Lemić

Velika masa, mala rezonanca ali i velika enegija kad zaosciluje, treba to smiriti, hidraulične nožice sa oprugama su relativno lake za izradu. Referens ima lisnate opruge, sad one jesu stišljivije od spiralne ali su i šumnije, mada se i to može premuntati, ali je opruga daleko lakše da se nađe ili napravi po želji. Rezonanca po vertikali je stišljiva gravitacijom, problem je horizontalno ljuljanje po mom nekom zaključku, sad, nekim različitim postavkama obe možda mogu da se kanališu u drugojačiji rezultujući smer kretanja, no to već spada u teoretisanje. Na ovoj slici Gyrodeka se vidi jedan od načina da se priguši horizontalno oscilovanje koje i dodatno dejstvuje po vertikali, 3 kaišića raspoređena u trougao oko subšasije. Dodat je demfujući plus težak materijal iako sa donje strane fabrički postoji punjenje u tu svrhu, oklop oko ležaja je baš muški i punjen koje čime i sve to verovatno jeste ko što kažu, 2-3Hz. Mislim da i gumice umesto opruga doprionose tome, trebalo bi da su stišljivije i da mnogo manje akumuliraju i vraćaju energiju koja se javlja pri promeni dužine federa , generalno ovakav tip gramofona pruža niz zabava uz sasvim siguran napredak.

Ja sve komponente držim bukvalno na vazdušnim jastucima, skoro sam talasao i izmišljao kako da i same zvučničke kabinete skroz odvojim od poda, sad imaju kobinovano, leže na vazduhu ali se i oslanjaju na dva trna zbog stabilnosti. Sad čitam oko modifikacije Džirodeka, navode vertikalnu rezonancu 2-3Hz, što nije bilo kod starijih modela, upotrebom jednog retkog mata koji ima priličnu težinu i Delfi ne može da ga nosi, suspenzija se jako omekne i baš sporo ljulja. Kad spomenuh Oracle, on ima izvanredne opruge, tropojasne, i još par pikanterija oko nožica. Ma uopšte je Orakl biser po mom sagledavanju, vidi se da su svaki detalj razmotrili ali i nužno nešto favorizovalio iz ovog ili onog razloga da bi napravili kompaktan gotov proizvod, nema tu mesta za bilo kakve modifikacije, kolko mu je to mana, tolko je i prednost u neku ruku. Pored njega, još jedino Torens Refrens me intrigira, video sam ga samo na slikama, on ima unikatno ogibljenje. U načelu se svodi priča na što nižu rezonancu al u obe ose, 1Hz je uha, nekoliko već nije problem.

Sistem koturača je delotvoran, ali dupli tanjir je pa preglomazan, postavljanjem pogonske remenice blizu tanjira se on takođe opasuje tanjir u velikom delu obima. Ja koristim azot za svoje moto kerefeke, svaki inertni gas može da se koristi, Co2, argon, neon, a kripton bi verovatno bio naj mističniji. Nemam baš vremena da izlistam linkove, seizmika je još jedan deo priče. Prigušenje samog izvora, motora, je naravno prvo, zamajac na njemu samo recimo, ali i dalje sam tanjir ima svoje sopstveno kolebanje iz već izloženog pa valja i on da se podkočuje, gustinom ulja koje će takođe i da ublaži klaćenje osovine. Prenosnim odnosom se može jedna strana umanjiti, mali pogonski prenosnik ima znatno manje lučne oscilacije, veća brzina bolje ih i pegla, ali je zato imunost od nus dejstva tanjira srazmerno manja. Kaljeni materijali imaju umanjene kofecijente širenja usled toplote, recimo alatni ili merni čelik, tesne tolerancije jesu rizične da ne dođe do preklopa, zaribavanja, gde je razmumna granica, nemam pojma, u mašinstvu se zazori projektuju shodno ulju i njegovom viskozitetu. Ovo je odlično rešenje, tanjir se ponaša kao zatezač labavog izlaznog dela kaiša, no, pitanje je koliko se ostvaruje grip, u motorciklizmu naj važniji parametar i odnosi se na prianjanje gume na podlogu, i koliku masu može da vuče bez proklizavanja, može se tu javiti preveliki pritisak na ležaj i onda prevelko trenje i šum. Na tom linku ima i pogon sa četiri remenice oko tanjira i sa "širokim" ležajem, sveukupno dobro rešenje.

