dvv

Oko infrazvuka, to je činjenica koja je odavno uočena i prepoznata. Može biti ne samo očigledna (uhočujna), već i veoma jasno vidljiva kroz bas drajver koji ludački pokušava sam sebe da katapultira van kutije. To sam svojim očima video kada sam ulovio jednu stanicu preko tjunera, koja je emitovala užasno jake infrasonične signale, pomislio sam da će mi bas membrana izleteti iz kutije. Aktiviranje infrasoničnog filtera, iako nije neki, jedva 6 db/oktavi od 15 Hz nadole, je rešilo problem. Pri čemu moje kutije idu na -3 dB na 36 Hz, možete misliti koliko je jak bio taj signal. Profesionalni pojačavači snage često imaju ugrađen takav filter na sebi, jer se od njih očekuje da rade sa zaista velikim snagama. Drufi pak nude "bandpass" filter, koji seče i dole i gore. Gore jer je praksa pokazala da nenormalno veliki broj CD čitača propušta neke artefakte na 50 kHz i više. O ovome možete pročitati na američkom DIY forumu, tema Lounge/John Curl's Blowtorch Preamplifier, unazad par sedmica. Mnogo primera, mnogo merenja i prikazanih rezultata. Taj fenomen je dvostruko opasan, prvo zato što može zatražiti od pojačavača snage osta snage na 50 kHz i malo više, što će gotovo sigurno spaliti visokotonac, i drugo zato što pojava takvih udara na tako visokim učestanostima garantuje pojavu jakih fenomena intermodulacije, koje ćemo čuti kao vrištav zvuk, mutne visoke, itd. Trenutna preporuka je da se na CD ulaz postavi filter sa reznom učestanosti već od 30 kHz nagore. I da sve bude još gore, čak ni basnoslovno skupi High End čitačni nisu imuni na takve probleme. Jasno je da će SVAKI filter bar malo oštetiti zvuk, ali kada se sve sabere i oduzme, dobiti su mnogo veće od gubitaka. U prevodu - ako na vašem integralcu ili predpojačavaču imate infrasonični filter, uključite ga i zaboravite na njega.

Mile, da bude sasvim jasno - nemam ja ništa protiv tvoje koncepcije, ja verujem da se najveći broj koncepcija u bilo kojoj tehnologiji (cevnoj, op amp, bipolarnoj, FET, MOSFET, IGBT, itd) može dovesti do jako dobrog zvuka ako čovek zna šta radi. Slažem se da je jednostavnije bolje, ako ništa više, pouzdanije je u redovnom radu, ali sa jednostavnim uvek postoji opasnost da se u ime jednostavnosti žrtvuje i nešto što ne treba. Suštinski moja jedina primedba na tvoj početni projekat jeste da on nema snage da u realnom svetu pobuđuje realne zvučne kutije. Za verziju sa dva para MOSFET-ova već nisam siguran da takav kometar stoji, a ako je za cenu, stavi tri para TIP 142/147 i mislim da si time rešio problem, bar u nekim granicama razuma. Poenta je da smatram da je naslov "100W sa jednim parom tranzistora" nesretno odabran jer ne dgovara realnim uslovima. A spremno priznajem da je potanje koliko je dovoljno sasvim otvoreno, jer nema standarda koji definišu šta je teško a šta lako opterećenje. To je, prema tome, prepušteno ličnom shvatanju i izboru. Po meni, dobar pojačavač more da izdrži nominalnu impedansu definisanu kao 3 Oma minmum u paraleli sa 1 uF, a ko baš hoće blindiran pojačavač, 3 Oma paralelno sa 2 uF. Strogo lični kriterijumi. Prva varzija, 3 Oma sa paralelnih 1 uF, je inače dosta zastupljena u praksi, na primer podosta AR kutija ima tako nešto u sebi, a daleko su od jedinih sa takvim ili sličnim osobinama.

