dvv

Ne znam jer ne znam osobine niti zvučnice, niti ručice. Kod mog Duala, horizontalna komoplijansa je data data kao 40 um/nM, a za zvučnicu 20 um/mN, dok je apsolutna sposobnost praćenja (Tracking ability) zvučnice lateralno navedena kao 80 um, uz prtisak od 1.8 g (ili 18 mn) pri standardnih 315 Hz. Ortofon preporučuje ulaznu impedansu od 47k paralelno sa 150-300 pF, kod mene radi na 43K i oko 160 pF ukupno. Referetna elektronika Luxman C-03 predpojačavač, referentno pojačanjae Harman/Kardon PA 2400 (dklarisama brzin 120 V/uS, vrsna struja impulsa > 100A, dakle nema problema da isporuči sve što treba u bar 99,9% svih zvučnika na planeti, tj. elektronika nudi mnogo više od zvučnice, koja ostaje usko grlo jer je sistem ograničen njenim mogućnostima. Naravno, ima i boljih zvučnica i od Ortofon-a i od drugih, ali za bolje valja platiti i bitno veću cenu, što se meni već ne isplati. O proeđenju sa drugim Ortofon zvučnicama koje imam, u odnosu na F15 Mk.III, poređenja nema, 2MBlue je kudikamo bolja, ali objektivno i oko 3 puta skuplja. U odnosu na LM20, ova 2MBlue je dalko tolerantnija na ulazne parametre, LM20 zahteva ne manje od 400 pF paralelnog kapaciteta, ili će početi da malo akcentuje visoke tonove i pride traži da ručica bude baš sa ekstra malom masom, što moja srećom jeste. Rezonansa sistema ručice i zvučnice je na idealnih 9,5 Hz sa smešno malom amplitudon od oko +2-3 dB, što se gotovo idealno poklapa sa funkcijom mog Subsonic filtera, koji je nežnih 6 dB/okt. na 18 Hz, što daje -9 dB na 9 Hz. Logično, problema sa rezonansom i negativnih delovanja na bas nema, što daje veoma čist i jasno definisan i kontrolisan bas (na primer, Billy Cobham "Quadratnt 4"). Imam mogućnost promene ulaznog kapaciteta, probao sam i uverio se da je svejedno da li koristim 100 ili 200 pF (ma šta valja dodati kapacitet veznog kabla i veznih tačaka). U celini, smatram da je 2MBlue jednostavno dalje razrađena verzija stare LM20 zvučnice, u kojoj su sve vrline i neutralnost stare još malo doterane za još uvek Bože pomozi cenu. Detalja ima koliko ih ima na ploči, ali ostaje pitanje kakva elektronika to podržava. Nije sluačjno to što su se proizvođači trudili oko toga na predpojačavačima, trebalo je opravdati više cene.

Prvo razmisli koliko jak trafo ti stvarno treba. Što više gurneš izlazni stepen u klasu A, to bolje zvuči ali i troši više. Većina meni poznatih dobrig pojačavača za slušalice ima struju mirovanja 100-150 mA, plus gubitke na stabilizaciji napona, tu će 5 VA biti nedovoljno, posebno ako napaja oba kanala.

Ja majku mu ACO, to je kao da kažeš niam imao para za nešto ozbiljnp, pa sam kupio Merceds Benz S klasu. Uzgred, to je i moj izbor, ako nema F&T onda da vidim Nippon Chem. Vrlo sam zadovoljan sa njima, više nego sa Elnom.

Ja nedavno kupih Ortofon 2MBlue. Menja 40 godina stariju Ortofon LM20 i dalje na Dual CS604 gramofonu. Ovo napominjem zbog toga što odavno smatram da Ortofon zvučnice sa veoma malom mason i velikom komplijansom ne rade ako dobro kao tim Dualima koji su razvijali ručice sa ultra malom masom (ULM) u saradnji sa Ortofonom. Po meni, potrebno je da se dobro usaglase masa i lateralna komplijansa i to tako da zvučnca bude odmas ispod ručice, čime se glavi omogućava da da maksium od sebe, ali da ručica i dalje bude malo bolja, kako ne bi ona postala usko grlo. Kao usputni savet, TREBA poslušati proizvođače glava u vezi mase upotrebe, pa ako kažu 1,5 g, onda staviti baš toliko. Zainteresovanima za novu glavu danas savetujem da poslušaju ako mogu zvučnice od Ortofon-a i Audio Technica, to su prilično sigurne kupovine iz dobro poznatih izvora. I imaju lep izbor, od jeftiih pa do astronomski skupih, za svakog ponešto.