Ima i ta varijanta: koja sadrži niz poboljšanja koji se lako i jeftino mogu uraditi i to je bilo prelomno da li Delfi, tad MK IV, ili Gyrodec :

Podložan si, verovetno više nego obično oko. Nisi ti valjci tu zarad estetike, oni su bili vrlo značajni pri odluci a taj princip će biti primenjen i u nekom budućem projektu ručno izrađene baze. Radi se efektu čigre, bolja inertnost vrtnje, a takođe se i samo težište obrtne mase spušta i time je težnja ka prevrtanju mnogo manja, sve ukupno, mnogo bolje se vrti tanjir dok sama masa nije prevelika u smislu apsorbera ispod igle koji popapa informacije iz rilne.

Pa nije igla ko ona, k. stvar pa da se ne haba upotrebom.

@ZZZ- Vidim da si lajkovao, predpostavljam da gledaš i sa estetske strane. Ja volim kabriolet konstrukciju i to je bio jedan manjih razloga pri izboru gramofona, ali mi je od prvog trena bila ideja da uradim redizajn i pitanje trenutka je kad ću se u to upustiti: dok nešto ovako sadrži i ozbiljno tehničko unapređenje, doduše bi tolika visina povukla i izradu nove police koja je izrađena prema mojoj ergonomiji ruke i šake a da bi manipulacija iglom bila što "mekša":

Sve glave se u suštini prave na isti način gledano zanatski, sami vrhovi kao drago kamenje ajd da se razume različitost cena, možda bi neki kriterijum finalne kontrole bio razumljiviji, šta se pušta u prodaju a šta se lomi čekićem kad ne zadovoljava kao što je Mr. Sugano svojevremeno radio sa Kuetsom. Sam kantilver i šlif ne moraju uvek da se poklope sa geometrijom kućišta pa podešavanje gramofona pomoću mehaničkih pomagala nije tačno i jedino se pod mikroskopom može videti da li igla gazi kako treba, na taj način se isto može zaključiti da li je pogođena odgovarajuća gazna sila, napadni ugao i protiv klizna kompenzacija do čijih poremećaja može doći neprimetno, recimo, pomeranje police zarad brisanje prašine može drastično da izvrši naruši podešenost i onda se nepravilno haba a kantilever krivi i radni vek neuporedivo kraći. Dok je Neša Đorđević bio aktivan, intervalno sam nosio glavu na pregled, čišćenje, podmazivanje vrha i gumenog oslonca i naravno, gledanje kakav je otisak. Udarao sam table na papiriću čisto da bi znao koliko je radnih sati jer čovek vremenom ne primićuje konstantno starenje jednako ko u ogledalu, svaki dan isti a kad se usporede fotografije onda se zabezekne.

Pošto voliš spakovan ko ...

I ja malo, po prvi put sam slušao postavku sadašnjeg sistema Dokovog sistema tako da nikakvu usporedbu nemam već samo utisak na prvi ton koji je se tek javio jedno dva sata od prvog spuštanja u brazdu sa tim da sam odmah po ulegnuću zaključio da je gazna sila prevelika iako je bila u okviru fabričke postavke, tako se i čula prva strana plejke, na srednjem opterećenju baš druga pesma što me je pomalo začudilo. Ljubitelj sam MC glava uprkos još jednog kvariše na putu signala, po nekom mom već izbledelom iskustvu MM ne pruža dovoljan i čisto izražajan bas uz pomalo zamućen gornji spektar i sa nešto manjom dinamikom, da nisam znao koja je ovo glava ne bih se kladio da bih pogodio da je MM jer ima odlike punokrvnog MC-a ali uz istovremenu mekoću MM-a. Možda pogrešno razdeljujem ili grešim, ali tako sam doživeo višečasovno slušanje.

