dvv

Mislim da je ovo pošteno rečeno, ako zahtevi nisu vrhunski, a budimo iskreni ako ni ostatak sistema nije vrhinski, digitalni pojačavači će sasvim lepo odraditi posao. Ali, da bi budućnost bila njihova, moraju još da pojedu dosta pasulja.

+1

Poslušaj tog Ampina. Mene je svjevremeno ostavio mrtvim hladnim i lično ga nikada ne bih kupio, ali to je subjektivan stav, iako i sam posedujem relativno efikasne kutije sa 92 dB/1W/1m. Ja bih ti savetovao malo ozbijnije sprave. Na primer, Toshiba (ili ponegde Aurex) SB-45, ide za €40-55, 2x40W/8 Oma, i povemeno se pojavi na KP. Jedna uspela varka, jeftin je pa ga ljudi podcenjuju, a kada ga puste kod kuće ne mogu čudom da se načude. Koncepcjski i topološki daleko iznad očekivanog za te pare, to svira kao sretno. Niko Toshiba tranzistore ne poznaje tako dobro kao sama Toshiba. Poslušaj Ampina pa kada ga upoznaš, javiu mi se pa pozajmi to malu Toshibu. Ili razmisli o Harman/Kardon-u, ali isključivo o modelu 6550. Ima ga na KP za ispod €100, što ti taman ostavlja razliku za jedni upgrade koji radi staršno mnogo tebi u korist, a to je zamena Volume pota za ALPS Blue. Kada sam to uradio na mom primerku, nisam mogao da poverujem koliko je bolje zvučao, mada sam od ranije znao da je standardna boljka H/K uređaja da imaju očajno loše potenciometre sve do klase Citation, tek tu prelaze na ALPS i Noble potove. A kvalitet svirke je daleko iznad cenovne klase, takav zvuk se ne očekuje u toj klasi cene. Ako sumnjaš, pozajmi i njega pa se uveri i sam. U svakom slučaju, ostaješ u zadatoj granici cene.

Vladd, vreme je da prekinemo ovu diskusiju gluvih, Ne mogu da razgovaram u 100% uioptenim pojmovima kojima ti baratš, sve onako okruglo pa na ćiše, kažeš nije u pravu, a ne kažeš kako i gde, šta treba da bude kako, i slično. To kao i uvek ne vodi bilo gde sem u praznu priču. Uzgred, potraži taj deo priče na američkom DIY forumu, tema John Curl's Blowtorch Preamplifier pa pročitaj sam šta je ko rekao i Otainim teorijama, a posebno John Curl i Nelson Pass, njih podvlaćim jer obojica imaju niz nagrađenih uređaja tokom godina i smatraju se vrhunskim stručnjacima Probaj njima da objasniš svoj stav. Pogledaj unazad bar 2-3.000 poruka, davno je bilo. Pa posle da pričamo.