Ja moje kupujem kod Vremeplova, uz napomenu da ponekada mora malo da se sačeka, tipično 7-20 dana, kako kada. Isto kao i Pada hladnjaci.

Ne znam zašto vas to čudi? Pa isto tako su prošli i drzgi proizvođačo zvučnih kutija, na primer, AR, Infinity, KLH, id. Zajedničlo svima je bilo odsustvo želje da prave kompromise baš sa drajverima, svi su pravili sopstvene (ili je neko treći to radio za njih), nisu kupovali konfekcijski kao što se to danas radi. Još su se JBL i Infinity dobro i držali, sve dok je francuski Audax takođe bio pod okriljem Harman International-a, tj. do 2006 kada je Harman udario katanac na vrata Audax-a, jedne od dve najstarije firme za audio tehniku u Evropi (druga je britanska firma Rola Celestion). Praviti drajvere za sopstvene potrebe u Francuskoj je sigurno skuplje nego drukati megaserije đubreta u Kini,.

Igla će da radi, nema sumnje, ali veruj mi, NEĆE jednako umeće pokazati sa različitim Phono elektronikama. Ne trebaju mi spoljni primeri, imam u kuću 4 preampa (Philips AH280 Black Tulip, Marantz 3260, Harman/Kardon Citation i Luixman C-03), i svaki će dati neki svoj zvuk. Po meni, Philišs je dnu skale, bez obtira što je konstrukcijski em neobično za Philips dobro urađen, 100% diskretna tehnika, potpuno komplementaran, itd, prosto šteta što rezultat ne opravdava sav taj rad i ulaganje. Sledi Marantz, bitno bolji, čistiji, jasniji, kao da je bolje fokusiran zvuk i na kraju Citation 21 i Luxman izeđu kojih je mrtva trka. Imaju čujno više detalja i ambijentnog zvuka od prva dva. I to na sa svim zvučnicama koje imam (Ortofon LM20, 515 Mk.3 i 2MBlue). Nisam pristalica raznih egzibicija sa posebnim kutijama za napajanje i elektroniku, to je besmisleno i služi zamazivanju očiji naivnih kupaca (dobro se zna kako se oklapaju izvori napajanja u Faradejev kavez), isto važi i za neke bolesne elektronike, može sve to jako lepo da se uradi i sa dva op ampa, ako znaš kako i dosta eksperimentišeš. Shodno tome, nema bilo kakve potrebe da cena bude čista astronomija, ajzad, ovde sam pre nekog vremena postovao po meni jedno od najboljih Phono RIAA kola, rad Nemca Dr Holger Germann.a, iz Burr-Brown Germany. Ta šema je objavljena još 1990 godine i do sada joj nisam čuo pomena vrednog takmaca, a nije nešto skupa, samo je sjajno osmišljena i razrađena, prosta kao pasulj. Um caruje a snaga (cena) klade valja.

Revoxe, moram da priznam da za sve ove godine slušanja raznih gramofona, nikada nisam imao prilike da čujem Stanton "veliku i skupu" glavu i iglu, dok sam ostale Stantone viđao i slušao na sve strane, tako da veliki model ne mogu da komentarišem. Oni iz serije 5x su, po mome mišljenju, pomalo "teški" na basu, koji ja inače jako volim da čujem dobro reprodukovan. Sa druge strane, jeftinije Standone su uglavnom koristili ljudi sa jeftinijim sistemam, a to znači i jeftinijim zvučnim kutijama, kod kojih se prvo uštedi na linearnosti i ekstenziji nadole, pa se to pomalo kompenzuje. Nikada nemojmo zaboraviti skrivenog partnera u celoj priči o gramofonu, a to je kvalitet Phono RIAA elektronike. Kiks tu može da pojede niz dobrih osobina gramofona i glave. Prilika za to ima zaista dovoljno pod raznim firmama i sa raznim cenama. Prećesto se celo to kolo rešava sa jeftinim i ne baš dobrim op ampovima sa RIAA mrežom u povratnoj sprezi, što baš i nije neko sofisticirano rešenje. Ali, poenta je da dobar sistem gramofon-ručica-glava zaslužuje i dobro projektovan i napravljen Phono RIAA ulaz. Razmisli malo o tome, kvalitetna elektronika može da obezbedi zaista izuzetan zvuk, čak toliko dobar da imaš rezultate koji se očekuju tek na znatno višim nivoima cene.

Može par reči o eventualnim promenama zvuka?