Ovaj projekat je objavljen krajem 80-ih godina u nekom od Elektor godišnjaka. Emulira current dumping princip a la Quad, ali slično tvom projektu, dominira ulazni op amp, koji definiše najveći deo performansi celine. Nije isto, ali je relativno slično.

Ovaj projekat je objavio Elektror, ako se dobro sećam, negde krajem 90-ih godina. Čak sam imao prilike da poslušam jedan od njih napravljen prema šemi bez petljanja, i to sasvim solidno svira. Čuo sam dosta boljih pojačavača, ali sam takođe čuo mnogo više lošijih od njega. Nije isti kao tvoj projekat, ali je prilično sličan. Pogledaj CELOKUPNU proizvodnu liniju firme BGW, svi do jednog su pravljeni na sličnom principu. 300Wamp.pdf

Mile, pričao kao takva jeste zanimljiva, a bila je obrađivana i ranije, recimo u "Elektoru", u smislu osnovnih principa ali sa drugim (jačim) tranzistorima. Uopšte ne sumnjam da se tako kako si ga ti prikazao sa njime može postići nominalni izlazni napon u 8 Oma (28.3Vrms). Ostaju samo dva praktična problema. Prvi je su ukupne dinamičke peroformanse celine dfinisane osobinama ulaznog op ampa, to traži bolji op amp, koji će naravno biti i skuplji. Poznato jako dobri op ampovi, kao što su OP 627, 637, itd su na žalost i veoma skupi i ne nalaze se lako, što bitno menja ekonomiju projekta. Koliko shvatam, ti vidiš kao glavnu prednost ovog pristupa u izbegavanju posebnih VAS kola, pretpostavljam radi izbegavabja eventualnih problema sa njima. Razmisi koliko je to realno, jer VAS kola po svojoj prirodi izoluju ulazni stepen od raznoraznih šetanja izlaznog stepena, čega ovde nema, već naprotiv, ovde izlazni stepen ima dvostruju ulogu VAS-a i izlaza, a nposredno je vezan za ulazni stepen. Kažeš da si ranije koristio MJE 340/350 za VAS i druge funkcije, ali da su njihove performane recimo skromne za današnje pojmove; možda, ali samo bih potsetio da je JBL proizvodio profesionalne pojačavače snage u kojima je sve sem izlaznog stepena bio napravljeno od tih tranzistora (uključujući i ulazni stepen) i ne da im ništa nije falilo, nego su i zvučali bolje od mnohih konkurenata (model 6230). Sem toga, ko te terao da koristiš isključivo njih, zašto ne i recimo 2SC3503/2SA1381, koji se kod nas mogu kupiti za jedva koji dinar više od MJE 340/350, i praktično su idealni za VAS i predpobudu izlaza (ako je ima). Kupuju se u radnji, ili ako ih slučajno trenutno nema, Beli elektronik u ulici Vojislava Ilića na Crvenom Krstu u Beogradu (a sigurno ih ima i drugde, ja znam za ovo mesto). Drugi problem je radu u REALNOM režimu pobude stvarnih zvučnih kutija, koje naravno nikada nisu čista impedansa. KOliko znam, nema jesne deficije "nečiste" ili realne impedanse, ali možemo je lako zamisliti kao nominalna impedansa u parleli sa nekim kapacitetom. Simuliraj rad tog pojačavača kada treba da pobudi neko lakšu ali ipak realniju radnu impedansu, recimo 8 Oma paralelno sa 1 uF. Izlaz će biti veselo veče, to neće ni na šta da liči, a još manje da se čuje dobro, jer će STVARNA snaga koja se traži od jednog para biti daleko veća nego što ijedan pojedinačni par može da isporuruči, sem možda nekih UHC MOSFETova, ali jedno je sigurno - tu nema ni razgovora o 100W. Ako si pesimista, pa tražiš savršenstvo pobude čak i sa veoma teškim opterećenjima, probaj model 8 Oma paralelno sa 2 uF. I ne daj bože 4 Oma sa 2 uF. Tu bez 15-ak ampera izlazne struje nema bilo čega sem obilja izobličenja, pada snage, a ako nemaš zaštitu, lako je moguće i plavog dima. Predstavi ti svoj model, ali ga stavi u realan kontekst, ovako je samo teorijski model uskog opsega upotrebe. Iliti loš komercijalni model, to su njihove patnje i nedostatci. Po mome iskustvu, za ozbiljan rad na nominalnih 100W/8 Oma, na izlazu treba da čuče bar tri para izlaznih tranzistora od po 200W po komadu, da bi ti sa 8 Oma paralelno sa 1uF odnosno 2uF izobličenja bila ispod 0,07% odnosno 0,28%, da i ne spominjemo niže impedanse.

