dvv

Za moje pojmove, "High End" naprosto znači da je broj komrpomisa sveden na neki minimum, a i kada se napravi, mora da utiče na zvuk što je manje moguće. Naravno, apsolutno ne postoji.Osnovni cilj mi je da napravim takav uređaj za koji će većina koja ga čuje pomisliti da bolji takav uređaj nisu čuli, ili ako jesu, to je bilo retko i koštalo je bože me sačuvaj.Svestan sam da je to hod po ivici žileta. Nema takvog uređaja koji može da izbegne da bude skup, jer neke za mene kritične osobine same po sebi traže ozbiljna ulaganja u ozbiljne delove. Na primer, razmislio sam dugo i dobro oko delova, jer sam inicijalno hteo da i svi delovi budu lako dobavljivi i ovde, kod nas, ali sam prilično brzo morao da odustanem od te ideje, jer bi zahtevani kompormisi bili neprihvatljivi. Nisam uspeo da izbegnen tri dela za koje nema druge nego da se poruče iz inostranstva, ali sam zato, sa druge strane, shvatio da njihove cene čak i tako iako nisu male, nisu ni baš zastrašujuće. I naravno, uredno sam vodio beleške gde sam šta poručio, kako bi svako posle mogao naprosto da ponovi moje korake bez lutanja i traženja šta, gde, kako i kod koga. I SVAKO m iže sam za sebe da kupi sve, nema potrebe oslanjati se na grupne kupovine, koje koliko vidim, ne idu niti brzo, niti lako.Sada sam dobro umoran jer sam jurcao danas čitav dan, pa ću sutra postaviti dve ključne slike, imaću i vremena i snage da ih ipak makar malo opišem, za one koji se ne snalaze baš najbolje sa šemama koje su im potpuo strane.

Znam da je pitanje pomalo filozofsko, ali baš bih voleo da čujem vaša mišljenja.Polako ali sigurno privodim sopstveni projekat realizaciji. Sada mi je samo još ostalo da se odlučim da li da idem na stereo verziju u jednoj kutiji, koju napajaju samo elektroliti (sem naponskog dela, koji ima sopstveno regulisano napajanje), ili da idem na dva mono bloka, ali sa punom naponskom regulacijom svega (sa posebnim regulisanim napajanjima i za naponski, i za strujni blok).Međutim, ima još vremena da se maltene sve izmeni, ako treba. Kada sve bude gotovo, a po svemu sudeći to će biti negde na jesen, recimo septembar, plan mi je da postavim ovde celokupan projekat, od štampe do raznih sitnih napomena, pa ko voli neka izvoli.Moje opredeljenje je bilo da gađam neki "High End", dakle radi se o relativno skupom projektu, ali zamišljenom tako da se može podizati u koracima, počne se od baze pa se dodaje dokle gog čoveka srce i buđelar odvedu.Ja imam svoje viđenje, a drugi njihovo, pa me zanima da čujem to tuđe mišljenje. Možda sam nešto prevideo, možda sam negde preterao a negde podbacio, ko zna? Ne bih se sada upuštao u diskusiju oko toga kako sam ja to zamislio, ali bih voleo da čujem kako to drugi zamišljaju.Cilj projekta je da se dobije jedan pojačavač snage od nominalno 100/200/400 W po kanalu u 8/4/2 Oma, dakle veoma malo osetljiv na radno opterećenje. Smatram da je to snaga koja bi morala da bude dovoljna za 99,9% korisnika, pod uslovom da je izvedba kako Bog zapoveda. A Bog su potencijalni korisnici, onaj drugi Bog nema potrebe za audio opremom jer mu hor anđela peva uživo na uvce.Zato, vaš stav, molim.

I to JAKO dobro. Inače, pločice su bonbone.

U pravu si, za €20 i ne možeš očekivati više. Svejedno, po ovome što si naveo, ZAPANJEN SAM stepenom vandalizacije. Užas!

