeš tako koristiti, već samo u zatvorenoj petlji?I zašto to uopšte deklarisati sa stvarnim opterećenjem, kada je industriji sasvim lepo da to deklariše bez njega?Onda, zašto ti radiš uglavnom sa cevima, kada su one odavno prevaziđeni relikti kamenog doba elektronike?Slobo, odgovor na sva tri pitanja je potpuno isti - zato što ja mislim da tako treba. Ti ne moraš da se složiš i slobodan si da radiš onako kako ti smatraš da treba. I šta tu sada ima da se diskutuje oko tvog ili mog izbora?Na samom početku sam rekao - nemojte postavljati pitanja a zašto oovo vako, a zašto ono onako, jer je odgovor unapred dat - zato što sam ja smatrao da tako treba. Ako drugi misle drugačije, nema problema, neka oni rade drugačije, ja se sigurno neću buniti. Dao Bog pa bar izbora ima koliko hoćeš.Radije ti meni reci da li smaraš da topologija ima nekoih po tebi mana, ili tako nešto, možda neki savet za dalje poboljšanje.Uzgred, iako sam ja otvorio temu, a zna se da se ja bavim isključivo tranzistorima, moram da kažem i ovo: ne mislim da je išta loše ako neko izleti sa tezom da nema ekstra kvaliteta zvuka ako to nisu cevi. To je sasvim validan stav koji odražava nečije ubeđenje.Ali, očekivao bih od svakog pristojnog učesnika teme da kada vidi da se radi o tranzistorima, odustane od ponavljanja svog stava, bez obzira što misli da je to tako.Konstruktivan učesnik u temi je svako onaj koji doprinosi diskusiji u temi takvoj kakva je, a ne onakvoj kakvom bi on želeo da on bude.Bez obzira na to, rekao sam i ponoviću - u osnovi, meni je sasvim svejedno sa čime je nešto napravljeno, sa cevima, tranzistorima, FETovima, MOSFETovima, IGBTovima, itd, pod uslovom da to stvarno dobro zvuči (po mome mišljenju). Sa svakom od tih tehnologija se može napraviti i bedan, i sjajan uređaj.

E da, zaboravio sam da dodam da je ta brojka dobijene ne kako to industrija radi, poskida sve kompenzacije i filtere, pa meri i dobija neke nebulozne brojke.Obrnuto, ova brojka je sa SVIME uključenim pa i kompnezacijama, NIŠTA nije otkačeno sem naravno veze izeđu izlaza i invertujućeg dela ulaza. Drugim rečima, ovo je STVARNA brojka koja nema bilo kakvo "ali" uz sebe. Da sam hteo kao i ostatak industrije, i ja bih navodio neke bar duplo veće brojeve, ali ja smatram da to nije TO, to su već uslovi, a mene zanima samo bezuslovni deo performansi. Da to bude ono što jeste, da nema ali, možda, ako, ukoliko, itd. Bingo! Upravo tako. Ako išta mrzim, to su razni "ali", "možda", "ako", i ostali kondicionali.Naravno, i srećom, nisam jedini. Na primer, W. Marshall Leach je svojevremeno uradio istu stvar, i kapa njemu dole zbog toga. On je postigao knap preko 50 kHz u otvorenoj petlji i, ako se dobro sećam, radio je sa nekih 26 dB (ili 20:1) globalnom povratnom spregom, pa je taj amp zvučao jako dobro (kada je bio dobro napravljen, što nije uvek bio slučaj). Otala je takođe radio isto tako, a od njega vučem najveći broj svojih stavova, pa i taj. Boki, Slobodane, ljudi, molim vas! Dajte, nemojte se svađati ovako bez veze, to ničemu ne vodi sem zloj krvi. A to nam treba kao što nam treba rupa u glavi. Misliš ČETVOROSTEPENOG izlaza? Naime, naknadno sam popustio sam svojoj Dark Side i ubacio i četvrti par. Kad je beg bio cicija? Sve je isto, samo plus jedan par na izlazu.Ne, nemam problem stabilnosti sa time (bar za sada), a ako se pojavi, rešavaće se malo agresivnijim otpornicima na bazama izlaznih tranzistora. PSRR me malo znaima, obzirom da: a) postoje pune regulacije napajanja, i odvojene su, tako da eventualno cimanje jako velike struje izlaznog dela nema blage božije veze sa ulaznim delom, to treba da bude 100%-no odsustvo neželjenih modulacija. Zato sam i išao na dva odvojena napajanja. Jeste skuplje, jete komplikovanije, ali na samom početku zaobilazi neke probleme i pre nego što se dogode. Jao druže, izivini, nisamo se razumeli, popio sam pivo za ručak, sada sam tek shvatio na šta si ti mislio, na trio predriver->driver->izlaz.Vidi, to je jako stara konfiguracija, ako se ne varam, prvi ju je upotrebio Bart Locanthi davne 1966. godine. Jedina mana joj je malo komplikovanija topologija za tačno 3 elementa - 1 NPN tranzistor, 1 PNP tranzistor i 1 otpornik. Prednosti ima koliko hoćeš. Na primer, predriver možeš podesiti tako da ima manje ili veće strujno pojačanje, što ti dozvoljava veoma veliki stepen slobode u naponskom delu, jer nisi obavezan da imaš neku bog zna kako veliku struju na izlazu. Njome se veoma osetno obara izlazna impedansa celog strujnog stepena, a mogu reći čak drastično se proširuje propisni opseg celine i osetno opadaju izobličenja. Kada sve sabereš, mnogo više prednosti od mana, kojih realno nema, jer na cenu celine, ta doplata za ta tri dela je smešno mala, ispod 1%. Jedini stvarno bitan trik tu ti je da odabereš takve tranzistore koji i sa relativno malom strujom postižu najveći deo deklarisanih performansi. Ja tu po definiciji stavljam BF tranzistore, koji su mi se pokazali kao prilično ubedljivo najbolje rešenje zbog malog C na izlazu.

Par reči o globalnoj koncepciji.Trudio sam se da koliko mogu i/ili koliko smatram da ima smisla ubacim bafere. Lično sam "vernik" bafera, praksa me je naučila da su oni u načelu dobra stvar ako se ljudski odrade.Ovde je drugi i konačni stepen naponskog pojačanja baferovan u odnosu na ulazni deo, predriver na izlazu se takođe može shvatiti kao neka vrsta bafera, čak je i tranzistor koji "preslikava" signal nadole baferovan. Da li sam bio u pravu ili ne, čućemo - ja mislim da jesam, inače ne bih tako radio.Oko NFB. Ogromna većina ljudi ne shvata jednu jednostavnu činjenicu, a to je da SVI tranzistorski uređaji koriste relativno velike količine NFB, samo je pitanje kako je on raspodeljen. U dva ekstrema, možete imati malu ili gotovo nikakvu lokalnu reakciju, pa će vam trebati jako velika globalna reakcija, ili obrnuto, možete uraditi ovo što sam ja uradio, a to je da upotrebite dosta lokalne reakcije, ali zato relativno malu globalnu reakciju. Ja smatram da je najlogičnije greške ispravljati odmah i na samom mestu nastajanja, umesto da se čeka propagacija signala kroz celo kolo da bi se dobila globalna ispravka problema. Zato je kod mene globalna reakcija svega 20 dB, ili 10:1; osećam se komforno sa tom brojkom, jer nije ništa neobično naći pojačavače koji imaju globalni NFB u rasponu 40...60 dB (100...1.000:1) čak i danas. Naravno, i to rešenje može ponekada dati jako dobar zvuk, ali je tako dobiti ga mnogo manje izvesno nego onako kako sam ja radio.Inicijalna merenja u simulatoru (kome inače apsolutno verujem, jer me za sve ove godine ni jedan, jedini put nije ni slagao, a kamo li prevario, naprotiv, izrazito je konzervativan) su mi pokazala da pri izlanom naponu od 28,3 Vrms, što odgovara 100W/8 Oma, ukupna izobličenja plus šum na 1 kHz su svega 0,08%, odnosno 0,11 na 20 kHz i 0,39%‚na 50 kHz. Ovo se odnosi na rad u OTVORENOJ petlji, dakle bez globalne povratne sprege.Brzo motanje na 2 Oma - THD+N na 1 kHz iznose 0,3%, na 20 kHz 0,5% i na 50 kHz 0,8%, sve opet bez ikakve povratne sprege.Odziv pri punoj snazi u 8 Oma (kako bi bilo uporedivo sa drugima) bez ikakve globalne reakcije se proteže do lepih 85 kHz, odnosno 4 puta više od minimuma. Ovi bi trebalo da obezbedi male fazne pomere unutar samog pojačavača. U zatvorenoj petlji, sa 20 dB globalne reakcije, ode ovo na preko 300 kHz kao od šale.Ne znam kako će drugi, ali ja planiram da ovde uzvedem trik koji koristi reVox. Prvo ga otera nebu pod oblake, a onda mu na ulaz postavi filter prvog reda na recimo 200 kHz; teorija je da iznad 200 kHz, ili 10 puta nominalnog praga čujnosti, ionako nema šta da se traži sem nevolja.Po mojoj računici, nominalni gradijent promene signala (Voltage Slew Rate) bi morao da bude preko 100 V/uS i preko 8A/uS za struju, obe brojke i više nego dovoljne.Oko regulacije napona. Ništa novo, klasična aplikacija iz udžbenika, ali radi posao. Jedina stvar oko koje se još razmišljam jeste mogućnost da zaštitu od prevelike struje preselm na regulator, odnosno izvadim iz samog pojačavača. Mada, to mi se nekako ne dopada, ima tu puno kombinacija koje bi mogle da budu dosta nezgodne za izlazni stepen, a da zaštita na napajanju ne okine.To još moram da presečem.

U prilogu postujem dve ključne šeme, od samog pojačavača i od regulacije napajanja STRUJNOG dela, naponski deo će dobiti odvojeni shunt regulator, sa kojim se još uvek bakćem.Par reči oko pojačavača.Koliko god sam mogao, poštovao sam sva pravila dobrog projektovanja. To naravno ne može u apsolutu, ali može se prići jako blizu. Kao što se vidi, nema nekih revolucionarnih rešenja, manje-više sve je ponato od ranije, ali moj cilj nije ni bio da budem inovativan, nego da budem temeljan.Ovo su "slepe" šeme, one koje nemaju dodate vrednosti. Opekao sam se jednom da sam na jednom drugom mestu postavio sve sa vrednostima, pa se par vrednih dabrića potrudilo da to napravi iako je bilo napomenuto da je to samo prva, radna verzija, i posle sam naravno ja bio kriv, ispade ja zezam ljude. E, da se to ne bi ponovilo, i da ne bismo dangubili dokazujući da je ova ili ona vrednost baš takva kakva je pokazana, ovo pokazuje suštinu, a za tačne vrednosti je moj problem.Malo sam "krao" na ulaznom stepenu, jer su FETovi klasični 2SK170; znam da ih više nema i da je većina u ponudi danas bog te pita šta, ali ja imam lager od 60-70 komada, pa sam naprosto koristio ono što već imam. No, potrudiću se da dam i sugestije sa čime se mogu zameniti i da li je potrebno još nešto menjati.Da odmah kažem da se izlazni deo i na pojačavaču, i na regulatoru, sastoji od Motorola/ON Semi MJL 3281/1302. Dosta sam se a njima igao i uglavnom su me ubidli sa prave Motorlice, to radi kao besno, a usput ima i dodatnu prednost što su umesto 150 W kao 2SC5200/2SA1943, ovi dati kao 200W. Oni se očigledno moraju naručiti spolja, upravo mi je javljeno da je moja porudžbina stigla, tako da ću u ponedeljak moći i da navedem njihovu tačnu cenu.Poručeni su iz SAD, tako bi trebali da budu originali. Iskreno, meni se ne dopada jako, jako mala cena navodno Toshiba 2SC5200/2SA1943 ovde kod nas, to je dosta jeftinije nego napolju, što me navodi na sumnju u vezi originalnosti. Možda grešim, ne znam, ali meni se to ne sviđa.U svakom slučaju, ako se uzme u obzir kriva smanjivanja snage od 1.43W/1 stepenu, i ako pretpostavimo da ćemo ih pustiti da krčkaju do 85 stepeni, stvarna snaga po tranzistoru će sa 200W biti negde oko 114W. Obzirom na broj, ovo je sasvim dovoljno da mu omogući rad u sinusnom režimu u 2 Oma, uz napomenu da će se zaštita od pregrevanja relativno brzo aktivirati čak i uz jake hladnjake, ali sa druge strane, ko sedi i sluša sinusoidu maksimalne snage u 2 Oma?Povezano sa izlaznim stepenom je naravno i zaštita. Moglo je to i da se uradi jako "fancy", sa obiljem digitalija, itd, ali sam se opredelio za najklasičniju zaštitu protiv prevelikog napona i prevelike struje. Ona je podešena tako da na 2 Oma ćuti, a aktivacija počinje na 1.8 Om. Milsim da je to sasvim dovoljno nisko za jedan audio pojačavač, a ne uređaj za pogon varilice.IEC standardi smatraju impuslima sve što je u trajanju od 20 milisekundi; ova zaštita će ćutati dva puta toliko, 40 milisekundi, pre nego što se aktivira. Opet, mislim da je to sasvim dovoljno.Na izlazu, umesto induktora i paralelnog otpornika, sede tri paralelna otpornika. Ovo je prvi upotrebio John Lindsley Hood još ranih 70ih, a ja sam to prihvatio jer se time omogućava svakome da upotrebi takve otpornike koji će dati najbolje rezultate sa baš njegovim zvučnim kutijama, kako je Boris (BokiTokiVoki) spomenuo. U načelu, 2 x 0,22 Oma bit će najbolje za većinu, ali će uvek postojati manjina kojoj će se kao bolje pokazati neka druga kombinacija, ne nužno tri ista otpornika.Razlog što sam to uradio je što me je iskustvo naučilo da iako po teoriji pojačavača, idealan pojačavač ima beskonačno veliki faktor prigušenja, u praksi to nije tako jer pojačavač i zvučnik rade u gotovo rodnoj vezi, pa se ona ponekada pretvara u rodoskrnavnu vezu. Na primer, moj stari Marantz 170 DC pojačavač snage ima, za današnje pojmove, relativno mali faktor prigušenja od 60 u 8 Oma, ali uprkos tome ima KVALITETNIJI bas nego mnogi drugi sa daleko boljim brojkama.Jedna od prednosti više serijski/paralelno povezanih parova izlaznih tranzistora jeste što je njihova prirodna izlazna otpornist daleko manja nego kod SE izlaza, onih sa samo jednim parom. To nas oslobađa potrebe za nenormalnim globalnim reakcijama bar što se toga tiče bez žrtovanja dobrog DF. Naravno, ta koncepcija ima i svojih mana, a pre svega te da čovek poblesavi dok dobro upari te tranzistore, itd, no alternativa za ovu snagu bi bila da upotrebim specijalne izlazne trantistore od 500W i naviše, koji lako postignu cene i od €250 po komadu. A i oni se moraju upariti.Struja mirovanja (Bias current, Quiescent current) je podešena na 120 mA po tranzistoru, ili 480 mA po kanalu. Koliko god da sam se trudio, veća brojka nije dala bolje rezultate, jedino drugo je da se pređe u čistu klasu A, što nisam želeo da uradim.Ovde prekid, pa nastavak u narednoj poruci. DVV Ultimate 100W Power Amp SCH.pdf VREGcurrentStage.pdf