Lemić

Dobro de, tu sam. WR je bila velika neostvarena želja, ali za kojom ne žalim, bilo je potrebno svojevremeno trdesetak sekundi slušanja FR zvučnika da Tanoji postanu i ostanu jedna jako lepa uspomena danas. Kloniran je kabinet inženjerskim postupkom i napravljen radionički plan na osnovu koga je kasnije Eci Lazar izradio vrhunski kabinet. Kasnije sam mislim dobio orginalni nacrt i možda ga imam negde, u suštini je to modifikovani Autograf dizajniran da bude komad nameštaja, uostalom, ima ključ za zaključavanje mrežice jednak kao na starim vitrinama, nesporno lep. HPD 385 je izuzetno izrađen u zanatskom smislu, rikon kit postoji i dan danas verovatno dok recimo za GM nema i to praktično ukazuje da je današnji WR drajver u stvari taj stari DC ali u drugoj korpi i sa drugim viskotoncem. Moji drajveri su bili prilično poboljšani zahvaljujući ondašnjoj audio trojki, Aci Ribonu, Brani Hodaliću i Životi i sasvim je moguće napraviti poboljšanje fabričkog, bavim se BMW motorciklima sada i nije problem da se čačne i ide osetno bolje recimo. Ovo je tačno sve, dva drugara su mi stolari i sam vrlo vešto radim drvo, jedan je i doajen hifija ali ne uradismo WR iako smo svojevremeno predkrojili celukpan materijal za 2 para kabineta koji je kasnije završio u nameštaju. Otprilke kad je bio WR aktuelan, restaurirao sam istog Wagena, premašeno je ukpuno nekih 12K DM, lično sam stavljao dihtung između šasije i školjke i dodano nailvao tečnom gumom. A prošao sam jednako, verovatno kod istih prevaranata.

Prevideo si boldovanu reč i možda nisi dovoljno dobro uočio poentu, nema isključivog načina čišćenja uopšteno i da treba koristiti sve mogu će raspoložive metode. Ultrazvučnim čišćenjem se srećem ceo život malte ne kao i sa raznoraznim hemijama, odličan način ali ne i apsolutan i jedini. Primerice, brizgaljke na pojedinim agregatima su toliko sitne da se zapušavaju od lebdeće prašine od ispitnog stola pa do vozila, čiste se kombinovano, hemijom u ultra zvučnom kabinetu ali nekad mora druga metoda. Ultra zvuk nekad ne može uopšte da razbije nečistoću uprkos dodatoj hemiji, mora i mehanički, nekad rasloji ali ne dođe do fizičkog odvajanja od neke površine, obično u džepovima , uglovima, vrtačama i nedostupno kritičnim mestima čak i u izvrnutom položaju, pored grebalice,jedino usisivač podsisom može da odigne prljavštinu i u tom smislu je on naj efikasniji. Nema potrebe porediti +/-. Jedan način kako se špara vrlo skupa tečnost za pranje, možda bi ideja mogla da se primeni i na vinile, stavi se deo za čišćenje sa hemijom u mali sud, teglu : ubaci u kabinet: u koji se nalije jeftin medijum za prenos ultrasoničnih vibracija: i prljavština rastvorena u tečnosti koja se baca, ušteda je više litara po jednom ciklusu: Nisam čistio vinile na ovaj način ali je problematika u suštini ista, uređaj sa slike vrlo snažan i košta još nekoliko nula u odnosu na aliexpres, iglu jesam tretirao ultrazvučnim klinerom.

Usisivač je naj efikasniji način da se izvuče odvojena prljavština iz brazde, podsis vazduha ide preko četki tako da je neko nabacivanje truna svedeno na minimum a i ako uđe biće verovatno povučen pri sledećim okretima ploče. Nije moja naprava, ne znam dal ima mogućnost napred -nazad, al se ručnom četkom i hemojom tako dejstvuje, al preneću tvoje zapažanje koje vrlo smisleno.

Izneo sam svoj lični utisak, naglasio da neće biti komercijalizacije, da li će je biti, ne znam i nije na meni da odlučujem. Pružio sam dovoljno informacija o čistaču , elementima i postupku čišćenja, svoje zapažanje rezultata, a i moje skromno sagledavanje problematike uopšteno. Intrigantnost i vekovnu zagonetku hemije ne mogu da rešim jer je ne znam, a i kad je budem saznao sigurno je neću obnarodovati bez saglasnosti tvoritelja, što sam takođe naglasio. Radi se praktično o privatnoj zoni koja se ne remeti već poštuje, uz potpuno razumevanje znatiželje ili bilo čega drugog.

