Lemić

Skinuto, upravo tako, dublji bas, celukpano povećana voluminoznost i bolji prostor zahvaljujući višoj tranzijentnošću. Tokom nedelje idem dalje, ali, moj model se razlikuje u odnosu na ovo što si mi postavio, ne znam baš detalje. Kad sam napisao ovaj post, nisam znao sve detalje, prikriveni zbog interesantnosti, bilo je urađeno više a ne samo ukidanje diodice. Nakon toga je usledio finalni zahvat, opet ne znam detalje, niti me pa nešto preterano zanimaju, uglavnom, prepravljan je analogni deo. Od jednog jeftinog i korektnog dakića, sad je dobijen neočekivano dobar uređaj da je to naprosto iznenađenje. Ko što rekoh, moj model se razlikuje od šema koje je Mikorist postavio, sva kola unutra spadaju pod visok kvalitet. Mišljenje je da je neko ko poznaje materiju to radio i zato u osnovi već zvuči pristojno, otuda i potencijal koji omogućuje nadogradnju, ala Mikanov Zmaj-Dac, ja bi ovaj svoj nazvao Mrak-Klak, po mišljenju mog prijatelja, ništa dalje. Dobijeno je još detalja, pretežno ne postoji levi i desni zvučnik već samo instrumenti, skunut staklasti prizvuk i sibilanti, to nije meni nešto smetalo al mom mentoru baš bolo uši. Nada sve se pojavila velika akustika, zvuči ko da sam uz izvođače, malte ne može da se dočara miris atmosfere na YT koji sampluje na 96KHz, za mog brata, našeg Doktora Mitića i društvo preko bare:

Da, pokušao sam kroz postove da iznesem dosta toga što utiče na samu ručicu kao komleksanu napravu inače. Mnogo toga nema kod cevke sa lagerima, ali kad se sve postavi u bestežinsko lebdeće stanje, što je ideal, onda se tek vidi niz činioca koji kod tvrde ručke bivaju prisilno anulirani, što svakako da zvučno rezultuje. Bio je test u nekim austrijskom novinama devedesetih, možda imam kopiju negde, Mocart je ocenjen boljim od tada SME V sa karbonskom cevkom. To vreme je bilo era dna analogije, svi su se oslobađali gramofona i ploča, tako da dalji razvoj uz čist entuzijazam nije bio moguć. Od prvog modela do ovog na slici, mislim da je utrošena dekada, a rodilo se niz još nekih ideja i detalja koji nisu stigli da budu realizovani, niti će na žalost. Da, sad sam se setio. Lift je dodat uz poslednji model, mada, ručka ne može da padne ko kamen jer je prigušuje ulje, tako da prefinjeno legne u brazdu, mnogi od nas nikad nisu ni hteli da ga imaju jer se naprosto rukom samo pridržava da ne rotira zbog antiskejtng sile. Zbog toga guma mora da bude uvek čista. U nekom trenu me Ivan pitao jel mogu da nabavim par metara silikoskog creva za laboratorije, nađem mu ja to, kad on, napravio daljinski lift za ručku. Stavio jedan klip na postolje i na sto, pa ga crevom povezao na bazu, "da mogu da dr... iz fotelje".

