Lemić

@Daudio-Naravno, uvek kritika koja ukazuje da nešto može biti bolje je dobrodošla. Ovog časa a i u buduće mislim da neću koristiti tanje žice od 0,3 čak ni za slep namotaj, nabavio sam bakarnu foliju debljine 0,1. Inače po kazivanju nekih "profi" motača, tanje žice motaju na takozvano divlje, kao te tanke još bolje da ispreskaču jer tako legnu s čim se ja naravno ne slažem. Uostalom, pregledom odmotavanjem postojećeg trafoa sam zaključio da to ničemu ne valja a ne može se to nikako utvrditi odnosno da se dobar trafo ima, mora diy. Sledeći problem je što na srpskom tržištu postoji najgrđi kvalitet žice, možda čak i ono što ne bi prošlo na izbirljivim područjima i oscilacija u debljini je očigledna pa ni ultra mašina nije svemoguća. Zato i jeste ručni rad, odnosno slaganje levom i desnom rukom kako kažeš naj bolje. Ovo kako sam ja zamislio je poluručno, mala brzina, mašina slaže a sa obe ruke pratim i korigujem naleganje. Tačno se vidi kada naiđe zadebljanje.I još jedan problem je što telo na užim stranicama ima konusno ojačanje i ni žica 1,29 sa lakom, neće da legne uz bok u početnom sloju pa sad će turpija da radi. @Guja-vopi i ima se slaže i 0,01, pošto nisam pivac, odričem se i piva i rada u tvoju korist. Trenutno mi je najveća teškoća da relativno krut prešpan koji je još i krivkast pošto je iz rolne, isečem i savijem u kadicu a da legne ko staklo. Noćas sam savijao ivice uz predhodno blago paranje skalperom, po mome nije za 10 ali mi je upravo bio učitelj Petrović Mlađi i rekao da je odlično. Us put smo za sve 3 žice odredili zategnutost, ja sam bio sklon pretezanju. (Odo malo finijom mehanikom da se bavim, motor drugaru, pa tokom dana biće još neka fotka.)

Priprema za motanje se odužila, delom što su žicari bili prezauzeti, delom što je tehnički deo morao da se utrimuje prema mojim kriterijumima. Urađena je novo vreteno kompatibilno sa profi mašinom pa ako zapne imam odstupnicu. Umesto uobičajenog prihvata sa dve daščice napravljen je nosač kalema špulne od poletilena tako da nema ljuljanja a sve dobro stegnuto. Sama osovina motora je obrađena na prečnike 10,8 i 6 mm, ali od 8 pada tačno na osu vučne, za 6 bi morao da pomeram motor ali po dobijenoj brzini nije neophodno. Kupljen je i nov kaiš tako da ne proklizava nit se može zaustaviti rukom čak ni na velikoj remenici. Ceo motor rasturen, očišćen, podmazan, zaista je odličan. Bez Šolajinog varjaka ne bi bilo ništa, 2a i 210 v daje brzinu od 4-5 obrta. Prekidač u papučici blokiran duct trakom jer se odvija tokom stiska i povećava brzinu. Zbog nekog klackanja na početnom položaju na malo jači stisak ode na 8-10 obrtaja što je možda i naj optimalnije. Makina je dobila veći prečnik očitavača podsmaka prema debljini žice, svaki stepen pomera za oko 2/100. Sa sadašnjim prečnikom remenice automatske slagalice moguć je rad od 0,02- oko 0,6 mm, za deblju žicu je potreban drugojačiji prenosnik ali ovog časa operišem sa 1,3 mm što se ručno vodi. Urađeni su novi izlazni roleri iz komada, stari bakelitni se raspolovili od probanja debelom žicom Motalica ima podesivi zatezač plus oprugu tako da ne trza niti kida tanku žicu.Za rad sa debelom i muški nategnutom žicom bio je problem povrata tela trafoa i praktično odpuštanja žice na njemu jer nije postojala automatska kočnica, no to sam rešio klinom ispod vučnog točka, parčetom gume od bicikla i stalniom blagim pritiskom preko lastiša. Čim pustim papuču klin odmah zaglavi vreteno tako da skoro da i nema cima u nazad. Liveno gotovo telo na žalost nije idealno, polutke od livenja su stepenaste pa je unutaršnjost oslojena na jednoj strani sa 2 krep papira, izgrebani ostaci i grbe od liva a najveći problem se bočne stranice koje su bile baš krive i odbijale žici da legne na krajevima špulne pa je radio fen za skidanje boje i drveni kalupi i sada je prihvatljivo. Pošto se po prvi put susrećem samostalno sa pričom i mašinom, nužno je bilo trenirati i upoznati se. Sve vođice su precizno podešene da ose uvek budu paralelne.Reperi na krugu za podešavanje hoda prema debljini žice su morali empirijski da se utvrde pa sam više puta namotavao i razmotavao da dođem do nekih orjentira. Naravno, za svaku žicu se pred početak mora uraditi probno motanje da se vidi kako sve leže. Tokom tih proba sam se divio sam sebi kako "u svakom pogledu napredujem sve više" dobijajući po par namotaja više u sloju, a u stvari žica se istezala i tanjila pa samim tim više ređala. Za početak sam vrlo zadovoljan, žica debljine 0,33/ 0,39 sa lakom, se vrlo lepo slaže sama u oba smera i pakovanje je u okviru faktora ispune 0,95 tako da očekujem odličan rezultat tim pre što sam ostavio rezervu za prekoračenje zbog nepoznatog. Naime, rešio sam da koristim isključivo papir prešpan 0,1 i 0,2 debljine tretiran prirodnim lakom, mulitplikovan između dvodelnog primara,(na početku i na kraju preko svega), i više sekundara, (740v, 2 na seriju i 150v) slepa bakrana folija, grejanje itd. Ovo pisanje mi je ujedno i kontrolnik pa krećem u sečenje izolacionih kadica, razbušivanje tela za uvodnike i generalno probno motanje nove žice. Svaki diy savet dobro došao a što se mene tiče možemo i da otvorimo i zasebnu temu o tehnici motanja, trikovima, poštapalicama itd. ili možda da promenimo naziv temi.

