Lemić

Pošto se tama malo izofila, ajd i ja kao diy-er a ne diy-bayer ili diy-neter. Na slici od pre 10 godina je većina ručnog rada, tek kupljeni Lauteri, pored su Audio Nirvane u BR kutiji i Fostex 167,(sa ili bez E, ne sećam se), u TQWT kabinetu po nekoj Hiraginoj kreaciji. Apropo gornje iznetih komentara o radijem kupovanju drugih zvučnika i uopšte o lošem zvučenju Lautera i FR zvučnika uopšte, moram da se složim barem na prvu loptu. Mali Fosteks je bukvalno nakon pola minuta zamenio dugo obožavani Tanoj DC čiju skretnicu su Aca i Brana totalno ispeglali i time njegov zvuk podigli na vrlo zavidan nivo, recimo, bliskom FR-u. Fostexi su slušani ne znam ni ja sa čime sve, a raznorazne Fostexe i kutije sam imao prilike da slušam i uvek su zvučali pitomo jednom rečju. Nakon dužeg preslušavanja tri para kutija dođe moranje da se oslobodi prostor i postavim oglas. Dođoše dva momka i donesoše svoj pojačivač uz predhodnu moju saglasnost. Radilo se o B klasi solidne snage, ne pamtim kad sam slušao nešto a da nije bila A. Fosteksi umilni, Nirvana tako tako, a Lautere bi bacio kroz prozor koliko ni našta nisu ličili. Sa mojim pojačivačem je slika bila obrnuta ali i dalje je Fosteks imao nešto što bi većini više prijalo, a i meni i da drajveri nisu bili skroz novi i da nisam znao kako zvuče usvirani, možda bi tog časa drugojačija odluka bila. Ostali su Fostexi još dugo u mom posedu, vremenom, dugim, su se Lauteri primirili i na kraju su Japanci otuđeni, sad mi je žao jer bi savršeno legli kao drugi par uz TV.( ako neko ima da ponudi, nek izvoli). Kad me neko priupita za preporuku, predložim Fostex, bilo koji, Monakor kao jeftinu varijantu primerice, napominjuči da Lauter nije za svakoga i ne za svaki sistem, prevashodno pojačivač i potpuno razumem tuđa pogrdna iskustva. To je jednostavno tako i ima sigurno više zvučnika koji nisu toliko kočoperno kritični i ko nije spreman da se izbori sa njima, bolje da ih zaobiđe. Odluka o prelasku na Lauter je bila zahvaljujući celokupnom uživanju na Hedlundu kod Eci Lazara. Na prezentaciji kod tvorca Teresonic-a, Gosn. Dabića sam shvatio pun kapacitet ali sa njihovim SE 300b koji nisam mogao da si priuštim. Naravno, zvuk je bio više nego zadovoljavajući ali je stalno postojala potreba za još nečim, možda tu i leži zec u ovoj, Stradijevoj potrebi. Izređalo se niz SE pojačivača klase 2A3/300b i to je po mom sudu nužan izbor, jednak svima po svetu kao dobar pogon za FR uopšte. Nije tako za Fostekse i niz drugih drajvera tog tipa, ali za Lauter apsolutno jeste. Slušao sam 845, il neku osmicu, Y10, možda još nešto, ali nije celokupno prolazilo jer samo tonski karakter mi nije bio dovoljan. Ruska Babuška u Ajonu je tek Lauteru udahnula punu performansu, no, ne volim tu cev pa Bog, inače se lako da napraviti SE sa njom. Put je logički navodio na 211, prošlo ih je više kreacija i prepravki, tek sa RCA cevima bi mogao da kažem da je knap. I na kraju natrči GM70 i posle minuta je uređaj ostao u sistemu iznenadivši Miroslava Petrovića koji je svedok više od dvadestak godina odolevanju mog predhodnog pojačivača, nikada nije mogao da me prevesla da ga zamenim do tada šta god da je bilo poređeno, a nije on jedini. Po mom definitivnom zaključku, Lauteri su izuzetno zahtevni bez obzira na kabinet, slušao sam ne nešto mnogo jer ih jednostavno ni nema kod nas, ali dovoljno, Akademija, Bicor,Mau, pomenuti Hedlund i visoki Teresonic. Tako da sve komentare negativne konotacije mogu da propratim konstatacijom ili pitanjem, sa čim slušano, bez da ih sporim, kao sa klasom B. Ne znam šta je po sredi, klasa 2A3 zaista lepo zvuči menje više jednako bez obzira čije je pojačivač, al fali doza prezensa, što Aca Ribon recimo dosta potencira, VT4C je pa presuva i teška, potrebao joj je karakter 300b, to sam još davnih dana zaključio i na običnijim zvučnicima. GM70 se jednostavno uklopio, cevka ima sabrano 2A3 i 211 i još više odlika po oba karaktera , a karakteristični "shoot" koji ima svaki FR, a Lauter naročito, zato se i rade drugojačiji fazni nastavci, neću da kažem da ga nema, već jednostavno ne smeta, čak, ako je vokal milozvučan i prija. Naravno, živ čovek se privikne na gotovo sve i sklon je samoidealizovanju, tako da subjektivizam uvek postoji, ali čuju i druge uši i ono što ubrzo shvate bez obzira na lični ukus, je velika bliskost živom izvođenju, a to je meni prevashodnije od energetskog doživljaja na koji većina stavlja imperativ. Stradi i ja se ne znamo, mislim da imamo zajedničke poznanike i prijatelje, možda smo i suprostavljeni po nečem drugom, al zato delimo istovetnost Lowther-a.