Ne sporeći da je dobro ubaciti veće elektrolite, ipak bih rekao da tvoj A78 nije bio ispravana. Imao sam ga nekih 7 ili 8 godina, terao je ne baš nežne AR5 kutije, i basa mu nije falilo ni sa serijskim elkovima od 4,700 uF. Doduše, i on i kutije su tada bili ganc novi.Govorim o normalnom sobnom nivou slušanja. Ako se preteruje, pa se od njega traži povišen nivo snage stalno, onda će ti elektroliti stvarno postati ograničavajući faktor.U ovom slučaju, ako pogledaš prethodne postove, temu elektrolita smo apsolvirali još na prvoj strani. Umesto originalnih Elna elektrolita od po 12.000 uF, Chakija je ubacio BC Components eletrolite od po 10,000 uF, dakle manje od originalnih, ali zato sveže i ganc nove. To mu je donelo ono basa koji mu je nedostajao, i sve će biti u redu pod uslovom da ne forsira pojačavač.

Ja se naravno slažem, jer i sam na sličan način pripremam, ili formiram, elektrolite, ali znam da najveći broj ljudi to ne radi.U konkretno ovom slučaju, ionako je prekasno, jer ih je čovek već ugradio, i to je to.Šteta, jer po mojim iskustvima, dobro formiran elektrolit će trajati oko 30% duže.

Bio, bio, pre otprilike 10-ak dana. Cena bila navedena kao €200. I naravno, nije dugo trajao, mislim da nestao već istog dana.Meni je bila sumnjiva ta cena, jer znam za koliko idu ti modeli. Nikada još nisam video taj ili sličan model za tako malo para bilo gde. Zato nisam ni nazvao čak ni da se raspitam.

Sve sasvim logično i očekivano. Elektroliti prvo gube sposobnost rada sa većim strujama, a ključni problem je u tome što se to dešava polako, mic po mic, pa se ne čuje lako i odmah. Zameniš elektrolite, u jednom potezu dobiješ sve nazad, pa ti je na prvo slušanje malo čudno. No, dosta brzo se shvati da se desilo baš ono što i treba da se desi - sada pojačavač može da reprodukuje sve onako kako najbolje zna i ume, bez veštačkih ograničenja spolja.Tek posle recimo 2-3 sedmice možeš da analiziraš zvuk. Tek onda možeš bezbedno (po tonski balans) da eventualno intervenišeš zbog ovog ili onog. Ipak tim elektrolitima treba malo vremena da dostignu svoj pun radni kapacitet uopšteno gledano. Jedino što tu možeš jeste da skratiš to vreme tako što ćeš ga uključiti i ostaviti uključenog sedam ili osam dana svih 24 časa.Pusti sada da prođe malo vremena, recimo do početka jula meseca, pa onda možemo da razmotrimo šta još možeš da preduzmeš po pitanju kvaliteta zvuka, a da ne odsečeš još poneki deo kola. :-))))))

Po meni, dve stvari su ključe oko izbora op ampova.Prva je da još za života nisam čuo op amp koji nije radio bolje do mnogo bolje kada mu se na izlaz stavi par tranzistora kao strujni buster. Pišu po Data Sheet-ovima da sam op amp može štošta i koješta, pa opet bolje radi sa parom recimo BC 639/640.Druga je da je op amp zatvore, on je to što je, uzmi ili ostavi. Kod diskretnih op ampova, čovek može da stavi na neko mesto baš takav tranzistor koji je najpogodniji za baš tu funkciju, ali i da ga naknadno zameni ako nađe bolji ili pogodniji.Zato se ja držim diskretne tehnike, mada redovno koristim op ampove za neke sekundarne funkcije, na primer za DC servo, u zaštiti, za displejeve, itd.