Hvala, hvala. Na gore postavljenim slikama se vidi kablić. Svojevremeno sam preslušavao Cardas, Audioqvest, neki treći i VF, 0,09mm, pun presek lakiran i obmotan tom platnenom izolacijom. Jedan "Solid core" je bio bolji od sva tri, dupliranjem se dobio bolji bas, tako da je taj kabl na dalje ugrađivan u Mocart ručke, pre toga je bio neki sa belim bužirom i on bi valjao da se zameni. Cevka je punjena perlitom koji vrlo malo utiče na kretnu masu i nedemfuje energiju kao pesak. Nosač glave i zadnji čep se montiraju na takozvani "preklop", jedan deo se hladi a drugi greje i tako se sklapa, kad se poravnaju temperature, to se smatra kao da je izrađeno iz jednog komada, što je ideal. Perlit se ubacivao malo po malo stalno nabijajući ga bolcnom, na taj način se on lepo upakuje da nigde ne ostane prazan prostor koji bi se ponašao kao rezonator. Prva serija ručica je imala okrugle kontra tegove. Onda je Laza predložio ekscentričan zbog spuštanja težišta što niže, pa je rupa za cevku bušena skroz uz ivicu tega. Zbog kretnog momenta i uticaja na osu rotiranja, teg valja da bude što bliže osi, znači, prema napred, zato je povećavana njegova težina i gabarit i samim tim je podešavanje postalo otežano, kad treba da se pomeri za miligram, muka. Pridodat je još jedan lagani teg od PVC-a koji je služio za to fino podešavanje gazne sile, a ujedno i išao na kraj cevke i time "izigravo" poslednju sabirnu stanicu za vibracije kupuće zaostale ostatke. Pošto je ručka ovešana na najlone, ekscentričan teg svojim krakom lako zarotira cevku i pomeri je u stranu. To je tek bilo teško postaviti u nulu, pa je na moju primedbu Iva urezao krugove na samom kraju cevke tako da se imao reper pri pomeranju tega napred nazad, zatim je urezao liniju duž vrha cevke, a na samom tegu isto crticu na vrhu, poklapanjem te dve oznake je glavni teg postavljen kako treba. Dodatni tegić je takođe imao crtu, on bi treba da se blago zarotira na suprotnu stranu od same glave, na taj način se kompenzuje težina gazne sile koja teži bočno da okrene cevku. Iako se radi o težinama 1-2 gr uobičajeno, dovoljno da dođe do pomeranja zbog mekog vešanja. Horizontalni ugao, paralelnost glave, odnosno, prav ugao između igle i ploče, na to kod Mocarta utiče primarno dužina najlona levog i desnog, potom pozicija kontra tegova i njihov otklon. Za to nema repera, svodi se na iskustvo, može se na osnovu ravnotežnog položaja i vertikale zaključi o podešenosti. Gleda se koncentričnost demfujuće ploče u odnosu na čamče. U nekom trenutku je Ivan dodao jedan plastičan pin u samom sudu na koji se nosač cevke oslanjao, upravo da bi se održala koncentričnost, odnosno, da se ose horizontalne i verikalne rotacije seku u centru po vertikali suda, nemaju sve ručke to, između ostalih ni moja. ( Meni je komplikovano samo rečima da pojasnim igu oko tegova i osa kako treba). Teg na slici je poslednja varijacija, ali važe isti principi. To je opet Fozgenov "patent", horizontalni krak mase je analogan hodoču na žici sa šipkom, to drži stabilnim vertikalni ugao a bez rigidnosti. Čitav koncept ovakvog pristupa je u slobodi, bez nekih krutih stega i veza, tako i zvuči. Niz Diy-era pravi neke kreacije koje su mahom ovakve, a ima i ozbiljnih imena. Pošto nema nekog čvrstog oslonca jer sve pliva ili lebdi, samo podešavanje jeste zahtevno, izneo sam sve što mi je prolazilo kroz glavu proteklih dana, pa se izvinjavam ako sam ... nisam je dugo ugrađivao a i tad tek povlačim iz memorije.

U nekom broju nemačkog Stereoplay-a, još početkom osamdesetih, bila je priča o elastičnom oslanjanju podno stojećih kabineta na tenis loptice, moj stariji prijatelj je postavio Revox Simbol B na njih, ja mu se smejao jer su se do tad zvučnici postavljali po uzoru na običan nameštaj, kao na postament. Danas ima raznih opcija kojima se praktično dekuplije od podloge, opruge, elestične gurtne, magneti i kuglice, da, postoje i nosači kablova koji se odižu od poda, jednako je i sa policama. Dobro je poređenje kao sa instrumentom u rukama i naručju izvođača, sve u hifiju je na neki način nekakav muzički instrument i koji istitrava.