Vladd, samo si delimično u pravu. Naravno da je Otalina postavka dožive niz izmena tokom vremena, neke postavke nije dobro objasnio pa je pomalo odvukao na drugu stranu bez potrebe, ali jeste dokazao da NFB može biti prekomeran u sitaciji kada je pojačanje u otvorenoj petlji jako veliko, a propraćeno je masivnom lokalnom kompenzacijom uglavnom na VAS-u. Samo pogledaj par tipičnih šema iz recimo 1973 i recimo 1979 i vudećeš razlike. Uzgred, on je govorio o takvim slučajevima, a nikada i nigde nije tvrdio da je to obavezano, to su drugi koji nisu čitali šta piše nego izmišljali svoje uradili. Nije prvi koji je stradao na taj način, otkrio je nešto realno, ljudi su to shvazili isuviše bukvalno, kao da je to neki univerzalni recept za idealno, a Otaa to nikada nije tvrdio. Što se najbolje vidi po njegovim narednim radovima objavljenim u IEEE, kao recimo onaj o uticaju zvučnika na pojačavač snage, sa primerima AR 3a i Yamaha M1000 monitora Isto važi i za slew rate, on ima smisla dok se ne postigne određen nivo, nakon koga možeš da ga povećavaš do ludila bez dobiti bilo u mernom, bilo u auditivnom smislu. Danas se kao zadovoljavajući nivo uzima 1 V/uS za svaki vršni volt izlaza, dakle recimo nominalnih 50W/8 treba da ima slew rate od 28,3 V/uS i dosta mu je da on ne bude bilo kakva prepreka. Bio si kao i ja svedok kako je narod poludio na novu generaciju National Semicondictor's koji imaju deklarisan slew rate od 3,000V/uS jer su sasvim pogrešno pretpostavili da će bolje zvučati. Kada jeste zvučao bolje, to sigurno nije bilo zbog te abnormalne brzine, već iz drugih razloga unutar topologoje samog kola. Ja obraćam pažnju na taj faktor, da, ali nisam jednom rekao da ogroman slew rate znači ii jako širokopojasan odziv, koji takođe može biti uzrok mnogih oscilacija, isto kao što i najunevrzalniji lek na svetu, Bayer-ov aspirin, može da te ubije ako progutaš celu kuitju odjednom. Sve ima i lice, i naličije, preteraj sa bilo čime i imaćeš problema. Da i ne pominjem muljanja sa deklarisanjem slew rate-a koji je industrija prihvatila maltene preko nići. Japanci su, primera radi, odlučili da je najbitnije da tboj ulazni stepen ima enormnu brzinu, pa su tako mereći razni Sansui, Kenwood i PIoneer pojačavači u drugoj polovini 70-ih ratovali ko će brže. A to je per se besmislica, jer šta ikome vredi brzina od recimo 500V/uS na ulazu ako izlaz nema šanse da to isprati, tada će efektivni slew rate biti najmanja brojka u celom nizu, a ne najveća. Drugim rečima, to je varanje kupaca jer ih zavodiš ne lažnim brojkama, nego zavođenjem na stranputicu. To pitanje se nekoliko puta pojavilo na američkom DIY sajtu, pa je konsenzus ljudi kao ko što su John Curl, Nelson Pass, 1Audio (autor nekih veoma poznatih i skupih uređaja firme Spectral) itd. da pošto danas imamo na raspolaganju daleko bolje polurpovodnike nego onda, u principu nije problem tražiti od pojačavača snage sa 100W/8 ne minimalnih 40 V/uS nego recimo 100 V/uS jer možemo, ali da nema smisla juriti još više brojke iznad te. Tvoj gore naveden poslednji pasus je primer opasnog uprošćavanja, ali ne bih se upuštao u analizu svega što može da bude, jer je i sam problem pogrešnog POPULERNOG shvatanja slew rate-a i nastao usled uprošćavanja nečega što su Otala i Lojstroj od samo početka rekli da MOŽE da se desi (dakle može, ali ne mora nužno), a dešavalo se usled gršaka ugrađenih u samu topologiju. Te greške su danas uklonjene, jer nisu neko slovo božije, ja ih nisam video na delu u bilo kom proizvodu od masovnih proizvođača unazad najmanje 20 godina, a to je za mene najrelevantniji dokaz da se autori onda imali pravo. Uostalom, ni ceo pomenuti kontekst je doživeo značajnu nadogradnju pa se danas mere i osluškuju uticaji i na nizu drugih aspekata, ali to je tek jedna dugačka priča za sada bez kraja.

Predraže, tebi to verovatno ne znači mnogo, ali taj HMA-6500 se u nekim krigovima smatra rodonačelnikom tehnologije nazvane "nested feedback" kola. Isto tako, ima mnogo osnova da se smatra naslednikom Otala/Lohstroh topologije, jer kada razložiš celinu, izuzetno prati tokove te topologije, samo je način na koji to radi drugačiji, i govoreći lično, meni blizak o logici. I sam koristim jednu varijantu te tehnologije, pa imam dosta praktičnog isksutva sa njom, i smatram je jednom od bisera tehnologie pravljenja audio pojačavača od 1970-te naovamo. Nepomena - mislim na tu topologiju u punom razvijenom obliku kao u HMA-6500 i kasnije 7500 Hitachi modelima, za razliku od slične topologije u pojednostavljenom obliku, koju su koristili Harman/Kardon, Toshiba, Pioneer, Perraux, Dynaco, Tandverg i drugi, koja je mnogo rizičnija po rezultatima, ima ih od-do, od bledih i mutnih do jako dobrih. Ti ovde dobijaš što bi rekli Nemci "Das Original". Iskreno, ako ga osvežiš kako treba, ne vidim te da ga menjaš u skoroj budućnosti.