Pa naravno da svira drugačije. Te Elne u njemu su stare nekih 30 godina, odavno su one izgubile mnogo toga što bi trebale da imaju.Veoma često se ljudima čini da sa novim elektrolitima zvuk deluje mutnije - to je iluzija. Naime, prvo što će izgubiti je upravo bas, pa kada se posluša iz prve, srednji i visoki dominiraju. Onda se zamene elektroliti, sve dođe u potreban balans, ali subjektivno deluje kao da nije onako jasno kao ranije.Ništa se ne brini, kada se malo srede ti elektroliti u kolu, doći će sve na svoje.

Realno, taj model se kupuje napolju za €300-400, ali ono što OVOM primerku dodaje cenu za bar €100 jeste činjenica da ima taj ESOTEC natpis. Veoma brzo nakon pojave te serije, prekršetni su na "PM" i ono ESOTEC je nestalo, tako da je taj primerak stvarno prilično redak.Što se zvuka tiče, lično mi se više dopadala prethodna serija (1152, 1180, itd), ali u celini gledano, i ovaj je jako dobar, svakako blizu vrha serijske proizvodnje toga doba, uprkos jakoj konkurenciji.Ne znam da li je to taj, ali jedan takav se nudio na KP za €200. Ta cena mi je opet sumnjivo niska, bojim se da nije čačkan i da delovi nisu menjani, a to se ne zna dok se ne pogleda. Nisam jedanputa video uređaje iz tog doba sa zamenjenim izlaznim delom, ponekada i podosta unazad ka ulazu, ljudi su im svašta radili. Nadajmo se da to ovaj put nije bio slučaj.

Prvo, induktivno napajanje. Sipi je već sve o tome rekao i jedino što bih ja mogao da dodam je da moji mrežni filteri rade na upravo tom principu CLC filtera - zato i jesu tako efikasni, jer koriste paralelno/serijski pritup. A osnovni princip rada je poznat već bar 70 godina, koliko sam ja imao prilike da vidim i saznam, više se i ne zna ko ga je prvi upotrebio (neki kažu Armstrong, Englez, još tokom 20ih godina prošlog veka). Drugo, vrlo nesrećan ali čisto marketinški naziv koji je BA dao tome, Inductive Power Suppy. Lepo zvuči, deluje nekako moćno, ali u stvarnosti nema uporišta. To potkrepljujem činjenicom da se na jedinoj fotki ovde priloženoj vide dve crne kutije, ili dva crna pokrivača - odgovor je ispod njih, a ja mislim da biste videli par elektrolita i par prigušnica. To je nesumnjivo vrlo radna i vrlo efikasna varijanta rada, naravno, pod uslovom da se dobro proračuna i izvede, ali da je BA to ljudski uradio ja bar ne sumnjam. I treće, "lik i delo" samog BA, jer kada se uvuče crv sumnje oko ovako nečega, onda se sve stavlja pod znak pitanja. Neću tvrditi da dobro poznajem opus BA, ali jesam video nekoliko njegovih radova. Neki su me ostavili mrtvim hladnim (delimično i zbog toga što me ta vrsta uređaja nije zanimala u tom trenutku), a neki su mi se jako dopali. Čuo sam ih nekoliko i dopali su mi se. Sve u svemu, dovoljno sam video i čuo da BA smatram jednim od velikana audio industrije uopšte, bez obzira što se nekim njegovim proizvodima nisam oduševio. U nekim principijelnim stavovima se potpuno slažem sa BA; na primer, jednom je negde napisao da ko se na izlazu pojačavača snage želi velika struja, ond a se sa njom more početi već od ulaznog stepena. Sad, nije da se i drugačije ne može izvući, ali činjenica je da je taj stav u osnovi dobar savet, u to me je posle ubedila praksa. Anubisovo pitanje je sasvim validno, jedini problem je u tome što su on i poneki drugi pomalo isuviše bukvlano shvatili ono "induktivno" - ali to i jeste bio cilj samog naziva. Shvatite to ovako - ja sam napravio pojačavače za slušalice koji rade u OBOGAĆENOJ ČISTOJ KLASI A! Sada se vi normalno pitate kako se to obogaćuje najbogatije, iznad koga nema bogatijeg, i normalno zaključujete da pokušavam da vam prodam neku smrdljivu ribu. A ja vam kažem apsolutnu i čistu istinu, samo sam je izrekao na poseban način. Tim pojačavačima je za puni rad u čistoj klasi A u realna opterećenja (sluške uglavnom idu od 30 Oma nagore) realno treba oko 40 mA mirne struje da ne mrdnu iz klase A bez kidanja vaših bubnih opni. A ja sam im struju mirovanja podigao na 85 mA, duplo više od potrebnog praga čiste A klase, pa stoga imam puno pravo da to nazovem obogaćenom čistom klasom A. U psihologiji i marketingu, to se zove "vođena logika". E, to vam je "induktivno napajanje".