Slažem se. Poslednji put kada sam kupovao dve table podgoričkog aluminijuma, između dve čiste i ispravne je bilo 6 feleričnih, sa velikim masnim crnim flekama po njima, i to povećim. Time se nakon odsecanja toga cena aluminijuma bar duplira ako ne i više. A tebi kao kupcu pripada čast da podržavaš još jedan beskrajno gladan državni projekat i naravno da bofl dovedeš na minimalni nivo nazovi kvaliteta.

Tačno tako, po sred srede. Vreme i moda su takvi da se High End danas ponajviše diferencira po tome ko koristi moćnije CNC mašine pa njegoca kutija može da podrži više kila aluminijuma nego drugi. Uskoro će i oni kao i Ortofon, pojačavač u verziji "Blue" nravno eloksiran u plavo, a jeftiniji model u "Red" varijanbti, eloksiran u crveno, da svi odmah mogu da vide da beg nije cicija.

Vlado, izvini ali gornji teks je očiglednojako ispod nivoa tvojih dosadašnjih dopisa. Tako gledano, "domaćI" DIYer realno ne postoji, jer svi delovi su mu iz uvoza napravljenog diljem belog sveta ali ni jedan odavde. Prema tome, svi domaći proizvođači su uvoznici i sklepatori, a onda isto to važi i za veliki deo američkih i drugih firmi, jer i one mahom koriste japanske delove, posebno poluprovodnika. Koliko delova unutar Siemens proizvoda, koji se slovi kao nemačka firma, je njihove proizvodnje? Ja ne znam, ali smem da se kladim da je minimalno ispod 50% Razmisli. Osnovna logika DIY nije da sam napraviš poluprovodnike, otpronike i elektrolite, nego da uzmeš tuđe i povežeš ih tako da njihov zbir daje što više od prostoga sabiranja, odnosno da im ugradiš dodatnu vrednost. I ti sigurno sve ovo dobro znaš - čemu onda prazne i besmislene poruke?

Tu firmu (Alco) ne znam, ali šta ti misliš, koliko košta onaj lager koji se vidi? Što u neto materijalu, što u policama, što u prostoru? Pitam jer ovde se detinjasto misli da je to tek tako, ustaneš sabajle sa idejom da uđeš u obradu aluminijuma. Ja ga obožavam kao materijal, ali znam koliko je gadan i pogan, jer traži da svi alati budu namenski za aluminijum, nema zamene. I često su opisani specifikacijama koliko mogu da proteraju pre nego što počnu da krzaju ivice, itd. Čak i na količinu, obrada aluminijuma je višestruko skuplja po alatu or recimo lima. A tu je ekonomska logika. Jedno je kada jedan pljusne pare pa uloži u ozbiljne kapacitete pa posle radi za sve, a drugo kada to svako radi za sebe. Jedan za sve po porudžbini je uvek jeftinije nego svako za sebe. Milan Karan uvozi aluminijum (odnosno uvozi se za njega) iz Nemačke jer Beč je prva destinacija na kojoj je AlMG3 stvarno to, a ne bog te pit šta. Njemu je muka ono providno rpzorče na prednjoj masci, nu plaća nešto u stilu 70 ili 80 jer nju MORA da radi u Minhenu. Zašto toliko, pa uzmite ključ i pokujšajte da je zagrebete pa kada vidite koliko vam snage za to treba, biće vam jasno da je tu logika bila da ništa ne sme da se desi bez najmanje čekića i dosta zle namere. Slično je sa crnom elkosažom - industrija koristi eloksažu od 2 mikrona, a on koristi 20 mikrona, po sopstvenom izboru. Voli čovek da to bude rajno i ne žali da plati. Nego, da ne zaborvim da pitam - kako se po vama rešava pitanje standarda poštovanja evropskih direktiva o električnoj bezbednosti? Ne zabravite da SVAKI carinik u EU ima pravo da od vas zatraži dokumenta o atestu prema EU praviliku u vezi električne bezbednosti, elektro-magnetnih zračenja koje uređaj proizvodi i koliko je sam osetljiv na njih, itd, itd, itd. Ako to ne posedujete, a napisali ste da je uređaj napravljen saglasno sa tim standardim, početna kazna je €40.000 a može i uz 2 godine zatvora, pa nagore, Sve je to lepo opisano u nekih 30-ak "listova", ukupno recimo oko 350 stranica. A ti certifikati se daju na osnovu atesta koji izdaju posle testiranja akreditovane laboratorije. Koliko znam, u Srbiji nema takve domaće laboratorij, ali ima gostujućih iz inostranstva, recimo TUV, koja uređaje šalje na testiranje u laboratoriju u Minhenu. Po ceni istoj kao i za Nemce, naravno. Do nedavno je važilo pravilo da ne morate da imate sve te certifikate ako se radi o prodaji direktno kupcu kao pojednicu, ali sada je ta razlika nestala, sada moraš pa moraš. Sem toga, ako slučajno ikada uđemo u EU, ta pravia će postati obavezna i po našem zakonu.