10Hz je odlično, pogotovu ako je niskog intenziteta, mada koliki god da je nije sigurno uticajan na toliku masu. Nedostatak otvorenosti može da bude uzrokovana novom glavom kojoj treba više desetina sati da se ulegne. Vazduh nije stabilan omotač bez obzira na pritisak za razliku od uljnog filma, ako je osa osovine apsolutno vertikalna onda je i zazor između nje i čaure ravnomeran svud u krug pod predpostavkom da se tačno centrira i da nema nikakve sile koja vuče u stranu ala kaiš, da li je to tehnički ostvarivo baš tako u praksi ne znam, možda je prisutan pojam samocentriranja koji se javlja kod tečnih fluida, za vazduh ne znam, nisam toliko učen niti sam imao potrebe da se srećem u samsvom "majstorisanju".

Naravno, a i treba da se razdužim novčano za TVC. Teoretski, sav teret je u osloncu osovine, u praksi nije i ne treba da bude jer se tanjir izbaci iz vodoravnog položaja ka belt motoru, analogno i kod idlera je tako, dd pada kako ga igla tereti, međutim to radijalno opterećenje raspodeljeno u dve zone, gornja i donja a suprotnog smera, je malo jer praktično pridržava vertikalnu osu opterećenja, a postoji rešenje da se sila samog belta neutrališe nekim dodatkom koji vuče na suprotnu stranu. Postoji tehnologija oslojavanja viljušaka prednjeg vešanja kod trkaćih motorcikala sa izuzetno malim koeficijentom trenja, em trajno em je površina iznad miror izgleda. Ima kod nas nekog oslojavanja keramikom ali ne znam detalje. Standardne osovine kod gramofona su strugarske tvrdoće, kaljenjem se dobija još više, a sledeće je da se nanese sloj tvrdog hroma koji se potom ispolira. Inače sve što treba da bude precizno, mora da se radi tocilom, odnosno brušenjem, strug ne daje ni približno potrebnu preciznost i završnu finoću. Proguglo sam malo, Oracle navodi upotrebu polimera, Poliamida, pominju i taj ultra tvrdi ojačan staklom, WTL koristi teflon po sličnom principu oslonca u 3+3 tačke ali u vidu trougla. Iz gore navedenog, oslonac je praktično u 2+2 tačke a treće služe da se nužan zazor minimizuje i da spreče klaćenje osovine koje je minimalno kad takvog oslanjanja u jasle. Oracle je odlično konstruisan gramofon, svojevremono sam se dvoumio između njega i Džirodeka i prevagnuo je Mičel zbog nekoliko bitno bolje rešenih stvari, plus pruža neograničene mogućnosti za modifikaciju, kod Oracla je to gotovo nemoguće, mada je kao fabrički bolji. Njihovo rešenje sa šraf pinovima je odlično jer se može podešavati dotezanjem kako se javlja habanje. Šum trenja jeste prisutan kako god se okrene, oni navode da je sve u silkonskom ulju koje pored odličnog podmazivanja i prigušuje. Iva Jeličić je izradio nekoliko prototip ležajeva osamdesetih po uzoru na WTT, mislim da tada polimeri nisu bili nešto ozbiljno korišćeni. Generalno, ovaj princip mi se sviđa kao tehničko rešenje a po izradi da ne pričam. Postoji još rešenja ala ležaj sa živom, sa magnetnim poljem, a ima i bez lagera, preko 4 kotura se remenom opojaše tanjir i drži ga u vertikali, trenje samo u aksijalnom donjem osloncu. Odličan je klip i ultra precizna mašinska obrada, takozvano lepovanje gde je završna obrada toliko fina da se dve površine lepe same od sebe. Kvalitetno brušenje se radi u finoći mereno hiljaditinkama, dal je sad jedna ili više ne znam, radio sam neke specifične delove za motorcikl tom obradom a zazor određivao otporom u rotaciji na osećaj. Vazdušni ležaj jeste nešto novo što sam tek sad saznao, hvala za info. Za razliku od ulja koje se ne sabija, vazduh se može komprimovati i tad se ponaša elastično, kao opruga, znači da je prisutna neka rezonanca. Poštujem svakoga ko je postigao bilo kakav rezultat sa ovog podneblja, raniji Stabiji mi se nisu sviđali, za ovo danas mogu da kažem apriori svaka čast. Pomenuta rezonanca od 10Hz je kako treba ali naspram tolike mase tanjire je visoka, doduše ne znam da li se radi o plivajućem ili krutom sistemu i da li se to odnosi samo na bazu ili kao komplet. Pored šuma u ležaju koji treba da bude što manji, sam koeficijent trenja je bitan kao kod špulne sa koncem, ako je na ledu tek će malo da se otkotrlja, ako je na betonu ima da ode poprilično i po oba ova aspekta je vazdušni ležaj apsolutan. Pošto je vazduh sabivljiv, pitanje je koliko i da li upšte sprečava fizički dodir osovine i čaure bez obzira na 1 mikron tolerancije i šta se tu pojavljuje. Kad je u pitanju ulje, njegov sloj je uvek prisutan i u tom smislu je kao hidro ležaj vrlo stabilan i onemogućava rad na suvo, barem teoretski. Kad je u pitanju stabilnost rotacije, stvari stoje pomalo suprotno. Sam sistem pogonjenja je kolebljiv u manjoj ili većoj meri kakav god bio a uvo jako osetljivo i to se ne može izbeći već samo umanjiti pa kako kom uspe. Kad se izuzmu negativni faktori i ostali činioci i gleda samo koeficijent otpora, pod istim oscilujućim dejstvom dd motora, nestabilnost brzine okretanja je veća kod ležaja sa manjim otporom i amplitude veće, nego kod onog sa većim otporom, kad se uvede lastiš osobina kaiša, nus pojava je još izraženija nego kod niskog koeficijenta. Da opet odbacimo ostale mogućnosti, smanjenje oscilovanje se može postići prigušenjem odnosno kočenjem, primer šlepovanja automobila, kad se malo povuče ručna kočnica, cimanja su neuporedivo manja ali je potrebno više snage za vuču, znači jači motor. Analogno je i kod gramofona i samo sa tog aspekta tanjir uopšte ne treba da se vrti perpetum mobile beskrajno već valja da pruža neki otpor koji je jači nego što je oscilujuća sila zašta je potrebna snaga, jak motor, da se nadvlada i obezbedi potrebna brzina. Obrni okreni, velika je kompleksnost, neki kompromis je uvek nužan pa čemu se ko privoli, meni WTL, Oracle i neka slična rešenja izgledaju vrlo delotvorna, pogotovu kad se razmišlja diy.

