Lemić

Ja danas po prvi put, vodio sam mladog prijatelja koji ima nadprosečna čula, ali nije audiofil još uvek. Nisam naravno obišao sve pa je zaključak nevažeć. Šolaja kao i uvek, kompletno zavidno visok zvuk, uz malu drugarsku kritiku iz domenu ličnog ukusa ili kao kako već čuje i doživljava. Drugi njegov sistem sa predhodnim parnjakom, nešto manjkakv, naime, bas izlazi iz okvira, što vidim da je opšta primedba kod svih manje više, tačno je da mali gabarit sobnog rezoatora proizvodi overload pri glasnom slušanju, a svuda je bilo dosta glasno, to na kraju i mora kad uđe više ljudi u prostor. Spomenuti su gosti iz Makedonije, "Teoharov", kad sam ušao, bilo je prepuno, što mi je drago, odlično izbalansiran tonalitet. Slušane su male i velike kutije na istoj numeri i to je baš poslužilo za ilustraciju drugaru, dvosistemac nedvosmisleno jasno definisan, dok multistazni zvuči pomalo zamućeno, što je danak takvom pristupu, mnogo elemenata. I bilo je izlagača za čije prezentovanje smatram da je sramotno loše zvučalo.

Da dodam malo, danas sam bio po prvi put na HI-FI sajmu kod nas, greška u koracima, prvo kod goga znam da uvek zvuči, pa posle sve bi ga. Bilo je izloženog da sam se prekrstivši zapitao kako ih nije sramota da tako nešto uopšte mogu da donesu, tako da YT kako ga sad ja doživljavam je High End. Nego, da ne oživjavam još jednu zamrlu temu, imam problem, ne mogu da dobijem stabilnu sliku na radnom monitoru, pvremeno kao da pada u sleep mod, guram ga sa 15m HDMI kablom koji je širmovan i ima ferite na oba kraja, ide jedna strana preko adaptera na DVI ulaz, kad zakačim na laptop, sve je uredno, dal može da integrisana grafika nema snage il je oslabila, 11-to godina?

YT unazad jedno 2 godine je osetno popravio kvalitet zvuka i slike, a takođe mu se diskotka uvećava, može da se vidi i čuje ono što verovatno nikad nebih, recimo ova numera čiji singl se uek vrteo na žurkama i obavezna je bila jedna ploča u rezervi, lepo je videti nekad i sad, istorija: Zato vredi YT i uz malo truda, mislim na PC DAC kao izvor, je vrlo prihvatljivo, a ima niz svirki koje ne postoje ili nisu dostupne, za ovo sam davo 5 ćevapa, ko mi nađe na torentu.

Javljam . Nego, da istaknem, YT jako dobro zvuči, kad se zagasi TV, reko bi da se radi o vrlo dobrom muzičkom materijalu, kad se gleda okom, sve zvuči dobro, vid potisne čulo sluha.

Ha, treba prvo na Win 10 da se sviknem, počevši od ikone i naziva "My Computer", sad je "This PC". Naravno, a što se tiče žice, tu ne zarezujem mnogo, biće neki diy, čim nađem kako to uopšte izgleda, totalni početnik u PC "HI-FI"-ju. Šalim se malo, odlično zvuči, bez neke teskobe, ili težine, ne pritiska ništa, klen što nisam ranije ovo uradio. Dakić će vrlo brzo na kanal, samo da iščitam malo, novi drugi elkosi i adekvatno napajanje za početak.

Uključen Topping D10, instaliran nov Win 10 na konfiguraciju staru 10 godina, AIMP sa ASIO drajverom, iznenađujuće kao dobro zvuči, puna rezolucija između snimaka, bez digitalne agresije koju Lauteri nemilosrdno razotkriva, donje lage izlaze da ne znam ni ja otkud, voliminoznost kroz ceo spektar, dinamika zavidna, obilje tačnih detalja, ...

Iščito sam temu i još malo naokolo, pa neko razmišljanje, Topping D10 ili D30, neko je ocenio da tridesetica nešto bolje zvuči, da ima veću mogućnost kopčanja zbog više ulaza, posebno napajanje što i nije nešto od zančaja suštinski, ima strujni prekidač, nema izlaz za sluške, sve je to nekako manje važno, D30 podržava DSD128 dok noviji D10 DSD256, ajd, lepo izgleda i displej. Razlika u ceni nije neka, a oba mogu da se dobiju odmah u Beogradu, što je bitno, nek i trgovci zarade neku kintu. Šta društvo misli o izboru početnog, ili polaznog, DAC-a za PC i eventualo običan CDP?

