dvv

@Stein Pošto ti mašina treba iz poslovnih razloga, pouzdanost treba da ti bude na istoj ravni kao i kompatibilnost. To po definiciji izbacuje razna overclock-ovanja, tako popularna u našem narodu, jer čak i ako popraviš hlađenje, ti i dalje teraš čip na višem taktu od deklarisanog, a to je terra incognita, svašta može da bude, a ne mora bilo šta da se desi. No, desi li se, nemaš kome da se žališ. Letos sam kupio HP računar za 44.000 dinara, Intel i-5 (tada je i-7 još bilo teško naći) na 3.2 GHz, sa 2 GB memorije, koja je u međuvremenu narasla na 6 GB. Meni je trebala relativno jaka mašina zbog Multisim simulatora, kada ga bacim u simulaciju, zaposli procesor samo tako, ubi se od posla, a pošto sam ja dobrano zahtevan, guli on to satima u konačnim varijantama. Igrom slučaja, kolega sa kojim radim ima mašinu sa AMD procesorom, ne sećam se tačno sa kojim, on kaže nekim koji je grubi ekvivalent mom Intelu, nominalno na 2,6 GHz, ali je overclock-ovan na 3 GHz i ima neki manijakalni hladnjak koji mu stvarno dobro drži temperaturu. Napajanje je odavno sredio sam tako da izdržava nominalnih 400 VA bez problema, čak je dobilo i novi i jači ventilator. Normalno, imamo istu verziju istog simlatora, radi kompatibilnosti. Ono što kod mene traje recimo 10 minuta, kod njega traje 12...14 minuta. Kako jedna lasta ne čini proleće, tako ni jedan program nije apsolutno merilo, ali sa druge strane, budi praktičan. Nisi ti tu da testiraš ko je kakav, nego je on tu da tebi odradi vrlo jasno definisan posao. Stoga, tebe ne zanimaju apsoluti, to prepusti dokonima, tebe zanima kako će sve to radi ono za šta tebi trebaju. Ako je ikako moguće, testiraj sam sa onime što tebe zanima, podesi da ti test na sadašnoj platformi radi recimo 10 minuta, pa probaj to na drugim platformama. Ne bih se ni malo začudio ako bi se na kraju pokazalo da bi turbo ubrzanje za tebe bio ne toliko novi procesor (koji ti sigurno neće smetati), koliko neki SDRAM "hard" disk. SVI ti veliki programi su napravljeni tako da mnogo rade sa diskom, kako bi oborili minimalne programske zahteve i proširli bazu korisnika, pa kada valja odraditi neki masivan model, onda to rade sa jako mnogo disk swapping-a. Disk je ono što mahom usporava njihovo izvršavanje, džaba nama mnogo memorije kada su autori programa postavili daleko niži prag potreba, a za ostalo izvol'te na disk, pa udri. Pokušaj da pozajmiš od nekog prodavca neki SDRAM disk kao eksterni USB disk, pa proveri. Pašćeš u nesvest kada vidiš kojom brzinom to čudo radi, i kako tvoj simulator načisto poleti. Vidim da su dogurali do 120 GB, u narednih par meseci verujem da će prebaciti 500 GB, taman da čovek ne razmišlja.

Izgleda da su se svi istresli pa više nema ni potrebe kupovati bilo šta, to samo košta bez veze.

E da, ali u tvom slučaju sistem je prepoznao štampač kao štampač, a kod mene je video štampač na USB vezi i samo konstatovao da je to neki "unknown device". Ne znam šta sve nisam probao, ali jok, nije hteo da ga vidi kao štampač ni po koju cenu.E sada, pošto je računar HP, ne bih se baš mnogo iznenadio da iza svega ne stoji Windows, nego HP, šta će, i oni ljudi moraju od nečega da žive.

