dvv

Ja sam to naisao i uradio još kada sam kupio Daewoo Nubiru 2002. godine. Tada je moglo, verovatno može i danas, ali gde, to ne znam. Googlaj malo, naći ćeš. Sumnjaj nasve što ti obećava više od +10%, malo je verovatno. A i to samo zato što se radi o klasičnom motoru, koji je rasterećen, ima nizak kompresioni odnos i ne vrti se previše, pa ima "mesa". Noviji motori, kao recimo 1.8 litarski u Cruz-u, nema više gde, on je već fabrički navijen dokle može. on serijski ima istu snagu kao i onaj od 2 litra sa čip tjuningom, ali na žalost, nema isti obrtni momenat.

Industirjske norme su se oduvek pravile tako da pogoduju proizvođačima/prodavcima, a zatim se ulagala enormna lova da se kupcima utuca u glavu da je sve samo njima za ljubav. Besmislica, naravno. I nije audio industrija ništa bitnije drugačija, pogledajte smo formalne norme merenja videćete rupčage u njima. Mali primer - neko ima recimo 100W/8 Oma po FTC (američkim) normama, ali i 150W/8 oma po japanskim normama, koje bogu hvala, nisu uhvatile korena jer su isuviše besminslene (što bi Duško Kovačević rekao u "Radovanu": "Milunka, preterano sereš!"). Ali retko ćete igde videti i navode po IEC normama, jer su po nizu pitanja najstrožije, pa daju naizgled najskromnije rezultate. To se najjasnije vidi na deklaracijama impulsne snage u niske impedanse, koje formalno nisu netačne, ali su besmislene jer se navode za smešno kratak i potpuno irelevantan vremeski interval od 1 mS (IEC norme za 20 mS). Što se automobila tiče, svi znamo za slučaj Nemačke "štednje" firmi VW, ali kasnije se ispostavilo i BMW-a na nekim modelima. I to će ih koštati 14-17 milijardi dolara, samo u SAD, jer kako god da se analizira, to jeste pljačka sa predumišljajem. Ne bih se sporio oko pojednih modela pojdeinih proizvođača, jer su svi proizvođači imali svoe hit modele i one daleko manje uspešne modele. A što se tiče štedljivosti, odavno se zna da se jako lepo postiže smanjivanjem tolerancija u motoru i menjaču, što inudstrija naravno može, ali joj ne pada na pamet, jer bi to dovelo do osetnog veće cene i proužilo bi vek bar duplo - a oni to ne žele, šta će da rade dok osnovni model i dalje traje. Zato se, recimo, moj auto, onaj koji sam sa drugarima napravio od zemlje negore, spakovan u karoseriju Yuga za mali N, sa FIAT SOHC motorom od 1.6 litara i 142 KS i trkačkim sistemom ubrizgavanja, CatCams breagastom (podizanje ventila 11 mm!), e taj se NIKADA nije pokvario, a verovatno skorije ni neće. Da je to uradila neka fabrika, koštao bi daleko manje, ali i dalje daleko više od potpuno serijskog modela. Strpajte vi u motor kovane klipove i radilicu, ima motor da traje milion kilometara bez većih muka samo sa normalnim održavanjem. Kao Leyland autobusi.