Spomenuo sam u svom dugom postu da je WTL, onda WTT, još tada otišao dalje u konstrukciji ležaja, u čauri u gornjoj i donjoj zoni je postavljeno po 3 trna, možda i samo po dva na suprotnim stranama, tako da se osovina vrtela oslonjena samo u te tačke, tačnije na svega 2, stabilizovana tako što je oslonac bio prebacivanjem težišta ka njima, to je davalo minimalno trenje i što je bitno, bez značjnog pomeranja osovine koje se javlja kod klasičnog kliznog ležaje, biksne, pojašnjeno, kaiš ili idler, vuče u jednu stranu i čini da osovina teži da ode u suprotnu, kao kad se konac na špulni povuče ka sebi a ona se otkotrlja na suprutnu stranu, to je osnovni uzročnik potmule tutnjavine niske učestanosti i kolebanja rotacije samog diska. Verovatno je Orakl nešto na tu temu napravio, postoji mali milion polimera i trgovačkih naziva, taj PEEK je sigurno neki od poliamida, šije mi ga đura, napravi se očas posla, znači nije mistika, samo treba demaskirati i prebaciti na jasnu mehaniku konkretno, Vladd, tako je.

Samo malo da se umešam, Harli i takvi tipovi motora, čoper ukrako, su namenjeni za relativno sporu vožnju i bez neke naročite sposobnosti za krivinarenjem znači pretežno za prav drum bez neke akrobatike.