Koliko se sećam, bilo je rečeno da će novi Windows sam da trkne na sve relevantne sajtove i sam pokupi nove drajvere ako ili kada se pojave. Ne smem da tvrdim da je sve baš tako, ali prilikom instalacije koječega, stvarno je sam otišao na relevantne sajtove i poskidao šta mo je trebalo. Navodno, on bi trebao sam povremeno da se obrati svim sajtovima sa kojih je išta skidao, radi provere ažurnosti.Ne znam kako kod drugih, ali ovaj moj malo-malo pa ima neki "update", pre neki dan je skinuo i instalirao 15 takvih stvarčica, ja stvarno nisam imao bilo šta sa time, sve je sam odradio.U principu, nemam nekih zamerki, a mogu i sam lepo da vidim da se oho-ho brži od poslednje stare verzije. Smeta jedino to što neki meni jako potrebni programi neće da rade pod njim, nikako, razumem da ne mogu 64-bitno, ali neka rade makar i 32-bitno, pa opet dobro.

Ne znam kako stoje stvari sa AMD-om, ali onako po logici, ne bih očekivao hardverske probleme.E sad, ovaj moj Windows je legalno kupljena verzija - da nije to možda razlika? Ja se plašim obijenog softvera, jer svaki put kada sam ga koristio, nešto je falilo, nešto drugo je bilo modifikovano, neko negde je odlučio da mi neki modul ne treba, itd.

Zanimljivo ?!?I ja imam Canon Lido20, i ja imam Windows 7 64-bit professional, i nisam imao bilo kakvih problema sa instalacijom, mada je program nešto petljao preko Interneta sa bog te pita gde i čime - ali je proradio iz prve.Zato stari HP laser 1022 nije hteo ni da čuje, sistem ga prijavljuje kao "a device" i ni makac dalje. Ali, tu sam bar načisto, dogovorili se HP i MS da ne podržavaju starije modele ni pod razno, šta će da rade HP-ove fabrike? I ne samo HP, pola starih programa mi ne radi pod Win 7, a pre svega Multisim 10.1 Pro verzija, ni da čuje.Sa plus strane, da je Win 7 64 Pro brz, vala jeste, stvarno je lako uočljivo brz. Posebno u radu sa Internetom, to stvarno maže kao po šinama. Uzgred, moja platforma koristi Intel i5 procesor na 3,2 GHz, sa 6 GB RAMa, šta ti imaš?

@StonE_ColdMa u redu je, bar si i u praksi dokazao da si pošteno pročitao tekst - možda zvuči čudno, ali zapanjujuće veliki broj ljudi je nekako uspeo da to ne vidi.što se eksperimentisanja tiče, ništa neočekivano, to je od samog početka i objavljivanja u časopisu "Audio" bio projekat za DIY, pa se stoga pretpostavlja da će biti eksperimentisanja.Ja sam ih sklopio nekoliko komada još u ono doba za drugare, poslednji tamo neke 1980. godine, i sećam se da je onda i za ono vreme, stvarno radio baš kao bombonica, mirne duše da se poredi sa kojim god drugim hoćeš i da ga nije sramota. A neretko da onog drugog bude sramota.Bilo pa se priča. U međuvremenu, ipak se otišlo malo dalje, naučilo se ponešto.