Mala napomena na savet da se razmisli o basu od 12" umesto onome od 10". Prvo, dokle će kutija ide nadole zavisi od mnogo faktora, od kojih je dimenzija bas membrane maltene najmanje bitna. Primera radi, moj bas je od 10", pa opet ide oko 15 Hz dublje nadole od recimo JBL 4312, koji ima bas od 12". Tu se vodi igra između efkasnosti basa i dubine do koje ge povučeš, može se i bas od 8" naterati da ide ispod 30 Hz, ali po cenu efikssnosti. A efikasniost posle postaje bitan faktor kod usaglašavanja sa srednje i visokotoncima, koji su obično ionako efikasniji od bas drajvera. To je posebna muka. Sem toga, kada je sve ostalo isto, bas od 12" će imati veću pokretnu masu od istog takvog ali sa 10". Da bi se to kompenzovalo, potrebni su jači "motori", odnosno magneti, što za posledicu ima i višu cenu Moj bas od 10" (Audax) je 2002 koštao €290, a ekvivlentnog većeg drajvera nije ni bilo. Koristi popunjeno saće od aerogel-a. Mi (Mirko Bevenja iz B&M Acoustics) smo ga odvukli do 38 Hz, uz izbor fazno najčisijeg rešenja (tj. da nema onu malu grbu pred konačno opadanje), i to svira do yaya pa onda još malo bolje. Nikako ti ne bih savetovao 4 pojasa jer ti to užasno komplikuje ugađanje skretnice, a bogami i njenu cenu, a u suštini ti ni ne treba ako dobro usaglasiš srednjetoca i visokotonac. Svaki drajver se može zadržati u komfornoj zoni rada bez većih komplikacija. Jednosravnije = pouzdanije i lakše za rad. Najzad, pokloni puno pažnje efikasnosti sistema, to ti se posle vraća sa smanjenom potrebom za nekim mamut pojačavačem.