@Vladd-stigo mi aber, da ti se sviđa napisano. Čišćenje ploča je staro kolko i sama ploča, kad sam kupio prvu iglu neke 81. godine, uh što beše to prevara pod uticajem nemačkog Steropleja, uzeo sam suvi i mokri čistač, Lenco, koji uzgred uopšte nije loše hemije, tako mi objašnjeno, al sam ga tek na par ploča isprobao i stoji mi negde puna boca još uvek valjda. Tebe sam shvatio kao veoma visoko opšte podkovanim i to što ti pričaš je vrlo zanimljivo. Zaista ne znam ništa o hemiji koja mi je demnstrirana, možda neću ni saznati, al jeste moj zaključak da je ona krucijalna bez obzira na nužne preduslove, bar sam se njih što naslušo, što dobio tuđa iskustva. Mislim da ću danas moći malo da prodžakam pa ću preneti ishod. Hvala na komplimentu.

Naravno da treba koristiti sva raspoloživa sredstva. Svojvremeno sam hteo da uzmem ultra zvučnu kadicu ali iz svoje druge sfere znam da nije tako delotvorna ko što se misli pa sam odustao. Pri čišćenju specifičnih delova motora uprkos vrlo agresivnoj hemiji mora da se upotrebi četka, greblica pa čak i pesak, a kod nedostupnih i nevidljivih, postupak se ponavlja više puta da bi se tek na test stolu evidentirao rezultat. Kod tretiranja aluminijuma koristim odmašćivače i aktivatore koji galvanski reaguju, ponek na ravnoj površini ostane nešto što neće da se odvoji dok se ne takne ovlaš, a pomislio bi da je nečim čvrsto zalepljeno. U ćoškovima i kanalima se ostvaruje neverovatna stabilnost i mora mehanički da se odvoji, a rilna je praktično takva. Problem je što se ne vidi, ili jako teško, rezultat čišćenja je uvek čujan uz zadovoljstvo, al dal je potpun i dal može bolje, to je uvek upitno. Mislim da je usisavač neophodan. Ne znam o čemu se radi, možda sam se i susreo al nisam obratio pažnju, pa molim za neki vid preporuke. Za čišćenje vizira kacige koristim neku preporučenu krpu, izmenjao sam ih više i posle par pranja u veš mašini ih bacam. Uprkos jako tvrdom sloju deklarisanom da je imun na grebanje, zaključio sam da mikro fiber krpe ipak prave mikro riseve koji nisu baš od prašine i njenog uklanjana hemijom u prvom prevlačenju preko vizira. Čistači ala Knosti postoje iha od kada, meni to vrlo nepraktično al stvar ličnog izbora. VPI i još neke naprave dosta niže cene me nikad nisu ubedile iako su principijelno odlične i proces čišćenja je elegantan i brz. Nije problem, bar bio, u ceni, vičan sam i da napravim skalameriju, jednostavno nikad nisam čuo dovoljnu muzikalnu razliku a to što manje šušti i pucketa mi nije od značaja i to se uglavnom i gleda, odnosno čuje. Ovo sad što sam čuo je iznenađenje ma koliko nisam podložan i sklon tome. Što se tiče komercalizacije, preliminarno mislim da je neće biti i da će ostati u kuloarskom krugu.

Četka jeste bitna al nije svemoguća, sa poda nikad ne može da pokupi prašinu, sa zida bolje, sa plafona još bolje, zato usisivač u šake i vozi Miško. Ne može četka da izvadi ni dohvati sa dna rilne sve, mora da se podsisa i skine predhodno elektrostatički naboj koji praktično drži nečistoću.