Da, godinama potiskujem želju da krenem u neki projekat al me tema potakla na ozbiljno razmišljanje pa sam tako, zbrda s dola, možda nešto bude od koristi. Oduševio sam se kad sam video ručni frezer, sve je vrlo inventivno i činkovito. Disk zbog malih obrtaja i relativno male mase ne iziskuje nužno balansiranje. Sa sadašnjeg aspekta uopšte nisam pristalica skupih gramofona, smatram ih prevarom na neki način, uz malo mašte dobar diy će da zvuči više nego odlično i uopšte nemem dileme kako će raditi ova mašina. Ni jedan od pomenutih mojih referenci ne bih kopirao već od svakog iskoristio neki štos, zaboravio sam na stuidijski EMT koji ima odličan lager. Beskompromisna ideja, to je samo iluzija koja se obično skupo preplaćuje u hifiju.

Nemaš kad imaš prijatelja. ------ -------------------------------------------------------- @Stein-sve čestitke. Odavno mi je ideja da izradim sopstvenu čigru http://www.diyaudio.rs/topic/561-diy-gramofon-ii/page-33#entry68527 Nekoliko linkova kao podsetnik http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/7073-srevis-gramofona-stabi/ http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/7384-odrzavanje-i-podesevanje-gramofona-gyrodec/ http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/10911-o-mocartu-uzemljenjuopste-price/ http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/23846-diy-record-clamp/page-3 Pročitao sam celu temu ne mogu da kažem baš studiozno pa zato i moje neko izlaganje je opšte a ne konkretno. Počeci moje analogije datiraju od ere Torensa i prerade po instrukcijama Viktora Bradača a na osnovu referentnih merenja u Vinči. U projektu Mocart-a sam od početka, pojačalo, ručka i apsolutni gramofonom koji nije nikad zavešen iako postoji 6 kompleta, nadam se da će profa Žare to završiti. Takođe sam imao sreće da mi na sto padnu vrhunski gramofoni, podešavao sam ih koristio prilike da ih studiram. Za referencu smatram Orakl, Džirodek i delimično TNT, mada Torens sa dvodelnom legurom diska i dalje stoji u mom vrhu. Gramofon ni malo nije jednostavan kako se čini, primer je recimo Ariston "kabriolet" za koga mi nije bilo jasno zašto zvuči loše. Ležaj je problematičan ne u smislu obrtanja već zbog rambla i unošenje vibracija i šuma umesto obrnuto. WTT ima dobro rešenje koja jeste ne praktično, oslonac na po 2 pina u dve zone i okretanje osovine po kružnici umesto u jednoj tačci, opet na trnu. Sledeće je sa kuglicom ili dve, dva uska prstena kao biksna ali ne od mekog teflona. Naime, osovina nije i ne treba da bude vertikalna a samim tim je biksna opterećena a mekan teflon je stišljiv i sabiće se. Postoji plavi teflon al ga nema kod nas, opcija je grafitni poliamid al i on je nedostupan. Moja ideja je prebrušena tvrda osovina od amortizera i mesingani prstenovi, oslonac na dramliju koja leži na lepovanoj pločici za podešavanje ventila od auta. Sama osovina bi mogla da ima narezanu spiralu koja pumpa ulje prema vrhu, tako je Mičel unapredio svoje vrteške. Pristalica sam teškog diska sa ispunom, vosak recimo. Mocart disk je liven, ima nekoliko pregreda za demfujući materijal. Klirite nešto ne mirišem ali bi možda pretopljene ploče bile izbor. I nameće mi se završni sloj od čistog drveta. Prenos je zahtevan, teorijski najbolje na spoljni prečnik tanjira a mali na motoru, tad najmanje utiče, ali onda mora da bude vrlo agresivan i snažan da bi se izborio sa povratnim uticajem mase tanjira. Solomonsko uprošećeno rešenje je na pola. Elastičan remen je nestabilan, valja da bude ne istegljiv, tejp traka recimo. Lepo umanjenje problema su dodatni valjčići ili još bolje dekuplujući sa dva remena. Vešanje meko, umesto opruga lastiši, ala Džirodek, novi. Ručka, naravno plivajući princip. Glavna moja zamerka Mocartu je disproporcija vertikalne i horizontalne komplijanse, premalo je orebrenje koje umiruje u toj ravni. Fino podešavanje se vrši miksom viskoziteta ulja, ja imam krutu iglu i koristim medastu gradaciju. Sama cevka za Mocart je naručivana u Austriji od posebne legure, nije ravna već ima mislim 3 konusa koji se jedva vide, punjena je perlitom koji se štafka da ne bi ostalo šupljina. Kvarcni pesak takođe ima osobinu dobrog pakovanja ali onda teško da visoko komplijantne igle mogu da idu. Jednom sam krenuo u eksperimentisanje sa punjenjem al sam odusto, danguba velika. Al bi rado tutnuo nešto drugo. Same dimenzije ručke, tegovi, krakovi i međusobne relacije iziskuju višu matematiku i samo letimično sam upoznat. Ako se već klonira onda valja da se drži izvornog. Imam drvenu cevku ali još nije probana, kompatibilna Mocartu, Ferenc Lazar izrada. Po meni naj bolji izbor je javor, ima da se nađu komadi za izradu vrata violina sa podužnom strukturom, impregniše se lanenim uljem, ne firnajsom jer sadrži olovo, uz dodavanje prirodnih smola i voskova, to se polimerizuje za oko 6 meseci i ne mrda više. Drva koja nisu u tonskoj upotrebi ne bi koristio. Ožičenje sa spoljne strane, u spiralu ili poduž u 4 ose, VF kablić. Ideal je bez šela, na Mocartu je od iste legure ko cev i nabijen je na preklop što skoro da se može smatrati homogenim. Sam šel nije ravan već blago zakrivljen i gornja šelnica-držač se praktično ponaša kao feder šajbnica. Ima niz rešenja sa drvenom opcijom. Geometrija, ima u navedinm linkovima ja mislim detaljno. Čist je geometrijski račun u koji ulaze prva, zadnja brazda i rastojanje 2 pivota, a rezultat je ugao otklona i potreban prebačaj da bi u moguće dve tačke bila tangenta bez čujne gazne greške, granica je knap 8 cola. Imam negde preračunatu tabelu ali uvek polazim šac metodom, guram glavu napred do maks 1/3 da viri van šela a potom u pivotu cevke vršim pomeranje kao i samo zaokretanje ugla ofseta. Smatram da je 12" nepraktično plus zahteva osetno kruću cev, banka je neko optimalno razumno. Sam antiskejtin je malo enigmatičan, Mocart se postavlja u specifičan početni položaj da bi mogao da isprati nepravilnu promenu sile. Zato i ima vrlo precizno postavljene i izbušene rupice za najlone, osetljiv je na krutost i uobičajeno upredanje kablića i ako se još promaši početna pozicija ode sve gde ne treba. Kad je sve kako treba, na staklu je konstantna brzina klizanja što govori da je kompenzacija ispravna. Eto, prizvah svoju želju.

Jeste, Šolaja je radio iniciran mojim "pritiskom" i moj SE je projektovan, ( ne odrađen još uvek), sa LCR-om. Prva LCR je urađena kao zaseban uređaj za mog "repatog" drugara i bilo je drastično bolje od svega što je njemu prošlo kroz sistem tokom godina, a bilo ih je premnogo i svi preskupi. Ideja sa lončetom se rodila kada su mi dopali šaka Hiragini moduli jer je on prvi i godinama to nudio. Radilo se o običnim feritnim prstenovima spakovanih u metalno oklopljeno kućište. Mislim da nema razloga ne koristiti lončiće koji se vrlo lako dovedu u željenu induktivnost i otpor. Bili su u Beogradu Tangovi gotovi moduli, propustio sam slušanje, no mislim da nisu opravdali cenu ni pružili očekivano. Ne znam na čemu su motani. Kasnije sam slušao LCR ali skoro sigurno sa otupelim radnim i ispravljačkim lampama tako da nije merodavno, ali je vrlo lepo, (bolje), zvučala neka ruska varijanta koju je Šolaja izbunario, vrlo jednostavna mada trikovita. Topologija mog uređaja je za cevnu LCR ali bi možda bilo bolje da se tera fetićima što uveliko pojednostavljuje i pojeftinjuje izradu. U nekom narednom periodu ću se valjda angažovati po tom pitanju, motalica na stolu. Inače je moje iskustvo da sve što se lepo napravi DIY radi bolje od "fabričkog".

Pre nego sam menjao cevku sa 8" na 10" istestirao sam pored ugrađenog još 3 kablića, Kardas, Audiokvest, trećeg se ne sećam, neki na D, svi OFC, teflon...i VF koji je kasnije postao standrad u Mocartu. Ne znam sad koja je geometrija, samo sigurno nije multi kor od ne lakiranih licni, to ne volim, ili je nekoliko lakiranih a najverovatnije samo jedna lakovana licna jer sam zbog malog preseka probao udupljeno što je rezultiralo nešto masnijim basom, al nije bilo presudno, a gore je bilo mutnjikavije. Kablić ide direktno na MC i ne remeti antiskejting silu jer je baš mekan i lagan. Nikad ga nisam otkinuo što je najveći rizik. Ko ima problem ili hoće poboljšanje da se zahvali Goši na pokonu, veliki gest.

Е, кад би знао какав осећај је потребан за жицарење које траје око тридесетак сати. Наравно да нисам сигуран дал ћу моћи ал сам вољан да покушам. Степ машина стаје тренутно и полази лагано тако да нема кидања али код примитивнијих је то редовна појава поготову ако се врти пребрзо. Шта знам, постоји шпанер саме жице и уз десетак обрта не би требало да долази до кидања плус је гас на ножној папучици. Ће видимо.

Наравно. Хвала. Први додир са СЕ трафоом сам имао половином деведесетих, мотало пар "професионалаца" ал то није ничем ваљало, склепам неку даску, Шолаја вратило и бројач и удри на руке, он. За исти уређај, Еуридице, је Петровић израдио мрежњаке, пригушнице и лајн ЦД трафо, касније Живота мотао звучничке калемове, не знам МЦ трафо и шпулну за сам магнет.... тако да сам у више наврата присуствувао мотању са мојим неизбежним запиткивањима али нисам никад ни круг окренуо. Нисам имао ни потребе а моталица налетела случајно и од вишка пара је узех пре једно 5 година планирајући цевни амп и жељени ТВЦ. Мислим да имам спретне руке за тако нешто, није долично ал БМВ жичани моторциклистчки точак могу да исплету само нас двоје у свету. Прилика је да пробам уз свесрдну помоћ поменутих пријатеља. Конкретни мрежни трафо упркос 1 Кв-у није захтеван као за ТВЦ: http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/1696-music-first-pre-amp/ http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/5945-tvc-made-in-serbia-attn-solaja-lemic/ Доступна ми је дигитално вођена моталица и није проблем да се ту мота. Ручно мотано је па нешто другачијег приступа и замислио сам да ово буде нешто између а ако ништа оно бар да не окрећем курблу. Није свакако идеја серијске производње већ врхунског ручног рада. Знам да је танка жица проблем свим машинама ако се жели без прореда и нема ништа без ручног осећаја. На ту тему, идеја ми је премазивање сваког слоја па колко траје да траје, то сам видео на неком тајванском примеру где то кошта камару пара а пошто код нас рад и време не коштају ништа, доћи ће ме трафо за џабе. Спремио сам папир, воштану свилу, високо пробојни пвц, шел лак, калафонијум, восак...али за високи напон ћу вероватно користити неки синтер премаз због могућег грејања током рада где природне материје већ на деведесетак степени попуштају. Очекујем да сутра моталицу приведем радном стању по Гујином налогу а већ сам осмислио како механички да јој скратим преносни однос новом ременицом. Да, сада се ломе копља, Е језгро, 150 или 180.

U al si uranio. Odo, sutra ćaskamo.

Ako imaš konkretan prdlog, predlaži.

Kaže Gosn Guja il sam ga tako razumeo da to nije adekvatno.