@ImpulsMa sve to nije sporno, najzad, svako od nas čuje na svoj način, da ne idemo dalje.Lično imam potpuno obrnut stav od tvoga, ja najviše volim baš potpunu komplementarnost od ulaza do izlaza jer mi ona najlogičnije prati prirodu samog signala. Normalno, sama činjenica da je neko koristi ne znači ama baš ništa, imao sam prilike da čujem par uređaja koji je imaju a koji su po meni bili čista katastrofa i žali bože materijala. Sa par jako čuvenih imena u priči.Bez ljutnje, ali meni se čini da ti još nisi rasčistio sam sa sobom šta tačno hoćeš. Reći da hoćeš dobar zvuk je isto što ne reći bilo šta, jer SVI mi hoćemo dobar zvuk, to se podrazumeva, jer da nije tako, zašto bismo uopšte i bavili ovim?Oko simulatora - meni je on naprosto jako pogodan alat i ništa više, dok se ne napravi cela stvar i proba uživo, nema posla. Na kraju krajeva, uvek se dođe do živog uređaja koji ili zadovoljava, ili ne, ma šta simulator pokazivao. Mada, valja i to reći, ko dobro poznaje simulator koji koristi, umeće da sa njega očita zapanjujuće mnogo o STVARNOM zvuku kakav će se dobiti sa modelom, pod uslovom da se prilikom pravljenja modela ne zabrlja negde, pa se pojave neki budi bog sa nama kapaciteti i slilčna čuda.@StonE_ColdLeach je jedan vrlo solidan uređaj i dan-danas, gotovo 36 godina kasnije - malo ih je koji su u tome uspeli. Ali, i ovo kažem iz ličnog iskustva, svakako treba poslušati autorov savet, na žalost dat tek negde pred kraj samog teksta pa ga valjda zato mnogi ni ne primete, a to je da ako nisi siguran da imaš baš čisto 8 omsko opterećenje, onda dodaj i drugi par izlaznih tranzistora. Drugačije radi u svim slučajevima, po meni, daleko bolje nego sa samo jednim parom.Pošto se radi o staroj generaciji tranzistora, kojih mislim da više ni nema, mogu samo da pomenem da Leach fenomenalno radi i kada mu se na uzlaz zakače Motorola/ON Semi MJ21193/21194. Rekao bih čak i za dlaku bolje od originalnih TI tranzistora, koji su u suštini bili TO-3 pakovanje za TIP 35/36 C tipove.

Impulse, nešto ovo slabo ide ...Hajde da okrenemo stvar, pa umesto da gledamo šta već potoji po najširem spektru, hajde da ti lepo definišeš svoje ciljeve, pored već navedene želje da uposliš materijal koji već imaš. Hajde molim te, pokušaj da odgovoriš na sledeća pitanja:1) Možemo li smatrati da je +/- 39V maksimalan nivo napajanja, bar za strujni deo? (Očigledno, ovaj napon mora biti najgori mogući slučaj)2) Kolika treba da bude tolerancija pojačavača prema niskim impedansama, što će odrediti koliko izlaznih parova treba da bude?3) Imaš li bilo kakvih zahteva u smislu NFB, tj. da li treba da bude mali (do 20 dB), srednji (do 26 dB) ili veliki (do 32 dB)?4) šta bi prihvatio kao najveći nivo klasičnih izobličenja, dakle THD=?, IM=?, DIM30=?, DIM100=?5) Koji nivo rada te zanima - solidan kućni, dobar kućni, "audiofilski" ili profesionalni? Bitno zbog planiranja cene i određivanja gubera.6) Imaš li bilo kakvih pomena vrednih zahteva u vezi topologije ili pojačavača uopšte, ili ti je sasvim svejedno, samo da radi kako treba?Da sve to malo konkretizujemo, a ne ovako nadugačko i naširoko. Hoću da se potrudim, ali moram da znam šta mi je cilj.

Ovo strašno liči na Harman/Kardon Citation 22, malo modifikovano i sa dodatim servoom, a sa oduzetim nekim aspektima, kao što je ekvalizacija izlaznog stepena.

Ja sam to shvatio kao potrebu da pojačavač bude što je moguće bliže idealnom izvoru napona, dakle u idealnom slučaju, on daje recimo 20 Vrms u 8, 6, 4, i 2 Oma, ne treba da ga zanima. Mislim na trajnu "sinusnu" snagu.Sprečiti ga da se greje kada radi u malu impedansu ili neko baš teško opterećenje (recimo, 4 Oma sa faznim pomerom od -60 stepeni) nije moguće, a koliko i pod kojim uslovima će održati toleranciju će u velikoj meri zavisiti i od upotrebljenih hladnjaka. 50/100/200 W u 8/4/2 Oma već podrazumeva baš muške hladnjake, nema zezanja.