Davno prošlo a i bilo lepo, sa velikm poštovanjem i srećom sam imao čast da upoznam gotovo sve od značaja u ovoj sferi, da dobijem odgovor više na svako pitanje, da čujem i naučim da slušam živo, verodostojno. Ko zna koiliko života provedoh u druženju uz slušanje, to se danas svelo na ovu i ovakvu virtuelnost, na žalost po mom kriterijumu.

Nekoj od prvih poseta Bradaču još kao momčić, nacrtao mi je šemu skretnice sa Lauderom kao srednjotoncem, on je voleo višestazne zvučnike izrazito fazno doterane i svi njegovi radovi su zaista impozantno zvučali, neka dva kabineta još uvek stoje u memoriji među nekoliko koje ću pamtiti čitav život. Lautera sam čuo mnogo godina kasnije u dobrom sistemu, ali je trebalo još decenija da dođem do njih, do harmonije i niza razloga koje navodiš. Moji Tanoji, a i svaki, su imali kolko se sećam +6db na merenih pedesetak herca, rezonanca oko 20hz, meni je više smešno nego nekulturno da me neko ubeđuje šta je bolje za moje uši, a slušao sam kao da su moji, sistem sa bas sekcijom od 8 HPD-a 385 plus jedno 12 raznoraznih drajvera, čitav zid. Ovo navodim kao čistu informaciju a ne kao argument, bilo za bilo protiv.

Tako je Zen, krajnje subjektivna prevaga u nekoj vršnij sferi jer mora da postoji elemetarna verodostojnost reprodukcije, lični efenitet začinu je ipak konačan. Zanimljivo je što uvek postoje dušebrižnici, u subotu sam bio u poseti drugaru bratu posle duge pauze, doajenu hifija, njegovi, pa moji pa sad opet njegovi zvučnici stoje u slušaonici uz Nestoroviće, svojvremeno mi bilo muka kad sam morao da ih priključim za kontrolu pokojnom Lotketu na prodaju, mogao bi za njih i za kamaru priznatih zvučnika da kažem koju negativnu činjenicu. Ne, svako ima svoju percepciju i shodno tome odabira šta će da sluša. Pomenuti drugar i ja smo imali nekad različit ukus u muzici a isti po pitanju zvučnika i sistema uopšte, danas imamo mnogo identičnih diskova a potpuno različite koncepcije sistema, a inače vrlo lepo i razložno analiziramo i muziku i to šta i na čemu čujemo.

Da, opet se priča pokreće ka navođenju šta je bolje za nečije uši, ili ukus, a nema ni potrebe da se bilo šta argumentuje, sve sam to već sam sebi odavno izargumentovao bez intencija ka ikome.

