Najbolji članovi

mala šetnjica...

Yamaha 4281b pristiglo

Stigla neka ulja fina...

Sto se tice napajanja - Sigma 11

Pojavom digitalije, ja sam već imao vrhunsku vrtešku, možda postoje 4 baze urađene kao moja. Moj drugar je odmah kupio CDP, istovremeno imavši Mikro Seiki uz raritetno i skupo sve ostalo u sistemu. Dok su se ostali igrali frizbija vinilima u toj dekadi, ja sam ostao analogan uz napredovanje i pitanje je dal bi i kad kupio CDP, dobio sam ga na poklon od pomenutog drugara. Otprilike od tada Doktor i ja drugujemo, ko srpska braća smo, ne može bez "peckanja", a dali bi život jedan za drugog. Naravno, primio sam se i ja na digital marketing i u jednom trenutku potrošio finu svotu na transport i DAC, što se ispostavilo bačenom parom. Na sreću, imao sam prilike da preslušam brdo sistema i vrhunske digitalne naprave od po više hiljada ondašnjih DM-a, praktično sve što se smatralo vrhom, no nikad zadovoljan. Čuvši 14-to bitni Philips u NOS modu, prelomio sam jer je to po muzikalnosti bilo naj približnije ploči, ali sa nizom nedostataka u performansi koje su drugi oblici imali, ali obrnutim reciprotiteom. Philps-a 304 MK II sa TDA 1541, nije bilo ni za lek, a taj čip je uz nešto umanjenu muzikalnost pružao priličnu karakteristiku. Natrči Kembridž CD 3 kod jednog uglednog i trgovca i audiofia, odem da pazarim i tad sam u odličnom ostalom sistemu izvršio poređenje sa Wadia CDP-om, drugi od vrha po ceni, negde oko 6-7.000 DM, ali po zvuku najbolje referisanim uopšte, nije imo digitalnu kontrolu glasnoće kao skuplji model i to je degradiralo zvuk, jednako ko što softeverski plejeri bolje zvuče sa ASIO drajverom i direktno, po uputstvu se klizač kontrole podešava na maksimum. Sa smehom, CD 3 je lepše zvučao. No, izdržale su ga moje uši ravno mesec dana i ode jednom prijatelju u ruke. Jednostavno mi je stalno nešto smetalo, a između minornog žuljanja i velikog dobitka, minus uvek preteže kod mene. TDA 1541 može da radi u NOS modu, to su inženjeri i predvideli od samog početka, taj primerak je bio klasičan overesempling, međutim, u CD 3 su dva TDA 1541 koja rade u PP spoju i pre će biti da mi je to smetalo, spadam u malu grupu ljudi kojima izrazito smetaju fazni otkloni a takva veza mora da ih čini, tako da Dok, ni malo mi nije žao što nisam taj primerak sačuvao. Inače neuporedivo manje vrednujem digitaliju, osim ta 2 izleta u trošak, nikad nisam, niti ću dati iole neki novac, moja kolekcija originalnih CD-ova je od par desetina, za razliku od tebe. Doktor inače ima velelepnu kolekciju CD izdanja koja se danas ne mogu naći ni na torentima, a veli broj je nakupio na vinilu i uvek tražem nih da čujem, svaka čast generalno, pa kad i preteraš, nije za uzimanje. Philips CD 304 MK 2 je po mngo čemu vanserijski, kao osnova, možda najbolji plejer ikad napravljen. Kad sam konačno došao do primerka za skroman novac, Rogić i ja se upoznajemo, upravo preko ideje konstruisanja analognog dela i I/V konverzije putem trafoa. Već je radio na DAC "Model"-u, moj CDP je poslužio kao eksperimentalni nosač zvuka, razdvojeni konverter uvek unosi neku anomaliju a unutar plejera se to skoro potpuno eliminiše i hteo je da postigne referencu, a kasnije