U manualu za Delfi MK IV stoji da je teflonski ležaj suv i bez podmazivanja, međutim čuo se malo pa je popio malo hipenola, dajem ja drugarima mineralno moto ulje 20w50 za tu namenu, doduše ne znam u kave ležajeve. Postoji i opcija poliamida koji je isto samopodmazujući, jesre tvrđi ali se lepo obrađuje, ima i pojačani sa staklom, a jedan sa molibden disiulfatom koji jeste specificiran za samopodmazivanje. Takođe postoje SKF klizni ležajevi, PAP ili PCM, rasečen metalni prsten oslojen sinter bronzom i slojem teflona, ali iziskuje ultra preciznu obradu i ležišta i osovine, brušenjem, da bi se dobila željena tolerancija, može da se podmazuje teflon uljem. Ovo mi se sviđa jer površina nije stišljiva kao što je slučaj sa debelim teflonom, a opet se vrti na njemu. Ima ga u pernim merama, od 8mm pa na više i u različitim visinama a može i da se skrati, debljina zida je 1 mm u manjim prečnicima. Kad se lepo sastavi nema sastava, verovatno je i okruglina dobra. Čisto kao ideja jedna.

Hvala Vladd, fizika, mehanika, elektronika...i mistika, sve je to kombinatorika. Nego da neko ne protumači kako ne mislim, načelno pričam o vrhunskom rezultatu il bar o težnji ka takvom imaginarnom cilju, svakako da za neke novce i to puno manje, može da se dobije odličan rezultat, nročitio naspram uloženog. Pesak, nešto nisam za kvarcni i unificirani, previše se dobro pakuje i više je monolitan i kompaktan naspram običnog rečnog koji ima šaroliku granulaciju i međuprostor, raznolikost je uvek bolja od jednoličnosti. Prosejati kroz đevđir il komarnik čisto da se izbace krupni kamečići i neka organska prljavština, pečenje i to je to. Ležaj jeste izvor parazita, premala osovina se klati zbog nužnog zazora, prevelika previše pa šušti, spirala je odlična kao hidraulična uljna pumpa, nisam za suve samopodmazujuće polimere, čak i u njih ulje bi stavio, naravno, dva što tanja oslonca, aksijalni, osloni ležaj je priča za sebe itd. @ZZZ, jeste već šaren, takav je došao kod mene, mislio sam da je po sredi umetnina, znači da će da padne poliranje, volim plemenitost čistog bakra i na oko i na uvo. Tonski je dobro radila kad sam je dobio, nije bila precizna, čista i puno dinamička, tad sam je i poredio sa vrhunskom Riom, sa boljim cevkama, ističem ispravljačicu, baš dobro, meni dopadljivo zvuči, inače sam ljubitelj LCR-a al to je još uvek neostvarena želja. U svakom slučaju je vredan komad.