Ja na priloženim slikama videh obilje Toshiba izlaznih tranzistora, pa pretpostavljam da se traži nešto što će njih lepo zaposliti.I oni Siemens Sikorel elektroliti su ludnica, ali koliko videh, oni su za napone to 40V, što automatski ograničava izlaznu snagu na tu negde 50-60W u 8 Oma, mada sa druge strane, usled i broja i kapaciteta, to bi moglo da tera i švajs aparat sa impedansom od 0,5 Oma.Mada, ja prvi se ne bih bunio ni na nominalnih 50W/8 Oma sa takvom ekipom.

Ni ja ne razumem tu logiku. Prema njoj, ako i dođe do klipinga, on će se desiti u naponskom delu, pa će tako lepo klipovan signal otići u strujni deo, koji ima načisto da se oduševi kada to dobije. A tek zvučne kutije će da se oduševe kada dobiju klipovan signal potpomognut sa dosta ampera struje ...Do sada, nisam naišao na takvo rešenje, ali već godinama nailazim na obrnuto rešenje, da se naponski deo stavi pod punu elektronsku stabilizaciju 3...6V IZNAD strujnog dela. Time se smanjuju izobličenja, poboljšava stabilnost celine, a strujni deo može da radi na nižem naponu jer nema više gubitaka na naponskom (tj. kompenzovani su većim naponima) delu, što tranzistore snage gura ka lepšem delu njihove SOAR krive (mogu da isporučuju veće struje). Vrlo efikasno rešenje, ali i košta više.U tom slučaju, ako dođe do klipinga, desiće se na izlaznim tranzistorima. Od svih po definiciji loših verzija klipinga, ova je bar najmanje loša.

Blago nama!

Možda pitam bez veze, ali zašto nisi odmah pokrenuo priču sa Parts Express? šta će to posrednici?

Čitam ovo i ne mogu čudom da se načudim. Još od 2003. godine, supruga redovno naručuje knjige od Amazona, a ja se šlepam sa CD-ovima. Za svo ovo vreme, samo jednom sam imali mali štuc, ispalo da je ne mogu da isporuče jednu knjigu, pa su pitali šta da rade: da nastave da je traže, ili da prekinu potragu za njom i jednostavno kreditiraju moj račun kod njih za datu sumu? Opredelili smo se za ovo drugo, i stvarno, prilikom narednog obračuna, uredno su oduzeli koliko treba.što se slanja tiče, poslednje dve ili tri godine, pakete sa knjigama mi uredno donosi poštar na vrata. Prethodno proveri da li sam tu, i to me ne košta ni pare, jer je uračunato u osnovne troškove slanja sa Amazona. Ponekada poštare mrzi, pa mi u sanduče ubace poziv da odem do pošte i sam to pokupim, ali obzirom na to kakva smo zemlja, ne treba se čuditi.Tačno je da nisu baš nežni sa troškovima slanja, ali retko kada mi se dogodi da mi za desetak knjiga i par CD-ova, ukupne cene $150...170, kako kada, traže više od $40 za transport. To istina i nisu veliki paketi.Uredno plaćam po volji Master karticom banke Intesa ili Visa karticom banke Pireus - NIKADA ni najmanji problem, niti sa njima, niti sa bankama. Istina, i kod domaće Tehnomanije takođe plaćam karticom preko neta, i tek sam pre neki dan imao prvi jubilarni problem - pazite, ako nešto ne ide kako treba, oni vas NEĆE zvati, boli ih briga, lepo zovite vi njih, inače ćete čekati u nedogled.Inače, koliko znam, većina proizvođača poluprovodnika (u mom slučaju ON Semi pre par dana) nas iz Srbije odmah "pozdravi" porukom da za Srbiju ne šalju. Pretpostavljam da su već poslali pola godišnje proizvodnje ovim našim švindlerima ako "uzorke". To mi sada jeste problem, ali nema veze, prevazićiću ga ja, ima načina. Još gore, neće čak ni da prodaju uzorke za novac, jednostavno, kod njih smo mrtvi.Za one koji to ne znaju, troškovi slanja paketa mogu biti stvarno astronomski. Naime, stvarni transporter su razne službe tipa FedEx, DHL, UPS, itd, a oni obračunavaju cenu transporta prema težini, i prema gabaritu (šxVxD), pa koje bude veće da njima bolje odgovara. Da recimo poručite neki LCD TV, koji je veliki ali zato lagan, oko 12 kg sa pakovanjem, računali bi vam gabarit i to bi baš bolelo.Međutim, ako kupujete neke sitnice, recimo tranzistore, diode i tome slično, mali su i gabariti i masa, pa troškovi ne bi smeli da budu veliki, a ako jesu, onda znajte da neko vežba na vama APP sistem. Posebno sam imao problema sa DHL-om, za mene oni banditi bez premca. Prvo platite troškove slanja odande, kao sve je uključeno (kao što i jeste kod FedEx-a), a onda morate da platite spisak ekstra troškova, kao recimo carniski pregled, pa carina, pa njihov prevoz do vas (!!!) i kada se sve to sabere, pripazite da u džepu imate kanapče da raskrstite sa sobom kada vam oni nakarikaju.Ja sam recimo kupio ručni sat sa Amazona, on je koštao nekih $230, a poštarina, osiguranje i reosiguiranje su koštali $32. Nije džaba, ali nije ni besno.