Činjenica je da se njihova deklaracije na poklapa od tačke do tačke. Čista klasa A je vrlo neefikasna, sa njom je čovek srećan ako postigne efikasnost od 10%. Tako gledano, 2x105W bi trebalo da bude napajano sa nekih 2 kW, trebao bi da ima još mnogo veće hladnjake i još nekoliko ventilatora. SEM u slučaju da su upotrebili neko od onih čuvenih kola sa varijabilnim biasom. Takva kola je prvi upotrebio JVC u prvoj polovini 70-tih, a kasnije ne znam ko sve nije, računajući i Krell (njihov "Sustained BIAS Plateau"), Prinicp je dosta jednostavana, na ulaz po poveže neko uasno brzo kolo koje pobuđuje simliranu zener diodu tako da dok signal dođe do tog kola, ono je već otoreno za toliko da propusti signal u klasi A, a onda se lepo vrati na klasu AB. Teorijski, na tj način se štedi mnogo nepotrebne struje i naravno smanjuje nepotrebno grejanje. Ali samo teorijski, u praksi ja još nisam ćuo bilo kakve čudesne efekte te tehnologije, a čisto potsećanja radi, maltene svi Technicls "Triple A" pokačavači koriste upravo taj princip (ionako je Technicks/Mtasushita 100% vlasnik JVC-a). Potsečam da je i Krell svoje pojačavač na sličan način deklarisao kao klasu A, ali su bar objasnili i kako. Niti to ikome realno treba. Onog momenta kada kolo vašeg pojačavača izgubi tragove "crossover" izobličenja na ultra visokim učestanostima, klasa A vam realno više ništa ne znači. Nekadašnji problemi sa tranzistorskim pojačavačima koji su imali spore izlazne tranzistore su još tada rešavani sa povećanjem statične struje bias-a sa inicijalnih recimo 10-20 mA kod Japanaca na današnjih tipično 30-50 mA ali sa izlaznim trazistorima koji idu do 30 MHz i više, i koji su 10-20 PUTA brži od starih modela. Ako vaš izlazni stepen vuče recimo 100 mA po izlaznom tranzistoru, malo je verovatno da ćete imati problema, a ako ih i bude, pre će to biti zbog mogućnosti oscilovanja nego prelaznih izobličenja; uzmite da se kao područije srednjih talasa, AM, utima raspon to 1,6 MHz, pa se može desiti da vaš pojačavač počne da hvata sve stanice sem železničke.

Za novelu "The man In The High Castle" Philip K. Dick je dobo godišnju Nabula nagradu za najbolji roman godine. Ne znam kakva je serija, ali knjigu sam pročitao (i sačuvao) negde oko 1975. godine. Pogledajte samo koliko je filmova snimljeno na temu Dick-ovih novela i kratkih priča i ne treba se čuditi što se taj trend nastavlja. Od "Bladerunner" pa nadalje.

U pravu si, nema šta, ali to ima dve mane. Prosto dodavanja će naravno podeiti rad i rasteretiti izlazne tranzistore, odnosno omogućiti veće impulsne snage, ali će "mesnata" priroda zvuka Darlingtona ostati i dalje, čak će štaviše povećanjem broja postati još dominantnija- To ide uz prirodu samih tranzistora - zvuk je na brzo slušanje jako solidan, ima težinu i ozbiljnost, ali po meni (a to je naravno subjektivno) taj zvuk dosta brzo zamori i počinje da smeta (bar meni). I drugo, ukupno tranzijentno ponašanje pojačavača, a pre svega nponski slew rate, je zauvek defiisan osobinama ulaznog op amp-a. Njegova brzina će uvek biti ključni ograničavajući faktor celine, dok će strujni slew rate biti isto tako pod uticajem vremena opadanja signala Darlington tranzistora, a oni baš tu umeju da budu dosta spori (mada naravno kako koji). Drugim rečima, gubimo kontrolu nad nekim od najvažnijih mehanizama za borbu protiv ukupnog paketa tranzijentnih izobličenja nazvanih DIM (Dynamic Intermodulation Distortion). Naravno, na ovo se može uticati drugačijim izborom ulaznog op ampa, recimo upotrebom OP 627, sa kojim ćemo dobiti bolju polaznu osnovu, ali sada već po sasvim drugačijim cenama. O razlici u brzinama reakcije između Darlingtona i vertikalnih MOSFETova nema smisla dikskutovati, brzine MOSFETova su uglavnom nedostižne.

Pitanje je samo koliko jedan par izlaznih tranzistora, bili Darlington ili ne, može da se izbori sa iole kopmleksnijim opterećenjem od idealnog čistog impedansnog. Čak su i jeftiii modeli proizvođaća koristili najmanje dva para (na primer, Koerting 102 i slični). Ne zaboravite da veiko pojačanja Darlingtona, njegova njaveća vrlina (jer pojednostavljuje opštu konstrukciju) može biti i njihova Ahilova peta ako nalete na malo složenija opterećenja pri velikim snagama, koje će oni pokušati da dalje pojačaju i čas posla izaći van granica bezbednog rada. Sem toga, TIP 142/147 su orilično jeftini tranzistori, pa nije neki težak bedak složiti dva ili tri para na izlazu.