Ajd i ja malo svoje mirođije. Počeo sam sa ovim sada vintage "gramofonom": završio još od pre mnogo godina na: i nema povratka unazad, sledeće je opsežna modifikacija postojećeg ili izrada po svojoj ideji a na osnovu sabranog iskustva i znanja. Među faza je bio Torens 160 baza, nakon nekoliko dd plastikanera koji su tad bili hit, imao sam sreću da me Viktor Bradač usmeri u prave vode, taj Torens je urađen kao njegov, svega je nekoliko primeraka koji su tako poboljšani, moj komad je danas kod Buce Maričića. Između ostalog, izmerena rezonanca u kavezu u Vinči je bila 2Hz, Delfi ima 3Hz i zato vrhunski zvuče, znatno je povećana masa tanjira uz omekšavanje suspenzije i to su dve bitne stavke pored niza ostalog što ga kao takvog svrstava u sam vrh. Inače je i kao fabrički jako dobar pogon, po mom suda prvi pravi. Thorens nikad nije dostigao kompletan vrh jer nije imao dobru pandam ručicu pa kako je ko ubo. Iz tog doba je bilo svega nekoliko vrhunskih ručica, Zeta i Syirinx kolko mi ostalo u sećanju, ostale, uključujući i SME 3 su bile tek tu i tamo malo iznad proseka. Zeta je bila tvrda i za adekvatne MC glave koje su bile skupe i malo omasovljene. LP 12 je prvi izbacio ukonponovan set, pogon, ručka Itok i Asak glava i na neki način je postavio smernicu. Kao proizvod je pljunuti Torens, mislim da su im ga i oni čak i izradili, škloska jednostavna konstrukcija, razdvojili rezonance sumirane na cca 12Hz, uparili komplijansu glave sa ručkom i dobili odličan zvuk, skup kao i sve što je uostalom, verovatno se i tokom svih ovih godina drže istog pravila u svemu. Gramofon je vrlo kompleksna naprava, nije to obična vrteška i bukvalno svaki delić je od uticaja, zato ni dan danas nema apsolutnog već neki niz komada. Kroz dugogodišnje slušanje svega i svačega i podešavanja pri čemu sam obično secirao u sitna crevca, moj zaključak je da ni jedan gramofon nije celokupno izrađen kako bi trebalo, moja ideja bi bila sakupljena od naj boljih osobina više pogona, imao sam prilike da studiram nekoliko meni zapaženih, Pink Triangl, naj mekše vešanje, reaguje na različitu težinu ploče, subsašija od saća, inače je ko da su ga deca pravila na OTO času, Sota Safir, VPI TNT, Orakl Delfi, ajd i moj Džirodek, bilo je, a i ima, tu još više nego odličnih pogona ali je ovo nekoliko reprezentativnih od kojih bih "pokrao" po nešto pored onih o kojima imam površnije znanje i saznanje. Relativno skoro sam gledao EMT i Garard, EMT je zaista vrh inženjerstva i zanatstva, ima nekoliko fora koje nigde nisam video, mora da zvuči dobro, nisam slušao, ali ostaje dilema oko njegove namene, DJ studio nije što i kućni ambijent. Glavna smetnja igli su nus vibracije koje potiču od samog pogona, motora i ležaja tanjira, i varijacije u brzini, a ostale se nekako lakše mogu suzbiti. Ima raznih rešenja za rambl, obrtna masa je jedan od načina sa opasnošću da upije i deo signala, izbacivanje iz horizontale je naj lakši način da se ublaži klaćenje, a već sam ležaj kao takav iziskuje mnogo, mislim da je WTL rešenje visoko činkovito a domišljato lako za izradu. Svaki motor radi isprekidano bez obzira na sve, pogon preko kaiša se ponaša kao kompenzator i zapeglava oscilacije i u tom smislu je bolji od direktnog, mana je što je uvek izlazna strana sa nekom labavišću od vučne koja je uvek nategnuta tako da ipak dolazi do mikro kolebanja brzine koje su čujne, dovijanja su sa raznoraznim prenosnim koturačama, ala VPI TNT, masa tanjira kao balans rezervoar, odnosno obrtni moment, recimo projekat Mocart gramofona, pored drugog efekta, nešto umanjeno su tuljci na Gyrodec-u, odličana je upotreba relativno ne elastičnog kajša, tape, pecaroška struna ili naj bolje neka tekstilna nit. Idler je jedno od rešenja, idejno jako dobro ali u praksi nije tako, previše je obrtnih masa koje vibriraju i direktno ih besposličar prenosi na tanjir, koliko god da je meka guma i sprega sa frikcionom površinom, kontakt je čujan u manjoj ili većoj meri, u tom smislu je kod Gararda bolje rešen, nije točak ispod same igle. Princip