NIXIE

Samo da se ne učlani još ona JK, onda smo ...

Brzina struje u provodnicima https://en.wikipedia.org/wiki/Speed_of_electricity Srebro je samo malo bolji provodnik od bakra https://www.bluesea.com/resources/108/Electrical_Conductivity_of_Materials

A šta je problem sa basom? Koliko vidim kondenzator od 15mF u paraleli na basu je mali, siguran sam da taj treba da bude barem duplo veći. Takođe skretnica na srednjotoncu mi izgleda kao da su zamenjeni C i L.

These drivers are easy! Simple second order filters -except for tweeter - and all fall into place. Ovako je bilo u originalu, pazi na faze srednjotonca i visokotonca, obe su kontra.

Treba biti oprezan sa tim stvarčicama, meni recimo stari desktop PC sa Q9550 procesorom malo bolje svira od laptopa sa I5 preko USB-a na DAC-u, i ako laptop ima malo jači procesor i duplo više memorije (4G vs 8G RAM). Oba su na istom WIN7. Zašto je tako ne znam. Kartica je WAVEIO.

Može guma, mogu šiljci, u principu mora da se proba šta svira bolje od ta dva, samo ne može direktno zvučnik na metal ili drvo. Ima na Aliexpress-u gomila Kinsekih šiljaka raznih dimenzija. Lepo izgleda, nije preskupo, a da li je dobro ko to zna dok se ne proba. Sa gumom fiksne debljine između stalka i zvučnika može biti problema ako stalak nije savršeno ravan onda na jednoj od četiri tačke ne može biti kontakta pa može da se klati. Zato sam i predložio onu cev od gume za WC šolju jer ona nije iste debljine svuda, alat za vulkanizaciju je malo urađen konusno, pa može da se kombinuju razne debljine dok ne legne sve savršeno.

To su oni dugmići za kancelarijske stolice, možda imam i ja par komada sličnih. Uvek im se uzvuče navrtka iz plastike kad jako stegneš.

Pa tako je, zato su ameri pri ocenjivanju uređaja, naročito zvučnika uveli WAF, koji je izgleda bitna stavka, samo za oženjene naravno. https://en.wikipedia.org/wiki/Wife_acceptance_factor Zanimljivo je da to ne važi za kola, znači što veće to bolje.

Najveći dušmanin poštenog dayera je izgleda ŽENA. Moja za sada ne reaguje na svo ovo bavljenje audio uradcima, verovatno zato što nije svesna toga koliko košta sva ta zajebancija, a tek ima da uđem u troškove.

Evo gume http://www.kerametal.co.rs/artikli.php?knjigsifA=226008

Imaš u prodavnicama vodovodnog materijala one velike crne gumene mufove za povezivanje WC šolje ili one ravne gume što idu ispod šolje, mada su one uglavnom od bele plastike. Ta guma za mufove je bolja jer je stvarno guma i jer je trajna. Mora da bude guma, oseća se pod rukom kad je plastika i plastika se obično sija a guma je uglavnom mat. Ako je okruglo isečeš prsten širine 30mm ili već koliko treba pa od njega praviš kockice. Očistiš sve acetonom jer su gume uvek premazane talkom. To sam ja koristio i traje već deset godina bez ikakvih promena. Inače stalci su stvarno lepo i precizno urađeni.

Mekanu gumu 3mm, kockice 30x30mm zalepljeno sintelanom na stalak. Ima istih takvih samolepljivih kod Kineza, ali ne znam koliko je trajan taj lepak. Možeš da se uzmeš te Kineske koje imaš ako su gumene, da ne klizi, pa da se ukloni njihov lepak acetonom i onda ljudski zalepi sintelanom.

Pa dobro, šta da se radi, ako se ukaže priliika uvek mogu da premerim par zvučnika, to je oko sat posla sve ukupno sa pripremom. Jedino što posle toga sledi najčešće još mnogo rada, izmena i peglanja. Ako praviš zvučnike tako od belog papira, ne bi bilo loše imati nešto za merenje. Možda ima neko u blizini neku mernu opremu. Moja je amaterska ali dobro dođe. Ja sam pravio ovo http://orca.st.usm.edu/~jmneal/preamp1.htm , jednu varijantu ovoga http://www.raymondaudio.nl/files/jig.pdf i pojačalo sa TDA2030A i jednostranim napajanjem za laptop 19V 4,7A. Sve ukupno me materijal došao 100evra. Eksternu zvučnu karticu sam kupio povoljno za 40 evra, čisto da ne uništim slučajno laptop, ali nije obavezno može bilo koja ako se koristi desktop PC samo da nije integrisana jer je ona na ploči pa ne bi valjalo da se spali.

Probao sam prvo šiljke na metalnim pločicama ali mi se više dopalo kad sam stavio gumene nogice, nekako mi je bio drvenast bas sa šiljcima, pitaj boga zašto je tako. Možda zato što ja u sobi imam laminat a ne parket pa se on čuo, ovako je bolja izolacija od vibracija.

Gumene nogice su odlično rešenje, samo hoće da ostave crni trag na parketu tu gde duže stoje. Ja sam sa donje strane gume zalepio sintelanom tanko crno platno, sad se lakše i pomeraju.