Da, zaboravih. Nisam elektroničar pa brkam i ne razdvajam pojmove, pod ovim sam mislio na ukupnu dobit i upravo je ta gubioza bila kamen spoticanja, Peđa je zato radio odličan analogni bafer sa trafoom na kraju, tvrdeći da je to najbolji mogući kompromis, nije sporio mogućnost ali nije ni favorizovao, bilo je tad DAC transformatora ali je to očigledno zapalo meni da realizujem i tako prođe. Ruku na srce, taj DAC zaista zvuči, u mom Philipsu imam isto to ali u ipak suženoj varijanti, zadovoljenje da nije bilo potrebno posezati ni za čim. Ako se ne varam, Torsten Loš je to raščlanjivao, bilo i nekih Talijana, sve iz doba 1541, posle naiđoše višebitni čipovi polako to sve ode u zaborav. Vidim ovde da se pominje Topping DAC, nisam u stanju da razumem materiju pošto sam nepismen, ali ako taj uređajčić može da prihvati ovakvu igrariju, što da ne.

Da, taj Savter je i onda bio u opciji, u Model- u je mislim prenosni.

Da, kolko ja shvatam i gledam na problematiku, glavna igra je iza konverter čipa i tu se prodaje magla i uzima novac, Lampizator je to što jeste prostekavši iz te postavke kolko se sećam. Pogon motalice sad služi za neke reparacije kod motrcikla, rad sam da uplićem prste, samo da neko isprojektuje trafo.

Opet me je malo uhvatila hifi groznica, pa se sporadično pojavim. Sila Boga ne moli, posle niza godina privrženosti CD plejeru, sutra bi trebao da uvrstim PC u sistem, nakon prošlonedeljne probe po prvi put u ličnom sistemu. Naravno, prvo oduševljenje prođe odmah i razmišljanje kreće u pravcu poboljšanja do nekog željenog i razumnog nivoa. Prviukao me je trafo u nazivu teme, a svojvremeno sam bio u prvim redovima kada se takv sklop omasovio u SE pojačivačima, prvi preamp sa njim je Šolaja konstruiso pod mojim pritiskom, a dok nije došao do čuvenog TVC-a, malte ne smo došli do svađe, a i prva LCR RIAA je takođe napravljena na moje uporno navaljivanje. U tom nekom periodu sam usput naprvio trafo za CD, 1:1 i to je zaista činkovito. Pre destak godina, Peđa Rogić je bio u velikom usponu u domenu digitalije, tada je već izašao iz čuvenog i zvučno odličnog Aja DAC-a i krenuo Model One, dobrim delom je taj uređaj uobličen na osnovu mojih ušiju i sugestija, mislim da je bilo možda i prvo ozbiljno slušanje trafoa na izlazu iz CD-a. Model One je vanserijski DAC, bez čipova u analognom delu, a trafo na izlazu je 1:1 ili 1:0,9, nebitno. Moje idejno pitanje njemu tada je bilo, da se izbaci sve iza TDA 1541 i ubaci trafo za I/V konverziju koji će imati dovoljno i pojačanje, potreban bi bio odnos 1:10 i to je bio problem, u to vreme nešto nije bilo takvih trafuljaka niti uopšte nešto tema po netu, razdružismo se banalno i to ostade tako. Videh u temi da ima nekoliko uređaja sa ovakvom konfiguracijom, što me je pozitivno iznenadilo. Jeste trafo kompleksan sklop, ali nije nemoguć, nešto slično već odavno postoji kod MC gramofonskih glava i za to imam neku kreaciju koja je perfektno zvučala iako namotano prosto da ne može prostačkije, kakav god bio kompromis bio štetan, ukupni rezultat sa trafoom je uvek dobar ako je iole korektno napravljen. Ako mi se definitivno dopadne PC kao izvor, sasvim sigurno će nekog pomaka biti, vidim da PRC uređaji daju već dobar zvuk kao gotovi, a kolko sam zaključio, osnova im je kvalitetno postavljena što omogućava nadogradnju u smislu o kom je i ova tema. Imam motalicu i sklon sam pednatnom radu, pa ako se sklope želje, rad sam da se angažujem i priključim.