Teoretski, u praksi ni dva drajvera napravljena jedan za drugim nisu blizanci, a kamoli šuma komponenti i činioca.

Sa zadovoljstvom sam pročitao temu deleći emocije koje ovaj zvučnik pokreće. Pre dve decenije, tjunujući Tanoje sa Branom i Acom Ribonom, Aleksandar mi je sa čuđenjem preneo dešavanja na HI-FI sajmu u Pešti, kod Lautera stalna gužva i niko ne mrda nigde, bilo mi čudno. Tada sam ih negde po prvi put slušao u Beogradu i nisam bio spreman za njih, danas se navršila puna decenija, ostaće večno, za penziju, ko što kažeš. (http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/6289-zvucnik-za-ceo-zivot/& ) Čujnuo sam ih u nekoliko kabineta, dosta čitao i razgovarao, dobio filter, igrao sa faznim cilindrom i visokotonskom membranom, na kraju sve pobaco i izbacio punjenje, naj lepše zvuči u naturu, boja slonovače kojom dočaravaš doživljavanje prenosa ovog zvučnika. Slažem se sa komentarima da ne treba remetiti simbiozu SE-FR postavke, pa ko voli, ko ne. Pokretao sam ih sa svim pojačivačima za koje se smatra da su dobri za uparivanje, tek sam sa GM70 dobio meni punu, ili neku ličnu primarnu, zaokruženost. Drajveri su nemilosrdni i krajnje netolerantni, Fosteksi su recimo melem na ranu u odnosu na njih, i naj manju promenu eksponiraju, ne retko preko mere ili očekivanog. U ravnom faznom metku ima minorne zapremine između plastike i magneta, punjenjem se promeni zvuk malčice. FR je po prirodi svetao, pogotovu kad je nov, i nikad nisam uzimao u razmatranje dodavanje ST-a, o dodavanju basa jesam, dugo sam slušao Tanoja ipak, no mislim da sam ispeglao sa ruskom cevkom. Spadam u ljude kojima puno smeta pomeranje faze što je neizbežno sa filterom i dodatnim drajverom. DC Tanoj ima minimalno i možda je ovo rešenje kojim bi fazni pomak koji brlja usled ne tačkastog izvora bio eliminsan, može se lako napraviti. http://hifiheroin.blogspot.rs/2011/04/phase-plug-tweeters-pt-iii.html A ovo me je podsetilo na višegodišnju ideju elektromagneta, samo da dobijem valjane instrukcije.

Hvala na instrukcijama, naročito za bakarne šlajfne. Jesam vezivao sve od nemagnetnog inoksa, ima i magnetnog inače, mada mislim da ima i taj neki magnetizam kad se izloži neodijumu. Ttupio sam oko uzemljenja samog jezgra al se ne sećam, znam samo da je ostala neka opcija kao naknadna mogućnost, nisam siguran da limovi uopšte imaju električnu vezu sa šasijom ni preko šrafova, navoji su izolovani termo bužirom recimo a pod vezne ploče ne znam da li sam metuo prešpan. Verovatno je drugar iskontrolisao, jednostavno se ne trudim mnogo da pamtim ono u što se ne razumem previše. U svakom slučaju će pojačivač ovih dana na sto zbog redovnog čišćenja koje nisam od remonta uopšte radio. Sad već bivši preamp, SE Euridice, ima dvopolni LC, to mi je bilo i logički, struja "ide" brže nizbrdo nego uz C uspon, nisam znao kako se neki fenomen mora projektovati, "izobličenje oblika", odlično objašnjenje. Baš sam skoro objašnjavao drugaru koji još nije ozbiljno zakoračio u hifi a ima želju, šta mi to u stvari slušamo, pa struju koja dolazi iz utičnice a kvalitet u ušima zavisi od prerade, džabe kristalne i zlatne čaše u vidu cevi i tranzistora ako se toče prljavom vodom, strujom. Praktično je ispravljač gotovo sve. Hvala za linkove, iščitaću svakako kad stignem.