E da si bliže moglo bi se izmeriti šta si napravio. Imam ja mernu opremu: mikrofon sa WM61A Panasonic, mikrofonsko pretpojačalo, malo pojačalo sa TDA2030A, JIG, eksternu karticu M Audio Transit, sve što ti treba da ga ispeglaš kako treba.

Mislim da je u originalu bilo 12/12/18db/okt

Da, to mi je bilo bitno jer sam imao nov originalni ALPS RK27 (blue velvet ) od 100k log kupljen ranije za zamenu dotrajalog u starom pretpojačalu, pa sam hteo da vidim da li mogu da ga iskoristim ovde da ne kupujem novi. Signal je iz DAC-a, DVD-a ili CD-a, pretpostavljam da izlazna impedansa (otpor) tih uređaja nije viša od 500 oma. Za DDDAC 1794 sa četiri paralelne pločice izlazni otpor je manji od 100 oma (pasivna I/V konverzija, otpornost je 34 oma na masu).

Ja sam kalkulator sa linka koristio da proverim potenciometar od 100klog koji sam već imao kada sam radio AIKIDO pretpojačalo. Izračunao sam ulazni kapacitet pretpojačala uzimajući u obzir Miler efekat i izmereni kapacitet interkonekcijskog kabla gde sam dobio ukupno oko 33pf, za kalkulator uzeto 40pf. Ulazna otpornost je 470k. Kada se zameni u DACT kalkulator vidi se da je u najgorem slučaju na pola otpora potenciometra (50k ili ti -6dB) propusni opseg oko 100kHz što bi trebalo da bude dovoljno da nema uticaja na čujni opseg. Da sam kupovao potenciometar uzeo bih i manji možda od 50k ili čak 20k. Imam i balance pot ispred ali je kabal koji povezuje balance sa volume jako kratak tako da mislim da nema značajnog uticaja. Kako potenciometar zbog pojačanja neću ni koristiti u celom opsegu, smatrao sam da je sve ok. Na pola rotacije potenciometra otpor klizača prema masi je koliko se sećam oko 14k. Nemam mogućnosti da radim simulacije u SPICE i slično, možda ću odvojiti vreme kada budem radio SALAS 6V6, mada vidim da je po projektu predviđeno 50-100k, možda je to previše. Za 5670 lampu je Cgk=2,2pf, Cgp=1,1pf a pojačanje sklopa je uzeto 18x . Toliko o tome, ako neko zna bolje, neka napravi model. The majority of the input capacitance of a triode stage is made up of the combination of the grid-to-cathode capacitance, plus the Miller capacitance formed by the grid-to-plate capacitance multiplied by the stage gain plus one. The formula for determining the total input capacitance of a triode stage is as follows: where: Cin = input capacitance Cgk = grid-to-cathode capacitance, composed of the internal tube capacitance plus the stray capacitance Cgp = grid-to-plate capacitance, composed of the internal tube capacitance plus the stray capacitance A = stage gain The typical interelement capacitances are very small, but, as can be seen from the above equation, the grid-to-plate capacitance is multiplied by the gain of the tube stage plus one, so if the gain is large, the capacitance can very easily become significant, resulting in audible rolloff in frequency response.

Mislim da je kalkulator koristan pri izboru potenciometra za bilo šta, ako se znaju ulazni parametri sledećeg stepena. U AIKIDO temi neko je rekao da će zbog velikog pojačanja tog sklopa (16x) potenciometar uvek biti na početnom delu pa će zbog toga biti ograničen frekventni opseg. Kako se iz priloženog linka vidi, upravo je suprotno, jer je najmanja izlazna impedansa potenciometra upravo na početku rotacije. Za pasivni atenuator zna se da se uzima što manji potenciometar (obično 5k-10k), jer se koristi veći deo potenciometra, pa kako se pojačava sve je veća izlazna impedansa i uži frekventni opseg zbog kapacitivnosti interkonekcijskog kabla i sledećeg stepena. Naravno, stepen ispred potenciometra mora imati izlaznu impedansu znatno manju od potenciometra i dovoljno veliki izlazni kondenzator (ako ga ima) da može pogoniti taj potenciometar. Uz sve to naravno idu i što kraći kablovi niske kapacitivnosti.

Kalkulator propusnog opsega za pasivne atenuatore. http://www.dact.com/html/ac_calculator.html

Čak i Michelin isto savetuje, i gomila drugih proizvođača, da ako se menja samo par, nove idu nazad jer je zadnji kraj bitniji za stabilnost. Ja im potpuno verujem i to mi je dovoljno. Mislim da je i kod pucanja gume opasnije kada pukne zadnja jer se auto zanese. Formula 1 ima "bolje" gume nazad, zbog pogona ali i stabilnosti, a to je tako odavno. Pa vidi se i na drugim trkama, i kod 4x4, uvek lakše pobegne zadnji kraj.

Ja sam od tih audiofilskih probao samo Jantzen Silver Z tako da nemam baš neka iskustva.

Ma sve je u redu, osim toga uskoro će biti skutijan jedan Salas 6V6 preamp pa će se znati vredi li truda.

http://www.espreso.rs/vesti/drustvo/125665/e-ovo-je-za-pod-mac-miroljub-objasnjava-nema-budale-dok-skolu-ne-zavrsi-video