Lemić

Pošto voliš spakovan ko ...

I ja malo, po prvi put sam slušao postavku sadašnjeg sistema Dokovog sistema tako da nikakvu usporedbu nemam već samo utisak na prvi ton koji je se tek javio jedno dva sata od prvog spuštanja u brazdu sa tim da sam odmah po ulegnuću zaključio da je gazna sila prevelika iako je bila u okviru fabričke postavke, tako se i čula prva strana plejke, na srednjem opterećenju baš druga pesma što me je pomalo začudilo. Ljubitelj sam MC glava uprkos još jednog kvariše na putu signala, po nekom mom već izbledelom iskustvu MM ne pruža dovoljan i čisto izražajan bas uz pomalo zamućen gornji spektar i sa nešto manjom dinamikom, da nisam znao koja je ovo glava ne bih se kladio da bih pogodio da je MM jer ima odlike punokrvnog MC-a ali uz istovremenu mekoću MM-a. Možda pogrešno razdeljujem ili grešim, ali tako sam doživeo višečasovno slušanje.

10Hz je odlično, pogotovu ako je niskog intenziteta, mada koliki god da je nije sigurno uticajan na toliku masu. Nedostatak otvorenosti može da bude uzrokovana novom glavom kojoj treba više desetina sati da se ulegne. Vazduh nije stabilan omotač bez obzira na pritisak za razliku od uljnog filma, ako je osa osovine apsolutno vertikalna onda je i zazor između nje i čaure ravnomeran svud u krug pod predpostavkom da se tačno centrira i da nema nikakve sile koja vuče u stranu ala kaiš, da li je to tehnički ostvarivo baš tako u praksi ne znam, možda je prisutan pojam samocentriranja koji se javlja kod tečnih fluida, za vazduh ne znam, nisam toliko učen niti sam imao potrebe da se srećem u samsvom "majstorisanju".