je konverter uspeo da napravi da malte ne bude kao monolit sa transportom. Da sam hteo, "The Model" bi bio i u mojoj polici, ovako je u šasiji Tristačetvorke i nije koštao skoro ništa para. Mislim da sam postvljao link ka temi koju je vlasnik arhivirao nakon bana i autobana, nema fotki: https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/9746-digitalni-zvuk-analognog-prizvuka/ ------------------- Ovo sam istupio jer sam "no name" na ovom forumu a i uopšte, već deceniju i kusur sam van audio žiže, ali nisam ni baš vezara, barem tako mislim. Posle jako dugo vremena, unazad par dana jedva čekam da kresnem sistem, skratio sam danas rabotu da bi proveo vreme sam i poslušao sa PC-a zvuk, a radim po ceo dan i čak vikendom, viosko obrazovan a klasičan mehos, radim BMW bokser motore, malo više strasti pa zato i preterujem. Topping se usvirao, dobio je ručno rađen interkonekt, njemu treba barem dan da prozvrči, kopija "Anti cable". Ono što sam istakao kao lično vrednovanje, nema ničega da mi smeta i to je ono što me fascinira, jednako tako i zvuči Rogićev TDA 1541, nepritisakajuće. Nemam još uvek direktno poređenje, ali na osnovu memorije, veliko sam pamtilo u oba predznaka, Kinez radi tako, a ima i sve atribute, kako sam već naveo, nisam ubeđen u Doktorovu predpostavku, možda. Slušam sad Stockfisch samplere, one "nabudžene" snimke, utisak je žive akustičke bliskosti, nisam siguran da je ovako zvučalo na CDP-u. Ne znam u čemu je štos, ovde su verovatno low cost svi elementi, za taj novac ne može biti ništa drugo, šema ko šema, možda je štos u D/A čipu, to je jedino logično objašnjenje i tu vidim možda napredak tehnologije koji uspeva da nadomesti nedostatak digitalnog zapisa, iluzija ali lepa, ne veruje se očima, prcvoljak običan al zvuči .ater mu. Hvala, hoću naravno, mada ja potpuno drugojačije gledam na ožičenje, davno sam preseko i moja "kablaža" vredi možda ukupno desetinu €, konektori vrede više a i oni su đubrad da kažem, vašarski. Treba dobijem još neke egzotične. Mene zanima da spakujem nešto, predpostavljam da se radi o nisko zahtevnom energetskom prenosu, a sa što većom brzinom, nešto slično kao kod MC gramofonskih glava? Naravno, struja i signal ne idu zajedno načelno, zato je razdvojeno vođenje verovatno bolje, nađoh već takav pristup, ko tramvajska šina. Da, ko što priupitah, šta i ko. Ja nisam elktroničar, mogu da napravim kutiju, da gnjavim i platim, tolko od moje sposobnosti diy po ovom pitanju. Setio sam se davnašnjeg projekta, uradio je Šolaja generator struje preko oscilatornog kristala, zakucana hercaža i potpuno razdvajanje od 220 mreže, pojačivač i upeglan napon, mini elektrana. Bacio danas oko na fotku pločice, imalo bi tu da se izmenjaju kondiši itd. Jel ima neko šemu uređaja? A ti si čovek, bio od presudnog uticaja za izbor, tako da sam dužnik, čisto da znaš. Povuče AIMP neke barokne gudače, ne znam odakle mi, zvuči ko da i ja učestvujem, fala drugari, udariste mi infuziju veruj te mi. Nego, još jedna nepoznata, meni. Jel ima razlike ako se sluša iz losless formata i kad se raspakuje u pun ? Sve što sam rezao, uvek sam prvo raspakivao pa tako rezao, iako Nero može direktno to fa radi prilikom prženja.