Znaš, oni nikada nisu ni bili bili šta drugo sem šrafciger firme. Nikada nisu isprojektovali niti jedno jedino vozilo, sve su uzimali gotovo od FIAT-a. Sve do jednog, sem Floride, koja je mehanički takođe FIAT, ali je dizajn dao Giorgetto Guigiaro iz Ital Desgin-a. A ono mlo šo jesu radili, bolje da nisu, sve je to bilo kako da košta još manje, valjda da bi kupci posle imali sa čime da se igraju u nadogradnji. Nekada su bar neke stvari radili ljudski, 1973. sam na moru upoznao neke Italijane koji su dišli na odmor i malo skoknuli do Rijeke, da kupe DMB-ov 1.1 motor - kleli su mi se da su ti motori bili kvalitetniji od FIAT-ovih, posebno radi tjuninga. 1986. godine sam svojim očima video zapakovane dizel motore spremne za isporuku u DMB-u na kojima je bilo uliveno ime "Perkins". I JEDINO je DMB razvijao, imali su probne komade motora od 1.1 podignutog na 1.4 produžavanjem hoda, i to u tri varijante (75, 85 i 95 KS). Na žalost, od toga ništa nije bilo sem jedne male serije Florida za Nemačku, a i to samo jedanput. Sve ostalo je bila čista propaganda. Mada ja lično nemam prava da se bunim, originalni Yugo koji sam isčupao iz fabrike tužbom sudu, me je lepo vozio 8 godina bez i jednog, jedinog kvara, ikada. Samo sam mu redovno radio predviđene servise, istina koristio sam ulja dovučena iz inostranstva, zamenio sam jedino gume, izabcio sam domaće i stavio Michelin.

Nije to samo samogradnja, sve i da ima fabriku opet bi nagvaždanje bilo isto - ma šta mi znamo o tome, oni napolju rade bolje. Svi sve znaju dok ne dođe do toga da sada treba to i da se odradi - tek onda ili zovu majstora, ili kupe licencu od nekoga napolju. Posle nikada nismo razrađivali odnosno razvijali dalje tu licencu Zastava je svojevremeno bila na spisku Bosch-a kao jedna od svega dve fabrike u svetu koje nisu umele da primene njihove sisteme elektronskog ubrizgavanja, oni i Ukrajinci. Iako su 1986. godine, sa Yugom America, bili u ekskluzivnom društvu Lamborghini-ja kao svega dva proizvođača koji su prodavali modele sa karburatorima u SAD. Countach ih je imao 6 dvostrukih ispod haube, o frapantnoj sličnosti između Yuga i Countach-a nema potrebe ni razgovarati. Ali je Kragujevac bio "srpski Detroit".

Oko AR zvučnika, imam i koristim ih jo' od 1973. godine, tada sam imao AR5. AR6 nisam imao, ali ga dosta dobro poznajem jer ga je imao jedan moj baš dobar drugar. Otprilike kako je peter71 rekao, za €100 nema mu se šta zameriti sem već poslovične tendencije AR jutija da budu rekativbno teška opterećenja. Drugim rečima, traže ozbiljno pojačanje, kažem OZBILJNO, ne nužno i veoma jako. Taj AR6 je radio sa reVox A78 MK.2 integralcem i to je sasvim lepo radilo. AR 94 koji je spomenuo Sax jesu dosta bolje kutije, ali su i dosta skuplje, koliko znam one idu na €300-400. To su prve ikada napravljene 2.5 pojasne kutije, jer imaju dve bas jedinice od 8" koje su čak i vizuelno drugačije, ona donja radi od dna do oko 150 Hz, a druga do vrha kada se prelazi na konusni visokotonac. I jesu malo nezgodne za pogon, tu Technics neće proći, njima treba pojačavač koji je veoma neosetljiv na kutije (tj. može da isporuči velike struje u tranzijentima).