Razumem šta mi kažeš, ali moram reći da ja imam sasvim drugačiji pristup celom poslu. Odmah da kažem, iako imam više komada vintage opreme, nemam ih ne znam koliko, što će reći da pažljivo biram šta ću da lagerujem.Kada krenem neki da radim, prvo sednem i popišem šta mi sve od elemenata treba, taj spisak će mi ionako posle trebati da ih naručim, jer na domaćem tržištu uglavnom nema onoga što ja hoću. To naravno ima svoju cena, ali ona obično nije zastrašujuća, sem u slučaju recimo reVox-a, u koje su ha mislim lopatama ubacivali delove, pa je prost popis tih delova zastrašujući zbog broja, a ne zbog cene.Onda poručim delove, najčešće kod Mikro Princa, ali i kod drugih po potrebi. Tek kada ih imam sve ispred sebe, tek onda krećem da radim; naprosto nemam ni vremena ni volje da taj posao cepkam na mnogo manjih zahvata.Po mome iskustvu, upravo su mehanički delovi preko kojih se vuče signal glavni problem. Najveći deo njih je ionako po mojim kriterijumima sumnjivog kvaliteta i bio od samog početka, a posle 40 godina, garantujem da su oni jak problem. Možeš ti da ne koristiš filtere, ali se tvoj signal svejedno vuče preko tih selektora, hteo ti to ili ne. I to jeste do zla boga pipav posao, ponekada i krvav ako je i proizviđač štedeo pa ugradio neki baš traljav deo, ali je on deo niza koji se mora ispoštovati od početka do kraja, bez izuzetaka, ako želimo da pošteno odradimo posao.Pomalo me to potseća na ono - dobro, neću da stavim sve četiri zimske gume, već samo dve pogonske napred. A što će na snegu i ledu da mi igra zadnji deo, to nikom ništa. Malo valcera ne smeta.Ne znam, ti uradi kako misliš da treba, ali ja mislim da ćeš pogrešiti ako posao isparcelišeš po sistemu ovo mi treba, a ono mi ne treba. Jedonstavno, ne ide to tako.Oko BC kondenzatora - nemoj da brineš, lepo će to raditi, budi siguran. To su dobri kondenzatori.

Po meni, napravio si klasičnu, najčešću grešku koji mnogi naprave, a to je da pre nego što si krenuo u posao, nisi seo i proračunao koliko ti treba sve u svemu. Tako da sada imaš mali apsurd, imaš odlične konektore i manje od potrebnih elektrolite, koji daleko više utiču na zvuk od tih konektora, iako i njih u principu treba zameniti.Međutim, to smanjenje sa 12 na 10.000 uF uopšte ne mora da bude tragično, čak ni loše - jedino što će sada sve još više zavisiti od kvaliteta samih elektrolita. Ukoliko su oni jako dobri, ne verujem da ćeš osetiti razliku u kapacitetu, nije to bog zna kakva razlika. Ispostavi li se da su novi elektroliti boljeg kvaliteta od starih, možeš samo da dobiješ, nikako da izgubiš.Ne bih komentarisao da ti sa 12 na 15.000 uF treba zamena grecova, mada jeste moguće da su već sada dogurani do maksimuma, iako moje iskustvo pokazuje da fabrike jednostavno tako ne rade, bar ne na prestižnijim modelima. Primera radi, ja sam u moje Marantz-e trpao 22.000 uF umesto 15.000 uF i nikom ništa, pošto je grec u samom početku bio oho-ho opušten, pa je prostora i mogućnosti bilo samo tako. Naravno, nije uvek i svuda tako.Oko DC ofseta - nemoj ni da razmišljaš o tome dok ne zameniš SVE elektrolite. Tek onda, kada se taj element eliminiše, možeš da se vratiš problemu, pod uslovom da ga još uvek imaš. Sve navedeno jesu stvarne mogućnosti, ali idi redom, nemoj sve odjednom po širokom frontu, nije pametno. Prvo završi sa elektrolitima, onda proveri kako stoji stvar, pa polako. Po mome iskustvu, najčešći razlog je loša uparenost ulaznog diferencijalnog para, ali ima i drugih mogućnosti, od kojih je većina navedena.Samo nemoj da se prospeš po širini fronta, to je glupo jer sve je to zajedno povezano u zatvoren sistem, nemaš izbora nego redom, jedno po jedno.