Sredih i 4-to , radi ok . I kod njega sam imao muku da cas nema mirne struje na jednom cas na drugom izlazu . Mojom strucnom metodom (menjaj delove redom dok ne proradi) sam nekao opravio i radi super, za sad . Nego moram da se vratim na drugo , imam neko zujanje na visokotoncima (ne sum) , na ovim ostalim pojacalima toga nema , a sve sam isto radio . I njega moram da popravljam mojom metodom

Ima razlike. Binarno gledano. No cujno je zanemarljivo Sinoć sam po prvi put mogao da čujem, sušao imidž komprimovani fajl, pa raspakovao i izdelio numere, tako uvek režem, na prvo uvo uočih razliku, al onda naizmenično i il se zaludeh il AIMP pušto isto pošto povlači iz memorije. Danas sam brdo loslesa trijažirao i kreirao sopstvene samplere, možda pod saznanjem da postoji ta, binarna, razlika, al svako uporedno slušanje mi je to potvrđivalo, mala ali osetna razlika bez da mogu da opišem, jednostavo prirodnije, slušljivije. Mislio sam na šemu Toppinga D10. Aa što se tiče napajanja, danas malo teoretisasmo Šolaja i ja, uvek imam neke idejne fantazije, al ovaj put prođoh bez podsmeha. Ideja je generisanje 50Hz, pa se četvrtka pegla u sinusoidu, to je radio kondišima a sad razmišlja o procesoru, videće se. Šema koji si postavio, meni je ko slikarska grafika. Čitao sam il ovde i na drugom forumu, tvoje ili nečije izlaganje. Imao sam i sam nedoumicu šta uzeti pa uzeh D10, a u međuvremenu ubih par noći čitajući net. D50 ima isti D/A čip ali druge operacione, koje si mi podario, a 50S ima dupli isti koverterski čip, što ne mora da zvuči bolje automatski, a kolko sam i video, operacioni su neki sa brojem 4 i za koje kažu da su još bolji, plus obe pedesetice koriste neko spoljno napajanje. Svi procenjuju pozitivni pomak, čak i D50S u odnosu na D50, međutim, nisam zaključio da je uzeto u obzir napajanje i operacioni, pa je pitanje ravnopravnosti, D10 sa eksternim napajanjem i istim čipovima. Tester je na pitanje nekog, da li da zameni D10 za 50-ticu, odgovorio, ako je srećan sa D10, da ne menja, meni je to odgovor između redova. Čitajući, nađoh da be pedesetice mogu da imaju problem sa koaksijalnim priključivanjem, na tom ulazu ne podržavaju DSD 512, što je prednost u odnosu na D10, da ne debatujemo o tom formatu i njegovoj dostupnosti. D50S ima blututh, daljinac i može da se veže Dndroid telefon, oba imaju digitalnu kontrou jačine, za kvalitetan zvuk je preporučeno da se blututh isključi a volume na maks. Generalno su pedesetice DAC Preamp sa priključkom i za sluške, S možda je možda i kvazi strimer. U suštini su uređajčići koji teže da zadovolje neki komfor i izbacivanje Preampa, što je verovatno mnogima prihvatljivo, pogotovu što je i zvuk unapređen, ali po meni to nije čist audofilski pristup, nebitno što se radi o skromnoj sumi para. Ja sam za čistokrvni DAC i to je D10, bilo bi odlično da ima i koaks ulaz zarad kačenja CDP-a. Desetka košta više nego duplo manje i za u razliku sigiurno može da se napravi školski ozbiljan uređaj, bez pomenute komfornosti koja samo može da kvari zvuk @Mikrosit-voleo bi da čujem tvoje mišljenje, a naravno i ostalih, hvala uz izvinjenje za uvek "krako" postovanje.

RAW merenja

Ko ima tjuner ili samo net neka se prikljuci . . . jos 5 min. ( atm idu stupidne vesti po principu iz filma Neki to vruce i poslednje recnice - "Niko nije savrsen" ) 16:00:00 - 17:00:00 ЏЕЗ СЦEНA Basho Records Дискографска кућа Basho Records почела је са радом 1992. године у Лондону и данас се сматра за једног од најважнијих издавача савременог џеза у Великој Британији. Међу уметницима који су снимали за ову продукцију су: пијаниста Гвилим Симок и његов састав The Impossible Gentlemen, Триша Глоус, Јоханес Берауер, Џулијан Аргељес, Ричард Фејрхерст и Џон Тејлор. У Џез сцени у суботу 30. новембра представићемо нека од новијих остварења које је објавила дискографска кућа Basho Records. Аутор емисије: Војислав Пантић.

nadjes oglas, kopiras adresu iz address bar browsera, zalepis ovde https://www.njuskalo.hr/hi-fi-ostalo/hi-fi-usb-pdif-bluetooth-dac-es9038-dsd-xu208-oglas-28002900