Mašina je po uzoru na VPI čistač, ručno izrađena ali po izgledu nikad ne bih rekao. Motor za okretanje i usisivač nešto višlje snage sa posebnim prekidačima. Fiksira se ploča preko steznog klampa, uključi rotacija i poprska tečnost atmizerom sa par stiska, potom se ručnom četkom razvuče za vreme nekoliko obrtaja po celoj površini, uključi se usisivač i ruka sa usisavajućom četkom spusti na ploču i opet nekoliko krugova. Nije bilo večeras prilike za precizno merenje utrošenog vremena, ali je to oko 3 minuta i ploča odmah može na gramofon, nema nekog dodatnog vremena za sušenje. Kroz godine su probana kojekuda sve moguće i nemoguće hemije uključujući i one koje prodaju proizvođači čistač mašina. Hifi je filozofska disciplina, forumski postovi to i potvrđuju. Inače, šel lak, koji je organskog porekla, nema ništa zajedničko sa polimerom plastike, nije otporan na vodu i rastvara se u alkoholu munjevito, verovatno se oslojavaju prirodnim voskom kojih ima relativno otpornih na vodu. Imao sam prilke da držim ploče u ruci ali nit sam slušao, nit imam ikakva saznanja. Rilna se dobro vidi na sajdžijskom okularu.

Čišćenje ploče je zahtevnije nego prozora u kući ili šoferšajbne u automobilu, plus je riskantnije po sam vinil. Praktično se radi o istoj zaprljanosti, prašina i mikro prašina slepljena masnoćom iz životne atmosfere koja se i elektrostatski lepi na konusno brazdavu površinu. Vetrobran u autu kolko god izgledao čist gotovo je nemoguće a da ne prelama svtetlost noću. Recept za to mi je davno kazao jedan pokojni lakirer, krpa navlažena vodom i malo nitro razređivača pa posle Politika, novina. Naravno da to nije za ploče. Polimeri plastike sadrže sastojke koji im daju elastičnost i sprečavaju krućenje, verovatno i prave zavešnu glazuru, raznorazne hemije mogu da erodiraju površinu mikronski. Amonijak se smatra dosta bezopasnim sredstvom, spada u ekološki prihvatljive zato što prilikom spajanja sa vodonik peroksidom uz burnu reakciju pravi vodu i oslobađa čist azot koji je sastav vazduha, tad čisti uz pojavu temperature, jako dobro otklanja organski materijal, jede prste. Voda rastvara sve ali su potrebne godine, deminiralizovana i jonizovana voda mogu da sadrže nečistoće, zaboravio sam detalje, plus je rizik da se u radnji dobije tek malo filtrirana česmovača. Karbonska četka je uobičajena, ona izvadi deo prašine a deo razvuče po brazdi i čak utisne još više u dubinu, usled trenja doda malo i elektrostatički naboj, ima ih i sa kablićem za uzemljenje. Lepljivi valjci i smese ala lepak za drvo, izvuku kolko mogu da zalepe ali je to samo u plitkoj zoni brazde. Tečnost rastvori ali ne može da razbije sasvim, u kombinaciji sa ultra zvukom je delotvornija ali i dalje se ne postiže puna čistoća. Očigledno je potrebno koristiti sva moguća srestva, zato ozbiljne sprave imaju jak usisivač. Problem je što se u malom kanalu masna nečistoća drži između bočnih zidova i uz to elektrostatski vezana i to je na neki način cementirano, čuje se praktično ko pucketanje koje je delom usled mehaničkog prelaza same igle, ali i od elektrostatskog varničenja koje igla prenosi. Sve u svemu, igla ne kliže po samom vinilu već i drlja po nekim naslagama a verovatno i levitira usled elektrostatike. Moje saznanje je bilo da je ubrzanje na igli nekoliko G, sada mi je objašnjeno da ide i na 20 G što je enormno mnogo, radi se o mili vremenu i male snage i tu je muzika, razlika između muzikalnog i manje takvog kroz lični doživljaj. Osnovna informacija je manje više uvek prisutna, pitanje je koliko je izraženo bogatsvo tona, ustalom, čitav raspon cena igala je opravdan kroz očitavanje dela bezgraničnog, ne mora uvek da se čuje ali se doživljava, čovek je prefinjeno analogan. Ne znam šta je hemija, znam samo da je utkano filozofsko, empirijsko i labaratorijsko kroz godine, nisam ni pitao ali ću dobiti odgovor ako ga zatražim, obnarodovanje nije do mene i bez odobrenja ga nikad neću nikom izreći. Utvrđena je bezbednost po ploče, nije potrebno slušanje na mokro što se dešava kod pojedinih sredstava nakon već jedne upotrebe, koliko znam, trenutno se utvrđuje efikasnost u pogledu trajanja, posle koliko slušanja je potrebno ponovno puno čišćenje, za sada je to posle iznenađujećeg broja i to bi zadovoljilo, osim ako se ne vrti jedna te ista ploča danima. Komercijalizacija je delom u dilemi, za efikasno čišćenje sa punim rezultatom kakvog sam ja čuo i osetio, potreban je profi čistač koji nije jeftin i vrlo malo ljudi ga ima, hemija i četka su verovatno samo polovični, nije bilo reči o tome. Možda se pruži uslužno čišćenje, čak i diy, uz predhodnu demonstraciju iz lične kolekcije donosioca. Zaista ne znam, relacija je kao da je moje pa nisam zainteresovan u tom pogledu. Nešto će svakako desiti, šunjaču se andergarundom ovih dana nekim drugim "poslom". Gramofondžija sam po duši iako mi vrteška stoji više za ukras, skromna kolekcija probranih ploča, a dotur cd izdanja je bez limita. Ne skupljam ploče kao poštanske marke ili značke, neću da slušam zvučno loša izdanja, za 200 gramske a ni obične vinile nemam novaca tako da mi je analogija praktično postala neodrživa. Protiv argument je bio da nisam čuo to što imam na pločama, sad sam sklon da je tako, a kolekcija od par stotina je dovoljna za istinsku muziku a ne za brojanje komada. (Molim da se ovo ne protumači kao propagandno prodavanje magle i način sticanja lične koristi, takođe se izvinjavam što nisam i što možda neću izneti detalje iz razumljivih razloga.)

