Srecko

Ni zuci ni otrova.
Postoje cinjenice koje se sticu znanjem i koje su poprilicno nesporne. Ali zahtevaju odredjen napor.
Postoji audiofilsko prenemaganje, sto moze da bude simpa, ali postoje obozavani prevarni i nebulozni stavovi ONIH koji zaradjuju na tehnickoj nepismenosti(neumoljiva statistika je da je znacajan procenat posednika novca u odnosu na tehnicki pismene), prepuni "word droppinga" i nebuloznih kvantno-nano korelacija.
Pa posto postoje forumi i stavovi koji uplicu psihoakustiku kao tehnicku cinjenicu, a to nije ni korisno ni potrebno svajserskom forumu.
 
Pre svega je gubljenje vremena samo razmatranje doticnih pogresnih korelacija. Ali uz dobru volju, moze se izneti stav o takvoj vrsti tuzno-jezive greske(ili namerne obmane), koja ima poprilicno drugaciju tezinu i cilj, od eventualnog lapsusa

Унапређење #1
Имплементација Timer2_Counter библиотеке за повећање прецизности система.
Позадина
Код који сам објавио се базира на коришћењу micros() функције (референца овде), која враћа укупни број микросекунда протеклих након иницијализације Ардуина. Код 16MHz Ардуина (као Нано које сам користио за развој) ова функција има резолуцију од 4 микросекунди.
То је ограничење стандардних Ардуино поставки. Постоји начин да се та резолуција повећа, али то изискује реиницијализацију интерних Atmega тајмера, које повлачи губитак других функција.
Један приступ је имплементација екстерне библиотеке Timer2_Counter која повећава резолуцију на 0.5 микросекудни. Губитак функционалности је, рецимо, занемарљив, али је библиотека лиценцирана под услове GPL-а, што повлачи нову шему лиценцирања целог пројекта.
Рачунице
Креирао сам малу debug рутину која на свако окидање, штампа следеће:
Број протеклих микросекунди при задњем окидању тог окидача, по стандардној функцији; Број протеклих микросекунду при претпосљедњем окидању тог окидача, по стандардној функцији; Прерачунати RPM, по стандардној фукцији; RPM након израмњивања, по стандардној фукцији; Број протеклих микросекунди при задњем окидању тог окидача, по функцији више резолуције; Број протеклих микросекунду при претпосљедњем окидању тог окидача, по функцији више резолуције; Прерачунати RPM, по функцији више резолуције; RPM након израмњивања, по функцији више резолуције; и, Процентуална разлика између вредности функција. Након стотинак циклуса, резултат изгледа овако (поставио сам само пет линија да не би порука била предугачка):
Ticks N1 Ticks O1 Calculated1 RPM1 Ticks N2 Ticks O2 Calculated2 RPM2 Difference 3675316 1875240 33.33192599 33.33 3675318 1875238 33.33185192 33.33 0.000222% 4126036 2325948 33.33170378 33.33 4126038 2325946 33.33162972 33.33 0.000222% 4576116 2776136 33.33370371 33.33 4576118 2776134 33.33362963 33.33 0.000222% 5024092 3223924 33.33022251 33.33 5024094 3223922 33.33014845 33.33 0.000222% 5475392 3675316 33.33192599 33.33 5475394 3675314 33.33185192 33.33 0.000222% Разлика је 0.000222%, константно. Ово, по мени, показује:
Да је drift минималан, или малтене непостојећи (разлика је константно иста); и, Да је разлика у прецизности тако мала да се манифестује тек у четвртој децимали, и то за вредност 1 (0.0001). Закључак
Не вреди имплементирати, за овај склоп, библиотеку која повећава резолуцију micros() функције.
Бонус
Када сам референцирао micros() функцију на почетку поруке, потсетио сам се да се излазна вредност ресетира на 0 након ~71 минута (функција враћа unsigned long вредност).
Преглед раније верзије кода је показао да се овај overflow у коду не третира нарочито добро и може да узрокује прекид фунционалности тахометра.
Корегирано у задњој верзији (1640d1f), свакако:
https://github.com/stojnev/dwr-controller

Interesantan je osvrt, i mislim da je za posebnu temu.
U toj zoni, patenata, inovacija i slicnih autorizacija, je veliko siledzijstvo na sceni, dok je bavljenje gramofonima jedno veliko zadovoljstvo i zabava, pride za uzvrat, nagrada je fina muzika, i zadovoljstvo uradcima.
 