Moje saznanje, ne znanje, je knap toliko da mogu da pitam, nekad i gluposti, i da mogu da raspoznam odgovor ako mi se "nacrta". Mi imamo problem fundamenta inače i to u svemu, a i polazimo skoro uvek od već skraćenih idejnih rešenja umesto da se uvek krene od teoretski idealnog, makar težnjom, pa da se onda spušta ka nužnim. Primerice, oplemenjeni trafo lim debljine 0,2 i tanji, nije lako naći, ali 0,3 u hipersilu pa i nije, međutim, malo ko će da ga predloži, ma daj, stavi dinamo 0,5, dovoljno je, svojvremeno mi je čak i prodavac favorizovao debeli iz kvazi dušebržnosti za moj džep. Spomenuo si LCLC, to od nikoga neće da se čuje kao preporuka i ako zainteresovani ne zna, redovno neće doći do punog razultata. Jeste problem dobijanja tačnog napona ali ne vidim razlog da se takvo rešenje prećutkuje umesto da se predloži uz napomenu da je potrebno višeputno empirjsko merenje i odmotavanje, pa ako je ko voljan da radi, zašto ne. Otprilike tako je u svemu i ne retko klještima moram da vadim reči čak kod onih koji me dobro poznaju i znaju da sam sklon preterivanju u svakom smislu i da uvek možemo da teoretišemo bez granica, dal će nešto da se pravi je drugi padež. Svaki iole mašinac zna za pucke koje se javljaju pri oblikovanju gvožđa i uklanja ih brajfovanjem. Pitao sam se kako je to urađeno na završetku C jezgra i smatrao sam da mora da je nekako rešeno. Ha, sad mi je jasno zašto Hiraga, koga smatram izuzetno pametnom glavom, nikad nije koristio C u svojim projektima, bar ono što sam video. Imam punu kutiju Vavac-ovih raznoraznih C jezgara, završiće negde. Kupio sam mehaničku motalicu pre x godina, prisustvovao motanju više puta kod raznoraznih profesionalaca, drugar ima digitalno kontrolisanu motalicu, međutim, instruirao me je i dao potreban specifični alat i "primorao" da sam sebi namotam trafo. I tačno je tako, pored enigme projektovanja transformatora i samog načina zbog izbegavanja nus pojava, sam manuelni rad je čista danguba i rezultat što bliži idealnom se ne može zahtevati i očekivati od komercijalnih motača i neki kiksevi moraju da se jave ko što navodite. Limovi koje sam koristio su tanki i standardnog sastava, troje je radilo proračun uzimajući podatke iz tablica, nije merena početna permabilnost, sa nekih ciljanih 960v je napon izašo na 1.040, dobrim delom zahvaljujući boljim faktorom ispune i uopšte manjim gubitkom koji svaki trafo ima, a mislim da nisam prekoračio broj namotaja, bar ne u tolikom broju. Svi limčići su pravilno usmereni, prošli kroz tretman samih ivica i dodatno izolovani retkim lakom da ne bi bilo kratkog spoja među njima. To jednostavno nema cenu a rezultat ipak nije željen zbog izgleda nužnog "kuvanja" špulne, mada to malo zujanja na samom trafou možda potiče od nekog drugog uzroka. @Ivan_ pitaću za letvice.

Jutro, ko rano rani, ceo dan će da sluša, ko muziku, ko ženu. Naravno, net je postao mutan ko Sava posle prolećnog topljenja snega. Ja se prinudno bavim običnom i specifičnom moto mehanikom i ježim se kad vidim čega sve ima da Bog sačuva i počeo sam vrlo neprijatan da budem kad neko pokušava da oponira pozivajući se na jutjub i forume. Sve to što se nađe, valja i mora da se filteriše od nekog autoriteta, ustalom, zato sam i postavio temu i uzeo uređajčić na probu pre nego se rešim da ga napravim, a konačni sud ionako ne donosim ofrlje, sinićno slušanje ne smatram dovoljnim iako je subjektivni doživljaj vrlo pozitivan i jutarnja žeđ za slušanjem veoma jaka. Ono što me je pokojni Bradač naučio i usadio je da se trafo radno tereti sa oko četvrtinom kapaciteta, to je to što i ti navodiš, školski. Tinja mi ideja da uradim špic pojačivač a napajanje smatram prevashodnim uslovom, zato obraćam pažnju na sve oko te problematike. Tebi hvala za sve što izneseš zaista.