Ima razlike. Binarno gledano. No cujno je zanemarljivo

Topping D50 da. Evo merenje za D50s Jako je slicno merenje sa mojim modifikovanim D10 - isti OPA su u izlazu Jao slicno svi izgledaju. U rasponu od 100-400$ No nije sve u merenjima.

https://www.audioasylum.com/cgi/vt.mpl?f=tubediy&m=182315&VT=T

Samo RIAA ide na regulator. Bafer sa 6N6P će ostati na C-L-C-L-C-R-C filteru. Napajanje regulatora će ići posle C-L-C-L-C ili C-L-C dela (u zavisnosti da li ću imati dovoljno da na B+ pentoda imam isto 255V kao do sada). Inače potrošnja cve sa baferom je oko 42mA, što je previše za regulator.

Ово....

Upravo ide odlican prilog o zvuku i umetnosti zvuka ( u gostima Prof Brana Stefanovic sa FDU ). 09:00:00 - 10:00:00 НEВИДЉИВИ ЉУДИ Емисија о радију и радиофонском стваралаштву. Уметност звука или Како и зашто чујемо то што чујемо? У емисији Невидљиви људи радио-редитeљка и редовна професорка радио-режије на Факултету драмских уметности др Бранислава Стефановић говори о настанку специфичног естетичког апарата уметности звука, о процесу монтаже као предуслову настанка Sound Art-а, о екологији звука и загађењу буком, као и о будућности ове уметности. На десетогодишњицу смрти академика Милорада Павића подсетићемо се дела његовог огромног опуса у Литерарној редакцији и Драмском програму Радио Београда. „Кутија за памћење" нам ове суботе доноси разговоре Милоша Јевтића са академиком Матијом Бећковићем. Ови разговори вођени су за циклус емисија „Гост Другог програма" 1990. године, а одломке емитујемо о песниковом осамдесетом рођендану. Емисију уређује и води Ранко Стојиловић.

'Nači drvodeljanje A ovo mere, materijali, kaljenje, brušenje i poliranje, jonsko nitriranje, tvrdo hromiranje i slično mi nije strano. Crtež sam napravio sinoć za 15 minuta sa postojećim merama, koje su trenutno na fabrickom subplatteru na Rezi. Imao sam problem sa samim precnikom jer sam po 6 osa dobio razlicite rezultate Od prve skice ideje do slanja na izradu je put uvek malo duži Što se tiče alata, mera i tolerancija, uz dužno poštovanje mislim da ste me malo potcenili. Što se tiče znanja vezanog za gramofone me je nemoguće potceniti jer tu nemam nikakvog znanja I dalje je na nivou kišne gliste. Možda mrmota eventualno. Ovo nije tako lako ustanoviti šta su dobre a šta loše tolerancije. Za 7500RPM, 120 stepeni, 10w60 ulje na 9 bara sa bočnim opterećenjem znam koliko treba da bude da bi se izbegao direktan kontakt metalnih delova, ali mi je malo problem da skontam koliko treba na 33.3RPM, 20 stepeni na hipoidnom ulju. No nebitno, pametnije je da se bacim prvo u stolariju

Sad si preterao . Ovaj mali DAC jeste igračka naspram DAC-ova od tipa 2K Evra - ali nije baš ni igračka namenjena samo za YT. U odnosu na stare CD plejere - recimo moj Tehniks - veliki je pomak. Ne znam šta da neko uradi CD plejeru iz 1990 - nema šanse da svira ovako. I ne može starudija da svira ovako - različita je tehnologija (drugi vek) - topologija. Ne može da se upoređuje. Kao što ne može ni gramofon sa CD plejerom... Elem, da se vratim na temu - tema je DAC - D10 može da se preradi - ubaci u veću kutiju - doda mu se posebno napajanje - promene mu se OPA-mpovi - i to će za relativno malo novca (uloženog vremena) da svira kao neki DAC od 500 evra .... Ja bi najradije neki modularni DAC - sklopio - nešto - pozadi u postovima pominjano. Treba da dođe na red. Jednostavno ne stižem.

Jesam. Pardoniram.