Čini mi se da je jasno da nekadašnji evropski aduti u prodaji kola da je evropski model boljeg kvaliteta od japanskog odavno pripadaju prošlosti. Na stranu štoje danas jako teško odrediti šta je u stvari čije, jer automobili su globalni biznis koja odavno ne poznaje hranice, pa se recimo isti motori ugrađuju i u evropske, i u japanske, i u južnokorejske modele (primer: GM, Renault, Ford, itd). Koliko vidim, danas stara Evropa još uvek vodi po smanjenju potrošnje i čistijem izduvu, ne svi, samo neki. Tu skidam kapu VW grupi, oni su strašno mnogo postigli u obaranju potrošnje, i vidim po testovima da su Japanci dosta daleko iza njih, Koreanci su negde između. Tu je posao za Nemce odradio tubo punjač, i po smanjenju štetnosti izduva, i po smanjenu radne zapremine bez gubitaka dobre vožnje. U ovim godinama, ja snagu smatram faktorom komfora vižnje, da ne moram svaki čas da menjam, a ne faktorom za jurnjavu, ja sam svoje jurcanje obavio i potpisao, sada me zanima komfor vožnje, udobnost, lumbalna podršaka i za mene i za gospoju, klima, muzika, itd. I tu, čini mi se, Evropa još uvek vodi. Japanski modeli nikako da dostignu evropske vrednosti potrošnje, a ludi Ameri se i dalje pale na motore od 5+ litara, koji ne mogu a da ne loču (mada, ko jednom navikne na zvuk V-8 motora, gotov je do kraja života, to je stvarno dožvljaj). Uprkos tzv. "gas guzzler tax" koju Ameri naplaćuju za velike zapremine. Japanci su, ne zam zašto, JAKO zakasnili sa ovuđenjem benzinskih turbo motora, Južna Koreja se trgla i od nedavno počela da ih sve više nudi (posebno Kia). Ali VW grupi, koju inače ne olim, skidam kapu za obaranje potrošnje (VW, Audi, SEAT i Škoda). Euro 6 norme su već poodavno prebačene, sada se radi na Euro 7 normama.

Bogati, Black Coffee, ti kao moja supruga. Kada god kupujemo auto, dakle svakih 10-11 godina, njeni zahtevi su 100% isti: mora da ima dobru klimu, solidnu muziku i da bude relativno udban. Sve ostalo je se ne tiče. Problem mi je bilo dete (dok je živeo sa nama), jer on je imao ozbiljne tehničke zahteve, daide 0-100 km/h za manje od 3 sekunde, da ide bar 330 km/h i naravno da bude jeftin za održavanje a ne mora da ima opreme. Onda se otselio i živi sam, zaposlio se pa sam plaća sve raćune (normalno uz našu dotaciju), pa se brzo otresao jednog do bola sređenog Yuga sa maltene na nulu sređenim FIAT motorom od 1.6 litara i 100-105 ks, i preselio se u Nubiru (karavan, klima, muzika, itd, motor 2 litra čip tjunovan na oko 144 ks, koja je za njega "pomalo mrtva, drtina", koje jeste malo žednija, pije oko 11 litara u gradu leti sa klimom i muzikom. Ja ga pitam pa šta hoćeš, da ti ore drum do 50 km/h, da bude udobna i još bi da troši manje od Pegle? Neće da može, sinko. Sada se malo smirio, "hladi" se malo tako što mi uzme na sedmicu-dve mog Cruz-a, koji je naprosto novija verzija iste te Nubire, istina sa boljim ležanjem, nenormalnim kočnicama i još mnogo više opreme (1.8 litara atmosferski motor, 142 ks, isto tako 11 litara leti sa klimom i muzikom). Uzme ga sa svih 60 litara goriva, vrati ga sa manje od 15 litara u njemu i pričama šta je sve probao sa njim i gde. Oko guma - ja sam stara i prastara škola, pa za mene postoje Michelin gume i to je to. Nisu danas onoliko ispred drugih kao nekada, a cene su im dalje ubistvene, ali njihovo ponašanje na mokrom kolovozu je po meni još uvek najbolje za koje ja znam (a imao sam Continental gume, poos Nemačke, i nisam impresioniran, mada nemam šta da im zamerim sem izrazite buke u vozilu na preko 100 km/h), kao i Cooper gume (Avon), koje su u svakom smislu klasa ispod. Zimi bez pardona koristim Tigar Winteru, i veoma sam zadovoljan.