Naravno, a i treba da se razdužim novčano za TVC. Teoretski, sav teret je u osloncu osovine, u praksi nije i ne treba da bude jer se tanjir izbaci iz vodoravnog položaja ka belt motoru, analogno i kod idlera je tako, dd pada kako ga igla tereti, međutim to radijalno opterećenje raspodeljeno u dve zone, gornja i donja a suprotnog smera, je malo jer praktično pridržava vertikalnu osu opterećenja, a postoji rešenje da se sila samog belta neutrališe nekim dodatkom koji vuče na suprotnu stranu. Postoji tehnologija oslojavanja viljušaka prednjeg vešanja kod trkaćih motorcikala sa izuzetno malim koeficijentom trenja, em trajno em je površina iznad miror izgleda. Ima kod nas nekog oslojavanja keramikom ali ne znam detalje. Standardne osovine kod gramofona su strugarske tvrdoće, kaljenjem se dobija još više, a sledeće je da se nanese sloj tvrdog hroma koji se potom ispolira. Inače sve što treba da bude precizno, mora da se radi tocilom, odnosno brušenjem, strug ne daje ni približno potrebnu preciznost i završnu finoću. Proguglo sam malo, Oracle navodi upotrebu polimera, Poliamida, pominju i taj ultra tvrdi ojačan staklom, WTL koristi teflon po sličnom principu oslonca u 3+3 tačke ali u vidu trougla. Iz gore navedenog, oslonac je praktično u 2+2 tačke a treće služe da se nužan zazor minimizuje i da spreče klaćenje osovine koje je minimalno kad takvog oslanjanja u jasle. Oracle je odlično konstruisan gramofon, svojevremono sam se dvoumio između njega i Džirodeka i prevagnuo je Mičel zbog nekoliko bitno bolje rešenih stvari, plus pruža neograničene mogućnosti za modifikaciju, kod Oracla je to gotovo nemoguće, mada je kao fabrički bolji. Njihovo rešenje sa šraf pinovima je odlično jer se može podešavati dotezanjem kako se javlja habanje. Šum trenja jeste prisutan kako god se okrene, oni navode da je sve u silkonskom ulju koje pored odličnog podmazivanja i prigušuje. Iva Jeličić je izradio nekoliko prototip ležajeva osamdesetih po uzoru na WTT, mislim da tada polimeri nisu bili nešto ozbiljno korišćeni. Generalno, ovaj princip mi se sviđa kao tehničko rešenje a po izradi da ne pričam. Postoji još rešenja ala ležaj sa živom, sa magnetnim poljem, a ima i bez lagera, preko 4 kotura se remenom opojaše tanjir i drži ga u vertikali, trenje samo u aksijalnom donjem osloncu. Odličan je klip i ultra precizna mašinska obrada, takozvano lepovanje gde je završna obrada toliko fina da se dve površine lepe same od sebe. Kvalitetno brušenje se radi u finoći mereno hiljaditinkama, dal je sad jedna ili više ne znam, radio sam neke specifične delove za motorcikl tom obradom a zazor određivao otporom u rotaciji na osećaj. Vazdušni ležaj jeste nešto novo što sam tek sad saznao, hvala za info. Za razliku od ulja koje se ne sabija, vazduh se može komprimovati i tad se ponaša elastično, kao opruga, znači da je prisutna neka rezonanca. Poštujem svakoga ko je postigao bilo kakav rezultat sa ovog podneblja, raniji Stabiji mi se nisu sviđali, za ovo danas mogu da kažem apriori svaka čast. Pomenuta rezonanca od 10Hz je kako treba ali naspram tolike mase tanjire je visoka, doduše ne znam da li se radi o plivajućem ili krutom sistemu i da li se to odnosi samo na bazu ili kao komplet. Pored šuma u ležaju koji treba da bude što manji, sam koeficijent trenja je bitan kao kod špulne sa koncem, ako je na ledu tek će malo da se otkotrlja, ako je na betonu ima da ode poprilično i po oba ova aspekta je vazdušni ležaj apsolutan. Pošto je vazduh sabivljiv, pitanje je koliko i da li upšte sprečava fizički dodir osovine i čaure bez obzira na 1 mikron tolerancije i šta se tu pojavljuje. Kad je u pitanju ulje, njegov sloj je uvek prisutan i u tom smislu je kao hidro ležaj vrlo stabilan i onemogućava rad na suvo, barem teoretski. Kad je u pitanju stabilnost rotacije, stvari stoje pomalo suprotno. Sam sistem pogonjenja je kolebljiv u manjoj ili većoj meri kakav god bio a uvo jako osetljivo i to se ne može izbeći već samo umanjiti pa kako kom uspe. Kad se izuzmu negativni faktori i ostali činioci i gleda samo koeficijent otpora, pod istim oscilujućim dejstvom dd motora, nestabilnost brzine okretanja je veća kod ležaja sa manjim otporom i amplitude veće, nego kod onog sa većim otporom, kad se uvede lastiš osobina kaiša, nus pojava je još izraženija nego kod niskog koeficijenta. Da opet odbacimo ostale mogućnosti, smanjenje oscilovanje se može postići prigušenjem odnosno kočenjem, primer šlepovanja automobila, kad se malo povuče ručna kočnica, cimanja su neuporedivo manja ali je potrebno više snage za vuču, znači jači motor. Analogno je i kod gramofona i samo sa tog aspekta tanjir uopšte ne treba da se vrti perpetum mobile beskrajno već valja da pruža neki otpor koji je jači nego što je oscilujuća sila zašta je potrebna snaga, jak motor, da se nadvlada i obezbedi potrebna brzina. Obrni okreni, velika je kompleksnost, neki kompromis je uvek nužan pa čemu se ko privoli, meni WTL, Oracle i neka slična rešenja izgledaju vrlo delotvorna, pogotovu kad se razmišlja diy.

