Najbolji članovi

Znaš kako kažu...Na svet dolaziš praznih ruku i odlaziš sa sveta praznih ruku. Ostaje sve njima kako god okreneš

Pa daaa! Onako još s ruksakom na leđima i kesom što mi visi sa zapešća montiram na brzaka s nogu. Zapravo je pošta stigla kad je ona bila kod kuće. Pitala je što je to. Rekoh gramofonska zvučnica. Onda ga neću ni otvarati, kazala je. E da, jesam li ja jedini koji ženi prijavi koliko što košta? Mislim, pokažem joj SPU GT/e na Ebayu za 1800 Eura (prenapuhana cijena, ali je poslužila svrsi ) i pokažem joj slomljen kantilever te mail od Lacike (popravljao ju je) Više nitko ne prilazi hifi. Prašine može biti metar, mogu se mišovi naleći ispod police - ni ona ni mačke više ne idu tamo.

^isto x 3.. a ja im onda citiram Panteliju - sve svoje ostavljam sebi

sd smo te ufatili kupujes sprave decama, a ovde se ti qrcis ne daju ti ni da pridjes posle, kako i treba bezi cale, pokvarices.......

Nova skalamerija..... Kod mene već niko ne sme prići računalu. Msm ovo nije za igranje. Alat je.

Mene ćera svako malo zaebava " ćale kome ostavljš gramofon" ( fora od nekijeh Montenegrina).

Ovo mi je onako baš dobro! Zbigniew Namyslowski Quartet Malo o izdanju:

Grfička karta. NVIDIA GeForce RTX 4090 Founders Edition - 24GB RAM DDR6. jbga stslo...ćera mi studira za inženjera računarstva - UI/UX dizajn - korisničkog interfejsa - širok pojam - jer interfejs može da bude program, operativni sistem - web sajt....Sad bistre na drugoj godini Blender, Adobe animator, Maya 3D itd....

Tim redosledom da zena ne primeti prinovljenje te joj slucajno dodje naum da pita za cenu 🤣 daleko bilo.

Je li moguće da je ovo ista predstava? Bei Facebook anmelden WWW.FACEBOOK.COM Melde dich bei Facebook an, um dich mit deinen Freunden, deiner Familie und Personen, die du kennst, zu verbinden und Inhalte zu teilen. Pre neki dan, sjajna predstava u pozorištu, dve devojke do mene pričaju: "Šta nam je ovo trebalo?" Čekaju neki aplauz, ili nešto, pa da pobegnu. Sve vreme govore kako je predstava glupa, dosadna, a ne shvataju da su one. U nekom trenutku pauza, one prve iskaču, i beže kao da ih neko juri. Gledam ih kako su sređene, kao za noćni izlazak, posle ponoći, štikle, minić, ko li ih je prevario tu da dođu? Očekivali su komediju, dobile su nešto mnogo bolje, ali za to nisu spremne. Sreo sam ih na pauzi kako ispijaju piće. Pitam ih kako im se čini predstava, kažu: "Nije loša." Ali da su došle zbog nekog glumca, koga su videle na televiziji, koji je mnogo poznat i sladak. I da će da ga čekaju da ga upoznaju. Vratile su se na predstavu. Pokušavale su da se uključe i da prate radnju, nije im uspelo. Nastavile su da pričaju. Završava se predstava, uzimam jaknu i posmatram ih, kako ga čekaju kao verne obožavateljke, da mu kažu kako je bio nezaboravan. Verovatno će i do bifea, da se druže do ponoći, a možda i posle. Toliko o umetnosti. A možda su i u pravu. Više ih zanima ono posle. Za to vreme, jedna devojka je zaplakala, duboko dirnuta onim što je videla. Sve vreme je krila suze. Kada se završilo, brzo je istrčala, i nestala u noć. Ona bi mnogo više imala da kaže glumcima. Ali za nju, u njenoj glavi, predstava i dalje traje. Zatekao sam je kako čeka autobus, duboko dirnuta onim što je videla. Zašto nisam sedeo pored nje? I u pozorištu, i u autobusu, i u životu, nego uvek sednem pored onih koji pokvare sve. A posle samo grabe za sebe i misle da na sve imaju pravo. A nisu iz priče. One najfinije duše, odu u tišini, daleko, u nepoznato, i nikada ih više ne vidiš. Stefan Simic

Pa onda još dvije skroz različite gitare:

E onda im trebaš reći da pare kvare svijet!

I meni isto govore, osim kad im treba para.....