Dvostruko ponovljeno lično iskustvo sa GM proizvodima (jednom kao Daewoo Nubira tj. Opel Vectra !! sa drugom karoserijom, drugi put kao Opel Astra u karoseriji Chevrolet Cuze-a) me vozaju od 2002. godine bez i jedog, jedinog kvara, ma ni štucnuli nisu. Trenutno sin vozi Nubiru i ne žali se, mada moram priznati da Opeli nisu baš štedljivi automobili.

Damiću, ne bih se složio za ono oko pojačavača. Nije ništa neobično da se dva modela iste firme, čak i iste serije, ali različtih recimo snaga, na kraju imaju drugačiju tonsku sliku. Ja ne zna za bilo koju gamu pojačavača koja je stzvarno slična, sem možda, verovali ili ne, onu Milana Karana. gde možda nije sasvim ista, ali je bar jako, jako blizu. Kada jedan pojačavač može ono što drugi ne može u kontekstu prostora u reprodukovane reverberacije, onda takvo mešanje može dati čak gori opšti utisak nego klasični pogon sa jednim izvorom, posebno ako se ispostavi da je onaj bolji realno recimo duplo jači od oog slabijeg. Jedini lek tu je upotreba potpuno isitog modela, jednako dobro podešenog za svaki opseg. Njazd, neretko se dešava da različiti modeli unutar iste game ipak koriste i različite koncepcije kola.

Vlado, pa porazgovaraj sa Borisom, koliko znam, nikome nikada nije odbio da pruži traženu informaciju. A ako se on nije zezao sa time, onda nije niko.

Po mome iskustvu, krivica se najšće nalazu unutar pojačavača snage. Mala omaška i postane bezživotan, posebno noviji modeli kod kojih su počeli da obaraju ulaznu impedansu i do 10k, mada bi i sa time elektronska skretnica sa op ampovima već morala da radi kako treba. Drugi razlog može biti unutar same skretnice. Svi znamo šta sve piše u opisima op ampova, te može 50 mA struje kao od šale, bla-bla. Spreman sam da se kladim da će SVAKI od njih raditi bolje do mnogo bolje ako mu se izlaz stavi mali buster struje od sasvim običnih bipolarnih tranzistora (na primer, BC 546B/556B, itd, da i ne spominjem MPSA seriju, ili BC 639/640).

INteresantna stvar Vlado je to što prelaskom na aktivnu skretnicu i dalje imaš najveći deo problema kao i na pasivnoj. Taman podesiš nešto da bude kao bombona, a nešto drugo isklizne. Moje kuitije su napravljene tako da mogu u koracima da pređem na biamping, triampinmg (koristeći pasivnu skretnicu) ili naravno na punu aktivu. Ona je opet zeznuta jer da bi radila kako valja, treba da imaš sve pojačavače na potpuno istoj ravni, dakle isti model u dva ili tri primerka, a to onda postaje komplikovana i ne baš jeftina igra. Doduše, kada se podesi, stvarno vredi truda i rada. Jedina nesporna stvar kod aktivne skretnice je odsustvo krađe snage od strane pasivnih elemenata, što neretko ume da bude i -3 dB mahom na srednjim tonovima, jer taj drajver ima po skretnicu i gore i dole.

To je 10 inča, 12 inča je 305 mm drajver, 15 inča je 381 mm i 18 inča je 457 mm. Ima i većih, ali ovo su najčešće veličine. Ne znam samo po čemu je 10 inča "optimalna" vrednost ?!? Za šta? Za neku datu zapreminu kutije i presek opsega i efikasnosti za nju možda, ali taj isti komentar se može prilepiti uz bilo koji drajver Dobar deo trika i jeste u tome da se što bolje upasuju drajveri za date ktuije, prema tipu (refleks ili kompresione), ekstenziju i efikasnost. Plus treba što niža rezonansa drajvera, što veći i jači magnet, kao i što manja pokretna masa membrane bez "cone breakup" efekata, ali i sve to opet važi za svaki drajver. Ma. zeznuto je sve to ugađati da se lepo složi, može ali ima da se radi i radi. Da i ne spominjem skretnicu, ona je mučenje sama za sebe ako čovek hoće da bude baš dobra, pa da bude fazno kompenzovana, pa kompenzovana po impedansi, itd, Mirko i ja smo se zezali sa njom lepih 6 meseci i bog te pita koliko varijanti dok je nismo ugodili da bude kako smo mi hteli.