https://www.diyaudio.rs/topic/7737-ultrasonic-cleaning-record-machine/ https://www.diyaudio.rs/topic/7451-čistač-gramofonskih-ploča/ Navedene teme su sasvim u redu, kroz gramofnski staž sam se susreo sa svim mogućim načinima čišćenja ploča. Laza Milutinović je imao VPI mašinu i probao je sva moguća srestva koja su mogla da se nabave, na kraju je ušao u svoje recepture i to se završilo debaklom. Slušao sam kod njega dosta od tih hemija, svaki put je bila nova i epohalna, međutim, slušni rezultati nisu nikad bili toliki da bih nabavio sebi čistač tog ranga. Neko vreme se ovde zaplela priča i vršena su "ispitivanja", pre par meseci konačno završeno, ali zbog svog iskustvenog skepticizma nisam nešto pridavao značaju. Pre neki dan sam pristupio demonstraciji. Izvadio sam iz bunta ploča slučajno neki Windham Hill, A&M presing, za ono i ovo doba, jako dobro urađeno. Ploča na oko besprekorna, nova praktično, stavljena direktno iz korica, očišćena zajedno sa iglom standardnom karbonskom četkom, zvuči lepo, ima malo pucketanja. Sledi čišćenje, kvašenje hemijom i trljanje posebno izrađenom četkom, potom usisavanje na mašini, igla očišćena hemijom i moj komentar je bio, " jel Vi ovo mene zajebavate". Ajd što nema ni da šušne, nego je zvuk druga dimenzija da sam reko da mora da su predhodno zamazali ploču nečim a sad šatro očistili. Onda sam tražio neku ploču domaćeg presovanja, nađosmo nekog Rej Brauna, šušti, puca i ima oštećenje ko da igla prelazi preko šmirgle, zvuk tanjušan ko sa džepnog tranzistora, ne bi je ni na zid zakuco kolko je to loše. Sledi tretman i ja zabezeknut, ploča zvuči kao stndardni original, nema škripe a to oštećenje, koje se vidi i okom, jeste prisutno ali neuporedivo manje i ne smeta slušanju. Sledi već očišćena ploča i bez čišćenja igle, Pablo, Jo Jones i "Oči čarne", standardni preseraj a zvuk je kao na retkim vrhunskim izadnjima, ili boljim 180 gr vinilima. Isto ali sad sa čišćenjem igle, mislim da vinil nije ponovno pran, rezultat je kao da je vrhunski direktno rezano izvođenje. Sistem za demonstraciju, ja ga ne bi uneo u gražu, mašina je neka dobra, a ceo trik je praktično u hemiji. Površina ploče i sama igla se statički isprazne, sva masnoća i mikro prašina doboko iz rilne izvuku a klizanje šlifa pospeši do savršenstva i praktično se iskopaju zlatni mikro zapisi duboko pohranjeni, na nekim pločama se čuo rambl samog rezača jer nisu svi bili dovoljno dobro seizmički izolovani. Ceo život se susrećem sa " drastičnim, frapantnim, neviđenim", itd. poboljšanjima, a u stvari se radi o minornim boljicima, međutim, ovo je oborilo i mene i moj realni skepticizam u vrednovanju pomaka koji svi prenaglašavamo. Pored tehničkih detalja, dobit u muzici je tolika da sad razumem kad mi je rečeno da to nikad nisam čuo, tačno je tako. U nekom trenutku će moja skromna kolekcija biti celokupno tretirana u mojim uslovima, pa će biti još nekih zapažanja. Ne znam šta će se dalje dešavati sa ovim, da li će se ići u neki vid komercijalne dostupnosti. Par slika koje nisu reprezentativne ni malo, za razliku od zaključka, ne utiska.