Spomenuo sam u svom dugom postu da je WTL, onda WTT, još tada otišao dalje u konstrukciji ležaja, u čauri u gornjoj i donjoj zoni je postavljeno po 3 trna, možda i samo po dva na suprotnim stranama, tako da se osovina vrtela oslonjena samo u te tačke, tačnije na svega 2, stabilizovana tako što je oslonac bio prebacivanjem težišta ka njima, to je davalo minimalno trenje i što je bitno, bez značjnog pomeranja osovine koje se javlja kod klasičnog kliznog ležaje, biksne, pojašnjeno, kaiš ili idler, vuče u jednu stranu i čini da osovina teži da ode u suprotnu, kao kad se konac na špulni povuče ka sebi a ona se otkotrlja na suprutnu stranu, to je osnovni uzročnik potmule tutnjavine niske učestanosti i kolebanja rotacije samog diska. Verovatno je Orakl nešto na tu temu napravio, postoji mali milion polimera i trgovačkih naziva, taj PEEK je sigurno neki od poliamida, šije mi ga đura, napravi se očas posla, znači nije mistika, samo treba demaskirati i prebaciti na jasnu mehaniku konkretno, Vladd, tako je.

Samo malo da se umešam, Harli i takvi tipovi motora, čoper ukrako, su namenjeni za relativno sporu vožnju i bez neke naročite sposobnosti za krivinarenjem znači pretežno za prav drum bez neke akrobatike.

U manualu za Delfi MK IV stoji da je teflonski ležaj suv i bez podmazivanja, međutim čuo se malo pa je popio malo hipenola, dajem ja drugarima mineralno moto ulje 20w50 za tu namenu, doduše ne znam u kave ležajeve. Postoji i opcija poliamida koji je isto samopodmazujući, jesre tvrđi ali se lepo obrađuje, ima i pojačani sa staklom, a jedan sa molibden disiulfatom koji jeste specificiran za samopodmazivanje. Takođe postoje SKF klizni ležajevi, PAP ili PCM, rasečen metalni prsten oslojen sinter bronzom i slojem teflona, ali iziskuje ultra preciznu obradu i ležišta i osovine, brušenjem, da bi se dobila željena tolerancija, može da se podmazuje teflon uljem. Ovo mi se sviđa jer površina nije stišljiva kao što je slučaj sa debelim teflonom, a opet se vrti na njemu. Ima ga u pernim merama, od 8mm pa na više i u različitim visinama a može i da se skrati, debljina zida je 1 mm u manjim prečnicima. Kad se lepo sastavi nema sastava, verovatno je i okruglina dobra. Čisto kao ideja jedna.

Hvala Vladd, fizika, mehanika, elektronika...i mistika, sve je to kombinatorika. Nego da neko ne protumači kako ne mislim, načelno pričam o vrhunskom rezultatu il bar o težnji ka takvom imaginarnom cilju, svakako da za neke novce i to puno manje, može da se dobije odličan rezultat, nročitio naspram uloženog. Pesak, nešto nisam za kvarcni i unificirani, previše se dobro pakuje i više je monolitan i kompaktan naspram običnog rečnog koji ima šaroliku granulaciju i međuprostor, raznolikost je uvek bolja od jednoličnosti. Prosejati kroz đevđir il komarnik čisto da se izbace krupni kamečići i neka organska prljavština, pečenje i to je to. Ležaj jeste izvor parazita, premala osovina se klati zbog nužnog zazora, prevelika previše pa šušti, spirala je odlična kao hidraulična uljna pumpa, nisam za suve samopodmazujuće polimere, čak i u njih ulje bi stavio, naravno, dva što tanja oslonca, aksijalni, osloni ležaj je priča za sebe itd. @ZZZ, jeste već šaren, takav je došao kod mene, mislio sam da je po sredi umetnina, znači da će da padne poliranje, volim plemenitost čistog bakra i na oko i na uvo. Tonski je dobro radila kad sam je dobio, nije bila precizna, čista i puno dinamička, tad sam je i poredio sa vrhunskom Riom, sa boljim cevkama, ističem ispravljačicu, baš dobro, meni dopadljivo zvuči, inače sam ljubitelj LCR-a al to je još uvek neostvarena želja. U svakom slučaju je vredan komad.