Zakopčah Lampizator i CD,u fioci osto od sinoć disk Cafe R&B Very Live, drugo slušanje, prvo bilo ovlaš. Prvi utisak, bolji doživljaj steidža, prostora i celovitijh visokih, prema glasu nisam mogao da se odredim. Par frljoka pa nekoliko Antonia Forčionea, izražena pristnost akustike, reverb baš naglašen, pravi il veštački, ko će ga znati. GM-u 70 treba dobra dva sata da dostigne punu muzikalnost. Škloski prostor bez imalo razdvajanja levog i desnog zvučnika čak i pri pomerenje u stranu, zvuk dolazi iz ambijenta. Lepa 4 sata slušanja, navijeno na 8,9 i 10, slušam na 1,2, retko, retko na trećem podeoku jer je sistem isuviše glasan, sad sam poželeo ne samo glasnije nego bi da uduplam, gladne oči, tj. uši. Završno, Antoniov AFQ in concert, dinamički prepun izboja, naročito u gornjem nekom spektru, energetski prezahtevano, odzvučalo bez trunke stajke i savršeno jasno. Jeste živi snimak ali se tačno čuje da je bilo igranja pri post produkciji, ne zvuče sve numere isto iako bi trebalo, a i razlikuje se u celosti od uobičajenog Naim-ovog karaktera. Završni aplauz za bis, to mi je izvukolo emocije ko da sam tog časa uz binu. Slušam sistem možda petnaestak dana pasivno i posle šestomesečne pauze, u stanu sa ukućankama, čim se otvori prozor meni pobeže zvuk napolje. Ne znam da li mi sistem tako radi, da li sam se uželeo il je boljitak, tek, zvuči bez epiteta, u dve reči. Uradići A-B test sa nekim svojim kao referntnim numerama prvom prilkom kad ugrabim da sam sam, ovo je možda bilo previše subjktivano doživljeno. Natrčo sam noćas neku temu na htvatskom forumu apropo DC-ja u mreži, koliko sam shvatio, jedna od ideja je da se mrežni trafo uradi sa malim procepom, tvorac ovog Lampizatora, ing. Nenad Đorđević se složio uz napomenu da bi onda trafo morao da bude veći i gabaritno i po broju namotaja. U toj temi je linkovan dobar pristup trafou: Balanced Power from Equi=Tech 2.pdf

Dobro je da se priča širi oko celokupnog problema mreže. Sutra ću da pregledam svoju instalaciju, ima indicija mog nekog pametovanja za predhodni pojačivač a koje bi sada moglo da utiču na cevaša. Kako god, isprobaću pozajmljeni diy Lampizator:

Odličan vodič za hifi osigurač. LM, jako loše iskustvo imam sa automatskim osiguračima, umalo mi se nije upalio splav, kupljen Minelov a bio verovtno falš. Dalje, koliko sam upoznat, što ne znači da je tačno, automatskim usiguračima pada prag svakim iskakanjem, postoje profi za specijalne namene gde nema zezanja, ali sam odustao i običan keramički, jako stegnut i uvek nov, jednom se samo steže. Svojvremeno, umesto 16A, stavljanjem od 30A sam osetio boljitak, možda i pseudo al tako sam doživeo, doduše, time sam i znatno umanjio sigurnost.

Bolje te našo, naravno, Đerdap je figurativno čvorište. Došli smo do nužnog polazišta, kako odrediti neprijatelja, tj. ko je u mogućnosti da snimi mrežu i pojave u njoj kao definiciju problema, ja se ceo život nisam sreo, ili čuo, sa nekim ko se bavi tom problematikom. Sve progandne ponude, iskustva, net,... su po sistemu da može da bidne, a ne mora i ne dajem abera osim kao za obične informacije. Zato sam i pošao od Lampizatora koji se komercijalno bavi audijem, pa ko velim, možda je tu veći procenat verovatnoće da se uklopi u uobičajen i prosečan stambeni prostor, a naravno podstaknut preporukom drugara inženjera koji neće ofrlje bilo šta da kaže a da iza ne postoji inženjerska razložnost.