Gugl smatram nešto nalik Singiduduk i Megableja fakultetetima, listam i ja net ali pretežno da vidim kako nešto ne treba, a vrednih i tačnih informacija ima vrlo malo, na stranu što redovno iza stoji neki interes, tako da to internet kvazi znanje uopšte ne zarezujem. Malo ofa sad, skok visokog napona od cca 100 volti se desilo posledično zahvaljujući bolje izrađenom trafou, manjim gubicima, i kad se pogleda data grafikon, radna tačka je trebalo da bude još bolja na tih 1Kv +, međutim nije, slušno, uređaj nije zvučao dobro i lošije nego u prvoj postavci. Okolo naokolo sve pregledano i na kraju je morao pred napon da se koriguje što je zahtevalo prešemiranje jer je izlazilo van radnog opsega tamo nekog potenciometra. Trojica uvaženih drugara je smatralo da to tako ne bi trebalo, oslanjajući se na dostupne grafikone, al pošto mahom prihvatuju moje tvrdoglave impresije ma kako bile besmislene, jedan je "morao" da se žrtvuje i tri puta je pomeran pred napon dok nisam ja, odnosno oboje, Šolaja, dobili slušno zadovoljenje. Ne razumem se u elektroniku da bi objasnio, otprilike mi liči na Vladd-ove komentare generalno. Analogno SUS agregatu, ako mu se zadovolji glad za energentom u jasno primetnom opsegu, to ništa ne valja posle u celom.

Nem pojma, kupio sam uređaj za 960v, sad radi na 1.050v, mislio sam da što viši napon to veće naprezanje, neovisno o struji i pred naponu.

Bio je naslov teksta, "Zažarite Vaše lampe", i čim se on pročita, uši se već zacrvene, dok se čita, sve više se greju uši da počnu da svrbe, u jee, to je to,.... Slušo sam kineske 300b, to ni blizu, na stranu što su raspar i gotovo da nije moguće selekcionisanje sa razumnom količinom, na stranu otpad. Vrlo lukav način za zaradu, čuj, WE CD, sad će krenu testovi po časopisima, ne bi me čudilo da se spomene i Tesla. Prosto je neverovatno kako se stalno nešto protura kao novo i epohalno, ovo je sad izgleda staro epohalno, za vintage mušterije. Dobar ti pojam, "kaplje anoda", GM70 može da se isforsira na 1,5Kv, a može da radi i na "svega" 600v, nisam razmišljo u tom pravcu uopšte, no nije bitno, kad dođe vreme za nov pojačivač.

Tako je, ja sam pošprico svoje atenuatore nekim namenskim sprejom u koga mi se više drugara klelo, sve mi pozelenelo i muku sam imao da svučem to što se napravilo i stalno sam morao povremeno da kvasim kontakte jer se patina regenerisala. Caig je bukvalno svemirska tehnoligija, napravljen za Apolo letilice svojevremeno.

40K sati rada, ha, GM70 je deklarisan na 20K neprekidno, pali-gasi na 10K i mislim da je to prilično dugo. Čisto marketinško pmodarstvo, očigledno postoji vintage ciljna grupa kupaca a ovo je način da im se poturi kompletan sistem pod šatro NOS, to je ko stari nameštaj, jedna letvica stara, a garnitura stolica potpuno nova. Reinkarnacijom cevi devedesetih pod Auidio Notom, protežirano je napucavanje lampi, baš tih 300b, na gornje granične vrednosti, to se i meni ko laiku dopalo pa me drugari stalno tupkaju po glavi kad spomenem. Sakuma il Sušuido su proradili sve što je moglo od cevi, nema 300b. Slušao sam pre par godina neku cevku u ovakvoj postavci, velika i lepa na oko, ništa više, zato joj nisam zapamtio ime, možda je do same cevi, možda do kontra struje, nije ni bitno. Svojvremeno je poznati košarkaš tražio snažan SE sa 211, ušlo se u projekat sa 4 cevi po kanalu mislim, ne znam epilog ali se konstruktor smejao ideji po sistemu, veži konja gde gazda kaže, sad je izgleda, veži gazdu gde konj kaže.