Ajd i ja malo svoje mirođije. Počeo sam sa ovim sada vintage "gramofonom": završio još od pre mnogo godina na: i nema povratka unazad, sledeće je opsežna modifikacija postojećeg ili izrada po svojoj ideji a na osnovu sabranog iskustva i znanja. Među faza je bio Torens 160 baza, nakon nekoliko dd plastikanera koji su tad bili hit, imao sam sreću da me Viktor Bradač usmeri u prave vode, taj Torens je urađen kao njegov, svega je nekoliko primeraka koji su tako poboljšani, moj komad je danas kod Buce Maričića. Između ostalog, izmerena rezonanca u kavezu u Vinči je bila 2Hz, Delfi ima 3Hz i zato vrhunski zvuče, znatno je povećana masa tanjira uz omekšavanje suspenzije i to su dve bitne stavke pored niza ostalog što ga kao takvog svrstava u sam vrh. Inače je i kao fabrički jako dobar pogon, po mom suda prvi pravi. Thorens nikad nije dostigao kompletan vrh jer nije imao dobru pandam ručicu pa kako je ko ubo. Iz tog doba je bilo svega nekoliko vrhunskih ručica, Zeta i Syirinx kolko mi ostalo u sećanju, ostale, uključujući i SME 3 su bile tek tu i tamo malo iznad proseka. Zeta je bila tvrda i za adekvatne MC glave koje su bile skupe i malo omasovljene. LP 12 je prvi izbacio ukonponovan set, pogon, ručka Itok i Asak glava i na neki način je postavio smernicu. Kao proizvod je pljunuti Torens, mislim da su im ga i oni čak i izradili, škloska jednostavna konstrukcija, razdvojili rezonance sumirane na cca 12Hz, uparili komplijansu glave sa ručkom i dobili odličan zvuk, skup kao i sve što je uostalom, verovatno se i tokom svih ovih godina drže istog pravila u svemu. Gramofon je vrlo kompleksna naprava, nije to obična vrteška i bukvalno svaki delić je od uticaja, zato ni dan danas nema apsolutnog već neki niz komada. Kroz dugogodišnje slušanje svega i svačega i podešavanja pri čemu sam obično secirao u sitna crevca, moj zaključak je da ni jedan gramofon nije celokupno izrađen kako bi trebalo, moja ideja bi bila sakupljena od naj boljih osobina više pogona, imao sam prilike da studiram nekoliko meni zapaženih, Pink Triangl, naj mekše vešanje, reaguje na različitu težinu ploče, subsašija od saća, inače je ko da su ga deca pravila na OTO času, Sota Safir, VPI TNT, Orakl Delfi, ajd i moj Džirodek, bilo je, a i ima, tu još više nego odličnih pogona ali je ovo nekoliko reprezentativnih od kojih bih "pokrao" po nešto pored onih o kojima imam površnije znanje i saznanje. Relativno skoro sam gledao EMT i Garard, EMT je zaista vrh inženjerstva i zanatstva, ima nekoliko fora koje nigde nisam video, mora da zvuči dobro, nisam slušao, ali ostaje dilema oko njegove namene, DJ studio nije što i kućni ambijent. Glavna smetnja igli su nus vibracije koje potiču od samog pogona, motora i ležaja tanjira, i varijacije u brzini, a ostale se nekako lakše mogu suzbiti. Ima raznih rešenja za rambl, obrtna masa je jedan od načina sa opasnošću da upije i deo signala, izbacivanje iz horizontale je naj lakši način da se ublaži klaćenje, a već sam ležaj kao takav iziskuje mnogo, mislim da je WTL rešenje visoko činkovito a domišljato lako za izradu. Svaki motor radi isprekidano bez obzira na sve, pogon preko kaiša se ponaša kao kompenzator i zapeglava oscilacije i u tom smislu je bolji od direktnog, mana je što je uvek izlazna strana sa nekom labavišću od vučne koja je uvek nategnuta tako da ipak dolazi do mikro kolebanja brzine koje su čujne, dovijanja su sa raznoraznim prenosnim koturačama, ala VPI TNT, masa tanjira kao balans rezervoar, odnosno obrtni moment, recimo projekat Mocart gramofona, pored drugog efekta, nešto umanjeno su tuljci na Gyrodec-u, odličana je upotreba