Vlado, Milan Karan mi je rekao da njega obrađena kutija po njegovim standardim košta nepunih €600. Mi sada možemo da diskutujemo da li mu baš trebaju stranice debljine 5 mm, i prednja maska debljine 25 mm, ali na tom nivou cene, to se traži i većina tako radi. U izvesnom smislu, on je nateran da tako radi. Šta misli, onako odokativno, koliko košta samo da pokreneš firmu? Tu je VELIKA kvaka, jer su kod nas to astronomski troškovi, a napolju je to kudikamo jeftinije, lakše i brže. Pročitah u nekim novinama da na Novom Zelandu možeš da potpuno legalno startuješ firmu od nule do 100% za svega 30 minuta pred kompjuterom za nekih NZ$ 250, ili oko €150. A kod nas ne možeš ni da podneseš poresku prijavu već nedeljama, jer min. finansija iz nekog razloga ne postavlja propisani formulana njihov sajt. A moraš SAMO TAKO da prijaviš porez, nema alternativa. Da nije tužno, bilo bi smešno. Pogledaj cene običnog Mg3 aluminijuma. Da anpolju rade sa takvim cenama, prodavci aluminijuma bi bili ubedljivo najbogatiji građani, i pride pola onoga što se kod nas nudi kao Mg3 aluminijum je u najboljem slučaju Mg2, što znači da sa njim jednostavno ne može da se radi što može sa Mg3. Pitajte Šolaju šta se nejmu desilo sa uređajima prodanim negde na Severu (mislim da je bila Skandinavija), kada su mu posle nekoliko meseci elosirane kutije razvile neke tigrove pege po sebi. A to nastaje kada se u procesu eloksaže preskoči jedna faza. Odogovrno ti tvrdim da je to odsustvo pratećih usuga podizvođača kod nas VEKOVIMA iza zemalja kojima moramo da konkurišemo. Počevši of Kine, tamo su neke operacije sa kutijama standardan deo usluge, a kod nas to nemožeš da dobiješ pa taman da plaćaš sa krvi iz vene. Jednostavno nema. Kod nas su parteće usluga bukvalno na niou iz 19. veka. Sumnjaš? Uzmi i pogledaj neki japanski uređaj napravljen sedinom 70-ih godina pa mi reci gde kod nas mogu da dobijem bar sličan nivo obrade ali da bude ponovljiv svaki put I pride po nekoj razumnoj ceni. Nije tajna da je Srbija u industrijskom pogledau daleko iza spoljne konkurencije, što je još gore, posebno u strukturnom smislu. Mi nemamo dovoljno privtanog sektora u uslugama, a to što imamo je krpež od mašina od koji je bar polovoma tipa štap i kanap - sečica za alu ploče je skupa, i koristi noževe koji se menjaju kako ne bi krzali ivice. Koji majstor u Srbiji će da je kupi? Sa druge strane, razumem i te koji neće da ih kupe. On treba da investira a pojma nema kakve ga nove dadžbine nekao sledećeg ponedeljka kada izađe novi Službeni Glasnik. Neće dobiti oslobođenje od carine i poreza i još mora da dokauje odakle mu pare da se tako bahati. Ovako, ima manje prihode, ali i manje glavobolje. I ne teši ga mnogo što je cena Einhell (nemačka firma, ali je proizvod iz Kine) male CNC mašine, koja zahvata do 60 cm po širini alu ploče relativno razumnih €2.500 kod zastupnika u sred Beograda. Razumem ih, oni razmišljaju ekonomski, a država je ta koja razmišlja ne prosto ne-ekonomski, nego anti-ekonomski. Ponekada imam utisak da su propisi kod nas i smišljeni tako da slučajno ne uspeš, što naravno omogućava nekom tajkumu da odavljuje cene kakve god hoće.

Nisu ovakve teme uniptile bilo šta, taj posao je obavia lična usjeta i neznanje. Uzmi samo pa saberi REALNE troškove otvaranja i održavanja jedne firme, pa se upitaj odakle treba da se pokriju ti troškovi. Mala firma koja radi manufakturno mesečno izbaci recimo 3 komada uređaja, a pošto mora da plati knjigovođu recimo €300 mesečno, onda je jasno da je svaki uređaj u startu opterećen sa €100 troška samo po tom osnovu. Ako se dobro sećam, ti si postovao da dobro znaš kako rade firme u realnom okruženju, pa sada ti dopuni spisak davanja koje ta firma mora da izdvoji po osnovu zakona. Gde su tu troškovi razvoja, troškovi držanja lagera, doprinosi, pa PDV, itd. To su stavke koje DIY ljudi nemaju, što će reći da je njihova matemarika u startu manjkava. Pokaži mi jedog jedinog DIYera koji je u cenu onoga što je napravio uračunao prosečnu cenu radnog časa ili troškove razvoja (a to vreme je alternativno mogao da upotrebi za neku tezgu koja bi mu donela zaradu, pa makar kakvu).