Devedesetih sam uradio audio policu po uzoru na talijanski Tarđeti, vrlo rigidna i stamena, vertikale od kutija punenjih peskom, svaka galerija je kadica visine 3cm sa ukrštenim orebrenjima po dnu za ukrućenja, u njih je isto trebao da ide pesak pa preko medijapan tanka ploča sa dekorativnom čeonom lajsnom od drveta, naravno, svaka nogara po masivan mesingani podešavajući šiljak i ispod mesingane "parice", ima i slika u temi negde. Sve kabinte koje sam unosio u kuću su bušile pod od raznoraznih spajkova, tako je bilo i kod svih mojih prijatelja i poznanika. Neke 96 su mi bili u gostima Dabić i Fozgen, Laza je tražio da mu donesem mali perjani jastuk, pa kad sam hteo da mu poturim ispod stražnjice, on reče: "turi ga ispod predpojačala", tad sam imao tranzistorski Clase Audio neki preamp, težak ko tuč, kutija izrađena iz jednog komada, samo se poklopac šrafio. Zabezeknuo sam se rezultatom, dobih novinu od Fozgena na čitanje, bio je u njima prikaz police sa pneumatskim vazdušnim oslanjanjem. Naravno, odmah u akciju i dobih gore pomenute dekubitus šlaufe i postavih ispod svih pomenutih medijapan ploča. Tada sam slušao unikatnu Hiragu Viktor Bradač, 2 mono bloka u jednoj kompaktnoj gvozdenoj bakarisanoj kutiji, preko 40kg. Kad sam je postavio na pneumatiku, teško da bi neko reko da nije cevaš. U sistemu su bili neki period hibridni zvučnici, Jans Zen, dole pasivan bas a gore 2 elektrostatska panela priključena na 220v. U nekom trenutku sam nabavio još 4 modula, tek tad sam rasturio gornji deo zvučnika koji je bio obložen platnom sa 5 strana. Ti visokotonci su bili ovešani preko obične gume na 2 metalna rundajza, ja dodao još po dva i stavio na skroz mekane sunđeraste gume. Kad su došli Aredeni na mesto njih, u nekom trenutku mi palo bezveze da metem po gumu ispod, inspiracija je možda potekla od pomenutog rešenja na staticima. Od tada, nisam više skidao gume, kad su došli Teresonic kabineti, odmah su dobili to što je gore na slikama. Nisam se nikad nešto naročito bavio tom problematikom, čisto je bilo spontano, u krvi mi je da neprekidno nešto istražujem. Uobičajen je spajk za kuplovanje, kao i terećenje odozgo, imam nekoliko pritiskivača za uređaje punjenih peskom, sve to stoji, međutim, slušno je meni ovo dopadljivije bilo i ostalo. Šiljak se kuplije na pod nekog ambijenta, podnjača može da vibrira, da kroz nju prolazi neka vibracija, naročito po armiranoj gredi i sve to utiče u nekoj meri i na neki način. Zvučnik ima mali koeficijent iskorišćenja i svako oduzimanje energije se registruje. Ja to gledam krajnje neuko, kao akciju koja nužno ima i reakciju. Gušenjem reakcije, što suštinski jeste krućenje samog kabineta, isto se javlja reakcija koja je po mom shvatanju akcija koja se sluša. Zen je pomenuo Gorana Ivasa, jeste on zastupao tu priču o silkoniranom fiksiranju na kabinet, ja pak, sve drajvere sam čvrsto vezivao i uvek izbacivao bilo kakve podmetače između korpe i kabineta. Na tu temu, odlično rešenje je dodati kolac sa zadnje strane i upreti ga na magnet. Kabinet je nešto drugo, kolko god da se pravio nerezonantinm, krutim i teškim, uvek svira na neki svoj način i to nije moguće potpuno eliminisati. Prvo od lekcija koje sam kao klinac dobio od Bradača je upravo da betonska kutija nije uopšte dobra za audio kabinet. No, da ne tupim, probao, dopalo mi se i tu je priči kraj, a svako može da proba, ne mora da znači da je moj utisak univerzalan, "neko voli da se žulja, a neko da ljulja".

