dvv

Pravi majstor - Goran "Gox" Glavonjič, tel.064-2033-974. Šta sam kod njega sve video na popravci tokom poslednje tri-četiri godine, dovoljno da čoveč napravi malu enciklopediju ko je ko u audio tehnici. Od jeftinoće do kriminalne skupoće. I plus i sam zagriženi audiofil i kod kuće, i na poslu Retko strpljiv i temeljan, sa dobrim linijama nabavke delova iz inostranstva, uvek teži da nešto zameni originalnim delom.

Neka je sa srećom, te "bez veze" radne šeme u trenutcinma dosade, umeju da prorade samo tako. Ja ne bih brinuo za Philips visokotonac, nije baš poslednja reč tehnike, ali provereno lepo radi i ne zamara vremenom.

I ne samo Finci, i japanske firme su betočno kopirale kompletnu tehnologiju sve do 80-ih (Toshiba, >Kenwood, Sansui, Pioneer, itd), a PIoneer je to radio sve do sredine 90-ih. Samo pogledaj onu nihovu veliku crnu seriju za mnogo dolara, pojačavačsnage je užasno /recimo 95%) precrtan Otala. Koliko ja znam, JEDINO je Hitachi sa njihovim MOSFET pojačavačima uzeo osnovu, ali ju je dalje razvijao na rako bih veoma zdravim osnovama. Modelim HMA 7500 i 9500. A Per Abrahamsen je kupio prava i započeo firmu Electrocompaniet, koja je prvobitno nalazila i radila u Škotskoj, tek kasnije se preselila u Norvešku.

Svako ima pravio na svoje mišljenje. Očigledno je da se ne slažemo, ali ne bih da sada temu morfujem u nešto drugo, što je ionako subjektivno. Za mene je apsurdno da za Curl-a kažeš da se onako malo snalazi u elektronici, posebno u vidu njegovog radnog života, punog nagrada za najbolje ovo ili ono, od prvih Levinson proizvoda koji su lansirali tu firmu pa do današnjih Parasund proizvoda. A ono što je Leach objavljivao krajem 70-ih je već tada postojalo i zvalo se GAS Ampzilla i SAE, u oba slučaja potpisano od srane pokojnog James Bongiorno-a. Izvoli proveri, uzgred , Leach nikada nije dostigao nivo Ampzilla Mk.3 iz 1980. godine. No, nema veze, nije bitno.

Pozdravljam sve pomenute ljude kao veoma bitne, svaki u svoje vreme, za audio oblast. Ipak ostaje stvar redosleda, Otala i Lohstroh su prvi sav svoj rad pretočili u jednu koherentnu celinu i na torijskom i na praktičnom planu. Leach se otvoreno oslanjao na njihove radove i po mome saznanju, bar sa ona dva projekta koja je objavio u "Audio" magazinu iz SAD, nije otišao bitno dalje ni u teorijskom ni u praktičnom smislu. Za razčolu od Nelson Pass-a, koji jeste otišao dalje i po koncpciji i po realizaciji, mada su moja islustva sa njegovim popularnim radovima vrlo šarena, neki modeli su jako menjali zvuk sa zvučnicima, što nije dobro, ali se njegovi Threshold modeli u tom smislu jako dobro ponašaju. Svi oni su došli godinama iza Otale i Lohstroha i svi su se držali njihovih teorijskih postavki (rema objavljenim člancima u IEEE iz 1971 o TIM-u i iz 1985. o uticaju kompleksnih opterećenja na performanse pojačavača). Što je normalno, jer je suma svih naših današnjih saznanja zapravo zbir svih tih radova, ali i onih od kritičara njihovog rada,