Ja sam inače drugaru skrenuo pažnju na čuveni "TK" plastični adapter. Istina, ja imam jedan viška, trenutno popunjen sa jednom Ortofon OM20 glavom, pa ako taj može onda problema nema, ako ne, moraće da padne snalaženje.

Koliko znam, gramofon je već kod ljudi koji se profesionalno bave izradom kutija. Ne znam od čega će da je naprave i kako, ali znam da je kutija najlošiji deo tog gramofona, pa ne vidim kako može da omane Ako mi se dopadne ono što ću tek videti, možda se i ja odlučim za novu kutiju.

Taj je, koliko znam, juče otkupkjen i postao je vlasništvo jednog člna foruma. Inače, to je usti model moga starog 604 modela, samo pomeren unapred ka nama za nekih 18 godina. Ima ručicu ultra male mase, prima glave 4-25 grama, sve mu je podešljivo, EDS 500 motor u direktnom prenosu, normlno servo kontrolisan. Rođeni za zvučnice male mase i visoke komplijanse, imao sam OM 20 na mom, sada ima 2Blue. Kada sam ga kupio 1978. godine, pojma nisam imao kako je to dobra mašina. Ima ne sebi dva anti rezonantna filteram koji mu omogućavaju idealno mesto rezonanse (9 Hz) i neverovatno malu umplitudu od svega 2 dB, Prema navedenim podatcima za ručicu, morao bi da odeš u klasu zvučnica od €350+ da bi ona uopšte mogla da postane problem, sve dotle ograničavakuži fakto će biti trekabilnost same glave.

Od tih starijih serija koliko ja znam jedina is 90-ih koja je ozbiljno urađena (ali i je podobro bila skupja) je serija Ti. Ja imam Ti600 (prvi vlasnik) i mogu reći da to radi jako dobro, a koštale su, ako se dobro sećam, oko €1.200 krajem 90ih. Mada, za moje pojmove, ono što je "ono pravo" je model 4413, pro verzija starog Century 100, odnosno staerog 2212 monitora. To radi da se istopiš od sreće. Još kada mu se skretnica zameni verzijom koju nudi Treolson, onda nema mnogo kutija od bilo koga u toj klasi cene koja može sa njim da se meri. Najoprodavanija JBL kutija svih vremena, najprodavaniji monitor ikada, Br.1 u svetu 1975-1982. Što reče Brka, to su LX seije bile nedosanjani san.

E, to tek treba da odeš i čuješ. Iz isustva znam da Boris poklanja jako mnogo pažnje što linearnijoj isporuci snage kutijama nego velika većina proizvođača, Što jako relativizuje kako u praksi zvuči tolerancija od +/- 3 dB, mnogo manje se oseća nego obično, što daje subjektivni osećaj povećane linearnosti isporučenog zvuka. Kada je po prvo put čuo moje kutije, prvi komentar mu je bio. "Au, j,,,te, ala je ispeglan", što jasno ukazuje na to šta on ceni kao najbitnije. Tačno je da su moje tolerancije bitno uže, 40-18.000 Hz +/- 1.5 dB, ali uz dve napomene: 1) moje kutije su zamalo duplo skuplje, i 2) u njihovoj klasi kutija tobi trebao da već bude normalna stvar, a u njegovoj klasi ktuija to je realno jako, jako retka pojava. I jedna dobronamerna primedba- taj efekat očigledne (ušičujne?) linearnosti je JAKO zarazan, ko ga jednom lapo posluša, teško će pristati da nadalje bude bez njega. Posle toga mnogo štošta vam zvuči manje ili više šuplje, ili jednostavno obojeno.