12.10.2024. Bitef Teatar - Ućutkivanje Sokrata, režija: Nebojša Bradić, pisac: Hauard Brenton mnogo je vremena prošlo od kada je Ljuba Tadić u iznošenom himationu gazio po daskama Jugoslovenskog Dramskog u Odbrani Sokratovoj; to je bilo krajem šezdesetih, tada se u Ateljeu, veoma brzo posle njujorške premijere davala i Kosa, tada se osnovan i Bitef, studenti su protestvovali a Beograd je bio svet; teret kosmopolitizma Beograd je nosio lagano, bez potrebe da ga ističe, čak ni da govori o tome.. kada se toga ponovo dosetilo, pa ga otštampalo na transparentu, tada je svet već odavno napustio Beograd. ove jeseni svet se vratio u Beograd - tek dve godine nakon svetske premijere drama Hauarda Brentona - Ućutkivanje Sokrata (Cancelling Socrates) je postavljeno u Bitef Teatru; Brentonova drama daje epilog Platonovoj Odbrani Sokratovoj, i to tako što bez patosa, izlaže Sokratovu nepokolebljivu vernost sopstvenim idealima. neprijatna su bila pitanja koja je Sokrat postavljao, čak i više za njega nego za sagovornika, za vlast, svetovnu i duhovnu, su bila opasna, društvo su terala na razmišljanje, ali kako onda tako i danas, ljudi se plaše da od razmišljanja ne dobiju rak na mozgu, da je izgube glavu, pa je onda logično da 501 ljutiti porotnik skrati Sokrata za glavu, dopuštajući mu mogućnost da se pokaje, da zatraži milost, plati kaznu, što on nije učinio tadašnje antičko društvo je kanselovalo Sokrata.. i današnje bi učinilo to isto; stameni Nebojša bradić je Cancelling preveo kao Ućutkivanje i delom se otklonio od Cancel (ne)kulture koja je danas sveprisutna i tako delimično relativizovao paralelu koju je postavio pisac drame; bilo bi logično, ispravno i hrabro prevesti dramu kao - Kanselovanje Sokrata, taj anglicizam je prisutan u našem govoru zato što ne postoji adekvatan prevod.. ali Bradić zna zbog čega je to uradio, a to je jedina primedba reditelju - četvoro glumaca, nešto svetla, prazna scena sa stepeništem, svedena muzika i par slajdova su zahtevali značajno rediteljsko umeće, da bi se napravila tečna predstava, što je Bradić uspeo. Bojan Dimitrijević je filigranski oblikovao svog Sokrata, izneo ga je nenametljivo, ali snažno; njegovo čitanje Sokrata je bilo duboko promišljeno, a prezentacija odmerena.

Ovo je prilično ozbiljna stvar! Supex SD-900

Ovo ide u vicove, alu mozda bi AI mogo da napravi sliku. Pita Cigo drugara: -Jel nosis ti Armani? -Nosim ih, ali mnogo su teski, ledja mi pukose od ti ormani...

Zna covek!

Sad vidim koliko prašine ima na ručki. Objašnjenje za to je da sam tek došao iz A i da devet dana nije nitko ni pipnuo hifu, a ja sam prvo montirao zvučnicu i stavio da svira, pa se tek onda okrenuo i rekao: "Bogdaj, ženo! Evo ja stigao. Put je bio dobar.", pa se otišao izuti i skuhati kavu.

jes vala, popularizacija mnogo znaci kad i nije na ihaj umetnickom nivou, nego onako fer i posteno odradjeni glumacki radovi, ali bez uvišavanja i pompe, vracamo se na dobra stara vremena minstrela i lutajucih trupa, gde je to prvenstveno bila zabava i to postena, pa sad ako se u zabavu udesi da upadne zrno koje povuce kristalizaciju, eto desilo se ne znam sta je ludje ........ danasnja speedy civilizacija sa rasponom paznje kolko traje jedan tiktok vid, ili druga krajnost- publika koja ocekuje od izvodjaca radova da svaki put i sve vreme donosi i deli Manu sa neba....... (kriv sam licno po tom pitanju, gramzivost mi nije strana) ene, sta fali glumackim radovima, treba i to postovati, ljudi leba zaradjuju sto ce reci - u istu tikvu duvam, nastavljam se na pisanije MegaInflujensera, cini mi se e da - autobiografija od Rutgera Hauer-a je mnogo dobro stivo; poceo je kao siroma mlad glumac, lutajuci Olandijom sa trupom, pokusavali da prezive radeci ono sto vole ..... i nisu nesto puno razmisljali o umetnosti i - eto- ceo zivot mu prosao bas tako - pokusavao je da prezivi radeci ono sto voli, najbolje sto ume i licno stvorio najpoznatiji monolog u istoriji SF Filma, a bogami visoko stoji u celokupnoj filmskoj istoriji ne znam sto mi Paja pade na pamet ........ "ja ne glumim, ja se samo ponasam" mda; zasto je Quad sprava, a Musical Fidelity uglavnom hype i neretko djubar