Još od ovog posta sam hteo da ti se obratim jer je jedno vešanje supruga probušila, slovce nisam zucnuo jer sam očekivao neminovno, jesenas progledo drugi drajver, praktično su stari već 15 godina bili. Hdeoh sam još lane, sad ima setova za reparaciju i levo desno, odnesoh čoveku da ih izrenovira, kad čuda neviđena, raspali se i centratori. No, imaše čovek pored vešanja i centore, dva tipa, jedan kao originalni a drugi nešto mekši, ja bi kao drugi, on kao tvrđi, uradi ih ekspresno i po iskustvu je ugradio te mekanije. Savršeno urađena oba drajvera, nacentrirani kalemovi na tačnu startnu poziciju i naravno koncentričog zazora, besprekorni na oko, čik da neko vidi da su reparirani. Pravo oduševljenje je kad sam ih čuo, osetno poboljšanje u donjem spektru, volumenu, da je naprosto začuđujuće koliko velika slika sad izlazi, a tipična Lauterovska dreka koju nisam ni nešto pa imao sa GM-om, sad je, ajd neprimetna, možda i više nego što sam navikao. Prošle sezone sam nabudžio pojačivač, tj. Buca Maričić, ali tek sad je to došlo do izražaja. Kompliment od mene vrlo retko i teško, al ovaj put od sveg srca Branku Kašikoviću koga sam sada i sreo i saznao za njega, ne znam kako mi je promakao jer sve koji se bave zvučnicima uglavnom znam još od davnina. Hvala mu ikako je naravno usluga plaćena. Skroman klip snimljen mobilonim telefonom, ne znam ni da li je kvazi stereo:

"Grafitna" mast ne ide u ležajeve veća neka sa EP aditivima! Da, auto moto nik, Đunta, upravo potiče od ovog dela, uvek sam imao 2 zgloba, đunte, ispod sedišta bojeći se da mi ne crknu, nikad nisu al ostade nadimak kad mi ih je drugar izvadio iz auta na nekom treningu pred drugovima, budući suvozač i kum viknu đunta i hor zavika Đunta, Đunta,...

Fuchs ima mast koja ide u frikcioni spoj dva polimera ili polimera i nekog metala, uopšteno, plastike idu na suvo osim ako nije drugojačije navedeno, ulje uglavnom ne smeta osim kod hidroskopnih. Najbolji su trenutno ležajevi sa čeličnom košuljicom koja drži stabilnost, sloj sigurosne bronze i par mikrona teflona u raster obradi da bi se alternativno potrebno ulje zadržavalo u međuprostoru a frikciona površina minivalizovala, uz to je površina oslojena samo odvojvim teflonom i pri prvih nekoliko prolazaka se on svuče i uhvat na obrtni ili klizni pripadajući sklop i tako radi teflon na teflon praktično. Teflon je stišljiv i zato je ultra tanak sloj da ne bi došlo do povećanja zazora, radni može biti +0, praktično nemerljiv i određuje se na čist osećaj pri obradi i pasovanju. Ima teflona ojačanog staklenim vlaknima al nešto ne vidim primenu u finim sklopovima.

Fuchs je Rols među uljima, ali malo poznat, moto program, Silkolene, je retko koje može da idrži visoke radne temparature ko što je na BMW-u. Koristim i njihove masti, vodo otporne i visoko temperaturne sa EP karakteristikom, jako su kliske i bez efekta lepljivosti sapuna. Ima čiča na Buvljaku, grafirna, bakarna,...po par stotki kilo. Da, trebalo bi da može s tim da se vodi računa o rastvraču da ne reaguje sa bronzom. Slučajno sam video temu i pošto sam ja zamenio ulje svojvremeno umešah se dobronamerno. Ko se odluči za ovaj recept, može uvek da ga dobije kod mene u par desetina ml, imam ga uvek umiksovanog. Da dopunim izlaganje, gusto ulje drži stalno napet motor tako da je vrtnja stabilnija, pogrešno je da tanjir treba da se okreće na dašak vetra, zato se i prave teški al motor mora da ima snage.

Jesu male brzine ali dugotrajne, plus radijalni pritisak jer je žiroskopska sila stabilnosti mala upravo zbog tolickih obrtaja, rambl neizbežan a mast istiskujuća. Gusto ulje to sve ublažuje, a donjem osloncu kakav god da je oblika, prija molibden. Graftna mast nije uopšte zašta se misli, ja je ne koristim od pitaj Boga od kada, može da bude ordinarna tovatna mast, kolomaz, sa umešanim crnilom pa da se smatra dobrom a nije, sem toga, podložna je vremenom zgrušavanju i tad je pogubna. Kako god, mast ne ide na sinter bronzane ležajeve, navedenioni činioci su samo odlažući. Fuchs i Silkolene, konkretno Titan Supergear 85w140, tebi za tvoju klimu 80w90 za diferencijal, za menjač pola pola bi bilo sasvim dovoljno, plus LM gear oil aditiv 2% zamešan predhodno u ulje.

Po rečima inženjera tehnologa, Amsoli su dobra ulja ali im je status isforsiran. Kao serviser BMW motora pomno pratim iskustva u USA, kod pojedinih sintetskih ulja za menjače se javlja povišenenje uljnih para koje izbiju mast u zatvorenim ležajevima i dolazi do crkvanja getriba. BMW menjač se obrće na uljnim ležajevima i samo balansiraju se sklopovi, nakon što tuđih što svojih iskustva, opredelio sam se za jednog Nemačkog proizvođača koji snabndeva mazivima Airbus flotu. U predmetni gramofon je sipano menjačko mineralno ulje 85-140, projktovano za teške uslove rada sa dodatkom od 2% molibdena i to se pokazalo superiorono u motorciklima ma šta predhono korišćeno. Sinter bronza je samopodmazujući materijal usled mikro kanala koji upiju ulje, nanošenjem čvrstog maziva dolazi do sprečavanja mazajućeg svojstva i dolazi do praktično rada na suvo, a diskatiblno je da li se takav ležaj može naknadno otpušiti i povratiti punu tehničku sposobnost. Ne radi se o nikakvom tavanisanju već običnim tehničkim stvarima.

To što je bilo u ležaju je ulje sa zamešanim tečnim molibdendisulfatom, zato je crno, predhodno je samo alkoholom i špricom isprano. Vidim mast na kojoj piše grafit, ta mast i bilo kaja, ne ide na ležajeve, biksne, od sinter bronze jer vremenom dolazi do zaribavanja. Inače dlično urađen servis.

Nitro razređivači nisu čisti, čak šta više su i prljavi, alkohol je izbor za kalofonijum, a premaz je vodootporan i ne agresivan.

Mene očigledno služi tek tolko da se prisetim da je bio neko naš, zaboravio sam priču koju mi je Viktor ispričao kad mi je pokazao glavu sa podpisom Sugana što je za mene bila neviđena čast, on je bio paranoično zatvoren. Preamp beše tanak za ono vreme i jedini rad, barem značajajniji?

Vidim ja vrlo dobro i ono što nije napisano, Korato ima moje zaista duboko poštovanje za profesionalizam i to još od samog početka, al ništa više, svojvremeno sam i slušao Tanoje u kućnom izdanju kod jednog od njih, možda i pre nego sam uzeo zvučnike. Pomenuo si Lotara, većina ga je smatrala trgovcem sa ružnim epitetima koji takve ljude bije, nikad nisam nikakav trnage frange imao osim što sam prevashodno zavaljujući tebi mogao da izaberem neki disk ili vinil nakon odslušavanja. On je bio muzičar, rok solista, a sa druge strane je imao enormno brojno poznavanje hifi uređaja i umeo je da spozna potrebu i ukus klijenata i vrlo uspešno je uspevao da im skocka sistem ili nadomesti neadekvatnu komponentu i time ih usrećivao, mnogi su ljudi godinama gradili i uznapređivali svoje sisteme zavaljujući njemu i njegovim sugestijama na osnovu poznavanja i muzike uređaja, novac je kolateralan. Brana Hodalić je vrh poznavanja zvučnika, jako dobro opšte tehnički podkovan, bavio se i još uvek, aktivno duhovnm muzikom i ume da prepozna emociju u izvođenju. Sa jedne strane zna šta treba da dobije, sa druge, kako i sa čim, a uz korekciju između egzaktnih parametara i subjektivne percepcije, kompromisna ravnoteža je uvek zlatna sredina. O tom undergrondu govorim jer takvih osoba je uvek malo i teško im je pristupiti u toj nekoj dubini, da se pije kafa i rakija može uvek. Uvek se nameće po mom shvatanju cinično pitanje, zašto um ala Hodalić nije uspeo mereno po nekim uslovno prizemnim kriterijumima, odgovor je vrlo prost, ni Tesla nije uspeo ovde. Ispričaću činjenicu za Bradača, kao vrhunski inženjer primljen je u Tandberg koji je tada bio jedna od vodećih svetskih hifi firmi i u nekom trenutku je izvršio modifikaciju nekog zvučnika i postavio ga u demo salon u Beogradu sa dobrom namerom za firmu a ne sebe, momentalno je dobio otkaz i nastavio samostalno karijeru konstruktora sa uvažavanjem. Zanimljivo je da je od Gospodina Sugana dobio na poklon drvenog Kuetsua iko je Viktor hteo da kupi glavu, ne znam kako je uopšte čuo za Bradača i na osnovu čega ga je toliko udostojio jer tada se komunikacija odvijala golubovima pismonošama, mislim da je Viktor poslao neki članak u Audio Amater koji je objavljen. (Baš mi prija ovih dana ovo forumsko zanimanje, da neće zima da bude duga i ladna, ne znam dal se cepaju drva, pa se spremamo da prezimimo.)

Nemo mene trpaš u isti koš, KKK-lan," Korato Kuma Klan", ja nikad Korato uređaje nisam ni imao ni slušao osim kod tebe, sad za ostalo, pa nisam se baš majo... Bilo je puno ljudi iz ove sfere ali u andergraundu ne, danas još i manje ima takvih poznavalaca po mom nekom procenjivanju ili ih ja ne pre-poznajem.

Da, nisam ni ja prepostavljao da će 4,5 inčni televizorski zvučnk da zameni tada reinkarniranu 15-ticu, Tanoj je tih godina bio špic zvučnik baš u WR-u. Jednostavno je FR izvor više prijao nekom mom opredeljenje u smislu ukusa i osetljivosti na fazne pomake uprkos nespornim nedostacima po pitanju basa, ali tek me je Lauterova magičnost navela da trajno otuđim Tanoja. Da, mističnost je vrlo intrigantna i lepa, kao mehos pod stare dane, BMW Boksera, ne firam svoje forica kako iz motorcikla izvučem više performansi u svim aspektima, na stranu neke baš specifičnosti. Iz drajvera je izvučeno više fikasnosti za 0,5db zahvaljujući pomenutom trijumviratu, nešto niža rezonanca i dublji ravan opseg, dok je skretnica praktično kao eliminisana i to zahvaljujući mojoj navalentnosti i Branimirovom razumevanju i mene i problematike, jednostavno je našao rezultat gde ga inače ne bi tražio. Membrana od 15 cola mora da ima lom ako se pusti da titra visoko, jasno se vidi na voblingu iako zvučno ne smeta. HPD 385 ima prilično jaka ukrućenja membrane, za razliku od GM koji ih uopšte nema, ali nisu dovoljna i da bi prigušio brejkap nisam hteo da tretiram membranu uobičajenim krutim premazima i otežavam je još više, uz to, bilo je vizuenog šareniša usled starosti što mi je više smetalo nego čujnost, pa sam se setio čuvenog članka "Dr. Bone doctor" i lepo nastrugao grafitni prah od obične drvene olovke i utrljao ga, em na oko vrlo lep izled em su se ton i zvučna slika popravili da je bilo zaista milo i slatko za slušanje, citiraću reč dragog ali pokojnog prjatelja Lotketa kada ih je čuo u punom izadanju, "pitko". To je bio jedan od tretmana, a naravno, motor coili su tačno postavljeni jer je to moguće kod HPD-a uraditi i oba drajvera praktično ujednačena po tim karakteristikama. WR prednja horna je 400hz ako se dobro sećam, ne znam kako je sečena skretica ali je vrlo moguće da je nisko prigušen bas zbog tandrkanja membrane a taj opseg odsvirava visokotonac preko njenog konusa koji jeste produžetak visokotske hornice uz drveni deo kabineta koji to još pospešuje, ono što smo mi, tj. trojka, uradili je suprotno i to složivši se slušnim rezultatom koji je potpuno suprotan izmerenim karakteristikama gde krlje samo izleću ali veoma uskih frekventnih pikova koji ne bodu uši pa ko šiša osciloskop. Ko hoće da se bavi izradom WR-a, mislim da bi trebalo da obrati pažnju na nešto od ovga što sam izneo bez obzira što je akustičko pojačanje kratke horne malo.

WR su bili na stendbju a slušali se Ardeni sa već poboljšanim drajverima i eliminisanom fabričkom skretnicom kad sam čuo Fostekse 167 uporedno i od tad su Tanoji bili na slušnom čuvanju kod drugara narednih nekoliko godina dok nisam čuo Lautere kod Ecija u Hedlundu i tek tad su otišli u njegove ruke zajedno sa planovima za WR koje je i uradio, bili Doktor i ja na promociji.