Jutro. Ajmo praktično, u svakoj stambenoj jedinici postoji neka razvodna tabla sa osiguračima, meni recimo ne bi bilo preterano teško i skupo da od nje ištemam 3 kompletne i čiste faze i dovedem do sistema, jednakog preseka, ili većeg, nego što su dovodni od ulaza u zgradu gde je strujomer, da ih položim i u Bergmanove cevi. Međutim, sa osiguračke kutije su sve te 3 faze razvučene po stanu i na svaku od nje zakačeni potrošači kako koji. Trenutno imam prešemiranu tablu gde je sa jedne faze potpuno otkačeno sve osim veze do HIFI sistema i na njoj je osigurač od 30A, klasičan keramički i nov. Praktično sam učinio maksimalno moguće. Međutim, taj moj čisti vod se spušta kroz zgradu u buntu sa ostalim žicama za druge stanove i na kraju vezuje zajedno sa svima u glavni napojni kabl ispred ulaza u zgradu. Znači, pre ili kasnije, na dužoj ili kraćoj dužini kabla, sve dolazi u isto čvorište i tako redom do Đerdapa. I ovo što sada imam urađeno sa rasterećenom fazom je pitanje dokle, jer se stan sve više opterećuje raznoraznim potrošačima i nije moguće samo sa dve faze obezbediti potrebnu snagu. I uprkos tome, prisutne se u smetnje i varijacije rada audio sistema, znači nije apsolutno zadovoljavajuće i moraju dodatna rešenja, a to je neka filtracija.

Da, dobra zemlja je vrlo važna. Masovna je upotreba starih bojlera koji nestanu za nekoliko godina umesto pravih sondi, a i one ili bilo šta drugo zakopano u tle, ne traje večito. Svojvremeno sam na svom placu na kome je bila predviđena prava audio slušaonica, pri uvođenju struje na zid ograde tražio nekog da izmeri kvalitet uzemljenja i ispo sam blago rečeno smešan idiot. Drugaru u Kumodražu su Apožei titrali non stop i pri ugašenom sistemu, tek kad se izvuku uređaji iz štekara prestajalo, a povremeno je dobijao motorbot, strašno. @Vladd- nisam elektroničar i ne mogu da kažem da razumem stručno, al potpuno kapiram problematiku i zamke zabluda u koje se lako upada, baš kako si naveo. Na žalost, nisam po obrazovanju inženjer ali razmišljam ko da jesam, sve zato mora da ima i zašto, samo je pitanje suštinskog razumevanja. Tražio sam neku svoju davnu temu o Lauderima na onom forumu, podsetio sam se i zabezeknuo pročitavši da sam preslušavao neki od zvučnih kondicionerera, a uopšte se toga ne sećam, verovatno potisnut kao minoran. Jasni su oštri labaratorijski ili industrijski zahtevi, međutim, mislim da su oni daleko užeg zahtevnog dejstva u odnosu na HI-FI. Pomenuti bančani filter je iz svojvremenog centralnog računskog centra gde su pohranjeni svi podaci, žiro računi, platni promet,...nema kiksa, ali se nije pokazao u kućnom audiu. Očigledno je rešenje u nečemu tolerantnijem ili propustljivijem, uz pomirljivost da se ne može dobiti idealno, ala inverter, odnosno kućni Đerdap. Da ostavimo Lampizator trenutno po strani i varijacije, voleo bih da čujem kolko je moguće pojednostavljeno nekoliko mišljenja o provučenim idejama, da li izolacioni trafo kao takav ima sposobnost dobre filtracije uopšteno, pre svega EMI-ja i ima li smisla obe strujne grane simetrirati bilo kroz ispravljač, bilo kroz filtraciju. I dodatna molba, jasno je da sinusoida može da se krivi ko svaki talas uostalom, ima li tu nečega što bi moglo da se laički shvati kao pomerenje faze i odkle to potiče, odnosno šta uzrokuje kad se već teško bori sa tom pojavom.

Da, kontekst poštovanja. Nije problem da se širi tema al da ostane kolko tolko u kontekstu napajanja a sa espekta smetnji koje se prenose i sakupljaju neminovno. EMI je vrlo podmukao, ne mora de se javlja neki brum a jede signal, to je problem i mislim da je upravo razlika dnevne i noćne struje time uzrokovana. Net ko net, sve više natrpan, a sve manje koristan, čak šta više opasan, odnosno negativan, ustalom, zato sam i pokrenuo temu oko konkretnog filtera i uopšte oko te problematike.

Da, tih hiljadu Dinži je 5 para, ne može baš badava, naravno da treba probati, prevbiše je činioca i subjektivizma da bi nešto bilo aksiom u ovoj branši.

@NIXE-U jednom trenutku za malo da potrošim možda i 5 soma DM za celokupnu kablažu sistema, baš je Gosn Dabić presekao svojim nekim davnašnjim kablovima i od tada 5 para ne dajem na žice osim što volim čisto vizuelno da vidim lep dizajn i pakovanje, kao nakit. Nisam se nešto zezao sa oklapanjem a i ono malo što se podvodilo pod širmovanje mi se nije svidelo, tako da i obične stezne čaure na RCA konektorima bacam.

Svako filtriranje koje bi degradiralo zvuk ne dolazi u obzir, bolje da ciuče nego da tupi, baš me briga kad je tišina ako se čuje. Dobar filter bi trebao da pročisti energiju bez sputavanja i u tom pogledu bi izolacioni trafo bio dobro rešenje, bar je tako od uvek, ali je pitanje koliko je i on imun na savremene smetnje. Pomenuti trafo je kupljen zarad finog C jezgra pa se ispostavilo da je izo, neki Telefunken il Simens, nem pojma više. Nije problem prevelik da se uradi izolacioni trafo, ne mora da bude golem, urade se više razumnih, za svaki uređaj posebno. Imam neku staru literaturu, zanimljivo je da je celokupno napajanje dvostruko simetrično, i faza i nula imaju identičan sklop, možda bi i to bilo rešenje, skupo naravno. Moj GM70 radi na 1.040 volti što nije šala za trafo, samo grejanje vuče po 3A na 20V, među veze su ko antene, Lauteri su nemilosrdni, tako da nije čudno što se sve projektuje. Napojni kablovi su bez oklopa, opet po preporuci Gosn Dabića, trožilni ravni instalacioni sa zemljom između vezanom ka zidu.

Prvo ću da ti kažem ono, "i ja tebi", pošto sam duduk za elktroniku, za sve moram da uvatim nekog od drugara da mi napravi i usput objasni neuspešno zbog navedenog ličnog epiteta. Glavno, hvala za učešće, veruj mi da sam priželjkivao i očekivao tebe, kao i još Vas nekoliko za koje predpostvljam da se razumete u problematiku. Svojvremeno sam imao na dual mono Hiragi sa potpisom Bradač, mrežne filtere za svaki kanal poprilično snažne, one što dođu na utičnicu na šasiji, mislim preko 15A, a uređaj vukao nekih 1,5A, praktično deset puta jači. U nekoj upriličenoj poseti pri upoređivanje seta kablova, Gosn Dabić mi je predložio da skinem te filtere i da obezbedim znatno veći protok pojačivaču. Uređaj je sklopljen sa tim filterima, skidanjem se jasno pojavio dobitak i od tada ih više nemam ili izbacujem. Imam i sada ozbiljan velkast profi filter iz računskog centra neke banke, i on jednostavno degradira zvuk. Predmetni Lampizator navodno ne guši uređaj, skida neke visoke krlje u mreži koje se ne vide ili jako teško na osciloskopu, a koje direktno drndaju trafo. Nisam hteo da zalivam naknadno mrežni trafo smatrajući da sam ga dovoljno natpao između slojeva prilkom motanja, ima negde tema, u ovih par proteklih godina me nešto pa mrzelo da ga skidam i ukuvam. Trafo peva samo na sebi, nema na zvučnicima ništa, stoji otvoren na šasiji sa gornje strane i verovatno bi se nekom oplatom prigušio. Pored razlike u intenzitetu u večernjem slušanju, razlika je i u samom doživljaju reprodukcije, samo pevanje se ne čuje kad krene malo glasnosti muzike. Lampizator mi je preporučen kao moguć da otkloni očigledni nedostatak trafoa čisto mehanički, upravo kako se on i manifestuje. Sve ima da se kupi od materijala u ala Mikroprincu, a uz pivo i kafu će neko i da slemi. Nisam čitao strane forume ali vidim da su se ljudi bavili njime. Vladd&Co-usmeravajte priču na inženjersko empirijsku vodu. Prelisto sam forum i samo sam našao jednu temu koja je imala ideju da problem mreže reši strujnim generatorom. (Inače sam totalno van audio druženja, ali to ne znači da nisam druželjubiv, naprotiv, ne mora ponuđeni poklon da bude razlog.)

Svaki uređaj ima neko ispravljanje i filtraciju ulazne struje i verovatno se smatra da je to dovoljno dobro i efikasno i retko se sreće dodatni filter mreže. U nekoliko navrata sam se sretao sa nečim takvim, nešto i probao, sada koristim izo trafo male snage samo za CD i Phono, ima učinka ali je pitanje koliko. Evidentno je da sistem bolje zvuči u nekim večernjim satima i to je uslovno normalno. Međutim, neko "pevanje" mrežnog trafoa je znatno manje u mirnim satima, preko dana ima varijacija pa čak i iznenadnih pikova. Iz razgovora sa drugarom, svestranim tehničkim inženjerom i prijateljem Gosn Kenjala, preporučio mi je filter iz naslova. Pored iskustva, preporuka verovatno ima oslonac i u Gosn Đokinom mišljenju kao izuzetno iskusnog baš po pitanju napajanja u termo elektrani u Kostolcu. Nekada davno mi je Gosn Bradač nacrtao nešto sa feritnim prstenovima koji su jedino mogli tada da se nađu u rashodovanim veš mašinama. Inače se sistem sastoji od SE pojačivača u osnovi Ongaku-a Gosn Kenjala sa njegovom i Miroju prepravkom na GM70, pred pojačivača TVC Šolaja i Teresonik Lauder zvučnika. Mislim da je Zen spomijnao ovo pre više godina na onom forumu, šta mislite, predlažete, iskustva itd. http://www.lampizator.eu/AC FILTER/SILK/SILK.HTML http://lampizator.eu/AC FILTER/SILK/FILTER.HTML

Test, kanala samo, radi: Datum i udarena recka, fala, moš nešto drugo Prva strana, ...overture, jednostavno sam se naježio kad su naišli duvači i udarljke, surovo moćno, "da zabole bubne opne", jedan od opisa kako šta treba da zvuči, pokojnog Laze Milutinovića, pominjo sam ga onomad, baš mi nedostaje njegove priče.

https://www.discogs.com/Michael-Hedges-Oracle/master/353140

Da,da, udaram ja pisane za svaku stranu LP-ja, 50 sati pa na kanal kod Ristića, tako nešto preporučujem svakome, pregled, detaljno čišćenje i podmazivanje tamo nekih gumica. Grau i ja smo se "razišli" još od "mode" TVC-a, mojom "krivnjom" pretežno, ja sam svoje ispade davno odradio i nisam (bio) previše voljan da ih ponavljam bez obzira na sve ostalo što je lepo, mislim na međusobnu ljudskost. Slušali su većinom svi autoriteti, ljudi čije mišljenje smatram merodavnim i do čije kritike mi je stalo, bilo je doduše i kolateralnih slušalaca. Napravićemo slušanu, potrebno mi je malo vremena da pretkreljam sistem bar osnovno, ne zvuči u punom potencijalu, mada sad rezani Majkl Hedžes prenosi emocije, predpostavljam da imaš vinil, mislim da nemam ni jedan a voleo bi da ga čujem, eto prilike.