dvv

U pravu si, Robi, gledaj da ih zaobiđeš kako znaš i umeš, a ako se to pokaže kao nepraktično, bar ih zameni nekim pristojnim.Valjda su hteli neku buffer/recovery varijantu, šta li, nemam šemu pa ne znam. Mada, taj sistem rada, iskreno govoreći, nije nov; pogledajte samo šemu od recimo Kenwood KA-907, svojevremene legende, najboljeg što je Kenwood napravio do tada, itd, pa ćete videti jako brzo kolo na samom pojačavaču snage, a ispred njega sekciju tonskih kontrola sa dva skroz šepava op amp-a. Krajem 70-ih, i nije bilo baš mnogo jako dobrih op amp-ova, ali i da su stavili najbolje koje su mogli da nađu, opet je njihova reklama o brzini od 200+ V/uS samo poluistina, jer se odnosi samo na pojačavač snage.

Pa pitaj brate Robi, to ništa ne boli.Oko Kelco-a, ne sumnjam, jedva sam pre desetak godina uspeo Krcu da ubedim da drži na lageru i dobri, stari OP 37. Srećom, to je jedan jako dobar op amp (to je u stvari dekompenzovana verzija OP 27, oko 5 puta je brži, ali samo za pojačanja veća od 5:1), koji i dan danas jako dobro zvuči kada se lepo primeni, a posebno kada mu se doda Current Booster, po sistemu bolje išta nego ništa.

Jeste, ali u Apple-u je bila sasvim jasna situacija - većina akcija, odnosno kontrolni paket, je bio u rukama akcionara, pa su to mogli.Ja stvarno JESAM hteo da kažem da je BB zapao u nevolje baš zbog linearnih op ampova. To možda i nije tako, ali je čudno da proces njihovog pada prati njihovo sve veće angažovanje na linearnim op amp-ovima. Nije verovatno ni toliko neki njihov loš zvuk, koliko je definitivno činjenica da imaju čitave serije koje su toliko skupe (i retke) da ih jedva iko i koristi u industriji (mislim na High End deo, ostali, zna se - NJR i pevaj). I dok su se oni na silu boga bavili linearnim kolima, drugi su ih mic po mic sustigli sa digitalnim kolima, pa su se na kraju našli u nezavidnoj situaciji da ništa posebno nisu uradili sa linearnim kolima, a da su izgubili primat u digitalnim. Pa je vrednost akcija počela da pada, tako da kada im je zatrebala dokapitalizacija, nisu imali kuda nego da izdaju nove akcije, koje je TI pokupovao, što direktno, što preko posrednika (tzv. "straw men", formalno nezavisni kupci, ali u stvari sa ugovorom da te akcije kupuju za drugoga). Tako se TI dokopao kontrolnog paketa, koji je tada, zbog velike difuzije akcija, bio da li 36 ili 37%, više se ne sećam, a TI je držao negde oko 41% posle svega. Pa je lepo upravni odbor preporučio prodaju firme TI, što je na skupštini akcionara i izglasano.Međutim, u praksi, iako prodaja obavezno dovodi do promene bar nekih članova upravnog odbora, to uopšte ne mora da znači i automatsku smenu direktora, ili bar ne svih direktora (a ne kao kod nas, čim druga stranka dođe na vlast, prvu polovinu mandata, 2 godine, posveti sklanjanju kadrova prethodnika i dovođenju svojih ljudi svuda).Steve Jobs, kao i mnogi drugi, je u Apple-u imao dve potpuno odvojene uloge - bio je veliki akcionar, što je potpuno neosporno što se dividendi tiče koje mu pripadaju po osnovu vlasništva, i bio je direktor, što je posebno plaćeno nezavisno od akcija i što je funkcija sa koje se on može smeniti prostim glasanjem na upravnom odboru. Kao što kažeš, njega su prvo smenili, pa ga na kraju vratili, a prilično im je trebalo da shvate da je on u velikoj meri bio duša firme. Sve već viđeno, dešavale su se takve stvari i ranije. šteta samo izgubljenog vremena.

Robi, veruj mi na reč, cela ta serija BB op ampova (21xx) je serija jako vrištavih i plitkih op ampova. Industrija ih koristi samo zbog čuvenog imena i jako povoljne cene kada se kupuju na količinu. Pa neka 100 puta imaju FET ulaze.