Kako ko i kako gde. Kada su 2005. i 2006. godine Zagrebčani otkrili koj filter, u nekom jako kratkom vremenu sa isporučio nekih 10-12 komada, i to skoro u svim slučajevima moj najveći i najskuplji model (tada koštao €990). Onda sam malo porazgovarao sa ljudima i potom uredno poklonio Klubu Adiofila jedan "custom" model, prilagođen testiranju. Ljudi su ponudili da ga bar delimično plate, ali sam ja to odbio, jer kakav je to "poklon" koji se plaća? Papire o donaciji smo sredili odmah, prilikom primo-predaje. A još ranije sam jedan primerak poklonio hirurgiji KBC-a, jer su nakon proble saznali da su im se digitalni brojači i ostali instrumenti jako smirili (ne "skače" im ni jedna brojka u kolebanju). Nisam mogao da ih odbijem, odmah su kukali kako se za njih u sali ništa ne kupuje, itd, pa k'o velim, ako meni treba za bolji zvuk, što je hobi, njima niko ne dolazi od besa nego od preke potrebe, pa zar njima to nije preče nego meni? I šta je posle bilo? Posvađale se ekipe jer je svaka smatrala da je to baš njihovo i ničije više. Srpska posla. Kao da su samo jedni lekari.Kao da istrumenti u operacionoj sali mere pacijente samo jednih, a ne svih. Tužno, mada ne žalim što je tamo.

Čisto da se zna, ja sam, koliko je meni poznato, PRVI i JEDINI novinar koji je na TV ekranu preporučio zainteresovanima da jedan proizvod (neki interni CD čitač za PC) zaobiđu u širokom luku jer je po svojim osobinama dalko iza čak i proseka konkurencije. Negativna preporuka do tada (a to je bilo 1998. godine u emisiji "Profi bajt" na RTV Politika) nije bila neviđena bilo gde. Tu svoju preporuku sam potkrepio serijom tabela i grafikona koji su pokazivali probleme proizvoda.(užasno spor slučajni pristup, jako spor prenos podataka, itd). I moram reći da se NI JEDNA firma nije posle nećkala da li da nam da nešto za test, ili da pokloni neku video karticu kao nagradu gledaocima. Sci su znalo da samnom "ne mogu da se dogovore", pa se nisu ni trudili. Iste scene sam imao i kasnije, kada sam na radiju držao dve sezone emisiju "Bez izobličenja", posvećeu samo audio tehnici, niko me nikada nije uslovljavao bile čime u vezi njihove opreme. Iako sam posle toga prestao da se bavim tom deltanosti, jer je broj ljudi sa kojima se moglo dogovoriti postao ubedljiva većina u svim (meni dostupnim) redakcijama pa sam potpuno izgunio želju da se sa njima družim i budem povezan na bilo koji način.

Rado bih rekao da znam, ali pošto lično ne koristim mnogo MOSFET trantistore, zaista ne znam. Poslednji put su mi zatrebali pre nekih 3 ili 4 godine, tada sam ih kupio kod Kelka i sve je prošlo u najboljem redi, to je bilo to.