,pa i nije neko iskustvo pošto nisu napravljeni, a zašto nisu zaista ne znam, pogotovu što ih moj pomenuti drugar stolar nije sebi uradio a karijeru je odpočeo kao momčić upravo radeći kabinete za Tanoje krajem sedamdesetih koji su se tad mogli kupiti u kitu. Ardena se napravio ni sam ne zna broja i po praviu su svirali bolje nego originalne kutije, tada je standard omogućavao da se kupi svako zadovoljstvo. Inače je verovatno napravio hiljade kabineta i sad kad uđem u radionicu ili kuću uvek se motaju neki zvučnici bilo za izradu bilo za prepravku, a sam je u nekom trenutku slušao 4 Tanoja, da ne pričam o moru drugih za razliku od mene koji sam vremenom gradio i sužavao ukus i kriterijum i tu sam de sam. Zanimljivo je da sada ima par BIB-ovih kabineta sa prčom od drajvera, sad je tek skapirao magiju FR zvuka smatrajući male membrane čirevima, al ne znam oće li se zadržati mada je već prošlo skoro 2 godine kako ih sluša uz još 2 para potpuno različitih zvučnika, a uveo me je i u muziku i hifi i naučio drvodeljstvu a čistom slučajnošću sam mu utrpo te kabinete i bas mi je drago da ih sluša i to doživljavam kao neko svoje uzvraćanje za sve što je učinio za mene. Ma pusti Doktora, on ima zamrznute snove, hladna klima na Ontariu. Da, posle Bradača, Hodalić je po mom mišljenju bio tada jedini kompletni pznavalac zvučnika bez prvrženosti bilo kom stilu, odnosno konstrukciji, znajući jako dobro prednosti i mane svakog principa rada drajvera i velika je šteta što nije ostvario neki projekat, mada se njegov uticaj prelio u mnoge na neki način. Zahvaljujući prvenstveno njemu i njegovoj ličnoj dobroti i spremnosti da se upustio u bilo koji problem, izašao je u susret mom navaljivanju da se pozabavi Tanojima i mislim da je to prva i jedina modifikacija uopšte po mom saznanju. Danima smo mi voblovali, slušali, rčunali, i proveli ko zna koliko sati razgovarajući, u stvari, ja zapitkivao lupajući sve i svašta a on razložno objašnjavao, al na kraju je taj koncept Tanoja zaista bio neuporediv, zato je i dugo čuvan sve dok kod Ecija nisam čuo Lautera. Nema načem, mada mislim da danas je jako teško doći do vrednosti uprks netu koji onda nije postojao i za sve je bilo potrebno lično poznanstvo i prijateljstvo. Buba je naj prodavaniji auto u istoriji i tako će da ostane, projktovana u aerodinamičnom tunelu, inženjerski, zanatski i tehnološki je školsko remek delo, ceo automobil nema ni jednu jednu feder šajbnu niti tredloker i to govori o izuzetnosti kreacije. Bila su dva brata koja su ih restaurirali, nadživljeni je nastavio al bio prevarant, tako da sam započeti projekat kod njega odradio sam ali u nekom trenutku mi se smučilo i prodao sam bud zašto pri kraju i dao kamaru dokumentacije, fala al nikad više. Obratite se Eciju, on je izradio par WR zaista beskopromisno u svakom pogledu, ja sa ove vremenske distance ne mogu mnogo da kažem, sećam se da smo danima predkrajali šper i uopšte nemam prestavu za koje vreme mogu da se izrade. Osim spoljašnosti, ima niz detalja koji se ne vide a utiču na zvuk, od običnog načina spajanja pa do furniranja. Recimo, naj bolje je na feder i nut, znači bez dodatnih veznih elemenata ala tipla ili keksić, tutkalo umesto belog lepka itd. i to zaista iziskuje puno zanatske veštine. Furnirane jeste zahtevno al ne nešto naročito ali je značajno kao konačan izgled i za to se svi hvataju pri vrednovanju. Efektnije je kabinete oblžiti punim drvetom i onda je završna forma puno nagašenija i vešt stolar mže da učini kabinet kao da je izrađen od jedno komada drveta, moj drugar često primenjuje takav način izrade što omogućava poseban dizajn i verovato lepšu refleksiju zvuka jer nema tankog staklastog sloja furnira. Ima tu mali milion caka i kad je u pitanju složen i veliki kabinet gotovo da nije moguće primeniti ih osim ako budžet nije limitaran, zato pojedini zvučnici i koštaju papreno.