Po meni, ključni savet si već dobio od Zena i Guje - prvo ga slušaj po meni bar dva-tri meseca, da se na njega navikneš, da sam utvrdiš šta ti se na njema sviđa a šta ne. Tek tako ćeš ne samo znati, nego i čuti sva poboljšanja, a njih će sigurno biti nakon osvežavanja. Posle 40 godina, nema tog elektrolita koji se nije promenio od čiste starosti, iako može da bude i dalje funkcionalan. Moj lični stav - taj pojačavač koristi topologiju koja je i od ranije bila poznta (recimo iz Dynaco uređaja), ali sa jednom bitnom razlikom. Ljudi u Hitachi-ju su je uzeli kao osnovu, onda su seli i lepo je analizirali, konstatovali gde se i kako može poboljšati na realan način (i čujno, i prema merenjima), što su potpom i uradili. Rezultat je jedna jako rafinirana tupologija, koja maltene nema nedostataka (bar ne nekih vrednih pomena) Drugim rečima, njegova prednost nisu samo MOSFET izlazni tranzistori, nego i mnogo toga davno pre njih, a oni su zapravo šlag preko torte. Ja nisam prijatelj MOSFET izlaza, ali ta Hitachi serija bi mi uvek bila na vrhu spiska kao dokazano odlična. Što za njihove podvarijante pojednostavljenih šema ne važi, baš me briga što su tu drugu jednostavniju praktično kopirali i mnogi proizvođači de luxe uređaja Koliko znam (na primer, Perraux), Hitachi je u tom smislu i danas neprikosnoven. Jedina formalno slabija tačka je uslovljena tim prvim serijama MOSFET tranzistora, koji su bili relativno nežni po pitanju struje. Da li će to biti problem ili ne, zavisi od osbina zvučnih kutija i radnog nivoa, dakle definitivno nije za profesionalne uređaje, ali je često sasvim dobar za normalno kućno slušanje. Oko osvežavanja - valja pregledati kakvi elektroliti su upotrebljeni i popisati ih (sa rasterom ripica i prečnikom), naći ako je moguće iste takve i zameniti ih. Ako hoćeš da kombinuješ osvežavanje i poboljšanje, zamole nekoga ko se bavi time da ti on pregleda o čemu se radi i čime to zameniti. U principu, svr kondnezatore kompenzacije mogu da menjaju silver mica (500V) kondenzatori, ali njih nije lako naći i nisu naivno jeftini Čuvaj se upadljivo niskih cena, posebno iz Kine.

Vladd, pročitaj ponovo ono što sam dao kao opis tog pojačavača. Njegova najveća vrlina je što se on sam za sebe ne čuje, on nestaje iz priče. Ne bih umeo da opišem njegov zvuk u stilu "doboki basovi", "analitčn sredina", "lepršavi visoki", itd, jer ona jednostavno prati program. Brzinu sam naveo kao faktor zbog koga problema sa trantijtnim izobličenjima teško da može biti, a raspoloživa struja je takva da je malo verovatno da ga ijedna iole normalna zvučna kutije možr naterati da se oznoji. Nisam spomenuo, evo sada to radim, ukupno ime jedva 12 dB (3:1) globalne negativne povratne sprege, a postići sve to sa tako malo NFB znači da psnova mora da bude izuzetno dobro urađena. Oko raznih varijacija, lepo sam rekao, ovo je školski primer savremene koncepcije i tehnologije. Potpuno komplementaran od ulaza do izlaza, na ulazu NPN o PNP diferencijalni stepeni, JFET-ovi na ulazu, sa kaskodnim bipolarcima, VAS od po tri biplarba tranzistora, ostalo manje-više isto kao i kod svih drugih. Naravno, ima nekih rešenja koja su karakteristična za njih, na primer strujni generatori za ulazne parove koriste nekih 8-9 tranzistora, sa sopstvenom regulacijom napona napajanja, itd. Uporedi ga sa starijom braćom iz Citation serije i videćeš da je on zapravo ista koncepcija dovedena do maksimuma evolucijom, u principu slično kao i kod recimo Accuphase pojačavača, i oni drndaju u osnovi istu koncepciju već 40 godina, stalno je evoluirajući. Idealan je za poređenje predpojačavača, ja ih imam više, i nema problema da zamenom lako čuješ razlike između njih, što se ne bi moglo desiti da on ima psecifično bojenje zvuka koje pokriva razlike kod njih. Ukratko, po meni, on predstavlja odlično konačmo rešenje da čovek posle o pojačavaču snage ne mora da razmišlja. Sve što sam naveo mogu lako i da dokažem, pošto imam i stariju Citation verziju, pa se unakrsnom upotrebom može čuti koliko su napredovali.