Hobi većini ovde, ali tema je VRLO JASNO usmerena ka proizvođačima, dakle onima kojima je to posao, a ne samo hobi. Za mene, da bi nešto bilo stvarno dobro, to nešto mora da se dokaže na većem broju sistema, i mada prirodno neće raditi jednako dobro sa svim sistemima, ne sme da razočara ni na jednom. Uzeću primer mog Karan integralca - ja ga smatram jako dobrim uređajem jer je radio makar vrlo dobro na svemu za šta sam ga zakačio, a prirodno najbolje sa mojim kutijama, koje su opet izuzetno lako opterećenje sa kojim i najjeftiniji Technics integralac svira najbolje što može, jer n mora da se muči sa nekim gadnim opterećenjem. A da razlika i te kako ima, pa imam primer toga u sopstvenoj kući, samo treba da uporedim moje kutije sa mjim AR94 kutijama, koje su već malo zahtevnije i plus sa nižom nominalnom impedansom (koja je realno pride i malo zeznuta, tipično za AR). Primera radi, AR94 ima nominalnu impedansu od 6 Oma sa minimumom od 3,3 Oma i faznim pomerom od -45 stepeni, a moje kutije imaju nominalno 8 Oma, minimum od 6,5 Oma sa najgorim faznim pomerom od -25 stepeni. Isto tako, moji Son Audax drajveri su nekih 20 godina mlađi od onih u AR kutijama, valjda su i proizvođači nešto naučili za to vreme. Iako to jeste objektivan problem upoređivanja proizvoda, to nije neka nebulozna izmišljena kategorija, to je surova stvarnost za sve nas. Oko merenja. Lično meni puno znače da osnovni projekat dovedem do električnog savršenstva (u odnosu na ono što sam krenuo da radim). Kada dobijem željene performanse, to je onda osnova da se raznoraznim zahvatima navede i da zvuči kako treba (bar prema mojim kriterijumima). U celini tu se slažem sa Vladimirom, nagledao sam se uređaja koji imaju odlične izmerene performanse ali uprkos tome nemaju neki baš ugodan zvuk, ali sem zvučnih kutija nisam nikada slušao uređaj koji ima loše izmerene rezultate a ipak jako lepo svira. A merenja mogu dosta toga da nam kažu ako umemo da ih ispravno razumemo i izvučemo zaključke. Mislim da svaki iole oziljniji proizvođač treba da navede neke minimalne garantovane performanse koje nudi za cenu tog uređaja, u suprotnom pitam se šta to sakriva, a može biti svašta.

Aco, ja isto tako mislim o onom jednom NAT preampu koji jesam ozbiljno poslušao. Lagao bih da kažem da je bio loš, ali meni je ostavio jedan totalno prosečan utisak, taj zvuk dobijam i od Technics preampova za znatno manje pare. Kutije su bile neki poveći Nightingale, ali mi se čini da CD kao izvor nije bio na nivou svega ostalog ne zato što je bio loš, nego zato što se iz ko zna kog razloga nije lepo usaglasio sa preampom. Verujem da bi drugačija kombinacija mnogo ubedljivije radila. Uzgred, kada već spomenuh preampove, svakim danom sve više i više cenim ovaj moj skromni Luxman C-03 prepokačavač; nije to neki luksizni model, koliko se sećam u svoje vreme je bio bliže dnu nego vrhu njihove game, ja ga platih €250 i verujte mi, vredi pet puta toliko. A još ga nisam ni osvežio, zapeo sam da ga bukvalno osvežim, dakle da zamenim svaki elektrolit istim takvim iste firme i game, a to traje malo vremena da se sve sakupi.

Vladimire, veruj mi na reč, projektovati nešto i osposobiti to da bude serijski proizvod (čak i ako je o "samo" manufakturno, dakle ručno u maloj seriji), ma kako gadno bilo, je NIŠTA u odnosu na muku koju posle imaš da to prodaš bilo kome, bilo gde. Kod nas ti ne veruju jer si domaći, napolju ti ne veruju jer si daleko i sa istoka si, a svaki dobar zapadnjak je dojen mišljenjem da tehnologija može da potekne samo sa zapada, kakva crna tamo neka Srbija, zemlja etničkih čišćenja. Pa pogledaj samo koliko američkih programa kao zemlju gde se nalaziš uopšte nema Srbiju. Do veoma nedavno, proces izvoza je bio takava da te svaki komad košta litar krvi u suzama. Veruj mi, ja izvozim praktično sve esvoje modele napolje, ne znam da li sam u Srbiji prodao više od 10 komada za poslednjih 11 godina, a napolje sam izvezao u 28 zemalja sveta. Procedura je bila takva da ti se život smuči. Prvo olakšaje sam dobio neke 2008. ili 2009. godine kada je preduzeće Saga počelo da izvozi za treća lica kao uslugu, a sada je još bolje, jer sada to Pošta radi, pa su cene postale bože pomozi, a pošte uglavnom prihvataju pakete do 15 kg mase (ja se uklapam). Ali, nije sve ni samo do objektivno nesposobne države, ima tu i malo nas samih. Pogledajte muke sa kutijama - od gomile lokalnih proizvođača mahom RAL rack formata kutija, većina ni za onu stvar nije, loše i onako odoka sklepano. Po meni, prvi korak bi bio da se osnuje neka asocijaja malih proizvođača (unapred propalo, znam, jer ogromna većina radi bez firme i na crno), koja bi pregovorima obezbedila ozbiljan nivo modularnih kutija sa olakšanom cutsom-izacijom i po dimenzijama, i po konačnom spoljnom izgledu, koja bi po povoljnim cenama, POUZDANO i REDOVNO snabdevala sve članove po razumnim cenama (u odnosu na zahteve) potrebnim kutijama. Onda da neko sa CNC mašinom pravi izbor dugmića, itd. Ukratko, da se projektanti oslbode onog bitnog dela posla koji objektivno i nije njihov. E, al' ne daj Bože da se Srbi slože. Ja ovo predlažem još od 1990. godine i od tada sam čuo bezbroj sumnji, pa i optužbi, a NI JEDAN, JEDINI KONSTRULTIVAN predlog kako to postići. Za razliku od nas, u Japanu, firme MIcro Seiki i C.E.C, su pravile 90% gramofona za SVE japanske proizvođače, a ALPS je pravio kasetofone za sve, sa pogonskim mehanizmima po izboru, pa su svi zajedno bili boljeg kvaliteta i niže cene nego da je bilo svaka vaška obaška. Engleska industrija audio uređaja je danas bar 90% preseljena u Kinu jer ni oni nisu hteli da se udružuju. Danas enormna većina čak i basnoslovno skupih švajcarskih satova se oslanja na mehanizme ETA, elektronske ili mehaničke, kupljene iz jednog te istog izvora, fabrike čiji je vlasnik Swatch kvarcna mehanika kompletno košta €60 na 1.000 komada u satovima koji se prodaju za €1.300+). Sve dok mi ne počenemo da poštujemo sami sebe, neće nas ni biti bilo gde, bez obzira na potencijale talenta.