Izgleda da je i dalje u upotrebi univerzalno sredstvo za čišćenje, "perfex", tek jedan oglašćić na kp oglasima, očekivao sam da će se u Srbiji kroz godine pojaviti sredstva za elektro higijenu, vadim stare zalihe iz šteka: Nekadašnji Kramolin, razvijen za NASA-u, No1: http://caig.com/

Doza straha je razumnost i koristi menjevitom rasuđivanju, donošenju spasonosne odluke radi njegovog prevazilaženja, kad se nauči i uvežba dovoljan broj radnji, manevara itd, sve ide spontano a suštinski strepnja stoji iza, tad se praktično ništa ni ne shvata i ne doživljava kao opasno, vožnja čak postane zanimljiva. Ko se pravi da se ne plaši je budala, na obuci ga treba i biti svestan i priznati instruktoru koji će već naći načina učenjem da ga ispegla.

Svaka čast Njinja, izvozaj sve nivoe kurseva a individalni ostavi za kraj ili kao među trening ako ti nešto ne ide i za to biraj instruktora za koga misliš da je sličan tebi, tj. obrnuto. Prelistah malo temu pošto je ne pratim. Ovo je tačno, sa malom korekcijom opšteg smisla, vazduh je uvek manjak ali praktično može biti i višak graničnim protokom kalibirisane dizne ili kanala za dotok goriva u mešač kod Venturihjevog podbijanja, kod ektričnog ubacivanja uglavnom nije ako postoji neki kontroler zadužen za održavanja odnosa vazduha i goriva u pravilnom odnosu. Kraći usisni vod pomera obrtni momenat ka višim obrtajima uz pad na nižim i to nije dobro za gradske uslove, pogotovu u brdu, al ajd, subjektivni uisak je presudan ali ne često varljiv. Svi tipovi vazdušnih filtera ala K&N imaju bolju propusnost usisavanju ali uopšte ne zadržavaju mikro čestice prašine, pojedini imaju dodatne filter čepove za usisnu cev kad se vozi u off road prašnjavim uslovima. Održavanje, pranje i uljenje mora strogo sa namenskim sredstvima. Papirni filter je ne prevaziđen dan danas, možda je bolji uljni centrifugalni ala Bubin, no, toga više nema osim tu i tamo za traktore i tako neke mašine. Ko hoće da istinski dobije efekat, ali ne za svakodnevnicu, mete duplu žensku čarapu zategnutu negde na usis, izbaci filter, namaže tovatnom mašću njegovo kućište i vozi Miško, pa šta bude.

Jeste vala, ako nešto prezirem, to je brendomanija i poistovećivanje sa njom. Neka logika mora da postoji, stručno utemeljenje kolko tolko. Džon Atkinson je svojvremeno pokušao da pojasni uticaj kablova koji mi doživljavamo a trgovci koriste samo tako, neko objašnjenje je elektrostatsko polje, znači figurativno aura. Kad se sedne ispred dva zvučnika, uvaženi Sakuma je zagovarao čak samo jedan, čuje se nešto i odma počinje da se priča o "prostoru" koji se ne vidi, da nema zvučnika, svako ko bi pričao da tu nešto vidi bi bio smatran ludim, a niko od nas to naravno nije, tako da se sve može posmatrati sa te neke strane, psihofizike.

Ne bi bio prvi, a bojim se ni poslednji, ništa se ne menja u stradiji. Šalu na stranu, smejem se uvek kad vidim cenu od par somića € za kabl i tako nešto ma od čega da je, s druge strane svaki diy uvažavam i podržavam, konkretno sa čašom mešavine kvarcnog peska i opiljaka. Pomenu neko one granule u patikama, to je silka i upija vlagu iz vazduha upijajući je u sebe, koristi se maasovno pri izradi termo prozora. Ima jednokratno dejstvo u hermetizovanoj zapremini gde pokupi do nivoa nekih 30% što se smatra suvim, tad pobele granule koje su šarolike, ljubičaste i rozikaste boje su kad su suve, grejanjem na osamdesetak °C se isuše i trajno su reverzibilne, koriste se u recimo i u nekim velikim trafo postojenjima, imam nekih 4 kile što je dovoljno za isušivanje više od 50m3 vazduha visoke relativne vlage, mogu i to da priložim za eksperimentalni kabl koji mora da se hermetizuje da bi bila vlaga u pesku neutralisana.