Uzgred, videh na KP da Fidelity (Mladen) iz Šapca nudi na prodaju jedan Harman/Kardon 2400 Signature Series za €340. Dobro razmisli o tom modelu, ja ga imam i jurio sam ga godinama, to je kraj evolucije linije starijih modela Citation, doveden do maksimuma. Potpuno komplementaran, J-FETovi na ulazu kaskodirani bipolarcima, 4 para izlaznih Toshiba tranzistora, prema priručniku minimalna garantovana snaga 2x170W/8, enormne strujne sposobnosti od 100A u impulsima, brzina 150 V/uS. Jako retko se pojavljuju jer im je kupovna cena u ono doba bila poprilična, to je HK-ov pogled na "High End". Sa dobrim kutijama, on ne svira ni ovako ni onako, njega nema, on nestane i ostavlja te muzici. Pa ga kasnije osveži, trebaće mu 4 komada od po najmanje 10.000 uF/70V. Dual mono, toruni trafo ima odvojene namotaje za L i D kanal.

Nema šta da brineš- Umesto brige, probaj da nađeš nekoga ko zna stvari da ti on pokupi željeni amp, naravno nakon pregleda kod prodavca. Ne mora da bude puni, propisni serviser, ali mora da bude neko ko ume da prepozna prlemljene kontakte kada ih vidi. Eto, Grozni se javio, pa ako može i hoče, najveći deo neizvesnosti može biti otklonjen na samom izvoru. Ako to iz bilo kog razloga ne uspe, razmotrićemo druge mogućnosti, sigurno ih ima. Dogovor kuću gradi.

Zar bi bilo bolje da ćutimo i da te pustimo da sam rizikuješ pa šta ti bog da? Nema problema, evo ja više neću reći ni reč, ni iz mog džepa, ni u moj džep.

Što se tačnosti doktorovih i tvojih poruka tiče, uopšte nisam ni sumnjao u njih. Ali mislim da je dobro čuti sva raspoloživa mišljenja pre bilo kakve kupovine. Čim postoji tako velika varijansa iskustava, pametan će i to razmotriti,

U oba slučaja se radi o prevari, samo u drugačijem obliku. Reklamiranje i ponuda za kupovinu nepostojeće robe je isto tako krivično delo kao i lažan opis robe na prodaju. A može i gore. Pre dve godine sam kupio po oglasu na KP jedan Harman/Kardon predpojačavač i pojačavač snage. Upisani su kao ispravni i bez skrivenih mana. Pojačavač snage nije radio je je imao jednu napuklu pločicu, za koju sam pregledom zaključio da je nastala prilikom zamene ulaznog stepena jednog kanala onako odoka sličnim tranzistorima, što samo po sebi negira tvrdnju da nisu popravljani. Posle dosta muke, ipak sam uspeo da osposobim pločicu i ugradim tranzistore kakvi su i trebali da budu. Predpojačavač je bio u opštem dobrom stanju, ali je doslovno SVAKI potencimetar i prekidač šuškao i brundao. Toliko i o nemanju skrivenih mana. Prodati iz Rače Kragujevačke. Ne pričam ja sve ovo da se izjadam, nego u kontekstu saveta koji se daju pokretaču teme. Nije svejedno ne samo šta da kupi, nego ko će da pregleda to što mu se isporuči, uoči eventualne razlike i ispravi ih. Nije dovoljno samo da uređaj radi, nego je bitno i kako radi. Upozorenje da kod kupovine s javnih oglasa treba za svaki slučaj računati i na eventualne radove posle. Hitachi HMA-6500 je u originalnom stanju jedan stvarno dobar uređaj, dovoljno dobar da uz izvesne manje dorade može da posluži i kao osnovni, ili konačni, uređaj. Jedina stvar koja mu nedostaje je prirodna mana cele te prve generacija Hitachi MOSFET-ova je ograničenost isporuke struje, ali ako čovek ima nekomplikovane zvučne kutije, to uopšte ne mora postati problem, posebno ne ako su kutije i relativno efikasne (minimum 90 dB/1W/1m), a vlasnik nije sklon veoma glasnom radu. Iznad svega, raspitati se o prodavcu, možda ima ljudi sa konkretnim iskustvom.