Kako god hoćeš, ali ja na tvom mestu ne bih skraćivao bilo šta. Šta ti radiš, restauriraš i nanovo projektuješ?Kada god se nađem na tvom mestu, nije baš često ali bude tu i tamo, jedino što menjam iako nema potrebe za tim u apsolutnom smislu je par kritičnih otpornika. To su oni na ulazima i na ulazno stepenu nekog bloka, i naravno u povratnoj sprezi - tu stavim odgovarajuće metaloslojne otpornike. Naravno, plus kondenzatori, kod kojih gledam da ako mogu stavim za broj ili čak dva veće kapacitete, ukoliko ima dovoljno mesta i ukoliko izračunam da grecovi to mogu da istrpe. Dakle, umesto recimo 10.000 uF staviš 12.000 ili 15.000 uF, itd.Najveću degradaciju zvuka ćeš uvek imati u mehanici, tj. preklopnicima i potenciometrima. Tu baci akcenat, njih polako i strpljivo valja otvoriti, dobro očistiti i pažljivo sklopiti. Par drugara je čak nosilo delove na pozlatu, kada je to moguće.Oko ožičenja, tu svako ima svoj izbor, a moj izbor je da signalne putanja bude u čistom srebru. Žice kupujem kod Željka Kanibala već godinama, i vrlo sam zadovoljan sa njima, jedini problem je što se prodaju u samo jednoj boji košuljice, pa tu valja biti jako pažljiv oko spajanja.Što se tiče saveta da menjaš poluprovodnike, mani se toga. Njih menjaš samo ako skroz crknu, pa moraš. U suprotnom, ne diraj ih.

Možda grešim, ali prema fotkama, meni on ne deluje kao komplikovan, čak naprotiv, deluje mi bitno lakše od mnogih drugih.Jedina malo nezgodna stvar sa svim Kenwood-ima iz tog perioda je onaj njihov izlaz, koji je u osnovi zatvoren. To ima svojih prednosti (bolja uparenost izlaznih i poubudnih tranzistora, veća termička stabilnost, itd), ali i mana - tu nema mesta za bilo kakva poboljšanja, takvo je kakvo je.Oo elektrolita - stari problem, danas više nema onih kojih je bilo tada, a i kada ih ima, najčešće su drugačijih dimenzija. Sa druge strane, ništa te ne sprečava da umesto 15.000 uF staviš 22.000 uF, kao što sam ja uradio na svim mojim Marantz-ima. Srećom, grecovi su već fabrički i više nego dovoljno jaki, a kako je to na Kenwood-u, ne znam, ali svakako treba proveriti.

Izvini, a zašto je on to posebno nezgodan za restaueaciju? Pitam iz neznanja, nikada ga nisam imao otvorenog ispred sebe. Još ako može, i par fotki iznutra bi odbro došle.

Ako se tebi sviđa, i ako ti čini zadovoljstvo, onda je sve u redu i mnogo je dobro.

Može lako da se dogodi da kada ga poslušaš nakon osvežavanja počneš da se pitaš šta su audio firme uopšte radile poslednjih 30 godina ... Umeju te stare sprave ponekada da iznenade samo tako. Da te ostave bez daha kako dobro rade.

Neki Marantz modeli, konkretno serija 1978-1980, najpoznatiji predstavnici 1152 DC, 1180 DC, preamp 3250B i power amp 170 DC. Neki Samzuji modeli, kao recimo AU-X701 i 901 pa neki reVox proizvodi, pored legendarnog A-77 magnetofona, recimo tuner B760 . Oko Kujinog Kenwood 907 - nisam siguran, ali kao da se sećam da je rekao da ga je on platio negde oko €400. Ukoliko je to tačno, potrošiti €1.200 na njega znači dati oko €800 na osvežavanje, što jednostavno nije moguće. Može se lako potrošiti toliko i više od toga, ali to više nije osvežavanje, to je već kompletan tjuning, jer toliko para se daje samo za basnoslovno skupe delove, a njima sličnim u ono doba nije bilo - dakle, tu se već pravi nešto drugo. Ako je toliko dao, svaka mu čast, ja to ni pijan ne bih dao za taj model. Iako sam poštovalac firme Kenwood, smatram da je 907 jedan običan drekavac koji ima mnogo snage i ništa više, ne zna ni šta znači reč "finesa". Naravno, ovo je čisto lični stav. Znam da u zavisnosti od obima zahvata, troškovi osvežavanja u materijalu se tipično kreću u rasponu € 100 ... 200, zavisi o kom modelu je reč. Ima izuzetaka ovom opštem pravilu - na primer, reVox B760, iako nije pojačavač snage, koštaće verovatno i više od €200, jer u njemu ima neverovaatno mnogo materijala, prosta zamena ima da traje i ima da košta.

Priznajem da mi je ovo prvi put u životu da vidim diskretni DC servo. Pošto ga nisam probao, ne znam kako radi.Međutim, nikako da shvatim čemu sve to? Tehnologija DC serva je sada već stara, to kolo je prvi izmislio James Bongiorno još sredinom 70-ih, a serijski se koriste još od starih legendi, kao recimo Tomlinson-Holman pojačavač snage, itd.Sa današnjim izborom op ampova, jednostavno ne vidim smisao mučiti se sa diskretnim, iako sam ja freak baš na diskretnu tehniku. LF 411, da uzmem samo jedan primer, takođe ima FET ulaz, a njegovo sopstveno termičko klizanje u odnosu na radnu tačku je manje od 3 uV na godinu dana. Teško da će iko to postići diskretnim pristupom, bez jako mnogo muke i maltretiranja, pa i cene.Obzirom na polje dejstva, a to je od 3 Hz nadole, ne važi ni priča o boljem zvuku diskretnih u odnosu na integrisana kola. Budimo iskreni, DC servo na bazi op ampa je danas čist šablon, tu stvarno nema više bilo kakve posebne pameti.

Svaka mu čast, ali kada se sve sabere, na kraju izađe na isto ili jako slično - op amp u celosti dolazi na svoje tek kada dobije diskretni izlazni strujni pojačavač. Što je i logično, nije lako spakovati u ono malo kućište neke tranziostore koji mogu da ruknu neku ko zna kakvu struju.