što se inače redovno događa jakim firmama, koje odlično stoje i čije akcije rastu, jel' tako? Branko, samo posustale ili posrnule firme doživljavaju takvu sudbinu, jer ako dobro stoje, zašto bi razvodnjavale same sebe izbacivanjem dodatnih akcija na berzu i rizikovale da se neko našali i preuzme ih? što manje akcija imaš na berzi, to si sugurniji od preuzimanja - i obratno.Da odgovorim na tvoje pitanje - trenutni lager op ampova mi je u pojedničanim op ampovima (OP 37, AD 829, itd). Ne volim dvostruke, a još manje četvorostruke, najviše volim svaki lepo za sebe, pa podesi štampu kako ti odgovara.Pošto ti treba za Marantz CD čitač, seti se one druge stvari koju sma nekoliko puta ponovio - u Marantz i Philips CD čitačima će najbolje raditi OP 275, garantovano. Naravno, radiće i mnogi drugi, ali ni jedan neće imati tako dobar zvuk kao OP 275, to ti potpisujem.

Ako bi još mogao da navedeš i potreban prečnik ... Osovina je, pretpostavljam, 6 mm?

Polako, brate, dug je proces evolucije, a Stein je još mlađan dečko. Jednog lepog dana, i on će maturirati i stići do Analog Devices.Nikada nisam bio ubeđen u neke vrline Burr-Brown linearnih op ampova. Za digitalne, ništa ne kažem, BB je bio zakon - ali 1990. godine. Onda su odlučili da se petljaju sa linearnim op ampovima. Jedini koji meni stvarno dobro radi i bez oklevanja bih ga upotrebio je stari 2604, sve ostalo mi je hladno i prazno. Izgleda da nisam jedini koji tako misli, jer je u međuvremenu BB bankrotirao, pa ih je kupio Texas Instruments, pa su danas samo "Tucson Operation" unutar TI kompleksa.Došlo je dotle da sada već umem da prepoznam neke serije BB op ampva u zvuku, a sama činjenica da ih prepoznajem je već jako loša. Na primer, seriju 21xx, bez greške ih prepoznajem. Ne sumnjam da prilikom merenja daju sjajne rezultate, veoma linearno, mala izobličenja i tako to, ali niti oni, niti bilo koji drugi op amp ne sme da ima prepoznatljiv karakterističan zvuk.Neka se Stein malo izduva sa BB op ampovima, pa kada odluči da poraste, daćemo mu neke AD op ampove da proba.

Pa i nije baš imao mnogo izbora, jer mu je razlika između balansiranih i RCA ulaza bila baš pa drastična.A i bas mu bio muljav.

A ja se slažem, i ne treba mi bilo kakva teorija ili merni instrumenti, dovoljno mi je samo da spustim moju desnu kutiju na pod, sa kreveta na kome inače stoji podbočena poprečnom daskom (šta da radim, takva mi je soba). Leva kutija stoji oko 1 m iznad poda, a kao "stalak" koristi dve druge zvučne kutije, postavljena je tako da joj je prednja strana oko 10 cm ispred one dve dole, a gleda na jednu fotelju, ne na pod. Mnogo komplikovano, ali u celini, to zajedno lepo radi.Čim onu desnu kutiju sa kreveta (koji ima vrlo hrapav pokrivač nalik peškiru, od pamuka) spustim na pod, ukpna tonska slika se jako poremeti baš na basu, srednje i ostalo da i ne spominjem, ali opet to i očekujem kada me visokotonac udara po stomaku. Efekat je pomalo nalik na uključivanje nekog Low Filter-a sa recimo -3 dB na oko 50-ak Hz, drugi red filtera. Dok je svaka tamo gde treba da bude, bas reprodukcija je stvarno impresivno dobra čak i sa najslabijim od mojih pojačavača, H/K 6550 (nominalno 2x50/70W u 8/4 Oma). Sa Karanom (nominalno 2x180/250W u 8/4 Oma) je već neka druga priča, ALI, koliko sam primetio, to je efekat koji potiče mnogo više od napajanja i NFB faktora nego od apsolutne snage. Tako sva braća Marantz (integralci 1152 DC i snagaš 170 DC) imaju monumentalan bas - ko sumnja, neka dođe da proba, a formalno, nemaju neku posebnu snagu (nominalno 2x76/8 Oma i 2x85W/8 Oma), ali zato imaju masivne trafoe i 50% veće elektrolite od H/k (22.000 uF u odnosu na njegovih 15.000 uF) i koriste veće stepene NFB od njega, kome je 17 dB ukupnog NFB jedna od ključnih tačaka prodaje (nisam merio, ali mislim da su braća Marantz tu negde u rasponu 30...36 dB NFB, just a feeling).

