Najbolji članovi

Kolege forumasi, pozdrav svima ! U zadnjih godinu dana nisam bio aktivan na forumu iz vise razloga, mnogo posla i slicno... Posle zavrsetka XA stotke zaista nemam potrebu da bilo sta menjam, jer neskromno govoreci, to je nesto sto se moze slusati do kraja karijere audiofila, i za mene je jednostavno nesto najbolje sto sam cuo. Poredeci ga u mnogim sistemima jednostavno mu se ne moze prici, tako da apelujem na kolege forumase koji su poceli projekat ( Alex, Shone ) da zavrsavaju pricu jer imaju sta da cuju Ali da se vratimo na temu : Posto me je uhvatila dosada i DIY manija, odlucih da iskoristim plocice od mog Alepha 2 i da ih uz malo modifikacija pretvorim u Aleph 60. Kutije sam sam projektovao u Cadu, prednju plocu sam takodje izrezao sam na obicnom cirkularu ( kupio sam list za aluminijum, i ide kao puter ) a ivice oborio obicnim frezerom za drvo, opet islo kao podmazano, tako da nije nemoguce sve odraditi sam. Izbusio sedamdesetak rupa, urezao tridesetak navoja i eto kutije Sledi farbanje , priprema za eloksazu i ispisivanje fonta na prednjoj ploci. Evo par slika, kad krenem sa elektronikom javljam se ponovo ...

Ama bolje u dve kutije, ima vise da se radi i da se uziva u procesu. A i uzeleo sam se malo Aleph farbe, cisto da se cuje. Inace kutije su vec razbusene i spremne da prime neku verziju Turbo F5 ili malu supersimetriju, nesto poput 30 -tke, ako mi se bude opet kopalo po iznutricama, samo bih natrpao 6 komada po kvadrantu u slucaju supersimetrije, i biasa koliko moze da izdrzi. Kutija je dizajnirana da moze da izdisipira oko 180 wati na oko 30 stepeni iznad ambijenta. Kuciste je celicno, da bi disipacija isla na hladnjake i da elektroliti ne trpe temperaturni stres, prednja ploca nosi greceve. Oprobana sema i radi dobro : Bitno je da se svajsuje, ponovo smo u igri

Kolarac 26.04.2018. - Beogradska Filharmonija, Dirigent Gabrijel Felc, Benjamin Šmid A. Borodin - Polovecke Igre P.I. Čajkovski - Koncert za violinu i orkestar I. Stravinski - Posvećenje proleća barem 50 ljudi je ostalo pred vratima sale, kasnili - pustiše ih posle prve kompozicije, zagubio se negde onaj običaj da se dođe 5 minuta ranije, sada se dolazi 5 minuta kasnije.. ali i oni koji su došli na vreme su imali nešto važno da kažu osobi pored, pa su me sa iskrenim zaprepaštenjem (naviklo da se bahati i da joj to prolazi) gledali kad sam pitao da li baš i sada moraju da pričaju (koncert je već počeo).. nisam dao da mi pokvare Borodina.. a Borodin beše magičan, romantičan, sentimentalan - baš onakav kakav je i bio pre nego što su počeli da ga dopevavaju u nekakvom pop maniru.. pravi uvod u veče Ruskih kompozitora Benjamin Šmid svira na Stradivariju u vlasnišvu Narodne Banke Austrije (još uvek iskivaju Franca Jozefa ) - sjajan instrument.. prvi put sam uživo slušao Violinski koncert Čajkovskog.. taj je jedan od najtežih, tokom 35 minuta, violinist skoro da i nema pauzu.. on je taj koji zapravo vodi Orkestar, a to je Šmid i činio, ali pozornica na Kolarcu je mala, udaraljke i duvači su u pozadini, u tunelu, nisam siguran da su mogli da dovoljno dobro čuju violinu, pa čak ni da vide dirigenta (svi sede u istoj ravni osim udaraljki koje su na stepenici iznad).. bilo je povremenih nedoumica uzrokovanih, verujem tim stvarima.. Felc je napravio nešto drugačiji raspored instrumenata ' violončela u sredinu, harfa desno a kontrabasi levo, verujem da je to bilo zbog skučenosti pozornice, imalo je efekta.. Šmid je bio dobar (samo jedan ton na početku nije bio ubedljiv), nije mu bilo lako, imao je konkurenciju od desetak najboljih violinista koji su izvodili Čajkovskog a koje sam slušao po senzibilitetu najviše podseća na Ane-Sofi Muter, jasno je bilo da pred sobom imamo sazrelog muzičara koji je u sjajnoj formi i koji partituru iščitava dosledno i precizno.. verujem da bi mu Betovenov Koncert za violinu više ležao, ali izborio se i sa Čajkovskim, ništa lošije od Muter.. Kogan i Ojstrah bi rekli da je bilo očin harašo i još nešto malo u vezi duše ipak Šmid i BGF i Čajkovski su bili praznik muzike i na kraju sam se izmirio sa Stravinskim, konačno smo se sporazumeli Žar Ptica i Petruška mi baš i nisu legli, nije ni Posvećenje dok ga ne čuh uživo.. a bilo je spektakularno, praskavo i bombastično - pravi, izvorni rokenrol BGF zaista može da odsvira SVE.. i Felc je bio odličan (nešto ga ne vole u BG, pojma ne znam zbog čega)