Strogo sa moje tačke gledišta, Otalin mali pojačavač je jedan od najboljih koje sam ikada ćuo za bilo koje pare or bilo koga. Najgluplja stvar koju sam ikada uradio je bila ta što sam ga prodao, istina dobrom drugaru. Sada mi nema druge nego da ga ponovo sklopim, a hoću da ga imama kao sopstenu referencu. Kada se pažljivo pogleda, on je i dan-danas osnova za maletene sve što se sa tranzistorima radi, iako su neki njihovi (Otala i Lohstroh) stavovi naravno izmenjeni i nadograđeni znanjem sakupljenim u međuvremenu. Ipak, ostavili su iza sebe dva postulata: 1) tranzistorski uređaji i te kako mogu dobro da rade baš u audio tehnici, i 2) upotreba egztičnih delova u tom smislu nije obavezna niti je ikakav uslov. A kako i sam lepo reče, Guja je radio na sličnom projektu ali 20+ godina kasnije, budi siguran sa pročitanim originalnim tekstom iz IEEE publikacije iz 1971. godine. Svako pametan bi tako počeo. Uzgred, istorijskog kontinuiteta radi, verovatno najbolji Otalin rad je sa kraja njegovog rada i firmi Harman International, zaista legendarni model Citation XX i malo kasnije manji Citation XXI, sa početka 1981. godine, sa pripadajućim predpojačavačima. Malo ko ga je ikada i video, a kamo li čuo, a šansa da se danas kupi je praktično nula, jednostavno ga nema. Njime je zaojružio svoju koncepciju širokopojasnih pojačavača sposobnih da isporuke neverovatne struje i impulsima, što je do dana današnjeg stala jedna od ključnih osobina svih Harman/Kardon pojačavača i postao jedan od ciljeva mnogih drugih (na primer, Krell, Levinson, Threshold, itd).

I dalje apsolutizuješ stvari. Jedno je ono što se na tržištu nudi, a drugo ono što već moraš da potražiš. Ti naravno imaš pravo na svoje mišljenje, ali i ja na svoje, a moje je oprečno od tvoga. Mada, postoje primerci veoma jeftinih tranzistorskih pojačavača i u ekonomskoj kategoriji koji su ostali zapisani velikim slovima u istoriji - na primer, NAD 3020. Mada ću se složiti sa tobom da linearnost jeste veoma bitna, nije jedini faktor razmatranja. Šta je prelaskom sa 8 na 4 Oma, pa još kompleksnijeg tipa? Tada od linearne cevi ostaje samo lep san i ništa više. Na stranu što je za mene bilo kakav pojačavač od 10W dobar samo za slušalice jer nema šanse da proprati dinamiku zapisanu čak i na prosečnom CD-u ili LP ploči, sa prosečnim CD čitačem. Ako ne veruješ, digitalizuj neki CD i pogledaj kakav grafik odziva dobijaš. I pogledaj na šta liči četvrtka opterećenja od recimo 8 Oma paralelno sa 1,5 uF, što nije retko opterećenje. Da i ne spominjem 4 Oma paralelno sa 1,5 uF. Kada bi to što ti pišeš "znao celi "kršteni" audio svet, onda niko ne bi ni pravio diskretne uređaje, jer bi po tebi bio unapred osuđen na loš zvuk po definiciji. A na ovoj planeti i ovom životu, takvi su ipak bar 90% ukupne ponude, a veliki deo tog istog "krštenog" audio sveta su kune u tamo neke Krell-ove, Levinsone, Threshold-e, itd. koji svi od reda imaju malko više snage u proseku. Ponašaš se TAČNO onako kako ti je Zen napisao. Tačno, ti nisi eksplicitno rekao za "diskretne" da su loši, ti si samo naveo tabelu po kojoj i slepac može da zaključi da su od početka do kraja lošiji od cevnih (a NISI naveo ni jedan izuzetak tom pravilu, a nisi rekao ni nešto u smislu "u vežini" ili "uglavnom"), pa ispada da su svi takvi po definiciji. Što se harmonika tiče, o tome je relativno nedavno bilo dosta priče na američkom DIY forumu, i došlo se nekog konsenzusa da se treba jako čuvati 7. harmonika jer uvek nekako uspe da se umeša u celinu i pokvari dosta toga. A John Curl i Pavel Macura tvrde da harmonike treba meriti 1-11, baš zato što se dešava da visoki harmonici naprave dar-mar u signalu. Neko (ne sećam se više ko) se tada nadovezao komentarom da ceo odnos cevni protiv tranzistorskih pojačavača počinje da se menja kada se ispituje 1-11 harmonik, a ne kao obično do 5. harmonika. A šta bi i imao je apsolutno tvoja stvar o lokok nema smisla ni polemisati, o ukusima se ne diskutuje, Ali to je TVOJ ukus, a ne neka univerzalna istina. Posebno ne onako paušalno navedena.

Problem nije ono što si naveo samo za sebe, nego što si to apsolutizovao uopštavanjem. Niti je svaki diskretan uređaj loš, niti je svaki cevni dobar.

NIJE istina ovako kako si naveo ispada da svi diksretni pojačavači uvek imaju crossover izoblienja. Ako je kod tebe to tako, čemu ti služi podešavanje bias-a? Mogu biti problem, ali uopšte ne moraju. Kapacitativnost. Šta je to? I gde se nalazi? Od čega nastaje= KOliko je - 1 pF, 1 nF, 1 uF ii 1 F? Potiče li od delova, od načina kako su spojeni, ili od neželjenih efekata štampe? Ovako kako je navedeno naprosto nije tačno. Linearnost. Jesi li ti čuo da ultralinerne topologije, znaš ono, kada pojačavač u ovorernoj petlji pri nazivnoj snazi prebaci tačku od recimo 100 kHz? Nema ni mnogo cevnih uređaja koji to lako mogu. Harmonici. Tvoja tvrdnja nije tačna. Na primer, uzmi samo da potpuno komplementarne topologije imaju jako potisnute parne harmonike, a da neke topologije sa više redno složenih diferencijalnih stepena (na primer, "Otala" pojačavač iz 1971. godine su jako dobre u potiskivanju svih harmonijskih izobličenja, da i ne spominjem 50 godina mlađe Electrocompaniet modele sa nested feedback-om). Dakle, opet situacija gde to jeste moguće, ali ni slučajno nije obavezno. Sa druge strane, naslušao sam se podosta ni malo jeftinih cevnih pojačavača koji ne mogu da se pohvale dobrim zvukom, baš kao i dosta diskretnih pojačavača. Kada bi nko posedovao formu idealnog, taj neko bi svaki put napravio novu legendu, bio jako čuven i verovatno veoma bogat, jer ne bi mogao da zadovolji toliku tražnju. Tako da sve ide starim utabanim putem, od slučaja do slučaja.

Pa koridu možeš da gledaš svaki dan po beogradskim ulicama, ne znam zašto ali imamo mnogo pešaka koji veruju u svoju neuništivost.

Čak štaviše, mislim da se može reći da bez (bilo kakvih) kablova nemamo audio sistem. Vazduh se pokazao kao jako loš provodnik.

Peđa, ne bih rekao da je moje pitanje bilo kakav spin, Ne ako prihavtimo činjenicu da SVE ima svoj vek, pa čak i kabl koji provodi mali signal sa gramofona. Mislim da polako degradira čak i pukim stajanjem, e sada, koliko i kako, to ne znam. Rukovodeći se tom logikom, nedavno sam, prilikom sređivanja gramofona i ugradnje nove zvučnice, za svaki slučaj sam zamenio i kabl od gramofona do predpojačavača, stari je bio originalno dobijen sa gramofonom, ali to je bilo 1978. godine, dakle pre 38 godina. Ne mogu da procenim koliko je on doprineo, jer je istovremeno montirana i nova zvučnica, Ortofon 2M Blue, koja iako je istog opšteg tipa kao i ona koju je zamenila (LM 20) nema baš isti tonaitet, pa je teško razlučiti šta je tu šta, a da gramofon zvuči bolje, po meni zvuči. A to nije ista stvar kao kada sam pre gdinu dana menjao strujni kabl od 2.5 kvadrata koji pobetuje moj stan sa razvodnom tablom u hodniku. Stari kabl je već bio skroz propao, izolacija je počela da se "znoji" odnosno da se dekomponuje, posle 40+ godina nije ni čudo - a kroz taj kabl su prolazili mnogi amperi sasvim rutinski. Kod gramofona, to naravno nije bio problem, ali je ostao problem činjenice da ja i dalje bio 38 godina star, što ne može a da nema bar nekakve posledice. Pa k'o velim, nisam jedni sa tim problemom, daj da pitam šta drugi misle, možda su drugi imali slična iskustva.

Imaju li kablovi - svi - svoj vek trajanja? Neki rok, nema veze i ako se meri u dekadama, tokom koga im se provodljivost i druge osobine menjaju? Za automobilske znam da imaju, lično sam to iskusio, ali to je nešto sasvim drugačije, pošto se oni nalaze u neprijateljskom ambijentu sa neobično ivsokim temperaturnim varijacijama. Posle 10 godina rada, GM kablovi na mojoj staroj Daewoo Nubiri (prepakovana Opel Vectra II) su počeli da gube kontat sporadično, iako se tokom vizuelnog pregleda ništa posebno nije moglo videti. Ipak, zamena novim istim takvim je dovela to nestanka problema.

Tako je. Bilo i biće. Upravo zato se događaju velike razlike u zvuku izmeđi sistema A i sistema B. Iznad određenog nivoa, kablovi bi čak mogli da postabu problem u smislu da zamena dovede do koraka nadole. Meni se jednom desilo da sam zamenio vezni kable između pretpojačavača i pojačavača snage čime sam odmah izgubio onaj oseća prostoja i ambijentnih detalja koje inače imam sa relativno skromnim van den Hul D104 kablom dugačkim malo iznad 0.5 m.

Ono što ja JESAM rekao, bar implicitno, da žalosno mnogo sistema nije dorađeno kako valja. Skrenuo sam svima pažnju na diskusiju u toku na američkom DIY forumu, tema "John Curl's Blowtorch Preamplifier", u kojoj se razvila priča o lako čujnim razlikama u zvuku CD čitača. Jedan član se baš zantereovao i bacio na opaka merenja, da bi na kraju otkrio da zapanjujuće veliki broj CD čitača propušta ultrasonične signale od 50 kHz nagore. Pokauao je na merenjima da se ovo i te kako odražava na zvuk prvo putem intermodulacije sa osnovnim signalom, i drugo da može dovesti to spontanog pregorevanja visokotonaga ako tah signal postane dovoljno izražen, a trenutno upotrebljena snaga dostigne 50-ak vati iz nekog inače veoma linearnog i širokopojasog pojačavača snage. Odjednom se na 50 kHz pojavi sginal koji pojačavač uredno prosledi lepo pojačanaog ka visokotoncu, koji to naravno ne može da reprodukuje pa to pretvori u toplotu i spali visokotonac. Drugi moguć izvor sličnog problema su MC zvučnice u vezi sa širokopojasnim RIAA kolom. I tu pojava raznih visokofrekventnih signala nije neobična. Rešenje problema je jedna običan RC filter iza DAC-a a pre izlaznog pojačavača u CD čitačima. To se (pre)često ne koristi jer će po prirodi stvari narušiti specifikacije na 20 kHz. Da sve bude još gore, od takvih problema ne pate samo jeftini CD čiači, već i basnoslovno skupi modeli. Konkretan primer je bio OPPO čitač, koji je vema cenjen u SAD delimično i zbog razumne cene i univerzalnosti (čita sve i svašta). Kod DIY ljudi, problem se može rešiti i ugradnjom ultrasoničnog fitera na ulaz za CD, u zavisnosti od konkretnog rešenja možda samo zamenom paralelnog kondenzatora sa recomo 100 pF na recimo 470 pF, ili šta već. Poenta je, vredi se zainteresovati jer bi jedna relativnio skromna modifikcija mogla da pokaže da je vaš CD čitač u stvari mnogo bolji nego što ste vi mislili.

Tačno. Kabl je naprosto nužno zlo bez koga ne možemo, pa mi je logično da onda bar nejga skratimo koliko možemo. Što je kabl kraći, manja je šansa da unese i njegov zvučni potpis u signal. SVAKI kontakt je potencijalni izvor problema, odakle jasno sledi da ne treba žaliti u kupovini kvalitetnih RCA CInch kontaktnih mesta. Lemljena veza ja samo najmanje od svih zala.

Prvo, ja nisam rekao da nema bilo kakvih razlika, već da su te razlike ćesto minorne, a ponekada i meni sasvim nečujne. Kažem, MENI, ne svima i svakom. Drugo, da bi eventualne razlike bile iole čujnije, osnova (sistem) mora da bude sama po sebi iznad proseka. Što je podloga (sistem) bolja, to je veća šansa da se čuju eventualne razlike. Treće, jasno i glasni sam naveo da je za mene razlika između većine OFC interkonekt kablova i Neotech kablova od srebra čujna i jasna. Ponavljam, NEOTECH srebrenog kabla, a imao sam i druge srebrene kablove sa kojima to nije bilo tako, što me ne čudi, jer svaka fabrika ima sopstvenu tehnologiju proizvodnje svih, pa i srebrenih kablova. Zbog svega toga sam i rekao da spadam u OPREZNE korisnike, ništa ne uzimam zdravo za gotovo dok se lično ne uverim. Previše sam vremena i truda uložio u stvaranje mog sistema, tu pre svega mislim na razvoj mojih zvučnih kutija sa Mirkom Bevenjem (B&M Acoustics u to vreme, 2003), uključujući i unutrašnje ožičenje, i ni malo slučajno, ono se delimično obavlja preko Neotech srebrenog kabla (srednji i visoki). Kod mene, sve to radi kako treba, a kod nekoga drugoga, sa drugačijom podlogom, to možda neće biti tako. Ne verujem da postoji unverzalno idealno rešenje.

Po meni, ako neko cuje razliku izmedju dva kabla, ne sto u sistemu nije dobro, nesto je propusteno da se ispegla. A najcesce se i zaista cuju razlike, neki kablovi su manje osetljivi na greske recimo lemljenja, uglavnom su oni skuplji otporniji, a neki kablovi su jednostavno izvor problema. Teflon je odlican dielektrik, otporan na lemilicu i temperaturu, konzistentan u geometriji, i naravno da ima prednost u odnosu na PVC, kojem se oaksijalnost moze unakaziti pregrevanjem. * * * * * Sa ovim se slažem. Razlike između interkonekt kablova su relativno male na dužinama od oko 1 metar. pa ako razlika u zvuku bude velika, to je indikacija da nešto unutar uređaja nije kako treba da bude. A to može biti rezultat električnih osobina i/ili mehaničkih problema konektora. PO meni, jedna od najčešćih grešaka nastaje kada je izlazna impedansa recimo predpojačavača relativno velika u odnosu na ulaznu impedansu pojačavača snage. Projektanti teže da smanjuju ulazne impednse pojačavača snage kako bi popravili stabilnost,ali sam viđao rezlike daleko manje od minimalnih 10:1, na primer neki Technics CD čitač je imao izlaznu impedansu od 5k6, a ulazna impedansa pojačavača (Otala) je bila svega 6k8, što je baš bedno mala razlika. I naravno, kada se isti taj signal vukao posredstvom prepojačavača, koji je imao ulazmu impedansu za CD od 51k, a izlaznu ka pojačavaču snage od 100 Oma, to je prirodno zvučalo drugačije i mnogo bolje.

To je super ako slepo veruše svemu što izmeriš. Praksa je odavno pokzala da između merenja postoji i stvarnost, da ne idemo dalje od specifikacija pojačavača, (pre)često onaj sa lošijim rezultatima merenja na kraju većini ljudi zvuči bolje od onog koji je formalno bolji po rezultatima merenja. Eno na američkom DIY forumu imaš čitavu temu posvećeno samo tome, koja je u stalnom stanju kosovske bitke. Koja je se bije između onih koji imaju impresivne rezultate u dugogodišnjoj praksi i "hoću-i-ja" stručnjaka koji slušaju preko osciloskopa i očitavaju kvalitet zvuka preko THD metra najnovije generacije. A rešenje problema je poznato već barem 70 godina. Ako bi izlazna impedansa izvora i ulazna impedansa cilja bile iste, efekti kablova bi bili svedeni na realnu nulu - ali ko bi onda kupovao sve super-duper kablove? Probao sam niz kablova i do sada nisam čuo ni jedan skuplji od recimo €50 koji je vredeo tu razliku, a najbolji koji sam do sada čuo je Neotech-ov kabl od čistog srebra. Dakle, govorim o jednom specifičnom kablu, a ne o svim kabloima od srebra, i tu sam imao grdnih razočarenja za ni malo naivne pare, srećom nikada moje. Zato što tako mislim, moje kutije su iznutra ožičene upravo tim kablom. Oko toga šta se zna a o čemu se ne priča, slažem se da toga ima i previše na sve strane, a svi znamo i zašto - mnogo novaca je uloženo u reklame koje obećavaju čuda, neretko i potpuno u suprotnosti sa onim što je poznato i dokazano, a kamo li sa onim što je izmerivo. Neko hoće da zaradi na nečemu mnogo više nego što to zaslužuje.

Lazare, Nemačka profi industrija i dan danas koristi vrlo standardne OFC kablove za interkonekte koji koštaju malo iznad €1/m. Od konektora, sve poznate stvari, tipa WBT, Fox-Conn, itd. Gledao sam neke kataloge iz kojih mi je potalo jasno da oni očigledno smatraju da sam kabl nije mnogo bitan pod uslovom da je OFC tipa (čistoća 99,99%), ali da na konketorima, koji su polu-mehaničkog tipa jer traže pouzdani i čvrstu vezu, ne žale. Utoliko pre me čudi Studer/Revox, koji tradicionalno koristi neke malo čudne Cinch konektore na serijama A i B (za ove nove ne znam), koji imaju kontakte koji su za dlaku dublji od totalne serijale, ali dovoljno da ponekad rezultiraju u ne baš sjajnim kontaktima sa običnim konketorima (što se naravno ne dešava sa njihovim konektorima). Imao ih je moj stari integralac A78, ima ih i moj sadašnji B760 tjuner. A se malo zaprljaju od prašine, počinju problemi, prvo od slabljenja signala pa sve do gubitka kontakta. Tako da imam mesečni ciklus čišćenja kontakata alkoholom. Uzgred, mi pričamo o kablovima, ali ne treba zaboraviti činjenicu da kvalitet veze zavisi od od električnih parametara te veze (izlazna i ulazna impedansa, nivo signala, a u ekstremnijim slučajevima i moguć kapacitet samo kabla). Logično, što je izlazna impedansa izvora manja a ulazna impedansa cilja veća, uticaj kabla je manji. U ekstremnijim slučajevima, recimo u vezi sa gramofonom, ti efekti mogu biti vema lako čujni kada, na primer, promenimo(izaberemo ne standardnih 47k ulazne impedanse phono RIAA kola, već recimo 100K. ili kada promenimo vrednost paralelnog kapaciteta. Ovo poslednje se čuje kao veće ili manje odstupanje zvučnice od idealno ravnog. A šta kažete za audiofilske pozlaćene osigrače? Videh neku reklamu neke nemačke firme za takve osigurače u kojoj se spomije čujna dobit u kvalitetu zvuka.

"Cinjenica je da recimo rg174 sigurno prenosi bolje signal nego bilo koji master blaster ultra ezoteric audio interkonekt, da ne pricam o eventualnoj razlici izmedju rca i sma konektora(eto oba pozlacena )." to je činjenica? Od kada? Ko to kaže? Da se razumemo, nisma freak na kablove, rekao bih da spadam u grupu opreznih korisnika. Jedini kabl za interkonekt veze za koji smatram da radi bolje od kvalitetnog OFC kabla je verzija čistog kabla od srebra koji sam kupio kod Željka Kanibala (Neotech), i to na osnovu lične probe. Dakle, ne kažem apsolutno, kažem što se mene tiče. A kako to ide, imam i lični primer. Dobio sam kao demo kabl "Big Red" firme Ecosse iz Škotske, cena inače oko 700 funti (oko €800) za 1,5 m. Kako god ga merio i ma šta probavao, smem u život da se kladim da je to isto stvar sa drugačijom košuljicom kao i Neotech verzija tog kabla koja košta oko €200, ako i toliko. Tako to ide i sa ogromnom većinom super duper kablova, sve su to našminkani kablovi iz drugih izvora i sa drugim nazivom. Pre svega sonično. Jedini aspekt u kome treba biti velikodušan što se debljine kabla tiče, po meni, su zvučnički kablovi. Šta mi vredi što moj pojašavač može da protera impulse od 100 Ampera ako je žica tanana i nikakva i nema šanse da provede toliku struju? Većina ljudi se sablazni na takve brojke jer ne znaju o kakvim strujama realno govorimo u odnosu na nominalne kapacitete opreme koju koristimo. Čisto primera radi, neki B&W zvučnici mogu povući oko 20A u REALNIM impulsima, dakle pri nominalnim proizvođačkim specifikacijama, istina pri punoj snazi. Ako vam se to čini kao naduvana brojka, testirajte i sami sa nekim simulatorom, samo uzmite u obzir da nominalna impedansa pada na 3 Oma i da zvučna kutija nije idealan otpronik, već je nešto u smislu 3 Oma paralelno sa 1,5 uF (dakle, da ima fazni pomer u minusu) pa pogledajte kako vaš izlazni stepen glatko povuče 4,5A struje po svakom od 4 para izlaznih tranistora. Onda proverite isto to ali samo sa jednim parom izlaznih tranzistora pa će vam odmah postati jasno zašto oni to ni teorisjki ne mogu da isporuče, i zašto se koriste serijski/paralelni push-pull izlazni stepeni. Da se razumemo, ni ja nikada nisaom povukao takvu vrstu snage u praksi, ali to je samo zato što su moje kutije relativno efikasne pa su em gubici mali, em malo verovatni u malom prostoru moje sobe (oko 13 kv.m), sa takvim špicevima zvučni pritisak bi bio negde oko 114 dB SPL/1m, što bi bez ikakve sumnje jako brzo dovelo policiju na moja vrata. Ali, zato ne moram da brinem kakve kutije imam, teraće ih on sve od reda, nije pitanje da li on to može, nego da li one mogu da prežive takve udare. A bez najmanje 5,5 kvadrata žice, teško da ih mogu ugroziti (sitina, zbog arhitekture sobe, ja sam prinuđen da koristim zvučničke kablove od 2 x 6 m). Kod supruge je to 2x2,5m, pa kod nje sede van den Hul CS 122 kabolovi, a kod mene 352 Hybrid, inače isti takvi kablovi samo ne 2x2,5 kvadrata nego 2 x 5,5 kvadrata. I tu nema priče, bas je bas, ima dubinu, snagu i rezoluciju, sve po potrebi.

Grozni, lako je moguće da je tvoja opaska na staru mreži potpuno tačna. Postoji problem tzv. simpatetičnih vibracija, a to je siutacija kada se spoljno indukovan šum izjednači po frekvenciji sa nekim unutrašnjim šumom trafoa, pa umesto da se smanjuju, oni počnu da se međusobno dodaju. Tada ča i inače minorna šum može da postane jasno čujan. Meni se to jednom desilo i rešenje je bilo da se ceo torus zalije smolom, što je bilo dovoljno da se dva šuma razvežu i prestanu da budu jasna smetnja. Poenta je, nikada ne treba potceniti sposobnosti istrošene i izanđale mreže da ti napravi problem.

Crni, jednom sam doživeo sličnu stvar baš kako kažeš, i posle mnogo kopanja i probanja ispostavilo se da je zamena elektrolita bila rešenje, nakon zamene sve je radilo kako treba bez ikakvih smetnji.

Gorane, to sigurno nije racionalan potez, ali i sam unaš kojiko audio i racionalnost nemaju veue jedno sa drugim. Ako je vlasnik zadovoljan, budi i ti. Oko siromašnog formata radio programa - uglavnom se slažem, mada ima i prijatnih iznenađenja tu i tamo. Par puta mi se desilo da sasvim slučajno nabasam na čak izuztno kvalitetan materijal, iglavnom na Bgd 202, čak toliko da me je nateralo da pogledam da ja to ipak ne sluašm neki moj CD. Srećom, moj reVox B760 tjuner može da prenese i tako kvalitetan program (nije čačkan, samo je osvežen, ali koristim aktivnu antenu, pa je signal podosta iznad proseka koji se dobija sa komadom žice).

Ništa to nije čudno. Ako se pojavi neki jak infrasonični signal, pojaviće se i prateće ludilo na napajanju, a onda će se posledično i ukupan zvuk promeniti. Malo je pojačavača sa muškim napajanjem koje je predvideli i takve slučajeve, jer to j najskuplji deo bilo kog pojačava pošto traži dpbrp usklađen izlazni stepen sa velikim hladnjacima, elektrolitima i naravno trafoom. Pojednostavljeno rečeno, industrija radi na primcipu proseka, izračunaju da korisnici neće često, ako ikada, tražiti punu snagu pojačavača, pa dimenzioniraju napajanje prema proseku, a ne apsočutnim potrebama. Pa onda još malo uštede ugradivši manji i jeftiniji trafo i malo veće elektrolite, da se tako "pokriju". A to je prečica puna nezdravih kompromisa. Ako imaš nekakve indikatore izlazne snage (VU metri, PEAK metri, LED), kod pojave infrasoničnih signala skala će naglo pokazati velku izlaznu snagu, iako prosečan nivo zvuka neće biti bitno promenjen.