 
P.S.
Sada nase buduce projekte kontrolisu "jos bolji"...Kinezi...na sta smo, na drzavnom nivou dobrovoljno pristali, jer je sir za pare...  

Stav koji sam izneo naravno ne dovodi u pitanje komunikaciju sa članovima foruma. Odgovorno tvrdim da niko iz Srbije Vam ne može “ugroziti” rad koji ste uložili, jer to bi značilo da to isto može uraditi i sam.
Opasnost su kao i uvek “VELIKI”.
Upoznao sam 1976. (kada smo stvarno svi mi bili veoma respektibilna država) Japanca, čiji je posao u BG bio da samo “pregleda” zahteve za patentne prijave u Zavodu za patente, možete misliti.
Red bi bio da i na ovim našim prostorima (u svetu to ipak funkcioniše) ljudi koji vrede, osim “tapsanja” dobiju i pravicnu materijalnu satisfakciju za: trud, pregnuce, sposobnost, obrazovanje, pamet, širinu, ljudskost .....
Naravno niste vi gospodine @InSides . jedini.
Možda najbolji primer za ovo o čemu govorim je upravo gospodin A. Prodanovic, alfa i omega svega u našem diy (neka mi oni koji smatraju da sam “pristrasan”, verujem da ih je jako malo ili da ih i nema, ne zamere na ovoj oceni).


Srećko

Stav koji sam izneo naravno ne dovodi u pitanje komunikaciju sa članovima foruma. Odgovorno tvrdim da niko iz Srbije Vam ne može “ugroziti” rad koji ste uložili, jer to bi značilo da to isto može uraditi i sam.
Opasnost su kao i uvek “VELIKI”.
Upoznao sam 1976. (kada smo stvarno svi mi bili veoma respektibilna država) Japanca, čiji je posao u BG bio da samo “pregleda” zahteve za patentne prijave u Zavodu za patente, možete misliti.
Red bi bio da i na ovim našim prostorima (u svetu to ipak funkcioniše) ljudi koji vrede, osim “tapsanja” dobiju i pravicnu materijalnu satisfakciju za: trud, pregnuce, sposobnost, obrazovanje, pamet, širinu, ljudskost .....
Naravno niste vi gospodine @InSides . jedini.
Možda najbolji primer za ovo o čemu govorim je upravo gospodin A. Prodanovic, alfa i omega svega u našem diy (neka mi oni koji smatraju da sam “pristrasan”, verujem da ih je jako malo ili da ih i nema, ne zamere na ovoj oceni).


Srećko

[mention=47]InSides[/mention],
Duboko sam ubeđen da se Vaš projekat gramofona ne može završiti na drugi način osim uspešno.
Drugi deo-finansijska materijalizacija projekta, prema njoj već imam rezerve.
Ovo Vam govorim kao autor i vlasnik nekoliko patenata.
Mislim da ste Vi potpuno sigurni u realizaciju ovog Vašeg R&D (prosto izvire iz svega i verujem da Vam je ovo ko zna koji projekat po redu) ali takođe mislim da o finansijskoj materijalizaciji razmišljate bar za rang veličine manje vremena.
Prvi novac sam zaradio “na pamet” onda kad sam sebi rekao na početku jednog projekta “Jeste, ovo je R&D i to može uvek biti neuspešno ali je verovatnoća da ćeš to znati da realizuješ ogromna; a da li znaš i da li si sposoban da ga naplatis?”.
Ovo govorim iz razloga sto sa godinama “zadovoljstvo izbledi” a ostaju materijalni reprezenti.
Tačno je da objavljivanje R&D rezultata donosi puno (npr. besplatan debug) no nažalost samo velikima, nor. poput Nelson Passa. Jasno Vam je da ni on ništa nije objavio pre nego sto je konsultovao svoje pravno odeljenje i u eventualnim sporovima jedna strana je kompanija Pass sa stotinama miliona spram druge strane-pojedinci iza kojih ne stoji nikakav resurs.
Rezultat takvih sporova bi bio jednoznacan.
U vašoj situaciji Vi biste bili taj ko bi bio u problemu jer bi ovo moglo bas biti interesantno mnogo vrednim kompanijama.
Ne govorim da treba da budete fobični već samo da povedete možda malo više računa da taj ogroman napor neko ipak ne zloupotrebi.[mention=665]
Woland[/mention] , kao i uvek pogodi pravo u metu.
Verujte jako mi je poznat taj osecaj zadovoljstva kada uradite nešto dobro i to stvarno jeste izuzetna satisfakcija i svi Vam samo možemo zavideti u ovom momentu.
 