Uh, nije me nešto preterano zanimala ta konstrukcija pojačivača. Osmišljen je namenski da može da tera Apože-e, koji su devedesetih bile opšti hit. Mocart se jeste sa lakoćom nosio sa njima, uspešnije nego sa 2 Krela recimo, iako sa manjom usporednom snagom. Mislim da ih nije ni blizu napravljeno ko što je Zen naveo, ali mogu da proverim i dobijem dodatne informacija ako baš zanima.

Posle baš duge apscinencije od vazdušnog oslanjanja, konačno oslonih sistem, osato još amp. Dugi niz godina su u upotrebi bili dekubit šlaufi, ali su postali porozni i ispuštali vazduh za jedan dan. Medijapan ploča, (dugogodišnja probna, probi supruga glavu), od 10mm sa zalepljenim dekubitom na duplofan trake: Sad su stavljene unutrašnje gume od bicikla, ispod zvučnika i ploce sa DAC-om od 16 cola, 12 pod preamp i PC itd. : Ovde se guma ne vidi ispod ploče : Dok ovde se pomalja: Ploče su okrenute sada naopako jer su se iskrivile vremenom stajavši na 4 nivelišuća šrafa bez vazdušnog oslanjanja. Provibitno je oslanjanje bilo ovlaš na 2 zadnja, dok je prednji deo bio slobodan, šrafovi su služili da se ograniči klaćenje pri slučajnom zakačinjanju. Sada sam uspeo oba kabineta da oslonim na gume bez da ijedan šraf dodoruje pod, klate se ko oni bebeći pajaci. Problem je nivelacija kutija, zato su oslonjene preko podešavajućih spajkova, ali je razmak ispod neki rezonator, bilo bi bolje da ga nema pa kolko se uspe sa nivelisanjem. Prva asocijacaja na uvo je da je zvuk postao više akustički umesto "električni", odnosno sinter i sve je primetno bolje.

Nema na čem. Nego, nisam možda dobro objasnio kako funkcioniše antiskejting na Mocart ručici. Kada sam ja tražio od Ivana da mi to objasni, uzeo je velkasti klip od motora a koji je služio kao pepeljara, provuko kanap kroz ušice, spojio oba kraja iznad u jednu tačku i obesio klip da visi, onda je razmako kanape i tako zarotirao klip. To je princip, najloni se spajaju u vertikalnoj osi rotacije koja prolazi kroz sredinu kadice, kad se razmiču putem podešavača, otkloni oba kraka su isti i samim tim je osa nepomenjena. Polazna pozicija za nameštanje baze sa aspekta antiskejtinga bi trebala da ide u grubo ovako: postavi se igla u središnu rilnu na vinilu i ugao koji zaklapa cevka sa postoljem bi trebao da bude 90°, to obezbeđuje neki okvirni pred opseg protiv klizne sile. Praktično, kad je cevka u parkirnom položaju, sila ne postoji, kako se ručica rotira, ona se javlja i povećava odmicanjem ka centru ploče. Podešavač koji razmiče vešala povećava antiskejting, kao što sam već predhodno naveo, 1mm razmaka bi trebalo da bude neki minimum a da cevka kliza ka napolje na staklu, to je ujedno i potvrda da je celokupno podešavanje u redu. Taj razmak i sama početna pozicija postolja, kao navodi za montažu su ipak samo okvirni. Kod klasične ručke se obično brojčano vrednosti postavljaju jednako za gaznu i antiskejting silu, znači, 1,5 i 1,5, ili 2,00 i 2,00, kod Mocarta se te različite vrednosti određuju početnim položajem rotacije postolja i razmakom vešala, što znači da pomenuti prav ugao i razmak ne moraju i nisu, uvek i nužno takvi već ima odstupanja. Test ploča sa blank delom nije dobra jer čim igla prođe prvi put, napravi brazde i