Ono, sedela sam za mašinom šila sam, ima mnogo varijanti naravno. Nemam ništa protiv da se tema razvije u opštu o motalicama i motanju u varijanti samo snalaženja. Ja imam ovo što jest i predugo stoji u šteku a da ne govorim o davnašnjoj želji da namotam TVC, sad je u pitanju zahtevni mrežnjak koji će zbog debljine žice taman za obuku. Ovo je jedna stona motalica ali može da obrće prečnik nešto iznad 200mm, ima automatsko šniranje i podešavanje podsmaka prema debljini žice. Teška nekih 20 kila plus španer za žicu. Izvorno je bila namenjena za ispitnu stanicu i izradu malih probnih trafoa i zato je prebrza. Da je motor nominalno manjih obrtaja sad bi bilo pesma. Velika remenica je 200 mm i fizički bi mogla da stane oko 250 al bi koštala nešto. Za ovu audio priču i krajnje pedantno motanje nužan je mali broj obrtaja i stalni nadzor. Imam pristup profi digitalnoj mašini ali ni ona ne može da nadvlada nesavršenost žice, odstupanje u debljini. Ja sam ovo zamislio kao poluautomatik, tek da ne okrećem rukom a da vođenje bude automatski uz ručnu ispomoć. Sad sam i tu uočio manu, vodilja žice je preblizu špulni što neće dozvoljavati ručno pomeranje. Upravo razmišljam o rotaciji mehanizma za vođenje ne bi li dobio duži krak žice prilikom slaganja.

Jesi imo, slušo pa tvrdiš da je tako kako tvrdiš,zaboravi šta sam pisao.

Svaka komponenta odstupa od vernosti pa i trafo no to nije bitno. Galvansko odvajanje je prisutno kao dobro, a sa ovog aspekta trafo se ponaša kao filter jer jednostavno neku nepravilnu sinosoidu kao što je testerast digitalni signal pegla i na taj način ga čini prihvatljivijm za uvo, analognijim; manjim zlom smajuje se veće.

Ja sam znao da je Guja znalac iako se lično nismo poznavali, sad priznajem. Zakačio sam Gujin varjak ali nisam uspeo da dobijem ispod 48 obrta a da sve bude funkcionalno. Na manjim naponima te neće da krene, te nema snagu... Zatim sam skinuo remenicu i oslonio kaš na osovinu iz motora koja je 12,5 mm i smanjio obrtaje na 28. Ponovo sam prikopčo varjak i na cca 205 v i pri najmanjem otklonu papučice dobio 11 obrtaja što mi na oko izgleda prihvatljivo. Pri tome mašina ima punu snagu. Za vreme kratkog rada nema grejanja motora, dal bi bilo opasno na duži rok, videće se. Takođe me je Guja precenio i naložio instrukcije za prevezivanje izvoda iz motora ne znajući da sam ja duduk za elektriku. Mašina ima dodatnu remenicu za manipulaciju šakom bilo da se okreće vreteno bilo da se podkočuje sa dva prsta. Na redu Guja (@Stein-jesu li prevelike fotke, ovo su moje prve na ovom forumu. Ja inače negodujem kad su preširoke a ove su tu negde na granici pa molim za instrukcije.)

Da udovoljim.

Odnosi se hronološki na post broj 17: http://www.diyaudio.rs/topic/6496-motalica-regulacija-brzine/?p=170612 i post broj 18: http://www.diyaudio.rs/topic/6496-motalica-regulacija-brzine/?p=170615

Naravno, nego, kad da dođem po varjak.

Makina je vrlo lepo osmišljenja al za čistu zanatsku namenu. Ima ona opciju 4 brzine promenom odnosa remenica jednostavnim pomeranjem uz elektro regulaciju al je to tih 56 obrtaja što je prebrzo za moje početničko umeće. Inače ima čist mehanički "razboj" za podešavanje automatskog vođenja, slaganja i debljine žice. Problem je što je motor prebrz. @Guja, kad da pijemo kafu solo, xxxxxx.

Ja imam neki vintidž Grundig amp iz nekog reka, svira ne viđeno dobro, krajnje školska šema bez ičeg spektakularnog i jedini zaključak je da to čini ova cevka.

Ma di s njega, sam ću dođem, čim kažeš, eto me za desetak min.

Odšrafljujem odmah

Možda sam trebao da smanjim rezoluciju?Nije problem limiter, još bolje da metem vnklu spolja i šraf kojim ću da ograničim hod pedale.Gujo, jesi hteo da skinem poklopac na crnom kućištu zakačenom na sam motor?

Za 5 min, dok popijete vopi na moj račun.