Doktore, uz svo poštovanje, ali nisi u pravu. Ne prepičavam, lično iskustvo. Neki lik iz Šapca je ponudio reVox A780 integralac za neke razumne pare. Javim mu se ja, lepo se predstavim, pitam da li je Mk.2, on kaže jeste, ja kažem važi, pakuj i šalji. E, kaže on. ne mogu sada, idem na put u inostranstvo, evo telefon moga brata, on ostaje na vezi, uoućen je u sve. Vraćam se za par dana. Pozovem baticu posle tri dana, nije mogao da pošalje imao je jednu hitnu intervenciju, poslaće za par dana. Zovem opet posle tri dana, to je sada već recimo 10 dana od prvog kontakta, bata nije mogao, a glavni gazda se vraća sutra-šrekosutra. I još taklvih poziva tri puta, to je preko 10 dana od prvog kontakta.Stalno neke priče, stalno neki problemi, a robe niotkuda. Uzgred, primetio sam jer i sam pratim nemački e-bay da se u tom intevali nije pojavio neki oglas za taj model, sem jednog, koji je vio kretenski naduvan, daleko iznad granice razuma. Vratim se ja lepo na KP, i pokušam da dotiićnom čovi dam negativan poen, jer je bilo sasvim jasno da on predmetnu robu nema niti je delovalo kao da će je imati. Ne može, izbaci me sistem. Javim se dopisom moderatorima i kažem šta je problem, oni meni odgovore da je problem u mojoj mašini (?!?). Nije nego, do tada nikada ni "p" od problem, i baš sada nađe baš na tom slučaju da neće pa neće. A ostavljanje poziitivnih poena kod drugih nikakav problem. Pre ovog lika, imao sam posla sa dvojicom ljudi sa KP, od Zoarana iz Apatina sa kupio jedan tjuner, sve je išlo kap po šinama, još se on javio dva dana kasnije da proceri da sam ga dobio i da li sve radi. Jesam, sve radi, hvala i svaka čast. Og Mladena iz Šapca sam kupio dva puta, poslednji Luxman C-03 predpojačavač, i sve je išlo kao po loju. Čak mislim da on pomalo prestrogo ocenio preamp što se izgleda tiče, ja bih mu dao bolju ocenu za izgled. Sada ti meni reci, doktore, kakve alternativne verzije mogućeg ti imaš?

Smatram da je ponuda kod nas već sada sasvim pristojna, i ja koristim TRAFCO toruse i do sada nisam imao bilo kakvih problema. Jedini problem koji vidim je isuvuše tipizirana proizvodnja, kao da svi rade na osnovu istog spiska modela. A samo kratak pregled komercijalnih uređaja će lako pokazatai da torusi mogu biti uži ali viši, dok se kod nas koliko znam takav izbor nudi samo kod torusa od 50 VA (dva prečnika i dve visine). Isto tako, lepo bi bilo moći doplatiti limeni oklop za perfekcioniste.

Upravo tako, nije to ni malo jednostavna priča, a nije je moguće čak ni proračunati sa sigurnosti. Proračunaš lepo RIAA vremenske konstante, i taman misliš "to je to!", kad vidi vraga, to ne bude to, nego nešto drugo. Jedino rešenje je testirati i testirati.

ZZZ, nemoj baš tako olako. Neke zvučnice, kao pomenuti Ortofon LM20/30, traže i celih 400 pF da se ispeglaju na visokim, kako bi se izbeglo da ima špic u rasponu 10-20 kHz, koji ide i do +4 dB, po mjihovoj dokumentaciji, Ako se to ne uradi, zvučnica će imato izrazito svetao karakter, čime subjektivno potiskuje basove. Probavao sam i veruj mi da je tako, Igrom slučaja, na preampu imam preklopiv izbor C, donja vrednost je premala, gornja je taman (ukupno 350-370 pF), pa se lako može porediti i veruj mi, čuje se razlika čak i na 2MBlue, kod koje je taj špic srezan sa +4 dB na +2 dB (manje je izražen, ali se i dalje čuje).

Slažem se sa logikom nemam previše ploča, nema logike da se otegnem jako mnogo. Ja imam oko 400 LP ili tu negde, pa sam se zadovoljio sa zvučnicom od recimo €200. To iz razloga jer mi je gramofon uopšte sporedni izvor zvuka, više onako za gušt, jer mi CD čitač ostaje prvi i glavni izvor, a njega ne bih menjao za bilo koji drugi koji sam ikada čuo, ne zato što je savršen jer nije, nego zato što su ljudi koji su ga projektovali napravili po meni savršen niz kompromisa, baš gde treba i kako treba. Sem toga, najveći deo muzičkog materijala do koga mi je jako stalo sam kupio i u CD formatu, iako sam kao i većin bivših vlasnika magnetofona prodao njega i kupio jedan kasetofon, koji savršeno zadovoljava sve moje potrebe (Sony TC-K 808 ES), a zahvaljujući kombionaciji Dolgy C i HX Pro, sa metalnom kasetom može mirne duše da se nosi sa mnogim magnetofonima, jer su gubitci dinamike na visokim učestanostima (20 kHz) potpuno isti kao i magnetofon na 19 cm(s sa EE trakom. Sem toga, trake se danas teško nalaze, i papreno su skupe, dok kaseta ima mnogo više i po razumnijoj ceni. Ovo spominjem samo zato da podvučem da i dalje imam 100% mogućnosti da signal ostane u analognom domenu. To je, na neki način, zaokruživanje analogne koncepcije zvuka, snimak sa LP na kasetu.

Hajde da ne preterujemo, jeste bilo teže dostupno, ali moglo se, bilo preko štampe, bilo direktnim upitom sa zathevom za infornacijama. Imao ja fascikle pune toga u to vreme, a pošta se ovajdila prodajom maraka. Doduše, engleski mi nije bio problem, još tada sam ga tečno govorio i nije me mrzelo da se raspitam, a na par časopisa sam bio pretplaćen. Šta misliš, kako sam se odlučio baš na LM20?

Aco, ne smem da tvdim, ali na pogled prilično je jasno da ručica na Dual 627 nije ono što je na Dual 604. Jednostavnija je, i koliko sam mogao golim okom da vidim, štedelo se baš na ona dva antirezonantna mehanička filtera. Ostalo je manje-više isto, i urađeno je tipično nemački, jednostavno ali funkcionalno. 604 koristi EDS 500 motor, koji svoj takt dobija od običnog NE 555 ćipa, sa malo diskretnih elemenata okolo radi servo kontrole. Kvarc kontrola je bila rezervisana samo za seriju 7, mada znam da kada onom mom podesim obrtaje na tačno (odvojeno za 55 i 45 o/min), nema mrdanja, stoji zakucan tamo gde je i podešen satima i satima, odnosno dok nanovo ne podesim.

Ma bilo je, Vladd, samo nije bilo tako lako dostupno kao danas sa Internetom. Dual ih je preporučivao samo tako kao "upgrade", a simptomatično je da se cela njihova prva ULM serija ručica pojavila u isto vreme kada i LM serija Ortofon zvučnica. Sećam se da u je to vreme malo koji gramofon mogao da ih prima zbog (pre)male mase bez dodatnih tegova, inicijalno samo Dual ih je primao direktno, drugi su došli tek kasnije. To je jedan od nekoliko modnih aspekata tog doba, svi su težili što manjoj pokretnoj masi ručice i zvučnice, ali i što manjoj sili pritiska (što danas znamo da je bila stvarno čista moda bez uporišta u istini). @Kuja - sve što si rekao je sasvim tačno. Sa praktične strane, mi ne možemo da menjamo osobine same zvučnice, možemo samo da utičemo na njihovo radno okruženje (žice za ožičenje, kvalitetni konektori, prilagođavanje električnih osobina radnog opterećenja (R i C) i naravno kvalitetom phono RIAA elektronike). Pretpostavljam da se čovek pre kupovie zvučnice potrudio da sazna potrebne parametre ručice i zvučnice, što je po meni neuporedivo važnije od upotrebljenog principa rada zvučnice Do sada su, po mome iskustvu, najbolje rezultate davale dobro pripremljene kombinacije osobina. Na primer, Thorens je uporno gurao Stanton zvučnice, koje samo po sebi po meni nisu bile ništa posebno, ali su se odlično slagale sa Thorens TP16 ručicama, maltene idealan par. Imao sam i ja jednu iz 500 serije, i mada je solidno radila, nisam dobijao zvuk kvaliteta Ortofon-a, i obratno, sa njima nikada nisam čuo tako dobar zvuk sa Thorens TP16 kombinacije kao sa mog Duala. Mislim da je ovaj efekat dobar deo popularnosti Shure zvučnica, koje su izuzetno malo osetljive na radno opterećenje, pa se lepo slažu sa maltene svim i svačim. To je ujedno bio i najveći problem sa Ortofon zvučnicama, ako ne dobiju preporučenih 400 pF pomalo naginju ka visokim tonovima. Igrajući se sa njima, po meni, tih 400 pF treba kombinovati sa 68K za najneutralniji zvuk,

I te kako sviraju, Aco, samo tako. Slušao sam odlične projekte koji su zbog loše projektovane štampe, i/ili loše izvedene štampe, zvučno padali kao kruške. U ozbiljnim fabrikama, postoje ljudi koje se profesionalno bave razvojem štampe koju posle drugi prave po njihovim specifikacijama - misliš da je to slučajno, ili iz snobizma? Nije bato, nego su naučili lekciju kada im je tek verzija "n" proradila kako treba i može, a to je onda koštalo onoliko. Preko preče, naokolo bliže.

A ne pomažu nam baš ni proizvođači nešto posebno. Konkretan primer. Moj Dual CS 604 je bio klasičan auto gol same firme, svima njima se to onekada desi, on se pojavio početkom 1978 godine kao drugi najjači model, iznad nejga je bila samo serija 7 (701, 704, 721, itd), ali je ona koštala otprilike duplo više. I prodaja ovog modlea krene kao luda, napraviše se redovi čekanja od po dva meseca, ne mogu da ga nadrukaju koliko im treba, a prodaja serije 7 opade, i to drastično. Počelo ke tako što je neki nemački časopis testirao ovaj model i izjavio da je on recimo 5% lošiji od serije 7, ali da zato košta oko polovinu cene. Onda je neki drugi časopis uradio grupni test gramofona u oboj klasi, po cenema 400-700 DM, i dobio podataka da je ovj najbolji među tom grupom (Thorens, Sony, Fisherm Braun, itd, nekih 13-14 komada). Dual CS 604 najbolji, drugi Braun, itd. I narod kupi žvaku. Ja sam ga proćio od jednog nemačkog dilera i stvarno sam morao da čekam dva meseca da mi ga pošalje.Dobio sam ga sa nekom "Dual DN" zvučnicom, verovatno Audio Technica modelom koj saostalno danas košta tu negde oko €30-35. Onda sam eksperimentisao sa taze kupljenom Ortofon LM20 (nalik "Konkordu", isto kućište, samo drugačije, bolje i skuplje same igle, pa je u prvoj zameni stavljen igla ne 10, ne 20, nego 30) i isterao iz njega koliko sam mogao, a morao sam da dodajem kapacitet sa mojih 275 pF na ukupno 400 pF koliko je Ortofon tražio. Slično Vladdu, ni ja nisam čuo bolu kombinaciju ručice i zvučnice Ortofon. Ali, moja ručica je bila prva generacija ručica sa ultra malom masom (ULM), prihvatala je sve te zvučnice bez dodatnih tegova, mogla se sasvim lepo izbalansirati, i poseduje dva mehanička antirezonantna filtera na sebi. I nlik Vladdu, imao sam zvuk koji prevazilazi prosek te klase i gramofona i zvučnice, jer su bili odlično uklopljeni. Ostavljali su iza sebe popriličan broj jeftinijih MC zvučnica i od Ortofon-a i od drugih. O tome mogu da pričam, ali recimo o Frado zvučnicama, sem toga da postojr, ne znam bilo šta drugo, kao i o nizu drugih zvučnica. Mislim da sličan problem ima mnogo nas. A da sve bude još gore, kao što reče Vladd, ceo lanac reprodukcije se menja od sučaja do slučaja, pa čitanjem osnovnih osobina delova ne stvara osnovu da znate kako to u stvarnosti radi. Na primer, kasnije sam slušao naslednika mog modela gramofona, Dual 627, i na moju žalost, nije ono što je moj stariji model, tada je već proradila filozofija štednje. Zato se i držim mog starijeg modela kao pijan plota.

Teško da će moći, kada se svi elementi sistema razlikuju - drugačija baza, drugačija ručica, drugačija zvučnica. Svako ima svoje, kako da sada to poredi sa drugim komponentama koje možda nije ni video?