Tipične vrednosti se kreću 220...270 Oma serijski i 100...150 Oma ka masi. Ovo sam našao u bar pedesetak uređaja čije sam šeme pregledao.

Hvala.

A, tvoj posao, nije ni čudo što ga predlažeš. Jesu li ti bar rodile ove godine?

@MikoristMiko, ja se još uvek isuviše dobro sećam svih muka kroz koje sam morao da prođem dok sve ovo nije prohodalo, a još uvek nije kako treba, iako se nadam da će za mesec dana biti.Ne bih to poželeo bilo kome, i u tom smislu, spreman sam svakome ko hoće da pokrene svoj posao da pomognem koliko mogu. Evo šta tačno mogu:1. Mogu da mu omogućim da u prvom trenutku prodaje svoje proizvode preko moje firme - to PUNO znači kada krećeš, jer se put skraćuje, ne treba ti bilo šta, potpišemo ugovor o delu i pravno ja otkupim proizvod koji posle preprodam za onoliko više koliko ja imam troškova, a to nije mnogo, sigurno manje od +10%, mada naravno zavisi od cene osnovnog proizvoda;2. Kada se malo osamostali finansijski, mogu da ga povežem, pa ako treba i da ga uzmem za rukicu i lično odvedem, do mojih knjigovođa i do mog advokata. Setite se starog američkog principa - bez dobrog advokata i kreativnog knjigovođe, ne započinji posao. Od kada imam ove koje imam, ja više nemam bilo kakvih problema sa tehnikom poslovanja, a trebale su mi godine da dođem do baš njih;3. Mogu svakome ko je zainteresovan da kažem sva moja iskustva koja sam stekao tokom poslednjih 10 godina, što obuhvata pravne propise tamo napolju, dobijanje certifikata (koga zanima), metode prodaje i posebno naplate, formiranje i održavanje lagera, itd, ima toga mali milion sitnica, a sve se na kraju svode na obaranje troškova poslovanja i maksimalno racionalnu upotrebu sopstvenog vremena (jer ako ti juriš papire, ko radi?).Ovo POSEBNO važi za sve moje izvore materijala, jer kako i ko da ti napravi kutiju je najstrožije čuvana tajna u Srbiji, ni uz čerečenje nećete saznati ko odakle nabavlja kutije. Srpska logika - ako sam se ja mučio, zašto bi tebi sada bilo lakše? Moja, 25% austrijska logika, ide malo drugačije - ako sam se ja mučio, i niko nije hteo da mi pomogne, što sam osuđivao, neću da sada i ja budem isti takav kao i oni koje sam osuđivao.Ko hoće, ja mu garantujem da može, ali ne odmah sutra, to su procesi koji traju godinama. I zato što ne može juče i nema mnogo Srba na sceni, što je velika šteta za sve nas. Pošto shvatam da u današnje vreme, niko ne može sebi da dozvoli da zagrize metak, da otkaz i posveti se samo ovome, upravo zato sam i rekao da sam voljan (uz svega par po meni normalnih uslova) da omogućim da neko koristi moju, da je tako nazovem, infrastrukturu, čime mu odlažem investicije u firmu na koliko god mu dugo treba. Time se početni kapital veoma drastično smanjuje, što je i najpotrebnije u početku. Posle, kada krene, i taj trošak postaje prihvatljiv jer se relativizuje prema prihodima.A mogu da sve ovo više nikada ni ne pomenem, ako se to smatra delom protiv duha foruma.Mada iskreno sumnjam da će iko od vas ikada više dobiti ovakvu ponudu od bilo koga.