Sve to je lepo i fino, i ja to ne sporim niti dovodim u pitanje, samo kažem da je irelevantno za temu u oštem delu. Lični radovi su za poštovanje, tu nema spora, ali oni su upravo i samo to, to nije nešto što mogu da preporučim nekome ko je čist kupac, i to još iz inostranstva. Broj domaćih firmi (FIRMI, ne pojedinaca) ne samo što nije veliki, nego je još i nepoznata u celini, ja znam za svega par njih koje su registrovane, a to su Korato, Karan Acoustics, Dayens i koliko znam NAT. Verovatno ih ima još, ali je pomalo porazno što se o njima praktično ništa ne zna u širem okruženju od ovog foruma. I pride je poslovno okruženje katastrofalno loše za male firme, jer niti ova, niti bilo koja dosadašnja vlast zna više od nule kako da gaji sopstvenu industriju malih firmi (koje čine 90% ukupnog poencijala Japana, na primer). Za svaku vlast do sada, mala preduzeća su isključivo izvor poreskih prihoda sa nultim ulaganjem. Lepo je to što dobismo spisak firmi, ali još lepše bi bilo da dobijemo i nekakav uvid u to šta nude, njihove adrese sa sajtom proizvoda i naravno, neka lična iskustva članova foruma sa ličnim osvrtom na cene i kvalitet. A sa Dayensom imam i lično neprijatno iskustvo. 2000 godine, na prvom (novom) sajmu u Hyatt-u, sam pvog dana, namenjenog štampi, sam ušao i kod njih sa snimateljem i toncem. Pojavi se meki čovek za koga su mi kasnije rekli da je bio Dejan Dobrin, i ja ga onako uzgred upitaš šta koristi na izlazu. Lele majko, ala me nagrdi čovek, kao ma šta va briga šta mi koristimo, to lepo radi i samo to je važno, pa tako nekih 5 minuta. Ja se lepo zahvalim i napustim lokal sa ekipom, i ode prilog bez pominjanja njih na "Polarotor" (Dragan me je zamoilio da napravim taj prilog, ja sam inače bio prijatelj emisije a ne rdovan član). Pitao sam se kada je sa novinarima tako, kako li je tek bilo sa običnim posetiocima, oni su možda dobijali i besplatne ćuške, šta li. Ali, pitam ja vas, kako sada da preporučim takve ljude bilo kome?