Ima se, može se ... Meni su opet dovoljna dva zvučnika po sobi, kod mene i kod supruge, za sasvim lepo uživanje i u stereo režimu. Još uvek mi više znači sam film od opreme.

Miko, uz svo poštovanje tekstova koje si postovao, negde (više se ne sećam gde) sam pročitao da prilikom igranja sa pozicioniranjem kutija u sobi nije loše probati sve kako treba što se međusobnih odnosa daljine između dve kutije i obe kutije u odnosu na slušaoca tiče i sa pozicioniranjem kutija tako da naše uvo prilikom slušanja bude u ravni ne sa visokotoncem već sa centrom donjeg basa, ili samo basa ako je jedan. Racionale je bilo da to mnogo više liči na tipično slušanje u nekom klubu, gde su muzičari uvek malo izdignuti u odnosu na ravan ušiju slušalaca. Probao sam to nekoliko puta na nekoliko mesta i ponekada se stvarno može dobiti veoma zanimljiva tonska slika, a ponekada je bolje vratiti kutije u klasičnu poziciju. Poenta je, stvarno vredi probati pre donošenja konačne odluke.

@ rade Lično se slažem oko pojačavača bez globalne reakcije. Na papiru, to sasvim elpo funkcioniše, ali u praksi? Do sada sam ih čuo nekoliko, i ma kako bili različiti između sebe, svi ti primerci su me ostavili sa jednim osećajem nedovršenosti, kao da su se potrudili 95%, a onda je izostalo onih poslednjih 5%. Vrlo je teško objasniti, naprosto jedan osećaj da nešto nedostaje. Ponekada, imam sličaj osećaj i sa uređajima koji imaju jako malu povratnu spregu. Naravno, sada bi se moglo reći da sam tokom vremena naviknut na onaj drugi zvuk, onaj sa mnogo, pa i previše negativne reakcije, pa mi je sada ono drugačije nedostatno iz navike. Verovatno i tu ima istine, svi smo mi manje ili više podložni navikama, ma koliko se trudili da to ne budemo. Jedino što mogu da kažem jeste da u slučaju takvih pojačavača, NIKADA mi nije omanuo taj osećaj, čak ni kada inicijalno nisam znao šta svira.

Rade, dobro kolo je dobro kolo, i danas, i kroz 100 godina. Na žalost, audio sve više postaje pomodna rabota, danas je nešto "in" a sutra je to "out". Pa sada neki novi klinci trijumfalno otkrivaju zvuk od juče i prekjuče, sa sexy nazivom "vintage". A meni je moj Marantz 1152 DC svirao odlično i 1978. godine kada se pojavio, i danas slušajući ga dok kucam ovo. Zato ih i imam dva komada, zlu ne trebalo. Isto važi i za Aloju. Dobro kolo od juče će i danas biti dobro kolo, iako je on ili neko drugi u međuvremenu napravio još bolje kolo. Novo nije uvek i bolje, a i kada jeste, to ne znači da staro sada više ništa ne valja - sem ako je neko šminker koji mora da ima uvek ono poslednje.

Tako je, slažem se, pa makar i bio proglašavan izumrlim mastodontom zato što više cenim diskretno od integrisanog, iako ni pod razno ne negiram korisnost op ampova, posebno u sekundarnim funkcijama (zaštita, DC servo, indikatori, itd). Prosta je istina da sa diskretnom tehnikom, čovek ima punu kontrolu zvuka preko svake komponente, što sa op ampvima neće moći ove noći, a bogami ni jedne druge. I plus me nerviraju enormne reakcije potrebne za njihov rad. Paradokslano, kada znam da su neki od mojih boljih radova koristili op ampve, isključivo iz produkcije Analog Devices (OP 37, AD 829, AD 817, itd). U duši ostajem veran diskretnoj tehnici.

OK, hvala. Pretpostavljao sam da su FET-ovi 2SK170, ali sam za bipolarce mislio da su neki MPSA ili tako nešto. Šta struje ta mala čuda mogu da daju, to je za neverovati. Pozabaviću se malo ovim.

Rado bih pomogao, ali ja sam se povukao iz sveta štampanih medija još pre 17 godina, od onih koje sam ja poznavao nije ostao bilo ko. A i mnogih firmi od onda više nema. Iz ovih novih ne poznajem ljude, sada sam samo čitalac.

Rade, veliko hvala na trudu. Bartolomeo Aloia mi je ime poznato još iz sredine 70-ih, kada je smišljao štošta i koješta za časopis SUONO, inače meni najbolji audio časopis svih vremena. Do ranih 80-ih, mogao se kupiti i u Beogradu, a onda je nestao, ne znam zašto, što nikada nisam prežalio. Iako ne govorim italijanski, klasično obrazovanje sa latinskim mi je dozvoljavalo da ipak razumem većinu napisanog. Još se sećam njegovog projekta phono RIAA sekcije, koja se pojavila 1980. godine - FET-ovi, kaskodni stepeni, složeni Darlington, itd, čudo božije, ali to čudo je radilo samo tako, a ja sam budala što sam ga prodao u paketu sa SAE 5000 klik eliminatorom, koji je STVARNO radio sjajno. Još samo molim te navedi o kojim tranzistorima se radi, sa time se ne bih zezao.

Još bolje! To je u dva dela, pa svaki može posebno - savršeno! Pomalo me potseća na rešenje LOUDNESS-a na starom reVox A78 integalcu - umesto da podiže bas i visoke, on je progresivno potiskivao srednje. Isti efekat, ali po meni, malo logičnije rešen.

Živorade, firma Audissey je glavni prodavac svog sistema audio industriji, firmama kao što su Marantz, Denon, Onkyo, itd, koji ugrađuju taj sistem u svoje savremene HT receiver-e, i naravno uz uređaj dobijaš i obavezni mikrofon. Postaviš ga u sredinu prostorije u kojoj slušaš muziku, uključiš sistem i on obavi samokalibraciju. Ideja je da ukloni ako ne sve, onda bar većinu efekata prostorije. Na moju žalost, o ovome sam samo čitao, ne i doživeo, ali potrudiću se. To me stvarno jako zanima kako radi.

Branko, ti uradi kako misliš da treba, ali zapamti šta ti sada kažem - probaćeš sve i svašta, daćeš grdne pare za jako skupe op ampove, i na kraju ćeš završiti sa OP 275 u tom Marantz-u. Veruj mi, ja se sa time igram već 15 godina, i ne znam zašto, ali ma šta probao, na kraju UVEK ispadne da u Marantz CD čitaču OP 275 bude prilično ubedljivo najbolje rešenje. Neki op ampovi će ti dati malo više ovoga, ali zato i malo manje onoga, i tako po spisku. Samo OP 275 će se pokazati kao najbolji balans između svega, ali i kao jasan korak nabolje u odnosu na serijalu.

Pomenuti Philips model je ubedljivo najbolje što trenutno može da se kupi, ali samo pod uslovom da kupac zna šta sve treba da mu zameni prilikom ionako pripadajućeg mu osvežavanja. Bio kod mene jedan koji je bio lepo sređen, urađeno baš ono što treba, kako treba. Čak je nanovo i ožičen iznutra. I to svira kao bombona, teško mu je bilo šta konkretno zameriti. Ne kažem da je najbolje što sam ikada čuo, ali za ukupnu cenu od recimo 300 eura, ne računajući znanje i cenu rada (pretpostavljam da ga neko radi za sebe, a ne za dalju prodaju), nisam do sada čuo bilo šta što može čak ni vodu da mu nosi. A što se mehanike tiče, to je CDM-1, šta još ima da se kaže? Nikada prevaziđen mehanizam.

Sipi, veliko hvala! Zapisano na disku kod mene, pozabaviću se tim koliko sabajle. Dođem ti pivo, dva, tri, ... naravno, iz čisto medicinskih razloga, to je odličan izvor B vitamina!

Done, Bobby!