relativno ne elastičnog kajša, tape, pecaroška struna ili naj bolje neka tekstilna nit. Idler je jedno od rešenja, idejno jako dobro ali u praksi nije tako, previše je obrtnih masa koje vibriraju i direktno ih besposličar prenosi na tanjir, koliko god da je meka guma i sprega sa frikcionom površinom, kontakt je čujan u manjoj ili većoj meri, u tom smislu je kod Gararda bolje rešen, nije točak ispod same igle. Princip bilo kakvog prenosnika, ala koturača, umanjuje izvorno kolebanje motora, kod idlera nema nus oscilovanja kao kod uobičajenog gumenog remena i sasvim sigurno obezbeđuje dobru konstantnost u rotaciji, pgotovu što su svi ti stari pogoni koristili odlične motore koje danas retko gde ih ima jer su skupi, efektnije je izraditi masivan tanjir koji uz to izgleda vrlo moćno, a turiti neko motorče. Ideler takođe umanju klaćenje osovine tanjira svojim pritiskom. Po meni, dobro skockan belt pogon je nezamenljiv. Igla kupi sve svojim vrhom direktno, a indirektno se putem ručke prenosi sve kao fidbek, plus sama ručica i sve na njoj vibrira. U osnovi se pokretljivost u obe ose obezbeđuje klasičnim lagerima koji maju neki zazor i otpor što je negativno samo po sebi, mnogo bolja su ostala rešenja od unipivota pa do raznoraznih mekanih, tako da kažem. Komplijansa ručke pored svoje sopstvene i nadodate mase, zavisi i od otpora u samom centru rotiranja, što su ležajevi manji to manji otpor, ali nesrazmeran velik zazor, stezanje ima svoju granicu u smislu prevelikog kočenja pa ni to nije dobro. Kod ostalih malo kočećih konstrukcija, mahom masa čini inertnost, zato pojedini nude izbor cevki različitih težina da bi se ostvarila kompatibilnost sa željenom glavom. Osvrnuću se na WTL i na Jeličićev Mocart, ne branim proizvod već ideju, takvu ručku sumnjam da bi iko mogao da izradi tako lako danas. Za razliku od većine klonova WTA, na Mocartu je izrazito laka cevka od posebne konusne legure aluminijuma, a tvrdoća se definiše izborom viskoziteta ulja pa praktično može sa bilo kojom glavom da se upari što sa mnogim ručkama nije moguće a slušni rezultat u tom slučaju je ne često loš i zaključak varljiv. Naravno, izborom tegova se vrši uravnoteženje i podešavanja gazne težine kao i kod bilo koje ručke. Samo silikonsko ulje se odavno koristi kao prigušivač, primer SME 300x. Kod ovakve izvedbe, kod Mocarta sa dvostrukim sprovođenjem vibracija u ulje, one sa glave se priguše u lončetu i umanjeno vraćaju nazad, a one koje prodiru kroz samo postolje prenose se samo preko najlona takođe uronjenog u ulje i malo šta uspe da dopre do same glave. Samo princip elastičnog vešanja teško se pobuđuje nus vibracijama dok nešto što se neminovno javi, samo ulje neutrališe, praktično je pokretljivost ručke u isto vreme i slobodna i sputana. Moja jedina zamerka je što je krutost po verikali mnogo veća nego po horizontali zbog takovog orebrenja, još izrazitija kod izvorne WTA ručke, pa kod glava koje imaju jednaku koplijansu po obe ose to nije dobro, Deca, Koetsu Black K koji imam recimo, izvedba sa golf lopticom je po tome ujednačena. Šreder postoji odavno, pojavom domaćih klonova je takav princip široko dostupan, samo sam letimčno bacio poglede na obe srpske izvedbe, imam neko svoje pred mišljenje, prvenstveno na jačinu magnetnog polja kao virtuelne krutosti, postoji i tuđ zaključak nakon uporednog opsežnog upoređivanja, neću ga prenositi jer u nekom narednom periodu ću i sam imati prilike da se poigram. Da, umalo zaboravih, ova Riaa radi odlično, iznenađujuće dobro sa drugim cevima, poklon od mog dragog kumove kume, kuma, kostruktor će da prepozna uređaj. Prijatan ručak.