Uz svo dužno i očigledno zasluženo poštovanje, DIY radovi, ma kako dobri bili, su najčešće unikati, dakle ne može ih sada poručiti neko iz inostranstva. Drugim rečima, oni su van ove teme ukoliko ne postoji mogućnost porudžbine od strane bilo koga, bilo odakle, a to zbog izvoza često podrazumeva i postojanje neke registrovane firme (ako se carinik zainati). Zato sam recimo izostavio firmu B&M jer više nije u mogućnosti da isporučuje modele koje ja smatram jako do izuzetno dobrim, i uopšte, ne znam njihov status. Iz mog iskustva, KORATO je jedna od ređih firmi kod nas koja mirne duše može da stane rame uz rame mnogim čuvenijim firmama. Pre dosta godina, pošalju oni jedan primerak pred- i pojačavača snage u Francusku na testiranje za.TNT-audio internet magazin koji sam taman bio otvorio za naše proizvode sa testom Karana. I kako to već biva, desi se maler, pojačavač inače već zreo proizvod, otkaže. Rezultat - Kosta se baci u avion, ode u Francusku, pogleda šta je, nađe problem i popravi ga. To je retka posvećenost kojoj treba aplaudirati, mnoge daleko čuvenije i skuplje firme to ne bi tako rešavale, nego lepo vi ga pošaljite nazad, itd, itd. Uzgred, moja jedina veza sa Koratom je činjenica da sam od njih nedavno kuipio novu Ortofon glavu, a ranije van den Hul kablove. Inače se znamo mnoo duže nego što smo voljni da priznamo (30+ godina) i priznajem da sam već dugo vremena impresioniran njihovim načinom poslovanja, koji bih uvek ocenio sa 5 zvezdica samo zato što nema ocene od 6 zvezdica.

Slažem se za RAAL, iz svojih izvora znam da Amerikanci jako cene te drajvere. Na žalost, moje iskustvo sa njima je ograničeno, mada sam ih slušao kod Ace u onoj njegovoj akustički tretiranoj sali. Ne znam tačno koliko ona učestvuje u konačnom zvuku, odnosno nemam predstave kako bi zvučali kod mene, na primer. Za Tibora Šindrića jesam čuo dosta puta, ali nikada nisam ni video uživo bilo šta što je on potpisao. Svejedno, drago mi je čuti reči hvale. Pomalo me potseća na moj komentar u vezi Karana KA-I180. Napisao sam (na TNT-audio) i ostajem pri tome da je to najbolji integrisani pojačavač koji sam ikada čuo. Mada je naravno bilo i drugih jako, jako dobrih. Ali, najbolje što sam ikada čuo on nije. Kao prvo, nije onoliko neosetljiv na radno opterećenje (tj. zvučne kutije) koliko bih ja voleo da jeste, imam primer u kući, AR 94 kutije mu se nisu baš mnogo dopale, nije poludeo ili brljao, ali nije više ni bio onako ćist kao sa B&M i JBL kutijama. Drugo, nije baš jeftin, a ako želite i Phono RIAA ulaz, treba dodatno da se otegnete ne baš malo, tako da tu opciju nisam ni mogao da probam. Ali, kombinaciji čistog, jasnog i dobro fokusiranog zvuka veoma nalik boljim cevnim uređajima, u kombinaciji sa realno velikom snagom (nominalno 2x180/256W u 8/4 Oma), je veoma teško odoleti, što sam dva puta i čuo kao komentar od prijatelja, koji koriste Manley, Conrad-Johnson i Audio Research opremu. Iako ne tvrdim da je na vrhu svetskog spiska, sasvim sigurno jeste u prvih recimo 5 ili 10 najboljih uređaja svoje vrste u svetu, mada ponavljam, uz izvesnu cenu.

Mala pod-polemika u jednoj od tema me je naterala da se malo zamislim - šta, koliko i kako uopšte išta stvarno znamo o domaćim proizvođačima? Ja recimo imam jasno lično iskustvo sa proizvodima samo dva proizvođača, Karan Acoustics jer posedujem jedan njihov proizvod (integralac KA-I180) i u dva maha sam ozbiljno poslušao na periode od po nekoliko sati jedan cevni predpojačavač iz Kragujevca (NAT). O drugima pojma nemam, ni video većinu nisam a kamo li ih poslušao. Sem toga, na KP oglasima sam video nekolo ponuda tjuunovanih serijskih uređaja po zaista astronomskim cenama od firmi za koje nisam ni zano da postoje, na primer Gradaaudio. Pored niza radova "naših poznatih" konstruktora, za koje sam za neke bar čuo, a za druge čak ni to. To je za očekivati, jer ja ne koristim cevne uređaje, pa normalno da za to društvo ni ne znam, ali sa druge strane to ne znači da bar neki od njih ne rade sasvim korektne uređaje, a možda i jako dobre. Zato me zanima šta se kolektivno zna o njima, ubeđen sam da ber neki ovde imaju ličnih iskustava, pa bih da ih čujem. U prilici sam da na nekim stranim forumima lanem poneku, i jako bih voleo da mogu da se pohvalim bar nekim domaćim proizvođačima. Ovako ispada da mnogi imaju čitave male industrije, samo mi ne, u šta odbijam da poverujem. Dakle, pitanje je - čije uređaje (projektovane ili tjunirane) znate i šta o njima mislite, posebno u kontekstu odnosa cene i kvaliteta?