Moraću i ja da ga poslušam, iako nisam kupac. Sećajući se njegovog prošlog projekta, mala kutija bazirana na Morel drajverima, koja me je i onda prijatno iznenadila ne toliko količinom koliko kvalitetom basa iz tako male kutije, ne sećam se kada je neka druga kutija takvih skromnih dimenzija uspela da mi se toliko dopadne. Ovo je, verujem, nešto slično na temu opšteg kvaliteta zvuka, samo sa dodatim donjim delom ekstenzije. Taman da dobije onaj "šut u but" koji je prethodno nedostajao.

Boco, ni iz mog džepa, ni u moj džep, ovakav kakav je oglas je tako sročen da većini ne govori neke stvari. Na primer, ti kažeš "tropojasni", a na slikama se vidi samo gornja jedinica sa srednjetoncem i visokotoncem. Neko će se setiti da se bas drajver nalazi u donjoj kutiji, iako se to ne vidi, pa ne bilo zgorega pomenuti da on jeste tu i da je "bandpass" tipa i da je prelaz na srednjetonac na 150 Hz. Šta te to košta, a jasnije je. Pa spomeni nominalnu i minimalnu impedansu, kao i nominalnu osetjivost za 2,83V/1m. I navedi odziv, ako hoćeš pri određenim uslovima. Sve to dodaje podatke koje posle ne moraš posebno da objašnjavaš, a kad-tad moraš da se osverneš na njih. Posle svih ovih godina, znam da sve te podatke sigurno imaš, samo ih treba spomenuti.

Ama ljudi, mene ne zanimaju demo snimci bilo koga, ne posedujem ni jedan CD bilo kakvog specijalnog izdanja, samo one standardne i "obične". Niti tvrdim da imam nešto neviđeno, strogo komercijalno raspoloživa oprema, jedino što je dosledno osevžavana kada god je o moguće istim delovima kao i u originalu. Ako je bio Elna, ide ista takva Elna, ako je bio Nichicon, ide isti taka Nichicon, itd. Od tog principa sam odsturpio samo jednom, u slučaju vintage Marantz uređaja, kojima sam ugrađene Elne trajno zamenio sa BC Components, i to ne od 15.000 uF i koncetričnih 12.000 uF, nego blago meni od 22.000 uF u svim slučajevima.Tada, i nikada i nigde više. Jedini relativni unikat (ukupno 7 napravljenih parova u originalu i možda desetak kao loše kopije) su moje zvučne kutije, koje su stvarno vanserijske, i dokle god mogu da ih održavam ne idu od mene. Sve što mene zanima, moj prag razvoja ako hoćete, jeste da ja budem zadovoljan onim što čujem kod mene u sobi. Bitnije mi je da me to natera da lupkam nogom u taktu nego kakve sve specifikacije ima. Dakle, moj sistem je sem eto zvučnika potpuno ponovljiv i potpisujem da će odlično raditi sa maltene bilo kojim kutijama, naravno u njihovim granicama sposobnosti. Sada sam u tim granicama, čak sam i gramofon uterao u te vode, pa me oprema trenutno malo zanima. Danas otkidam na neki meni zanimljiv sofver, odnosno CD-ove, neke jurim već jako dugo, kakva crna oprema. Memojte od jednog datog primera izuzetno zahtevnog za reprodukciju sada da pravite čitav sistem poimenja. Blue Man Group se meni sviđa kao celina, taj jedan primer je izolovan, najzad na celom CD-u postoji samo jednom i na samo jednom mestu.