Slučajno naleteh na temu i izdelih plusiće podržavajući diy inventivnost ma koje vrste ne razumejući izražavanje suprotne skepse. Imam strujne diy kablove urađene po instrukcijama Gosn Dabića još pre više od 20 godina, a o vibracijama koje se javljaju usled međusobnog udaranja vodova mi je davno pričao Gosn Jeličić. Postoji jedna firma koja pravi jednostavne nosače kojima vodi kablažu lebdeći i na taj način umanjuje prenošenje mikro vibracija koje kuda. Ovo punjenje peskom sa čeličnim opiljcima ima logičnog smisla kao što je punjenje nogu polica sistema, postolja zvučnika i kućišta gramofona, koliko je činkovito u oplaćivanju kabla je empirijsko, znači, mora da se proba, a to je i ćef. Šta čelik tu radi ili može, nemam pojma, ali se praktično radi o već gotovom materijalu za peskiranje, moj peskar ima na raspolaganju više vrsta, kupuje se na džak i voljan sam da obezbedim par čaša za probu, na Vidikovcu u Beogradu je peskara. Moj poznanik, audifil i elektro inženjer koji radi u struci, ima napojne kablove koje mu je izradio kolega inženjer, dobar drugar ima takođe ceo sistem ožičen istim, kaže da je frapantna razlika u zvuku plus nestanak višedecinijskog zujanja i brujanja koje mu je stalno bilo prisutno šta god bilo u sistemu, a radi se o desetinama, možda i stotinama komponenti kroz godine i to jako visoke klase. Jesam slušao ali bez poređenja, stvarno nema zujke. Ne znam šta je u kablovima, samo materijal za izradu košta više stotina €, od bandere ispred kuće do utičnice u sobi ima sigurno 20 metara žice, jeste neverovatno da metar i kusur do uređaja može da pravi toliki uticaj da je zaključak ko da su drugi uređaji u pitanju koliko god sam sklon, a jesam, zmijskom ulju. Tražio sam zato da se vidim sa inženjerom da mi sa tehničke strane obrazloži uticaj minorne dužine čak i ako se radi o konstrukciji koja se ponaša kao EMi RF filter analogno nekom kondicioneru ala Lampizator koji je kod mene na slušanju, https://www.diyaudio.rs/topic/8768-ac-filter-lampizator-silk-230/

Nije kritičan niti nužan cevni kako se obično stereotipno misli, jednostavno samo dobar. Pasivac u vidu samo pota, to meni nije valjalo uopšte a morao sam neko kratko vreme da ga koristim. Početno slušanje je bilo sa tranzistorskim Klaseaom, uređej kao da je nacrtan a ne pravljen, toliko je bio pedantno izrađen, dok recimo Kaneda nije prošla suprotno očekivanju. Spomenuo je Doktor Grid, pionirski projekat koji se na žalost ugasio, klasična cevna šema sa 83-kama i vrlo lepo odabranim komponentama i finog dizajna, preslušo sam relativno dosta predpojačivača i ne mogu da favorizujem ni jednu opciju kao izrazit, ili nužan par. Svojvremeno mi se dopao neki Vukošićev cevni, pa posličan Šolajin, uz tadašnju modni come back lampi, poveo sam se u tom smeru. Izašao je članak Torstena Loša o izradi singl ended lampaškog predpojačivača sa transformatorom u izlazu, potom je Ćiro Marcio uradio neke 3 varijante Euridice sa različitim cevima, a došao mi je SE lajn na slušanje, rad Đoke Kenjala sa paralelisanom 88-com i to je bilo presudno, a Šolaja je "platio" cenu uradvši čistu 88-icu u uređaju sa LCR phonom, 36 kila kao pandam još teržoj Hiragi. TVC je bio sledeći tako da je izbor zaista širok.