 
Srećko
 
 
 

Stav koji sam izneo naravno ne dovodi u pitanje komunikaciju sa članovima foruma. Odgovorno tvrdim da niko iz Srbije Vam ne može “ugroziti” rad koji ste uložili, jer to bi značilo da to isto može uraditi i sam.
Opasnost su kao i uvek “VELIKI”.
Upoznao sam 1976. (kada smo stvarno svi mi bili veoma respektibilna država) Japanca, čiji je posao u BG bio da samo “pregleda” zahteve za patentne prijave u Zavodu za patente, možete misliti.
Red bi bio da i na ovim našim prostorima (u svetu to ipak funkcioniše) ljudi koji vrede, osim “tapsanja” dobiju i pravicnu materijalnu satisfakciju za: trud, pregnuce, sposobnost, obrazovanje, pamet, širinu, ljudskost .....
Naravno niste vi gospodine @InSides . jedini.
Možda najbolji primer za ovo o čemu govorim je upravo gospodin A. Prodanovic, alfa i omega svega u našem diy (neka mi oni koji smatraju da sam “pristrasan”, verujem da ih je jako malo ili da ih i nema, ne zamere na ovoj oceni).


Srećko

[mention=47]InSides[/mention],
Duboko sam ubeđen da se Vaš projekat gramofona ne može završiti na drugi način osim uspešno.
Drugi deo-finansijska materijalizacija projekta, prema njoj već imam rezerve.
Ovo Vam govorim kao autor i vlasnik nekoliko patenata.
Mislim da ste Vi potpuno sigurni u realizaciju ovog Vašeg R&D (prosto izvire iz svega i verujem da Vam je ovo ko zna koji projekat po redu) ali takođe mislim da o finansijskoj materijalizaciji razmišljate bar za rang veličine manje vremena.
Prvi novac sam zaradio “na pamet” onda kad sam sebi rekao na početku jednog projekta “Jeste, ovo je R&D i to može uvek biti neuspešno ali je verovatnoća da ćeš to znati da realizuješ ogromna; a da li znaš i da li si sposoban da ga naplatis?”.
Ovo govorim iz razloga sto sa godinama “zadovoljstvo izbledi” a ostaju materijalni reprezenti.
Tačno je da objavljivanje R&D rezultata donosi puno (npr. besplatan debug) no nažalost samo velikima, nor. poput Nelson Passa. Jasno Vam je da ni on ništa nije objavio pre nego sto je konsultovao svoje pravno odeljenje i u eventualnim sporovima jedna strana je kompanija Pass sa stotinama miliona spram druge strane-pojedinci iza kojih ne stoji nikakav resurs.
Rezultat takvih sporova bi bio jednoznacan.
U vašoj situaciji Vi biste bili taj ko bi bio u problemu jer bi ovo moglo bas biti interesantno mnogo vrednim kompanijama.
Ne govorim da treba da budete fobični već samo da povedete možda malo više računa da taj ogroman napor neko ipak ne zloupotrebi.[mention=665]
Woland[/mention] , kao i uvek pogodi pravo u metu.
Verujte jako mi je poznat taj osecaj zadovoljstva kada uradite nešto dobro i to stvarno jeste izuzetna satisfakcija i svi Vam samo možemo zavideti u ovom momentu.
 