Aaaa, jedna od kontrola kad se spregnu žice jeste po sluhu.

BMW GS, naj jači, naj skuplji i naj komplikovaniji od svih žičanih moto točkova. Svega nekoliko u svetu mogu da ga servisiraju, mom umeću mogu da zahvalim upravo delom i gramofonu. Digitalna vagica je prvenstveno za podešavanje pritiska igle, ali je koristim i za balansiranje-uravnoteženje točkova do teoretske nulte greške jer na elektronskim mašinama nije moguće dobiti apsolutni balans.

Viskozitet ulja je varjabilan i određuje se zavisno od komplijanse zvučnice, kritično je možda samo za ultra "tvrde" glave. A sa Mocartom se bukvalno sve da optimizovati, podesiti, prilagoditi,... nije jednostavno ali se na kraju dobije retko muzikalan zvuk.

Pre podne: a popodne: a uveče nauživah sa prijateljem, odlično zvuči, mislim on, al kad je zadovoljan, klak!:

Ko u pčelinjak, dupliran broj stranica, a željan slušanja nakon duge pauze i sa iznenađenjem u napredku zvuka sa fabričkim ispravnim CD-om, još uz to i praznici, pa bez previše citata. Prošao sam sve tipove zvučnika bilo kao imaoc ili kao slušaoc kod bliskih prijatelja, što smatram kao ličnim, poslednji "opšte" prihvaćeni je bio Tanoy HPD 385 modifikovan od strane Ace Ribona, http://www.raalribbon.com/index.htm i Brane Hodalića, koliko se sećam, na 50hz +5db, kretna masa preko 100gr itd, ali tačkast izvor sa 6db krajnje prostom skretnicom što je meni izuzetno prijalo. Obožavan 10 godina i dalje smatram da je to odličan kompromis, no nasledio ga je istog časa nakon prvih tonova FR Fostex kao bliži živom prikazu i doživljaju, Lowther je još verniji, odnosno manje HI-FI komponenta kao činilac iluzije, odnosno substitut žive svirke. Ima tema "Teška ili laka membrana" velika ili mala praktično, pa da se ne ponavljaju stavovi, no da napomenem, postoji i treće rešenje na neki način, mala ali dugohodna membrana, nisam čitao temu, konstrukcija Ive Jeličića sa svim delovima drajvera izrađenim po narudžbi, na žalost propustio sam priliku da mi sklopi par od nekoliko preostalih. Osamdesetih je Brumaster napravio ueđaj, preskup, merno savršen, jedno 3 nule iza zareza, beskrajano ravan ko daska, iako je njihov, Nemci su ga proglasili kao slušno neprihvatljiv. Jesu merni podaci važni ali ne i presudni, recimo, naj niža frekvenca je orguljaške cevi u Los Anđelesu, mislim 16 ili čak 12hz, koliko znam, hermonik harfe je na 200khz, oba nedostižna u životnom ambijentu a i u muzičkom materijalu se retko sreću ekstremi pa su više značajniji na papiru, otpuštena žica na kontrabasu je 40hz a to iole dobra kutija reprodukuje sa manjim ili većim padom što nije bitno za ljudsko uvo. Tačno je da sub tonovi pružaju osećaj ambijenta, hum, međutim i sami harmonici dočaravaju dovoljno isto ili slično, a tu je FR u prednosti zbog neimanja filtera. Dobri su grafički prikazi FR-a, međutim, blisko merno polje kao pandam mernoj gluvoj sobi nije isto što i uobičajena živeća soba pa je ukupni rezultat kao "Kriva Drina", kom se kako sklopi i dopadne sa uvek nužnim kompromisom. Hodalić je