Hvala, takođe sve naj,naj,...Znam još bar dva kompleta koja rade uspešno s početka devedesetih, ali su kopirani original a ne moj bivši primerak. Obavezno ko skripta. Ne, ja sam samo predstavio jednu težnju ka što boljem pridržavajući se striktno Hiraginog klišea konfigurisanja kao primarnog i sa čime se Viktor i složio i insistirao, prepravka je unikatni dar i to volim da naglasim kao sećanje na velikog čoveka ma šta ko o njemu mislio. Moja preporuka je da se drži što više originala po topografiji, same pločice nisu ni velike ni zahtevne niti su delići skupi pa je lako napraviti više varijanti za poređenje. Vladd ima smernice već napomenute, pa pošto je elektroničar, zna šta priča, za razliku od mene koji sam ipak duduk u krajnjoj liniji. Što se tiče Zenovog komentara, tako je, Hiraga sa 200.000mf dobije, ili poprimi, pun zvuk i karkter, dovoljno je 1,1A mirne struje i tad nije kritičan kapacitet hlađenja, svako dalje uvećavanje je riskantnije i isterivanje nekog rezultata je zarad nekog ličnog hira ili zadovoljstva koje nije ništa manje u skromnijoj izvedbi. Elektroliti su bili lavovska stavka, verovatno i danas, bitno je da njihov nazivni napon ne bude previsok jer onda neće raditi u dobrom režimu i samim tip ni pojačivač i to se čuje, radni na otprilike 3/4 nazivnog, kod Hirage je to nezgodno jer optimum pada oko 40V. Velika energetska snaga nije potrebna, Hiragin ispravljač bi mogao da švajsuje, ali početni cim signala direktno zavisi od impedanse a Ampli je u osnovi strujni potrošač. Nisam imao mogućnosti da slušam eklose od 300.000mf po komadu kako stoji u orginalu, jesm redenike od po tridesetak hiljada pa do nekih 100.000, dugo sam slušao ispod Farada, po kanalu praktično pola, više mi se sviđalo sa ukupno sadašnjih 12x150.000 i to ganc novih, predpostavljam da bi sa deklarsanim bilo još bolje, ustalom, tako je Žan i projktovao. Mislim da i preamp Kaneda ima visoku kapacitivnost ispravljača, to je filozofska postavka. Inače, taj uređaj nije ni blizu pojačivaču i prošao je slušanje uz "hvala lepo", a bio orginal a ne kit.

Kolko sam bacio pogled, ono deluje krajnje korektno, čujem da je ovde problem napraviti kvalitetnu pločicu eć neki duži period. Izbor tranzistora je uvek diskutabilan, nemam pojma ima li ih u Parizu, al manje više bilo koji će da pruži zavidan rezultat. Problem sa akumulatorima je što mora da se uzmu 4 komada za trideseticu, to već nije baš ni jeftino a možda i nerazumno, za naj manju Hiragu da, jedan aku kolko se sećam. A ladnjake po Vladd-ovom receptu, zašto ne od bakra, on se pa lako švajsuje, nadrealno izgleda, skroz tankim slojem laka neće oksidirati. Ne znam da ti odgovorim. Mislim da Nelson ima odličan članak, The First Wat, u njemu je srž a sva ostala snaga u oblandi, realno, za 95db+ je dovoljno tih 10 w. Slušao sam 1 il 1,5w sa 93db, ako se nema potreba za žurkama taman.

To bre... hajde vlasnici organizujte se pa da se cuje koja je najbolja... pauziram nabavku delovado daljnjeg... Pored poređenja kompletnih uređaja, poredio sam moju, tj. Bradačevu pločicu sa urađenom maksimalno kao originalna, razlika je bila evidentna ali ne da bi se išlo u beskonačno riskantno traganje. Hoću da kažem, da originalna šema i tranzistori zvuče perfektno i ne treba po svaku cenu tražiti leba preko pogače. 20 vatna Hiraga zvuči tonski možda i lepše od tridesetovatne, ali po mom sećanju joj od svega po malo nedostaje što nije za prevagu već za dilemu, znači manje bitno il skroz. A onaj Le Monster od 8w valjda, zvuči naj lepše ali gubi dah sa DC Tanojima, ne u glasnosti nego u prezntnosti, sa osetljivijim drajverima bi možda bio dobitni izbor, a uz akumulatorsko napajanje sa nekom pametnom regulacijom punjenja bi se niz zezancija zaobišlo, na stranu što je baterija odličan izvor.