Mogao sam to odmah, ali nisam hteo da pišem tone teksta za koji ne znam da li ikoga interesuje. Ali, pošto si ti gore naveo ponešto, nema frke da odgovorim, opet, ništa ja nisam revolucionarno smislio.Bipolarna verzija se bazira na BC 550/560 B tranzistorima, i za ulazne diferencijalne stenepen, i za strujne generatore i za drugi stepen naposnskog pojačanja. Pobuda izlaznog tranzistora su BC 639/640, a na izlazima su MJE 15030/15031. Struja mirovanja je 86 mA.Kolo za muting (kašnjenje od oko 4 ili 5 sekundi) koristi klasične BC 550 i BD 139 tranzistore. Kolo za signalnu dvobojnu LED diodu (crvena pa posle zelena) koristi BC 212 tranzistore.Shunt regulator koristi po dva LM 317 i 337 regulatora, po jednu TL 431 referentnu diodu i MJE 15031 tranzistore za dvaku granu napajanja, koja daje +/- 16,3V, 200 mA.Servo kolo se oslanja na Nat. Semi. LF411 iz dva razloga: 1) njegovo termičko klizanje je manje od 10 mikrovolti na godinu dana (!!!) i 2) ima FET ulaz, pa je uglavnom neosetljiv na probleme opterećenja. Stabbilizaciju na +/- 15V obezbeđuju dve zener diode od po 1,4W.U slučaju jednostrukog napajanja, izvor je jedan TRAFCO torusni trafo of 50 VA, a u slučaju dvostrukog (Dual Mono) napajanja, 3 torusa od TRAFCO-a od po 30 VA.Dugmad od punog aluminijuma je napravio naš Leonardo sa foruma, sa kojim imam zadovoljstvo da sarađujem još 2002. godine. Kutiju je napravilo slovenaćko preduzeće Mali, koje je iseklo i eloksiralo sve moje prednje ploče. Međutim, prikazane kutije su sve u profesionalnom 19 colnom formatu, dok će serijske kutije biti napravljene na pola puta između Beograda i Batajnice, ali će sve prednje ploče i dalje dolaziti iz Slovenije, bar dok u Srbiji ne lociram pouzdanu radionicu za eloksažu, sa uslovom da budu konzistentni i da ne slušam tužne priče zašto i kako nije moglo kako je bilo dogovoreno.Ako te još nešto zanima, pitaj brate, tu sam.

Ponavljam - nikada mi nije ni bila namera da ovaj forum koristim za sopstvenu reklamu, ne reklamiram se nigde drugde, pa ni ovde.Moj problem je sledeći - ako nešto napišem, odmah krenu vrane da se deru da moram nešto i da pokažem, inače samo solim pamet poštenim DIY čalnovima ovde.Ako pokažem na čemu sam radio poslednje dve godine, e onda opet ne valja, jer pošto ja radim komercijalno, to je onda jel'te reklama i to ne može.Zato sam samo pokazao šta sam radio. Nisam pričao ni o modelima, ni o verzijama, ni o cenam, ni o uslovima prodaje, ni o rokovima, ukratko ni o čemu što je uobičajen sastavni deo reklame i kupo-prodaje. Niti imam nameru da to radim, sada ili bilo kada.Ali, uprava foruma bi stvarno morala da razmisli kako da se postavi u takvim slučajevima, a za sada nas proizvođača/prodavaca je ovde, koliko znam, komada dva, Dragan šolaja i ja. Pa će ili zabraniti bilo kakvo pokazivanje bilo čega što je komercijalno, uz nagađanje šta će od onoga što jeste prikazano takođe možda naknadno postati komercijalno, ali onda bi trebala da reaguje na prozivke oko pokazivanja, ili će da dozvoli prosto pokazivanje, bez ikakvih komercijalnih priča.Lično mislim da je ovo drugo mnogo racionalnije rešenje, jer dozvolite, ipak mi koji živimo od toga nužno znamo više od velike većine članova foruma, moramo da bismo uopšte opstali, jer jedno je prodaja magle ovde unutar zemlje, a SASVIM druga stvar prodati to isto ljudima napolju, u mom slučaju u 28 zemalja sveta. I to za ni malo naivne pare, sa sve Kinezima koji nam dahću u vrat. Voleo bih da verujem da bi ovaj forum mogao samo da profitira od znanja i iskustva koje smo tokom godina stekli.Ko misli da je to prazna priča, neka samo izvoli, neka se pokloni i počne da proizvodi i izvozi, što nas je više iz Srbije, to bolje za sve nas.

*reVoxPa lepo sam ti rekao da brendove već jesam zaštitio, ima tome bar 3 ili 4 godine kako sam dobio rešenja, a na njih sam čekao ravno 2 godine od dana podnošenja.što se kopiranja tiče, nemoj se uzbiđivati, ako neko baš hoće pa hoće, uradiće. Moje pločice ionako nije baš najlakše kopirati jer su sve dvostrane - daleko od toga da je nemoguće, ali nije baš ni tako lako.Znaš kako se kaže - najbolja zaštita je ona koja se ne vidi. Ne brini, znam i ja ponešto o tome kako se sve može zaštiti i praktikujem tu malu umetnost.Ono što mene najbolje štiti jeste cena delova. Jesu odlični, ali su skupi, a neki se baš ni ne nalaze lako, moram da ih kupujem direktno od proizvođača, tj. iz fabrike. Može mene da iskopira recimo Kinez, ali čak i tako, na kraju će to opet biti skup proizvod za njihove pojmove. A neće, jer sam isviše mali i premalo poznat da bih im ja bio zanimljiv. Dođem li ikada do neke granice, čeka me trošak od najmanje €6.000 za zaštitu imena i štampe na međunarodnom planu.Svi mi odavde - i Korato, i Karan, i šolaja, i NAT, i ja, svi smo nezanimljivi za kopiranje jer smo mali i realno totalno efemerni u svetskim razmerama, čak i sa dobrim recenzijama (na primer, Karan u Hi-Fi+, ja u Nouvell Revue de Sonec, renzent mi je bio Jean Hiraga, 2003 godine). Naš problem je kako doturiti to časopisima, jer sada važi pravilo da ako se ne reklamiraš kod njih, ne zanimaš ih.Još gore, aku slučajno imaš bolji proizvod od nekoga ko se intenzivno reklamira kod njih, nećeš ni teorijski dobiti dobru recenziju, najbolje čemu možeš da se nadaš je nešto mlako, onako okruglo pa na ćoše.

@ Mikorist, ScopeMa ljudi, nije bitno. Manite se ćorava posla.

Hvala Robi, ali stvarno ne moraš, tricikl nemam gde ni da držim, ja stanujem u jednom soc realističkom golubarniku koji se u građevisnkim planovima vodi kao dvoiposoban stan od 62 kv.m., ali je za potrebe otkupa bio pretvoren u trosoban stan, iako po važećim propisima nema trosobnog stana ispod 70 kv.m. Ali, kod nas sve može, ako je da nam se uzmu pare.Sem toga, Beograd nije Subotica, u Beogradu ako hoćeš da voziš bicikl po ulicama prvo kada sedneš vrisneš: "Banzai!"