voblovao mog Tanoja i zajedno sa Acom se došlo do zaključka da naj lepše zvuči slobodan iako merno sa izuzetno velikim krljama po kojima bi ga trebalo baciti u đubre, naprotiv. FR jeste sa kratkim brkovima, zato se dovija ala smeštanjem u TQWT, pregršt krlja potiče uglavnom od wizer membrane, odnosno presavijenog venca što se može korigovati da ne smeta pri slušanju, Lowther je po tom pitanju verovatno naj kritičniji ali rešiv uz malo tretmana i pre svega dobroj gonećoj elektronici, bar je to moj lični zaključak. Đoka Kenjalo već dugi niz godina sluša FR, Dabića ne računam, ali Buca Maričić, operski pevač sa završenom karijerom u bečkoj operi takođe sluša TQWT, a on je jedan od retkih ljudi koji profi poznaje celu problematiku, elektroničar i sluhista istovremeno, tvorac Teresonic pojačivača. @ZZZ-Ne snalazim se dobro sa forumskim softwerom pa se izvinjavam ako bude nerazumljivo.( By the way, čujem da je Profesor ustoličen ili da će biti uskoro, svaka čast.) Navedine slike su čisto kao ilustrativni primer kako se može uraditi kutija sa više lavirinta, pa ne misliš vljda da bi nakon umetničkog dizajna Teresonic-a uneo nešto onakoo u kuću, a sve tehničke zamerke stoje. Površina usta horne definišu donju reprodukćujuću frekvencu, ispod toga ispuštaju vazduh, znači oštro i to je problem sa Horning hornama kojim Njinja nije bio zadovoljan. TQWT je nešto drugojačije, jeste konusna zbog pojačanja, definiše se dužina za tjunovanu frekvencu, po netu su sve kratke, treba da budu oko tih cca 2,4m, zato sam i postavio onaj kalkulator koji izbacije tu neku dužinu, port kao takav eliminiše cut of horne i uz helmholz rezonator se opseg fino produži dole. Tanojev visokotonac ne ide bogzna kolko visoko, više prizvuk aluminijuma subjektivno tome doprinosi, a pitanje je koliko visoko pojedinac i čuje, tako da je diskusija oko super visokih tonova diskutabilna, meni lično je smetao previsok elektrostat i uvek sam ga gušio, ni na Tanoju ni na FR-ovima ne doživljavam nedostatak te prašine kako mnogi slikovito nazivaju merni nedostatak. Dacho je potvrdio dobar rezultat sa dvostrukim TQWT-om, Inženjer Dabić ima ideju o 3 pipe, linkovana Ordina takođe predlaže tu varijantu, zašto ne, bez obzira na negativne predpostavke. Ne znam da li sam napomenuo, bio je kabinet davno sa 3 bas refleks porta sa različitim frekvencama, nisam slušao ali prihvatam sud čoveka koji mi je to i preneo kao ideju. I ono što me svrbi, umesto 1/4 talasovoda razmatram izvedbu sa 1/2, što jeste 5m lavirinta ali je izvodljivo makar sa jednom cevkom. Naj veća enigma mi je zapremina, velika membrana površinom pobuđuje vazduh, mala dugim hodom, a FR pošto nema ni jedno, mora masom a nemam ideju kolikom i šta bi se desilo ako bi se povećao srednji prečnik TQWT-a jer su u igri oba kraja i sama geometrija u smislu širenja, koliko sam sklavirio, suženi početak je u nekom odnosu sa proširenim završetkom, nije problem povećati srazmerno, ali mislim da početni konus ima korelaciju sa samim drajverom, kakvom, ni to ne znam.