To se ponekada radi u industriji ako koristiš ne baš dobro uparene ulazne tranzistore, usled čega očekuješ da će offset biti veći od recimo 100 mV. Da se tvoj servo ne bi previše mučio, ugradiš i trimer da početni ofset njime smanjiš na recimo 50 mV, pa onda servo odradi ostatak.Više servoa isto tako nije neko čudo. Teorijski, da budeš baš siguran, SVAKI blok na putanji signala, od ulaska do izlaza, bi trebao da ude nulovan servoom. Time postižeš veoma visok nivo pouzdanosti da ćeš na izlazu imati ukupni (kompozitni) ofset manji od 1 mV.Oko one formule za izračunavanje vrednosti otpornika - VEOMA je sumnjivo da pretpostaviš bilo šta, a ponajmanje inicijalni ofset od 100 mV. Što je pojačavač kompleksniji po konstrukciji, to je ta pretpostavka manje tačna. Istina, ona može da se pokaće i kao bolesno preterana - na primer, jedan moj drugar je napravio klasičan potpuno komplementarni pojačavač snage sa prirodnim ofsetom od nekih 2 ili 3 mV, ali je to potigao tako što je merio i uaprivao komponente kao lud, a očigledno je imao dovojno veliku populaciju svih komponenata da je mogao da istera bezmalo savršenstvo. Njemu DC servo realno služi samo da kontroliše tranzijente.Sa praktične strane, moraš još voditi računa o toploti koja se razvija unutar uređaja. Naime, servo će biti utoliko manje efikasan što se njegova radna tačka više pomera sa grejanjem. To se rešava na nekoliko načina - neki, kao recimo Luxman, to rešavaju tako što koriste dvostruki op amp, gde jedna polovina kontroliše drugu, da kažemo servo servoa. Drugo, po meni inteligentnije rešenje, je da na samom početku uzmeš op amp koji sam za sebe prirodno ima smešan drift, recimo 3 uV na godinu dana, kao što su recimo National Semiconductor LF411 (single) ili 412 (dual). Ima ih po našim radnjama kao pleve.John Curl u njegovim Parasound pojačavačima koristi AD711, pola britanske industrije koristi obični TLO81 ili 71, itd. U svakom slučaju, ja bih ti savetovao da za svaki slučaj na op amp montiraš odgovarajući hladnjak - hleba ne jede, ali radi posao.

Ako ne želiš da platiš mnogo, a hoćeš dobar zvuk, ja bih ti preporučio neki Harman, recimo model 6550 (2x50/70W u 8/4 Oma), ili za oko €200, model HK 680 (2x85/130W u 8/4 Oma). Oba su prilično tipična za H/K produkciju, a to znači da su izrazito širokopojasni, relativno brzi (HK 680 80 V/uS), izuzetno tolerantni prema zvučnicima i kao i svi (poreklom) Amerikanci, imaju bas da se srušiš. Rade sa veoma malim negativnim reakcijama, 6550 sa 17 dB (7:1), 680 sa 12 dB (3:1).Jedina ograda koju imam je zasnovana na ličnom iskustvu. Ako uzmeš 6550, OBAVEZNO mu zameni pot za glasnost; evo ja nakon 3 meseca još uvek imam problem da poverujem da samo to može da napravi tako veliku razliku u zvuku, nabolje naravno. Izbačen je njegov originalni i stavljen Alps Blue (HK 680 ga ima serijski) i on se načisto preporodio, nemam drugu reč za to. Istina, o istom trošku su mu zamenjeni i elektroliti, bilo je vreme, samnom je još od 1993. godine.Njihova HCC žvaka (HCC = High instantaneous Current Capability), iako je data jako šantavo (bez navođenja uslova, vremena trajanja, itd), NIJE žvaka za seljaka. Ja sam od HK 680 dobio 512 W impulsne snage u 1 Om (t=20 mS, prema IEC normama) bez ikakvih tragova nestabilnosti, taj je u stanju i da spali pokoji zvučnik ako se nema mere. Iznutra, rađen je kao Dual Mono, trafo ima posebne namotaje za levi i desni kanal, svaki kanal ima sopstveni ispravljač i po 2x8,200 uF, preklapanje izvora se vrši putem diskretnih FET-ova, daljinska komanda, ma sve. Jedina greška koju sam napravio je što sam ga privremeno prikačio suprugi na njen sistem - to je bilo pre nekih 5 ili 6 godina, i do danas ga nisam dobio nazad, niti ću.

Lepo, ali to ne mora da znači da je tvoj Pioneer bolji od prikazanog, nego da Englezi nisu tako dobri kako se priča.