Lazare, ne razumem problem? Zar je to zato što od masivnog bubnja (kakav nisam ni znao da postoji čak ne ni u taiko bubnjarskoj grupi) ja očekujem i masivan zvuk? Ne bih želeo da bude naduvan, ili masivno obojen, samo da bude veran? U situaciji u kojoj imam sistem koji to i te kako može? Šta tu sada ne valja? Ako ti je kojim slučajem malo verovatno da sobne kutije uiošte tako nešto mogu, izvoli dođi i lično se uveri, Bogu hvala kafe i soka uvek ima, pa biraj, volj' ti moje kutije, il' AR94, i one umeju da iznenade. A i zgodno sam ti lociran, nedaleko od mosta na Dunavu kojim prelaziš u dolasku. A za zvuk trube, 100% ti verujem, mislim da je to normalno da čovek najbolje poznaje zvuk instrumenata sa kojima se druži i lično. Što se zvuka Karnegi hola tiče, moj utisak je bio da nije ništa posebno, oni pre idu na ličnosti koje mogu da dvedu na scenu. Najbolja akustika koju sam ikada u životu čuo je katedrala Sv. Pavla u Londonu i katedrala u Ulmu, tamo čuti zvuk njihovih klasičnih orgulja je stvarno doživljaj, presedeo sam tamo kao omađijan duže od dva sata slušajući jednog dedicu kao štimuje orgulje i posle malo svira da se uveri da je sve izbalansirano kako treba.

Kod nas nisu mnogo poznati, tu i tamo poneko ih se seti iz jedne reklame IBM-a od pre 10ak godina. Ja pojma nisam imao da su izdali CD, godinama su radili samo svirku uživo na koncertima, ali ih je našao jedan moj drugar iz SAD, odmah mi kupio i poslao CD, zapanjio sam se kada mi ga je poštar doneo. A tek posle kada sam ga čuo ... ostao sam bez teksta. Da ne ostanem dužan, ja njemu vratim CD "Južnjačka uteha" od Galije. Potrudio sam se da mu pošalejm i grubi sinopsis pesama. Ja inače imam sve od Galije, stari fen, a taj CD smatram njihovim najboljim. I pod stare dane, otkidam na dobro otpevanu narodnu pesmu "Dimitirijo, sine Mitre", ta me stvarno baca na pod. I pošto sam drugi deo vojnog roka služio u Vojnoj bolnici u Nišu, pa sam imao neku dalju rodbinu iz Niš, najbolji drugar mi je iz Niš, pa sam još i sentimentalno vezan za Niš i ta muzika mi je u ušima, ama sve se sklopilo. Pored Niša, volem i Novi Sad, i tamo omam neke drugare, i još od 1966, volim Kralejvo. Ne znam zašto, ali tamo se divno osećam. U inostranstvu, najviše volim da odem do Zagreba, na Klub Audiofila, ima tamo sjajnih ljudi, i to podosta.

Pa nisam ja stavio te tranzijente da skidam gaće prisutnima, njih dobiješ gratis uz muziku. Ali, volim da mi masivan bubanj i zvuči kao masivan bubanj, a ne kao neka veća šerpica. A pošto sam i sam nekada davno lupao po bubnjevima, dosta dobro znam kako TREBA da zvuče, i to je sve što tražim, da zvuče kako treba da zvuče, ni jače (i to me nervira), ni slabije. A pomenuta digitalna ploča nije bilo kakvo specijalno izdanje, sasvim običan CD, istina natproselno dobro snimljane, miaksovan, masterovan i bez falš efekata, a sve to za standardnu cenu CD-a. Pa ko ume, ume. A blago meni, moje kutije to umeju da odrade kako treba.

Hoćeš da se kladimo? Da navratim do tebe kada naredni put budem u Niš sa pomenutim digitalnim LP-om "Blue Man Group", pa da ga startujemo na oko 1/10 nominalne snage Ti pripremi mrežu da fatamo bas drajvere kada nalete na kraj numere br.8, kada čovek doslovno iz zaleta mlatne bubanj prečnika od 10 stopa (oko 3,3 metra), odmah ćeš saznati kakvo je stanje tvojih basova i da li ti se pojačavač možda malo guši. Kod velike većine sistema, čućeš već oslabljen drugi harmonik negde na oko 60 Hz.