Ne, ne znam ko je Fikus. Slušao sam Miroyu pojačivač u njegovom ambijentu preko DAC-a tako da o digitalanom delu nemam nikakav sud, dok on visoko vrednuje to što čuje iz Philipsa, a napravio se digitalije sa svim mogućim čipovima i izuzetno dobro je poznaje. On mi je i preložio DSD DAC po crkavanju CD plejera, navodno ljudi prebacuju običan format u DSD i tad bolje zvuči kao. Skinem ja DSD i prebacim ga u CD format pa narežem, nije mi palo na pamet da isporedim, dao si mi domaći pa kad natrčim. Sad videh da si stavio ispod slika automobila : Onaj iz 36-te ispunjava potrebu gradske vožnje, verovatno može da dobaci 120kmh, koliko je generalno ograničenje na auto putevima svuda osim u Nemačkoj. Apsurd, automobili sve jači i brži a ograničenja sve rigoroznija, pitanje trenutka je kada će svaki prevoz da dobije čip il neki drugi način za kontrolu brzine i automatsko kažnavanje bez potrebe za klasičnim radarima i policijskim službenicima na putu. Motorciklista sam postao pod stare dane, futuristički idejni projekat BMW motorcikla se svodi na to da vozač praktično virtuelno upravlja a u stvari tehnika kontroliše kvazi motorcikl, osoba je putnik sa željom umesto uživaoca kao vozača. Svemirski let je nesporno jedan od naj većih progresa, ako se nevaram, raznovrsna hrana je moguća u obliku tableta, sad zamisli rebarca iz Šećer Male u takvom obliku konzumiranja, može pilula da dočara ukus u ustima ali celukupan šmek u širokom smislu nikad, gde su tu oči, uši, prsti,...

Pa nije baš adekvatno poređenje, no, kad bi bio prinuđen šta da izaberem kao trajan izbor, 1936. Crna ploča je preživela strahovit udar u prvoj dekadi digitalije da bi se danas ponovo bavilo gramofonima i to petorazrednim čak i od mlađarije koja nije znala šta je to dok nije stasala. CD format koji je predstavljen kao konačan je pretrpeo niz varijacija koje takođe nisu postigle svovremešnost, sad je DSD u modi, možda će imati učinka iz čisto praktičnih razloga, ali određeni će i dalje uživati u muzici bez konzumiranja. Lično ne volim PC izvor, imao sam lane test slušanje egzotičnog cevaša sa DSD konverterom, čuo sam što sam čuo, al nisam zapamtio nikoga od izvođača, otuđenost ili gubitak komunikacije jednostavno. Možda bi se navikao kad bi probao, u najavi je i to.

Old fashion, korice, slika,...

Naravno, režem isključivo sam, imao sam Skazi Yamahin rezač, sad Tik i još neki u rezervi, stara škola. Istestirao sam kamaru medija i brzina rezanja, trošim još uvek zalihu crnih CDR medija, Pleomax, vidim da baš malo ima medija za rezanje pa ne znam šta dalje.

Kod dobrog servisera je, gecrkt je. Po nekom mom saznanju, kad se kondiši uz sam laser posusušuju, počinje dioda da vuče veliku struju i pregori, mada mi je serviser rekao da je i trimer mnogo u stranu, možda ga je neko napanjio da bi čitao rezance, kupio sam ga dosta davno polovnog. Zazao me već, trebalo mu vreme da se ugreje da bi počeo da čita, posle radi bez greške, ali sam u nekom trenutku počeo da osećam pad reprodukcije što se sad i potvrdilo, nisam baš dugo slušao sistem, skoro godinu i sad kad sam zabo serijski CD, nisam ga čak ni otvorio da ga očistim, drastična razlika na bolje. Pored prerade koju je učinio Rogić, zamenjeni su svi kondovi i elkosi, ostao jedan elektrolit neke leve vrednosti i par uz sam laser. I nema zamenskog lasera za CDM 0/1. Sir Oliver, nije problem, neovisno šta uradim u međuvremenu, uzeo bih primerak, samo kaži koji je.

Nije hića, slušam identičan ali netaknut komad, dok je moj crkli prerađen by Rogić. Mogu da izvršim prebacivanje ali bi da probam da nađem ispravan laser a da ovaj fabrički CD stoji i dalje za rezervu. Inače sam ja kriv, poodavno je počela naznaka kvara, obično se posuše kondovi pa laser strada, Rogić je asocijalan a član foruma me mandao predugo i odlučio sam da teram i da nikog ne moljakam dok ne crkne što se konačno desilo. Ako imaš neki predlog tu sam, izvoli.

Da pojasnim, potreban mi je samo laser a navedini uređaji kao celi komadi samo ako je on ispravan pa da mogu da ga ubacim u svoj plejer.