Kada već spomenusmo sve živo, Boki, koliko bi po tebi zakomplikovalo i dodalo ceni da se taj mali podigne na nivo propisno velike (recimo 50+l efektivne zapremine) tropojasne kutije, dodavanjem nekog solidnog bas drajvera od recimo 10 ili 12 inča, za ono ispod recimo 400 Hz? Pitam čisto informativno.

A kada smo već na temi održavanja zvučnika, pogrešno je mišljenje da gumena vešanja traju praktično zauvek. Imaju i ona svoj rok trajanja, iako je on daleko duži od alternativa. A da biste taj rok produžili do maksimalnih granica, poželjno je da povremeno, recimo svake godine jednom, gumeno vešanje pažljivo i sa malim pritiskanjem namažete običnom vazelim pastom, koju kupujete u svakoj apoteci. Pročitao sam svojevremno negde da im to otprilike duplira rok trajanja, uz održavanje potrebne elsatičnosti i da se mogu očekivati životni rokovi i do 50 godina uz redovno održavanje.

Za mene je ključna stvar upravo zvučnik. SVE ostalo što imamo se na kraju krajeva sublimira u zvučniku, pa ako je osrednji, nikada nećemo ni dobitiviše od toga, ma šta drugo nakačili. A ako imamo zvučnik koji je precizan i linerana, sa razumno niskim izobličenjima, onda imamo i osnov prema kome možemo da procenjujemo ostatak sistema. Po mome mišljenju, Bokijeve kutijice omogućavaju baš ovakav pristup, što po meni jako relativizuje njihovu cenu jer će pokazati folirantske komponente i time nam uštedeti bar neku promašenu investiciju. U ovo sam se uverio još 2002. godine kada sam u sobu stavio sopstvene zvučne kutije, B&M 1041. Zamislite ih kao starijeg i većeg brata ovih Borisovih, jer iako su ih radili drugi ljudi, imaju dosta zajedničkog u razvojim komncepcijama. Sećam se da kada ih je Boris čuo, njegov prvi komentar je bio: "U j****e, ala ste ih zategli!" Mi (Mirko Bevenja iz B&M Acoustics i ja) smo hteli maksimalnu linearnost uz minimalna izboljičenja, i dobro smo se namučili oko toga, porađali smo taj model dobrih 6 meseci, ali vredelo je. Cena u Beogradu mu je tada bila €1.300, što je bilo povoljno za dve gromade od po 28 kg svaka, sa basom od 26 cm, srednjetoncem od 12 cm i visokotoncem od 25 mm i vrlo solidnom efikasnosti od 92 dB/2,83V/1 m. Dole idu do 39 Hz - moglo je i malo manje, ali po cenu linearnosti, a to nismo hteli, hteli smo da prirodno opadanje odziva ispod 39 Hz bude što ravnomernije i prirodnije. Verujem da bih bar većinu, ako ne i sve ostale rezultate, mogao danas da dobijem i sa Borisovim zvučnicima, što sam mu i rekao.

Preterano s***š. Naravno da nije nemoguće, ljudi to rade, izvoze Karan, NAT, Korato, izvozio sam ja 14 godina, a sigurno ima još ljudi. Poenta je bila da je to veoma veliki korak, ali i važan, zato ga ne treba uzeti olako, onako u prolatu, hajde da izvozimo, kao da je to šetnja u parku. To treba lepo priremiti, iako je sada situacija neuporedivo bolja nego 2002 kada sam počinjao. Sada možeš da šalješ pošiljke u izvozu čak i običnom poštom, i to po dosta atraktivnim cenama u odnosu na ostale metode. Kamo lepe sreće da sam i ja imao tu mogućnost, nisam ali sam ipak izvezao moje filtere u 28 zemalja sveta i solidno živeo od te delatnosti. U slučaju konkretno Borisa, mogu sve da mu kažem i pokažem "na gotovo" i da ga upoznam sa kim treba da celu tu pripremnu fazu obavi bez većih muka što se organizacije tiče.

Samo polako, Miko, smiri mladalačke hormone. Izvoz je neka sasvim druga priča. Vrlo dugačka i neizvesna. Prvo, treba ti firma registrovana za proizvodnju, promet i izvoz. Pa ti treba kompletmo mnjigovodstvo. A pre svega ti treba početni kapital za sve to, kao i za izradu prvih par rimeraka koliko da zavrtiš posao i stekneš prvi prihod. Na Zapadu postoji i deluje veoma jak lobi dilera, koji se trudi da onemogući pristup svima koji nemaju svoje zastupnike (grosiste) na njihovim tržištima. A oni koštaju, na bruto cenu kutija sa isporukom dodaju 40-50% na ime troškova lagerovanja, reklame i promocije. Onda sledi dileri (maloprodaja), koji dodaju 50-60% bruto cene velikoprodaje. I eto cene tvojih kutija na 1.700 (*15 prevoza +60 grosista)*1.6 diler = 5.004.8 eura. Vrede li te kutije toliko? Od novog nepoznatog imena? Sa novog, nepoznatog tržišta, koje je na Divljem Istoku? Pa toliko košta Karan integralac na Zap. evropskom tržištu. A navedena računica je data pod apsoliutno idealnim uslovima, pri čemu neke stavke uopšte nisu ni pomenute, na primer PDV. VCi nemate pojma koiko smo mi prezreni na Zapadu, na kome još decu dpje idejom da tehnologija možepoticati isključivo i sam sa Zapada. kakav crni Istok. Njihova osnovna odbrana od toga je zidanje cene, kada ispoplaćate sve što morate vaš proizvod postane nekonkurentan po odnosu cena/kvalitet. Ima tu problema koliko hoćeš a nisu svi poreklom od domaće države. Veruj mi na reč, time se bavim još od 2002 pa do danas.

Borise: 1. Oko izvora, tj. CD plejera. Ti znaš da se on meni u celini dopada, ali juče sam par puta poželeo da je bio tamo moj NAD C 565BEE samo zato što ima zaista MNOGO bolju rezoluciju (Wolfson DAC) posebno na visokim tonovima. I pride imaš izbor od 4 različita filtera DAC-a, a veruj mi na reč, NIJE svejedno. 2. Izvini, ali priča oko uparivanja pojačavača sa bilo čime, i onim isred, i onim iza, je napismeno potpisano priznanje da je pojačavač nedostatan. Nije njegovo da bira šta mu se dopada, njegovo je da obavi svoj posao bez zanovetanja. Lepo sam ti rekao da projektant nije nasumice upotrebio baš 3 para izlaznih tranzistora i ko ti je rekao da su ti dva dovoljna ti je učinio medveđu usligu. To ću ti i dokazati kada ti uparim tri para za svaki kanal, pa se zamene i dodaju. Verujem da žeš bez problema čuti razliku. To je inače vrlo dobar projekat sa jednom ugrađenom manom, a to je izbor izlaznih tranzistora, zaista ne znam zašto, jer zamene bi koštale bukvalno par eura više, a dobio bi em jače, em kvalitetnije izlazne trandže. Taj BD 911/912 uglavnom proizvodi SGS-Thomson, firma koja nije baš čuvena po svojoj pouzdanosti, potajte samo Vladda kakva su njegova iskustva. Tu treba staviti probrane i uparene ON Semi/Motorola tranzistore od po 200W, I NIŠTA DRUGO NE DIRATI. Posle ćeš da vidiš/čuješ čuda šta će da bude, da ne poveruješ. 3. Nije isključeno i to da pojačavaču nedostaje par volti na napajanju da protera malo veće pikove. To i jeste razlog zašto treba imati malo veću rezervu snage, za te tu i tamo pikove, a ne za stalno gruvanje. Mada, kako si i sam rekao, neki snimci su bili dosta loše snimljeni, i to za maler, oni koji su bili baš izuzetno dinamnič i koji su tražili najviše snage. A nisi mi nikada rekao koja je efikasnot tih kutija, pa nemam jasan orijentir o potrebama.

Iako je meni sinoć bilo drugo slušanje, prvo bilo kod Borisa kod kuće, pa celo popodne, ipak je uspeo da me po drugi put iznenadi, opet prijatno. Malo sam se pribojavao kako će iizaći na kraj sa višestrulo većom prostorijom, šta će ostati od njegovog basa. Kad vidi vraga, ne daje on ni bende za prostoriju, istera iz sebe poželjno dubok ali bitnije čist bas kao od šale. Retka kombinacija relativno dubkog basa za tako malu zapreminu ali bez muljanja ili petljanja. Ni ne pamtim kada sam slušao malu kutiju tako velikog srca. Mogao bi da posluži kao pokazni i dokazni rimerak da i mala kutija može da ima pre svega balans, ali i bas, kakve ljudi tvrde da ne mogu. Ono što se meni dopada kod ove kutije su dve stvari. Prvo, ono "suck-out" udubljenje odziva tako tipično za dvopojasne kutije na prelazu sa donjeg na gornji drajver se jedva i nazire da postoji, više intuitivno nego jasno, što će reći da kutij ima zaista superlativni balans da joj pozavide i mngo veće i skuplje kutije, i drugo, da je napravljena sa "no bullshit" koncepcijom, ono što ima ima, ono što nema ne folira da ima, ali zato ono što ima je baš onako kako bi to idealno trebalo da ima. Dodatno, ni u jednom trenutku nisam imao utisak da igde folira i/ili gubi definistanost i koherenciju, mada je bilo materijala koji, hajde da budem fin, baš i nije nešto dobro snimljen (MP3). Kompresija dinakime? Ova kutija ni ne zna šta to znači. Boris je koristio sopstveni sistem. Izvor je bio Nakamichi CD čitač, preko nekog modela (ne znam kog) Pass preamp-a i Borisove verzije Elektorovog Medium Power snagša. Za razliku od originala, na izlazu ne koristi BD 911/912 tranzistore u triplikatu, već nominalno Toshiba 2SC5200/2SA1943 u duplikatu (dva para). Nakon gotovo 2 sata rada pri relativno velikim snagama uređaj je jedva bio topao, ni pomena od nekakvog krčkanja, čemu j bar donekle doprinela činjeica da je amp bio montiran na potpunootvorenom postojlu. Skroz kabriolet verzija. Lično podržavam taj opšti pristup jer mi je nenormalno i neprorodno da se za pogon kutije koristi oprema koja je višestruko skuplja od same kutije, ovako svako može da čuje šta se dobija od jednog normalnog sistema, a ne od veoma lično sklopljenog sistema od ezoterije kakvu većina niti ima, niti će ikada imati. Što se publike tiče, mislim da je veći deo poprilično slušao iako to možda i nije tako delovalo. Bar u muzičkim delima u saglasnosti sa njihovim ukusom, a bilo je svega, od Patricie Barber sa pesmom "The Beat Goes On" pa do Bach-ovih fuga na crkvenih orgulja.

Samo se nadam da će Goran Gox, onako tačan kakav je, stići pre 21 h.

Razlozi za prestanak upotrebe ovog ili onog i posledični prelazak na nešto drugo često nema veze sa osobinama materijala, već leži negde sasvimdrugde. Na primer, Yamaha je odustala od berilijumskih kalotnih srednje i visokotonaca, prkos aplauzima i pohvalama koje su pokupili, jedino zato tšto se ispostavilo sa oko 90% svetske proizvodnje berilijuma potiče iz Rusije. Pa malo iz političkih, a malo iz psiholoških razloga (jer nijedan proizvođač ne voli da bude baziran na samo jednom izvoru koji diktira svetsku cenu), odustali su posle modela NS-1000 i kasnije NS-2000. A ponekada razlog može biti tehnološki, kao recimo skupa obrada usled skupih mašina. Dok prihvatanje objektivno lošijih rešenja, kao na primer jeftino izbijanje preson korpi zvučničkih drajvera, poznato po odsustvu upravo onih kvaliteta koji nam trebaju u korist jako niske cene, dok se bolje serije i dalje prave sa livenim alu korpama.

Pogodnost moje verzije je u tome što ima preklopnik za ulaz A ili B, pa može da posluži i kao propisan linijski preamp koji pobuđuje dva izlazna ampa. Inače u pravu si, nema baš mnogo smisls ezivati ga za tipičnu zvučnu kartu, mada i one umeju ponekada da iznenade (u pozitivnom smislu). Sem toga, to nije baš jeftin i jednostavan projekat, onako na pamet neće izaći manje od €150 plus kutija i dosta sati rada, od uparivanja tranzistora pa nadalje. Levo FET/MOSFET verzija (bipokarna izgleda istovetno), desno verzija sa cevuljagama. Onaj prvi gore je pravi, pravcati dual mono, a bogami i onak drugi sa cevuljagama je takođe dual mono, ona četiri elektrolita su Fisher & Tausche 4.700uF/40V crvene fleke naravno Wima MKT i MKS, one crne linije su Fisher hladnjaci, znaš kako je, čistu klasu A treba i vetriti. Plavi potovi su ALPS Blue, moji omiljeni. Ožičenje koristi Neotech čistu srebrenu žicu, takođe moje omiljeni rešenje. Torusi su TRAFCO, 30VA svaki. Kutija je "Made in Slovenia", firma "Mali", prednja ploča je by Leonardo, sa Zokijem evo sa zadovoljstvom radim već 14-ta godina. Kapice na potovima su takođe by Zoki po mojoj narudžbini, ali nisu patentirane, pa kome se sviđa, eto gde može da ih poruči u više dimenzija, za osovine od 6 i 4 mm. Jedino su preklopnici neki francuski, zaboravih ime firme, kupljeni kod Buerklin-a. Ako te i dalje zanima, moraš mi reći jer su pripadajući fajlovi ogromni, moram sve da ih smanjujem, ne mrzi me, ali ne bih da gubim vreme bez veze.

More, doneo bih ja i Philips Black Tulip preamp, power amp i tuner, ako je do šminke, al' nije. Od kada se jako otežano krećem, problem mi je da teglim veoma teške stvari, a ovaj je lagan kao i svi ostali iz njegove kategorije cene, nema ni 4 kg žive vage u njemu. A ionako ga vozam bez veze, kao sigurnosni potez za koji sam 99,9% siguran da nam neće trebati. Tegljenje ozbiljnih stvari koje imam ne dolazi u obzir baš zbog toga, Harmanović PA2400 ne dolazi u obzir, to je 20 kg power amp-a, preteško za mene sada.

Problem sa SVIM slušalicama je u tome što, iz meni potpuno nejasnih razloga, industrija posmatra slušalice kao maltene nebitne, uopšte ne kao u osnovi mali zvučnik. Stoga su izvori pobude slušalica ubedljivo najlošiji deo maltene svih uređaja van profesionalnog sektora. Uzmite samo tipičan izlaz za slušalice sa risivera i integrisanih pojačavača - šanse u da će to biti izvedeno običnim naponskim deliteljem sa izlaznog stepena za zvučnike. tipično 220 oma u seriji sa još toliko nekako ka masi. Ali, to znači da je impedansa izvora tih 220 Oma, pa je damping faktor slušalica NEGATIVNA vrednost, tj. on realno ne postoji. Kako je to normalno da ne postoji kontrola membrane samo zato što je fizički mala niko nikada nije objasnio "naučno", a svakome je jasno da se radi o čistoj "ekonomiji". Malo je bolje sa odvojenim predpojačavačima, koji nemaju jak izlazni stepen, pa proizvođači nemaju kuda nego moraju da konstruišu poseban pojačavačić za slušalice. To često bude neki ban-badava op amp, pa šta bude. To me je nateralo da pre nekoliko godina napravim čak tri pojačavača isključivo za slušalice, za sopstveni ćeif. Jedan je potpuno komplemetarni bipolarni uređaj, drugo koristi komplemenatrne JFET-ove na ulazu i komplemenatrne MOSFET-ove na izlazu, a treći je za mene projektovao drugar koji je do guše u cevima. Napajanje koristi stabilizovan shunt pristup, a kola rade u čistoj klasi A 100% vremena. Sve je u low NFB tehnici (ispod 20 dB NFB), veoma širokopojasno (-3 dB je na preko 500 kHz). Što je najbitnije, izlazna impedansa omogućava damping faktor od 100:1 čak i za slušalice od 8 Oma. I to, sasvim očekivano, radi i zvuči drugačije. Čak i najjeftinije slušalice drugačije zvuče, sa boljom definicijom i rezolucijom usled bolje kontrole, dinamika se ne može porediti sa bilo čime drugim, ukratko, slušalice se naprosto ne skidaju sa glave. Možete misliti kako li je tek sa boljim i skupljim sluškama, koje same od sebe mogu više. Na primer, saznate da Sennheiser sluške koje se često optužuju da su malo tanane na basu uopšte nisu tanane ako ga ima (ja inače koristim Sennheiser HD 598 sluške). Sistem sjajno radi sa svim vrstama izvora, od predpojačavača, preko TV prijemnika, do PC linijskog izlaza. Mana? Samo jedna - cena. U stvari pravite mali pojačavač snage, koji u mojoj verziji bez po muke pobuđuje i zvučne kutije od nominalno 8 Oma u sobi, naravno bez neke strava dinamike (ograničen je napajanjem od +/- 15V, ali ne i samim sobom, jer na izlazu čuče tranzistori sa rejtingom od najmanje 50W svaki za bipolarce, odnosno 70W za MOSFET-ove). No, za zaluđenike kako što sam ja, i prema pisanju ovde Mike, bogom dana stvar. Prekopaću dokumentaciju, pa ako nkoga baš zanima, obesiću i malo slika.

Ja ne nosim rezervne zvučnike, još manje drajvere, samo jedanprovereni, slavom ovenčan, malko upgrade-ovan Philips 721 CD čitač Za slučaj da se čiča Nakamiichi popišmani.

Ne brini se, Crni, Boki je prestao da se preznojava od kada se druži samnom, ako mene može da izdrži posle je sve već lakše. Nikada nismo došli do reči, ali redovno zapodenemo neku dugačku i napornu diskusiju - doduše, ne u širem društvu. Čuli smo se danas, eno ga brine o rezervnim planovima za slučaj da nešto omane, pa ću ja zlu ne trebalo poneti malo rezerve čak i za najgori slučaj.

Sitnice, rešićemo, imam dosta toga na flesh memorijama, koje sam spremio za putovanja, imao sam sreće pa mi je GM ugradio jedan sasvim solidan sistem u auto kao serijsku opremu. Spremiću ja sve, da ne gubimo vreme na tehnikalije.