@ Štajn Samo bih te malo ispravio u jednoj stvari, i to na osnovu 10 godina iskustva sa time - dok ne očistiš mrežni napon, pojma nemaš kako tvoj sistem STVARNO zvuči. Ako te zanima na šta ti liči mrežno napajanje, a drugačije je od kuće do kuće, kamo li dela grada, zakači brate osciloskop na mrežu i divi se onome što ćeš videti. Nemoj da očekuješ neke špiceve, batice, to je neprekidna šuma smetnji, posebno u rasponu 1 ... 40 kHz (zbog harmonika). O naponskim špicevima da i ne govorim, udari od 500 V su sasvim normalna stvar, a ima ih i od 900 V tu i tamo. Naravno, izuzetno su kratkog trajanja, inače bi sve živo gorelo. Ne bih sada raspredao o tome, jer se dobro zna da to pravim i prodajem, ali desilo mi se podosta puta da je mrežni filter zaustavio nekoga od zamene neke komponente za koju je mislio da loše radi, najčešće pojačavača i CD čitača. I, što smatram posebno bitnim, dešava se da doslovno preobrati sistem koji košta preko € 50k, sve sam Krell do Krell-a. Nema pravila, i to je prokletstvo mrežnih filtera, dok ih lično ne zakačiš kod sebe, na svoj sistem, ne znaš da li ti išta znače. U 99% slučajeva, znače ti, ovoliko ili onoliko. Ponoviću moju staru tvrdnju - bolje je bilo kakav iole ozbiljan mrežni filter nego nikakav. Nije bitno čiji je i pošto je, bitno je da ga ima, a pazi, pričam o FILTERU, ne o KONDICIONERIMA, koji su sasvim druga tehnologija, koja prirodno ima svojih problema. U tom smislu, tvoje gornje nabrajanje valja modifikovati samo utoliko što bi nekakav filter trebao da bude standardni deo bilo čijeg sistema, ako taj neko ima ozbiljnih pretenzija ka dobrom zvuku.

@ Stein Kako i sam mudro zboriš, to je stvar ličnog ukusa i stavova. Na pamet mi ne bi palo da ikoga ubeđujem da bez ovoga ili onoga ne može da živi. Ti imaš tvoj stav i to je 100% u redu. Ja opet nikada nisam imao problem sa snagom, a posebno ne sa trenutnim kutijama, koje su još i malo efikasnije (92 dB/2,83V/1m), a rade u sobi od nekih 14 kv.m. Čak ni apsolutno (Karan daje 180W/8 Oma), a ni relativno, jer som odavno naučio da je subjektivni doživljaj glasnosti takođe vrlo lična stvar. Kao primer, uvek potegnem mali Naim integralac sa sredine 80-ih, koji je imao nominalno 30W/8 Oma po kanalu, a u praksi subjektivno radio isto kao i neki skroz komercijalni Japanac sa nominalno 100W/8 Oma po kanalu. Mali Naim je imao punu stabilizaciju celog izlaznog stepena, što se bar meni u praksi pokazalo kao bolje od sirovog rokanja snage. Statistički, mi provodimo 95%+ vremena slušajući po sobama muziku sa TRAJNOM snagom ispod 1W, tek poneki tranzijent popije više. Zato potpuno razumem i podržavam projekte kakvih ovde ima podosta, na primer Sipijev projekat sa novim MOSFET-ovima sa nominalno oko 20W (od oka, nisam računao), jer znam da su u praksi to sasvim dovoljne snage za pun doživljaj, sem ukoliko čovek ne poseduje neke baš neefikasne kutije, na kriminalnoj strani neefikasnog. Poenta je, ne robujem nominalnim snagama. Što se pak F-M kriva tiče, za druge ne znam, ali za sebe znam, one se relativno dobro poklapaju sa mojim sluhom. U praksi, to znači da sam svestan da mi jeste potrebna neka korekcija, ali istovremeno i toga da mi većina korekcija u komercijalnim uređajima deluje prenaglašeno. Zato sam i krenuo u potragu za varijabilnomkomandom, da ja mogu da to prilagodim sebi i mojim okolnostima. Ili isključim, ako mi je takav feeling. Oko tonskih kontrola, reći ću samo jedno - imao sam tu sreću da moj stav o njima odredi jedna reVox A-78 integralac, koga sam imao 1974-1983. To je još bilo doba kada se ozbiljno radilo, pa je imao nultu tačku i u kalibrisanim (diskretnim) koracima od 2 dB po tri koraka i u plus, i u minus, odvojeno za svaki kanal. Sve što mogu da kažem jeste da bi ste se začudili koliko tako male promene mogu da utiču na celinu. Meni je ceo jedan zid prekriven zavesom, a na podu imam debele tepihe, pa mi dodavanje od +2 dB na visokim taman malo "ispegla" realni odziv u sobi. Opet, vrlo lični stav, ja tako mislim, a drugi ne moraju, najzad, tuđe sobe imaju drugačiju akustiku, ako je nekome ceo jedan zid u recimo staklu, lako se može desiti da bi njemu najviše odgovarala pozicija od -2 dB na visokim. Tako sam shvatio i tvoj stav, kao jedno lično posmatranje teme, i sa time nemam problema.