 
Srećko
 
 
 

Na “komsijskom” forumu je otvorena tema o novodizajniranoj ručici gramofona koju je neko (autor, njegov marketing ....ko zna već) odmah proglasio jednom od najboljih na svetu.
Kao neko sa visedecenijskim iskustvom u R&D rekao bih da je sve u vezi sa tim primer kako ne treba da funkcioniše R&D.
Ovo sam rekao samo zbog toga da još jednom pohvalim ne samo ovo Vaše tehničko rešenje o kome pišete već ceo pristup R&D koji se izuzetno dobro već naslućuje (u Vašem slučaju radi se o Vašem viđenju gramofona sa svim kompromisima u koje ste Vašom voljom ili zbog eksternih faktora već ušli ili ćete ući); a koga se ne bi postideli ni oni iz najbogatijih država i njihovih najboljih kompanija.
Impresioniran sam.
Želim Vam svu sreću (trebaće Vam) da projekat dovedete do kraja na najbolji mogući način i da ga materijalizujete i “naplatite”.



Srećko

Briljantno!


Sent from my iPhone using Tapatalk

InSides, impresioniran sam ovim Vašim projektom i nadam se da ćete uspeti da se “izborite” sa svim problemima; na radost svih nas.


Srećko

Pa s obzirom da sam sa Quadom probao i PS Audio 6.2 pa onda mi je neko vreme svirala pasiva (kod pasive je sve okej, osim dinamike koja je 0), bilo je tu jos 2-3 preampa, ali najbolje mi se pokazao lampaski preamp, ubedljivo najbolja dinamik, prostornost i ostali audio hifi atributi.Ja zivim u dvosobnom stanu, klinci su mi od 4 i 8 godina tako da slusam uglavnom tiho muziku, i nema problema sa Attilom, zamerka mi je bila zbog toga sto imam osecaj da moze vse da da preamp uz malo modifikacije.
 
 
 

KI je skracenica za mrsomud

Ti ošljarski samoupravljaću u Jer su pravili "nikakve" TV aparate i "nikakve" mašine za veš i "nikakve" "komjutere " koje su kupovali oni ošljarski proizvođači  Yuga, i Fiće . Pa su JErovci nekako zaradili za Yugo ili Stojadina a CZ ovci zaradili za neki guljavi Ei Spectra Color i tako se nekako ekonomija kretala.
Sad sve uvozno, niko ništa ne proizvodi, zaduživanje samtako,....Ali nam je lepo

'Bes kabal ispod 200 evara  
Silver folija, naravno monokristalna i usmerena, umotana u pirincani papir pa u teflon, upredeno tri komada i za uzemljenje jedna, i okolo nekoliko silikonskih cevcica, pa cvrsto pvc crevo, pa sirm preko toga i na kraju termo buzir pa pamuk, snake skin dizajn...bez toga nema vajde.  
Sirm naravno uzemljen posebnom, pozlacenom pletenicom u silikonu vodjeno do rupe u kojoj je zlatna sipka, brazilski humus i islandski vulkanski pepeo. Zaliveno slanom vodom sa obala Madagaskara...
A? 

Crno zajecarsko... posle 4 komada oce da zaboli glava.
Od crnijeh, sto se mogu kupiti u svakoj trafici (maximilijan, zaman, orhideja...) najbolje volim budweiser crni iz Češke ripublike.
Jes skuplji, ali se jasno vidi na osciloskopu da posle šes komada cetvrtka bude bolja nego posle cetri crna iz Zajecara (Apatina ili gde se vec puni sada).



Sent from my SM-G361F using Tapatalk

ne razumem kako ne razumes da nema sta da se razume ........
uopste nisu razlicita dva kontexta , ako cemo o published i vremenu opre interneta
obojica su poceli da objavljuju kojecega sredinom sedamdesetih ..... i gle koincidencije - bavili su se A klasom....... bez obzira koliko nije bila popularna medj' sirokim narodnim masama
mislim - principijelno i nema o cemu da se raspravlja .......

aha
ja sam bas poznat kao onaj sto banuje i levom i desnom .....k'o sto ste i vi svi poznati kao poslusna fukara
 
no dobro , eto , probaj ........ mozda te i ne banujem

Hiraga je imao 3 konstrukcije, Monster il Nemesis, koji je mogao da se napaja olovnim  akumulatorom, što je inače odličan izvor, Ampli od 20 vati sa 6 elkosa po 68.000 i Ampli 30w koji je imao zelene i crne tranzistore, viši napon napajanja i elektrolite od 300.000 mf, ukupno 1,5 farada, kao gotov uređaj je koštao 5.500 DM a kao komplet kit  možda i punih 3.500, a mogli su svi delovi da se kupe pojedinačno i mislim da nije bilo razlike među njima. Pojačivač je školski, minimizovan i DC, zato svaki radi dobro bez obzira na diy varijacije. Moj uređaj je urađen uz uvažavanje Hiragine filozofije i nekih izmena koje je uradio Bradač bez remećenja originalnog koncepta i za svaki detalj sam tražio Viktorovo aminovanje. Uzeti su svi tranzistori u Parizu kao i trimer ali druge vrednosti, pločice su urađene ovde sa boljim vodovima, umesto tantala su ugrađeni polipropileni i stavljeni metal oksid otpornici. Sve je kupljeno u priličnoj količini i postignuta je gotovo apsolutna uparenost u svemu, osim tranzistora koji su bili u odličnoj maloj toleranciji. Svi delići pre ugradnje formatizovani i očišćeni Kramolinom i slemljeno je izgledalo kao da je sklapano mašinski identično. Kad je uređaj bio konačan, pločice ponovo očišćene i premazane prirodnim lakom i heremetizovane. Naručeni su čuveni pazinski torusi za Bradača a ne mene, mislim po 800W, naknadnom promenom na dva potpuno odvojena mono bloka je napon bio povišen i samim tim dobijeno više snage. Morali su da se nađu jaki prekidači sa dvostrukim prekidanjem koji su vezani samo na jednu granu i vodilo se računa o fazi na utičnici. P filter je po originalu, vremenom je otpornik sa dodatim hladnjakom zamenjen adekvatnom prigušnicom i to je bilo čujno. Svi vodovi su od debelog čistog bakra i spajanje je rađeno švajsovanjem a ne lemljenem. Centralna tačke mase je bitna i valja da bude kako ju je Hiraga postavio, nije masa svuda ista. Bradač je uvek insistirao da svi izlazni tranzistori budu na istoj površini zbog temperaturnog uravnoteženja, zato su hladnjaci vezani direktno na zadnju stranicu šasije. U to vreme nije bilo velikih hladnjaka i mirna struja nije mogla preko 1,1A pa su stavljeni dodatni, Viktor je hteo da izgura 1,7; 1,8A ali mislim da je ostalo 1,6 uz temperaturu blizu 80°C mereno tik ispod trnazistora. Celokupna kutija je precizno isečena i savijana, bakarisana zbog RF smetnji po zahrevu Bradača i potom plastifikovana. Uređaj nikad nije brujao niti oscilovao, Kaneda originalna jeste, samo beli šum niskog intenziteta. Bradač je uradio unikatnu modifikaciju, nešto na samom izlazu, nešto oko povratne sprege uz mogućnost podešavanja ali nisam našao nikad za potrebno i omogućio je da se DC napon i mirna  struja mogu nezavisno podešavati  što u originalu nije bilo moguće. DC se natrimovao nakon 24 sata rada i  nikad nije odstupao više. Preslušao sam zaista niz Hiraga, drugar ih se i napravio u kemrcijalne svrhe, nijedna  nije bolja, sve lošije u manjoj ili većoj meri, mislim da su sve sa pločicama bile sa originalnom šemom. Rađena je proba kapaciteta elektrolita jer su oni i skupi i problematični, tek sa 200.000mf uređaj počinje da zvuči korektno. Probana su i aktivna napajanja i to tek ne zvuči dobro i od tada to ne volim u bilo kojoj varijanti. Početno su ugrađeni oni filterčići na utičnici dosta snažni, po preporuci Gosn Dabića su izbačeni i to se čulo. Zanimljivo je i da je uređaj zvučao bolje bez poklopca što je iziskivalo mukotrpno čišćenje prašine. Iako jak i težak četrdesetak kila, tranzistorac, osetno poboljšanje je sa plivajućim vazdušnim jastukom, jednostavno se dobije cevni karkter zvuka i otuda cela polica sa takvim oslanjanjem. Uređaj i dan danas radi kod drugara kako treba, nikad nije pravio probleme, pehove pregorevanja tranzistora sam ja činio poredivši te zvučnike, te kablove, te gluposti, nisam hteo da stavim nikakvu protekciju jer to degradira,  na kraju su svi rezervni tranzistori spucani al  nađeni još bolji od originala. Ovakav tip pojačivača će uvek biti aktuelan i izazov za diy, ovo je moje sećanje jedne duge epohe života uopšte.

kad je majstor imao ...
palo mi napamet da za n.g. slusam ploce.
setim se da nemam riju, a ni preamp.
bez preampa i ajde de, ali bez rije nikako.
setim se da sam nekad, jebem li ga kad, napravio
Lenco VV7 riju (m.m.) zbog jebem li ga cega i koga.
po original semi, samo sam umesto BC149B stavio BC550C,
i umesto izlaznog konda od 68n sam stavio 1uF (taj se tad zadesio).
nasao sam i napajanje 12V koje ima 13,8V, koje je moj verni pulin
oborio sa stola i raskokao. kutija se raskokala, ali napajanje radi.
stavio sam neke budjave plasticne cinceve za probu.
zvuk je stvarno mnogo dobar, a moze biti i bolji.
ako nekog zanima, rija moze da se napravi dzab dzabe.
ovo sokocalo uz pomoc stapa i kanapa, i low budget delova i jeftinog gramofona stvarno dobro sviri.
evo i original seme sa mojim izmenama.
ps. na kraju nadjoh i moju baterijsku riju sa NE5532, ali Lenco-va bolje sviri.

Ja sam godinama slušao tu kombinaciju Haflera. DH-200 i DH-101. I sada mi je zao sto sam ih zamenio “trčeći za boljim”. Najtoplija preporuka pogotovo za cenu.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Kažu da je sex dobar za održavanje linije isto kao fizičko vežbanje. Kako može 2 minuta i 15 sekundi vežbanja svaka 3 meseca da te dovede u fit formu?

A i da se i ja ispovjedim
Vekcinisan sam od elektrotehnike mojim izborom, ne zanima me pa sam birao druge kurseve koje me stvarno interesuje (prednost fakulteta sa manje ortodoksnim pogledom na školstvo). Audiofil sam onako, mlak. Slušam i volim muziku bez da sam muzičar ili muzički obrazovan. Kupujem i muziku i uređaje. A u zadnjem periodu imam veliku pomoć u realizaciji jedne ideje radi zabave a ne potrebe. 
Mislim da čujem dobro i da stojim sa obe noge čvrsto na zemlji. Ali opet baš nisam 100% operisan od marketinških uticaja tako da sam i sam pao pod uticaj mijenjanja iznutrica. Pa uzeh srebrne žice za iznutrice, srebrne cinceve i rca i za zvucnike pa i srebrne mundorfe, 4x .... sve u svemu, košta nešto više nego sam amp (polovan lampas) ... i jos zbog moje nestručnost i platih onda mi se tom uradi, što bi prevedeno u $ značilo 2 pojačala ili sumirano u stvari, platio 3 dobio 1
E, pa sjedoh posle da poslusam, popaljen ko mlada, pun očekivanja. Sjedim slušam i vrtim se sve vise i neću da priznam. Ubjedjujem se da je odlično i kad me pitaju drugi, ja od sramote počnem da izvlacim one audiofiler riječi, bolja ekstenzija basa, malo detaljnija sredina i prozračnije.... ma definitivno bolje.... a u glavi se vrti malo morgen.
Definitivno sam gluv i još neobrazovan
 

čuj 15 minuta - šta sam ja, supermen?!
 

Crni Vladd, da li znas sta si sad uradio? Tesko tebi
Sad ce strucna erupcija medicinske struke, bolje ti je da se iselis iz Beograda, ma kakvi Beograd, iz Srbije bre
Samo da vam se svima zahvalim, uzivam citajuci vas, fenomenalno se zabavljam (kakve spanske, turske.....ili koje vec druge serije).