Sinagoga, Novi Sad - NOMUS 21.04.2018. Vojvođanski Simfonijski Orkestar, Dirigent Timoti Redmond, Signum Saksofon Kvartet i Matija Dedić L. Bernštajn - Tri plesne epizode B. Mincer - Ritmovi Amerike (Saksofon Kvartet) Dž. Geršvin - Rapsodija u plavom (M. Dedić) Dž. Geršvin - Porgi i Bes peti red po sredini (zapravo treći, dva su demontirali da prošire scenu), previše blizu, ali boljih nije bilo.. ništa osim lokalpatriotizma me nije odvelo na ovaj koncert - ne volim simfonijski džez.. i baš ništa ne bih propustio da nisam prisustvovao.. u prvoj kompoziciji orkestar se pronalazio, nađoše se srećom, dirigent mlad kao i većina orkestra, perspektivu imaju, potencijal takođe, ali za ozbiljniji performas treba još dosta rada.. Mincer mi je bio nepoznat, jasno je na kraju i zbog čega, 4 saksofona (alt, tenor, sopran i bariton) behu bleda, međutim dobiše i bis, nekakvu impotentnu varijaciju na Majlsovu Sketches of Spain, prođe i to nekako od Matije Dedića nisam očekivao vrhunsko izvođenje, istina Rapsodija nije preterano zahtevna za izvođenje, ali bilo je lošije (mnogo, veoma loše) od tih malih očekivanja - ni jedan pasaž nije uspeo da odsvira pravilno, svi (ali baš svi) su bili nedovoljno artikulisani i nesigurni, note se preskakale - užas sliku je upotpunilo panično (i veoma glasno - iritirajuće) hvatanje ritma udaranjem noge po podu.. Matija je na žalost bio najlošiji muzičar na sceni.. lep osećaj koji ima za muziku svog oca, nije dovoljan za nešto ozbiljnije.. instrument na kom je svirao, je zvučao jadno, kao da nije bio isti onaj od pre dve večeri.. nije bilo bisa, jedva je dočekao da siđe sa scene.. Porgi i Bes, behu odlični, prvenstveno zbog duvačke sekcije i udaraljki, koje je svirala prva postava Novosadskih džez muzičara.. e, to je zaista bilo odlično - vidi se da ljudi sviraju svakog dana.. bilo je energično, jasno, glasno i sa potrebnom merom - dovoljno za konstataciju o perspektivi. greota je bilo gledati iz blizine veliki Steinway klavir - sav otučen, prljav, masan od prstiju tehničara koji su ga gurali kao kolica sa betonom kažu da je trebalo da bude repariran još pre 30 godina - originalne točkove su mu zamenili sa nekakvim sklepanim platformama od neobrađene blažujke sa po 4 plastične kugle.. to je za streljanje.. kapiram da nema para, ali ne kapiram da neće da ga obrišu.. taj klavir je slika stanja u kulturi u Novom Sadu

znas kako rece Rambo , glede rada na Slatko od snova .......... jbga , mora od neceg da se kupi prsute i vina .......... na stranu sto ja volem da radim Quad (bez obzira na nedostatke , sve je to imzenjerski privedeno u namenu) , i najmirniji sam kad imam posla sa spravama a sto manje sa ljudima

priprema je vise od pola posla

Doktor & Doktor

Red sunca, zmedju redova kiše, a temp skoro pa 11C

13. marta sam ja poručio, stiglo juče, isto od Polide. Ako ne možeš da čekaš mesec ipo dana, pusti mi adresu na PP... pa ćeš mi poslati kad ti stigne

Meni je i dan danas "gadan igrač". Još uvek se "mačujem" sa Žar pticom. E sad, kada E. Gilels izvodi "Pterušku" tu se def. snalazim i pošteno uživam.

Ovo je suština zašto treba ići na koncerte savremene klasične muzike, muzike XX veka. Imam na vinilu, Seiji Osawa ( pogubih se, ne znam izdanje, orkestar, ali i nije sada važno ). Ja to ne mogu integralno sa punom koncentracijom da odslušam. Ali, pre više godina sam imao prilike čuti uživo izvođenje na Kolarcu i to je bilo druga priča. Upravo ovo što kaže @Woland - pirotehnika, gomila muzičkih boja, jednostavno full spektakl. Hvala za recenziju.

ma Stravinski je moj drug, zgotivismo se sinoć, malo je falilo da se smuvamo

Nisam baš siguran da je izgled od 880tke jača strana, pogotovo displej. A da ide negde od kuće, jokja... :-)

Iskrene cestitke na legendardnom CD 960. Sve one price kako je CD 304 MK II "Mama" za sve Philips modele padaju u vodu kada stane ovaj tvoj novopridosli CD Player rame uz rame sa 304. Da se razumemo, Philips CD 960 je bio njihov flagship model. Mozda je onaj model CD 880 interesantniji pojedincima zbog samog izgleda, mada smo se vec ti i ja u onoj nasoj prepisci slozili da 960 i nije bas toliko ruzan. Moj predlog/savet - ako ostaje u sistemu, ostavi ga bez ikakvih intervencija i raznoraznih mrsomoodjenja koja se mogu naci po net-u. Samo usisavanje, pregled, osnovna merenja ako je potrebno i - play. Uzivaj.