bilo kakvog prenosnika, ala koturača, umanjuje izvorno kolebanje motora, kod idlera nema nus oscilovanja kao kod uobičajenog gumenog remena i sasvim sigurno obezbeđuje dobru konstantnost u rotaciji, pgotovu što su svi ti stari pogoni koristili odlične motore koje danas retko gde ih ima jer su skupi, efektnije je izraditi masivan tanjir koji uz to izgleda vrlo moćno, a turiti neko motorče. Ideler takođe umanju klaćenje osovine tanjira svojim pritiskom. Po meni, dobro skockan belt pogon je nezamenljiv. Igla kupi sve svojim vrhom direktno, a indirektno se putem ručke prenosi sve kao fidbek, plus sama ručica i sve na njoj vibrira. U osnovi se pokretljivost u obe ose obezbeđuje klasičnim lagerima koji maju neki zazor i otpor što je negativno samo po sebi, mnogo bolja su ostala rešenja od unipivota pa do raznoraznih mekanih, tako da kažem. Komplijansa ručke pored svoje sopstvene i nadodate mase, zavisi i od otpora u samom centru rotiranja, što su ležajevi manji to manji otpor, ali nesrazmeran velik zazor, stezanje ima svoju granicu u smislu prevelikog kočenja pa ni to nije dobro. Kod ostalih malo kočećih konstrukcija, mahom masa čini inertnost, zato pojedini nude izbor cevki različitih težina da bi se ostvarila kompatibilnost sa željenom glavom. Osvrnuću se na WTL i na Jeličićev Mocart, ne branim proizvod već ideju, takvu ručku sumnjam da bi iko mogao da izradi tako lako danas. Za razliku od većine klonova WTA, na Mocartu je izrazito laka cevka od posebne konusne legure aluminijuma, a tvrdoća se definiše izborom viskoziteta ulja pa praktično može sa bilo kojom glavom da se upari što sa mnogim ručkama nije moguće a slušni rezultat u tom slučaju je ne često loš i zaključak varljiv. Naravno, izborom tegova se vrši uravnoteženje i podešavanja gazne težine kao i kod bilo koje ručke. Samo silikonsko ulje se odavno koristi kao prigušivač, primer SME 300x. Kod ovakve izvedbe, kod Mocarta sa dvostrukim sprovođenjem vibracija u ulje, one sa glave se priguše u lončetu i umanjeno vraćaju nazad, a one koje prodiru kroz samo postolje prenose se samo preko najlona takođe uronjenog u ulje i malo šta uspe da dopre do same glave. Samo princip elastičnog vešanja teško se pobuđuje nus vibracijama dok nešto što se neminovno javi, samo ulje neutrališe, praktično je pokretljivost ručke u isto vreme i slobodna i sputana. Moja jedina zamerka je što je krutost po verikali mnogo veća nego po horizontali zbog takovog orebrenja, još izrazitija kod izvorne WTA ručke, pa kod glava koje imaju jednaku koplijansu po obe ose to nije dobro, Deca, Koetsu Black K koji imam recimo, izvedba sa golf lopticom je po tome ujednačena. Šreder postoji odavno, pojavom domaćih klonova je takav princip široko dostupan, samo sam letimčno bacio poglede na obe srpske izvedbe, imam neko svoje pred mišljenje, prvenstveno na jačinu magnetnog polja kao virtuelne krutosti, postoji i tuđ zaključak nakon uporednog opsežnog upoređivanja, neću ga prenositi jer u nekom narednom periodu ću i sam imati prilike da se poigram. Da, umalo zaboravih, ova Riaa radi odlično, iznenađujuće dobro sa drugim cevima, poklon od mog dragog kumove kume, kuma, kostruktor će da prepozna uređaj. Prijatan ručak.

Aaaa, jedna od kontrola kad se spregnu žice jeste po sluhu.

BMW GS, naj jači, naj skuplji i naj komplikovaniji od svih žičanih moto točkova. Svega nekoliko u svetu mogu da ga servisiraju, mom umeću mogu da zahvalim upravo delom i gramofonu. Digitalna vagica je prvenstveno za podešavanje pritiska igle, ali je koristim i za balansiranje-uravnoteženje točkova do teoretske nulte greške jer na elektronskim mašinama nije moguće dobiti apsolutni balans.

Viskozitet ulja je varjabilan i određuje se zavisno od komplijanse zvučnice, kritično je možda samo za ultra "tvrde" glave. A sa Mocartom se bukvalno sve da optimizovati, podesiti, prilagoditi,... nije jednostavno ali se na kraju dobije retko muzikalan zvuk.

Pre podne: a popodne: a uveče nauživah sa prijateljem, odlično zvuči, mislim on, al kad je zadovoljan, klak!: