dvv

In-a-gadda-da-vida, baby! Pa ti si izgleda isto toliko bajat kao i ja, ako ti poneseš to, ja mogu zbirke hitova Animals-a i Sailor-a.

Ma sve je OK, nemaš brige, a papuče mi ne trebaju, fala vi lepo.

Ja kao i uvek planiram da ponesem sa sobom prvi CD grupe Blue Man Group. Ljudi sviraju na instrumentima koje su sami napravili od plastičnih cevi za vodvod (!?!), ali ima tako neverovatno dinamičkih numera da su same po sebi test dinamike i raspona bilo kog zvučnika, a impotentne pojačavače ofira bez greške. A pošto je već pretresao tu malu kutiju, taj CD će sam ispričati jako lepu priču, nema potrebe za komentarima. Da i ne spominjem Enyu. A to je već rizik našeg ljubaznog domaćina. Pre nekoliko godina je iznudio suze iz čoveka koji je prodao Krell integralac i zamenio ga milozvučnim cevima od nekih 5W ili tako nekako. a onda je čuo gušenje i frfljanje cevki sa dinamičkim materijalom, i on, i svi ostali prisutni u demo sobi Hyatt-a.

Boca i ja smo stari saputnici, pa ako nas nije mrzelo da vučemo ceo sistem (dve kutije sa dva subwoofer-a) preko dve granice u dva smera do Zagreba i nazad, valjda nas neće zbuniti ni Inđija. A koliko puta smo išli da bi se družili u Klubu, ne znam, nisam brojao. Dva uslova. Prvo, kafa mora slobodno da teče, i drugo moraš imati neku prostoriju u kojoj je dozvoljeno pušenje, jer šta će mi kafa ako nema cigare, a bez kafe ne mogu. Nego, nacrtaj se ti na prezentaciji, pa se možemo dogovoriti konkretnije.

Iskreno, Crni, i bilo je već krajnje vreme. Po meni, još je AR dokazao pre 40-ak godina da smanjena kutija sa smanjenom zapreminom sigurno ne može ono što može jednako dobro projektovana velika kutija, ali to nikako ne znači da mora ostati manjkava i zauvek sa zvukom male kutije. A i dalje će koštati manje.

Nije zahvalno proricati, ali verujem da će dosta onih koji dođu biti prijatno iznenađeni šta sve može da se dobije od ovog mini monitora. Ja ga tako nazvah, jer je mene uhvatio "na prepad" kvalitetom, ali bogami i kvantitetom zvuka. Jedna od retkih malih kutija sposobnih da isporuči veliki zvuk koju sa imao prilike da poslušam. I rado ću opet. Na žalost, nisam čuo kutiju NN pa ne mogu da ih poredim.

Anubise, Milsim da ne grešim, bar ne mnogo, kada kažem da ako bi detaljno preledao krem audio prudkicje danas, video bi da se bar 70% ukupne produkcije oslanja na principe i teoriju poznate bat 30 godina, averovatno i duže. Veoma je malo stvarnih inovacija u audio tehnici posednjih decenija jer to odavno više nije propulzivna grana, ne pored svih audio, video i računarskih tema. Ono čega danas više gotovo da i nema je je najjaći deo motora inovacia, a to je neka iole obinija srednja klasa uređaja, sanas su ili jako jeftini i srozani kvalitativno cenom, ili užasno skupi i stoga malobrojni. Gde su današnje verzije recimo legendarnog AR gramofona, koga po zvuku malo koji danad može da ugrozi, a po ceni ni jedna za koji ja znam? KOje je to Thorens invacije uveo još od 1970. godine, sem onom mamuta reference modela? Čak ni Dual, tradicionalno novativniji od većine, nije izneo bilo šta novo još od koncepta ULM ručice iz ranih 80-ih godina, preživeli su praveći klasiku i modele za druge proizvođače (konkretno za Thorens, Maranz i nekolicinu drugih kao OEM). Slika nije ništa bolja ni sa strane korisnika. Hajde pitaj današnje gramofondžije kako su uparili zvučnicu, ma koja bila, sa ručicom? Bićeš sretan ako su makar samo i čuli za VTA, da znaju da se on mora posediti kako treba ida to nije neka nova vrsta sendviča. Za većinu je skuplja zvučnica uvek bolja, a to što njene osobine njihov gramofon i ručica ne mogu da iskoriste ni do pola, to jel'te nema veze ni sa čime. U poslednjih bar 20 godina, video sam jeda 1-2% gramofona sa montiranim dobro određenim zvučnicama koje ručice nisu sekle negde u sredini raspona mogućnosti. A nije posebno teško demonstrirati da će svaki gramofon sa dobro ugođena ručica sa dobro uparenom zvučnicom praktično raditi isto ili čak bolje nego druga ista takva ručica sa duplo skupljom zvučnicom koja bi trebalo da ima čujno bolje osobine - ali ih nema, pojede ih najčešće relativno inertna ručica koja koči mnogo sposobniju zvučnicu. I narabno, na kraju, ostaje phono RIAA korektor/pojačavač. Relativno jednostavan, teorijski dobro poznat, to ipak ostaje retkost u praksi. Od pojave CD, dosta proizvođača ga je čak i potpuo izbacila, kakvi razvila. Pa kako se kome zalomi da ima onako serijski, jer većina nema neke posebne mobućnosti podešavanja električnih osobina na ulazu (kapacitet i impedandsu). A tu male razlike mogu da dovedu do velkih razlika u zvuku. To izgleda intuitivno osećaju samo prodavcu polovne opreme, jer malo koji zaboravi da spomene da baš njev uređaj ima "odlučnu fono sekciju".

Alal vera, Mile, nego reci ti meni, da li ti ponekada i malo spavaš?

Pitanje je pomalo isuviše pojednostavljeno. Svaki zvuk koji čujemo u svakoj sobi sa bilo kakvim pojačanjem jeste proizvod interakcije ta dva elementa, plus interferencije sobe (koja je bog zna kakva i mahom jednistvena, tj. retko kada baš ponovljiva). A osnovno piitanje glasi ne koliko dB efikasnosti ima zvučnik, nego koliki dinamički raspon može da reprodukuje zvunik sa datim pojačavače, ma kakav on bio. Zašto nam treba efikasnost? Zato da bi zvučnik i pojačavač zajedno mogli da prenesu pun dinamički opseg izvora zvuka. Smatra se da to danas inosi nominalnih 112 dB SPL/1m, mada neki traže još malo više. Međutim, ovo se ne sme shvatiti samo bukvalno, jer usled šetajućih parametara zvučnika, prosto održavanje istog nivoa glasnosti može zatražiti velike rezevre snage u pojačavaču. Padne impedansa, nadoveže se skretnica sa njenim RLC komponentama pa pojačavač vidi recimo 2 Oma umesto nominalnih recimo 8 Oma. Na ovo se prirodno nadovezuje i efektivni damping faktor (izlazna impedansa) pojačavača, koji je možda sasvim dovoljan za 8 Oma, ali na 2 Oma će pasti na četvrtinu sopstvene vrednosti i time izgubiti deo kontrole nad zvučnikom. Prema tome, velika dinamička sposobnost sistema se dobija putem efikasnosti zvučnika koji posledično traži manju snagu za istu glasnost, ili putem povećanja izlazne snage pojačavača. Snažan pojačavač daje korisniku veći stepen slobode u pogledu efikasnosti zvučnika. Tako recimo Acinom Yamaha zvučniku treba svega 14 dBW snage da postigne 112 dB SPL na 1 m (ili oko 8 W), a recimo mojim kutijama, sa efikasnosti od 92 dB/SPL/1m za istu glasnost treba (110-92) 18 dBW (ili oko 80W), ali i oko 350W u 2 Oma, bar u impulsima.

Preteruješ Vladd, uopšte ne mora da bude jako komplikovano, iako će naravno nužno biti dodatan rad i nekakav dodatni trošak. Kolo koje Technics naziva "Virtual battery" se pokazalo kao izuzetno dobro i veoma stabilno.

Mile, Obojica znamo da će sa paralelnim kondenzatorom opterećenje i dalje varirati ko zna koliko, prema prospektima B&W i JM Lab njihove kutije sa nominalnim impedansama od 8 Oma pada i na 3,5 Oma. Prema tome, bilo bi doro znazi šta se dešava kada tih nazivnih 8 Oma padne na 3,5 Oma paralelno sa 2 uF. Biće, što bi rekao Neša iz "Galije", šizenje, ali to bi bilo na bar 99% pojačavača, pa nije Nelson Pass budala što zalemi po 30 izlaznih tranzistora po kanalu. Ako nam ne smeta cena i velike dimanzije, to možemo i mi i dobićemo čak i jako dobre četvrtke bez obzira na 2 uF. Po nekim mojim malim istraživanjima, realna granica za realne potrebe u životu a ne isključivo u labratoriji je 4 para, mada moja default vrednost su Motorola/ON Semi NJW 200 vatni tranzistori, a kada baš teram mak na konac koristim MJL 4281/4302. Izuzetno robusni, bez čekića im ne možeš ništa.

KAN042: Slažem se, ovo sam spomenuo samo zato što sam se lično toliko puta uverio u prednosti stabilizacije tako da je to za mene završenapriča još davne 1975. godine, od onda naovamo nikada više bez nje. Ima ona svojih prednosti, mada bez sumnje ima ili može imati i svojih problema, a sigurno dodaje cenu i ekstra rad u svakom slučaju. Znam i za istina retke skučajeve kada stabilizacija nije bila urađena kako treba, pa jeste dala rezultate gore engo bez nje, tj. samo sa elektrolitima.

Meni se čini da je početno pitanje pogrešno, jer kada se sve razlike koje su merive uzmu u obzir, tu ima malo "mesa" za bitniji uticaj na zvuk. Otprilike sve čega mogu da se setim je bitnije, sa završetkom u gramfonskom pojačavaču/korektoru. Ja bih ti predložio da se dužinom ručice ni najmanje ne zamaraš, posebno ako ćeš da kuipiš kompletan gramofon, dakle sa fabrički montiranom i podešenom ručicom, tipa Dual, Thorens, Sony, itd. Ono na šta po meni treba da obratiš svu pažnju koju imaš jesu statičke i dinamičke osobine ručice, a tu ima dosta velikih razlika čak i u komercijalnom sektoru. I naravno da ima što manju masu. I na specijalne tripove proizvođača, koji su ponekada tripovi, ali ima ih i koji su mnogo pametno urađeni i stvarno rade posao. Čisto kao primer, potroši vreme i novac na to da ti se komplijansa glave maksimalno poklapa sa dinamičkom komplijansom ručice, da ni jedno ne koči drugo, čime ćeš dobiti maksimum od obe stvari - šta ti vredi treking glave ako je ručica inertna pa to ne može ni teorijski da isprati? Ponekada, i masovna komercijala ume da izvede poneki stvarno dobar trik, Primer - Dual serija sa ULM (Ultra Low Mass) ručicama, 1976 pa nadalje. Nije tajna, Dual ih je projektovao prema tada najnovijom generacijom Ortofon Cocorde serijom glava sa ultra velikom komplijansom, čime je dobijeno da ako se čovek potrudi, na ručici mu sedne tačno odgovarajuća glava, a rezultat je da Ortofon retko kada gde drugde tako čisto i balansirano radi kao na toj seriji ručica. Pa su onda dodali na neke modele (kao na moj CS 604, na primer) čak dva mehanička anti rezonantna filtera, čime je rezonansa sistema ciljano podignuta na idealnih 9 Hz, a amplituda rezonanse nije bog te pita kakva, nego je retko malih +6 dB, s tim da se smanjuje još niže do 20 Hz. Rezultat je linearna reprodukcija sa smanjenim mogućnostim neko dobovanja u bas regionu i retko kada zatreba subsonic filter, sem ako sama ploča nije baš u kastrofalnom stanju. Pri čemu komentar da su Ortofon glave ponekada pomalo "tanke" na basu i da im ponekada nedostaje autoriteta potpuno otpada.

Dve stvari mene brinu oko većime DIY projekata uopšte, pa tako i ovde. Prvo me pomalo čudi da ni jednom nisam video makar vertiju nekog pojačavača koji koristi dvostruko napajanja, s tim da naponaski pojačavač ima sopstveni elektronski aktivno stabilizovano napajanje. Ovo zato što po mome iskustvu ako se pošteno izvede, a nije komplikovovano i nije preskupo, to toliko otvara zvuk da ponekad ostanem bez daha. Takve količine i kvalitet detalja se jako retko dobija bez stabilizacije. Drugi problem se odnosi na radnu impedansu, tj. zvučne kutije. Ima ih stvarno od-do, od veoma lakih za pobudu do neshvatljivo komplikovanih ubica pojačavača. Tu sada onaj koji pravi pojačavač mora da bude dobro upoznat sa njegovim kutijama i njihovim osobinama, ili da se odoka odluči za nivo tolerancije pojačavača preka komplikovanim opterećenjima. Malteve sve je moguće, naravno po sopstvenoj ceni, jer se taj problem rešava najčešće prostim dodavanjem izlaznih parova i biflanjem kompletnog napajanja (tj, jačim trafoima i većim elektrolitima). Da se sada ne cama u veliku diskusiju, pomenuo bih samo model kompleksnog opterećenja koji koristi Nelson Pass. Prikazao ga je na američkom DIY forumu, čak je i naveo o kome se zvučniku radi, ali sam propustio da to zabeležim. Ali sam Nelsona zato javno pitao mogu li da koristim taj model, uz naravno napominjanje autorstva, a on mi je odgovorio "Sure, knock yourself out". Prilažem ih kao dodatke ovde, sam elektronski model i oblik simulirane impedanse. Pa koga zanima, neka ga zakači za pojačavač koji ga zanima i sam vidi šta se dešava. Nije neobično da se pojačavač u testu naprosto šlogira jer ne može da iznese potrebne struje i napone. NAPOMENA: realan test podrazumeva kontinuelni režim rada pojačavača na polovini nominalme snage, jer morate ostaviti rezervu kako u stvarnosti ne bi ugrozili pojačavač guranjam u kliping. Njajednostavniji metod je da potreban ulazni pobudni napona za nominalnu snagu podelite sa 1.41. Alternativni test je da umesto Pass modela u paralelu sa otporom koji je radni stavite u paralelu kondentaror od recimo 2,2 uF. I ovo je krvnički test, jer neselektivno poduže visoke tonove u nebeske visine, pa se iznad 20 kHz već dešava popriličan pampas koji se ni jednom pojačavaču neće dopasti. Galvna opasnost ovog testa čak i nije usled pasolutne snage, već od konstatnog pregrevanja izlaznog stepena, ako se malo zanesete, moći ćete i džezvu da stavite na hladnjake. Phono RIAA grafikon upao bez veze na mufte, a ko ga nema ,neka ga pokupi, odličan je.

Hrast je u principu odličan izbor, ali ima jedna "kvaka", ako želiš da sve bude stabilno, treba to hrastovina koja je odesedela tri godine na sušenju. To me je naumčio moj stari majstor, kada mi je radio trodelni orman koji je mora da ima potporne grede za teške stvari (magnetofon, oko 24 kg). E, te potporne grede je radio or ohrahovine, čvrste kao đavo, divne za obradu i nisu preterano masivne. To je bilo 1990 godine i do danas nisu se pomerile ni za dlaku, tvrdi libela.

Ovo deluje baš ubedljivo, neko se očigledno dobro potrudio

To mi je jasno, sem toga, pregledao sam 4-5 šema tvojih pojačavača snagei i znam za ovaj model. Pa nemoj mi reći da bi dva emiterska otpornika u ulaznom dif. stepenu baš toli zakomplikuju stvari, uprkos dobro poznatim prednostima tog pristupa?

Mile, može li jedno pitanje? Zašto si izostavio degenerativne otpornike na diferencijalnom ulazu? Znam da je to uvek kompromis jer hoćeš-nećeš uneće malo šuma ma kako dobri bili, ali će skratiti vreme oporakva dif. para nakon prolaznog udara, odnosno skratiće Toff i malo smanjiti izobličenja smanjivanjme faktora pojačanja. Koliko znam, ovo se smatra veoma poželjnim. Čisto me zanima, ako te ne mrzi.

Nije to ništa čudno. Idealna struja mirovanja je ona pri kojoj nestaju poslednji tragovi prelaznih izobličenja, a vrednost nije u stenu uklesana, nego zavisi od konkretnog modela. Kos tebe se po svemu sudeći nalazi na vrednosti od oko 70 mA, pa dalje dodavanje struje mirovanja ne donosi dobiti, ali ako se pretera, može da donese mane (gubitak rezolucije, bojenje zvuka, itd).

Sigurno si čuo opštu mantru DIY judi, po kojoj: "SVE je važno." Ne mogu ti objasniti koliko sam se iznenadio kada sam u okviru opšteg osvežavanja starog HK 6550 integralca iz decembra 1993. godine, onako usput odlučio da zamenim i pot za glasnost. Inače je moja uobičajena kuknjava na račun Harman Kardona to što esto koriste ama baš đubre delove, posebno potenciometre ALPS Blue koji sam ja ugradio je inače bio rezervisan samo za najjači model u nizu, model 680 (koga ima moja supruga, pa znam). Mesecima nisam mogao da se opepelim kako je ta mala zamena promenila zvuk celine, kao da je skošio dve klase nagore, zvuk je dobio prostor i prozirnost za neverovati. Uprkos godinama iskustva, to je i za mene bilo prosto neverovatno. A pošto sam slične stvari doživljavao i sa zamenama elektrolita, sasvim ti verujem na pomenutom iskustvu. Ja to na pomenutom Harmanu nisam uradio jer sam hteo da bude čisto osvežavanje bz mog petljanja, čak sam i originalne delove kupio od Harmana, uprkos mojoj stalnoj tendenciji da guram Fisher & Tausche elektrolite gde god treba za napajanje, pa onda one od 12.000 uF zamenim onima od 22.000 uF, što obavezno daje pozitivne rezultate, kada više, kada manje.

Najverovatnije si u pravu, Impulse, to je zato što ja kupujem isključivo AD op ampove, pa ponekada umem da prekrstim čip njihovim prefiksom, iako je ovaj put, baš kako ti kažeš, ispravno OP a ne AD. Trebalo je da bude OP 275, moja greška, izvinjavam se.

Eto vidiš, Impulse, to nisam znao - hvala na informaciji, to su oni mali biseri informacija koje se stiču iskustvom.

Parabolise, dugogodišnje iskustvo me je naučilo da u slučaju Philips i Marantz CD čitača, kada se sve uze u obzir, AD 725 op amp radi najbolje. Neke stvari drugi rade bolje od njega, a neke druge stvari on radi bolje od njih, pa kada se sve uzme u obzir, AD 725 dođe kao nekako najsrećnije rešenje. Ovo važi za Marantz CD čitače iz perioa 1987-2000, dok je Marantz još bio pod okriljem Philips-a, za kasnije modele ne znam. Do toga saznanja sam došao prvo tako što sam menao u par modela sve i svašta i sluaš rezultate danima. Kao drugi najbolji izbor mi se pojavio AD 828, koji je u osnovi video op amp, ali je AD 725 bio čujno bolji, razgovetniji.

Dobro, Miko, pa šta? Kakvu garanciju čovek ima da slično neće morati da radi i sa malim Tannoy-em? To bi ga, istina, koštalo manje, ali bi na kraju opet ostao sa kutijom koja nema šta da traži sa Marantz kutijama. Te Marantz kutije se ne kupuju iz zezanja, nego zato da ih prvo kupiš, pa posle središ i onda imaš kutije kakve će ti malo ko danas prodati za iole normalne pare, takve stvari se danas retko rade. A kada ih i naprave, kao recimo legendarni Celstion 3, onda im zalepe cenu od € 3,500, pa ti vidi. Imao sam riliku da se dosta dobro upoznam sa tom serijom starijih Marantz kutija i odgovorno tvdim da su to bolje kutije od bar 90% današnjih na tom nivou cene. Ideja bi bila da se ove kupe za €80, a kasnije kada novi vlasnih uopšte shvati šta ima u kući, zameni vešanja za oko €100 i kondenzatore na skretnicama za oko €100, ne mora odmah sve, može u koracima, i da završi sa fenomenalnim kutijama kakve ni sanjao nije. A što lepo reče Sax, te Tannoy kutije nisu zaslužile ime firme, to je 100% komercijalni proizvod za brzu prodaju i zaradu, i nikada neće biti išta više od toga.

http://www.kupujemprodajem.com/Marantz-Inperial-7-bass-12--37911688-oglas.htm?filter_id=337773 Toplo bih ti savetovao da se pozabaviš ovom kutijom. Stariji model firme Marantz, ako se dobro sećam iz sredine 70ih godina, negde blizu vrha ponude. U ono vreme, smatrao se jako dobrim poslom. Bilo ih je po Beogradu, neki miji poznanici ih i danas imaju, a to su bili manji modeli. Još uvek zvuče sjajno, iako nemaju kalote za visokotonce, imaju jedan opišteni, prirodan zvuk sa mnogo ambijentnih detalja O basu, tj. njegovom kvalitetu i ekstentziji, da i ne govrim. 12 inča trese i džigericu ako treba, mani se malih kutijica koje ne dosegnu ni do 60 Hz, ne zbog glasnosti, nego zbog čistoće i kontrole bas tonova. Za €80, ja se ne bih dvoumio. Samo bih se dobro raspitao za stanje drajvera. A ni Niš nije predaleko, odeš, poslušaš, spakuješ i doneseš.