ručka tu miruje. Ručka je proistekla isprva kao kopija WTA, ali se razvojem došlo do potpuno originalnog rešenja ko što se vidi na slici, samo je princip mekane veze ostao isti. Nas petorica je bilo u priči što se tiče razvoja, moj udeo je minoran ali vidljiv okom, no nebitno. Ivan je sve delove izrađivao potpuno sam na malom kombinovanom strugu sa nemačke pomornice iz II svetskog rata, izuzetno precizna mašina na kojoj je moglo da se radi sve što spada pod mašinsku obradu, samo manjih gabarita. To je bilo moguće zahvaljući nizom alata koji su se nadograđivali na osnovno postolje i pogon koji je sve dodatke okretao preko kaiša, jednako ko što se vrti belt gramofon. Nakon izrade je sve išlo na glavanizaciju, niklovanje i eloksiranje, taj kvalitet danas ne postoji u Srbiji. Kad se sve skupilo, braća Ristić i Ivča su sklapali ručku po ručku uz Vekiju. To se sve dešavalo osamdesetih godina prošlog veka, tada se pojavio i CD format i gramofoni su potonuli totalno tokom devedesetih. Samo rešenje je bilo epohalno i donelo je potpuno drugojačiji zvuk od krutih ručki, tako da nije bilo potrebe da se silazi u ne znam kakve dubine. Opciono su bile dve cevi, potom samo jedna sa nekoliko različitih težinski kontra tegova. Komplijansa se postizala sa neka 3 viskozioteta ulja, mislim da je 2.000 bilo za meke i 10.000 za tvrde, treća i ostale varijante su se dobijale mešanjem te dve gradacije po tabeli. Damping je definisan gustinom ulja a ne količinom, niko to nikad nije ni pomenuo, tako da nemam odgovor da li ima neke promene razlika u mikro pritisku samog fluida. Moje mišljenje je da primarno sami najloni valjaju da budu potopljeni u ulje što više jer su tako više prigušeni da ne titraju. Naime, kad se posmatra grafikon celog ansambla ručke, nus vibracija putuje s preda ka pozadi duž cevke, spušta se kroz prednji nosač i ploču koja je zaronjena u ulje koje upija, nastavlja kroz drugi nosač koji je isto u ulju i ide ponovo u cevku ka tegu, pa potom sve unazad ali toliko oslabljeno kroz ponovni prolazak ulja da igla ostaje nepobuđena. Jednako važi za izvor iz same baze, vibracija jedino može da dospe preko najlona na cevku, zato je i potrebno da oni budu makar delom u ulju. Ja sam hteo da uzmem licnu od čelične sajle, međutim, ona sigurno ima memorijski efekat i zadržala bi neki deo federne konstante, bakar bi bio bolji, al bi se on tek istezao, razmišljao sam o običnom koncu, ali je sve ostalo kako jeste. Tada nije bilo kevlar pecaroškog najlona, tako da ni na to nemam nikakav odgovor. Mislim da nije od uticaja elastičnost najlona u pogledu antiskejting sile, mada sigurno da je prisutan mikro uticaj, kolko bi se čulo je pitanje. Isto važi i za kombinatoriku gustine i količine, ko što rekoh, pun nivo je po meni dobitan kao rešenje i njemu treba podrediti ostalo. Da, u poznim varijantama su cevke dobile u prednjem delu rasečenu cevku od PVC-a koja se navlačila i mogla da kliza napred nazad, to je služilo za fino podešavanje upravo sa aspekta efektivne mase, mada to ima i prigušujući uticaj nužno. Ja inače imam drugu varijantu i bez tog dodatka, nikad nisam hteo da uzmem treću, a naravno da sam mogao, jednostavno, na mojoj ima manje delova što je bolje sa aspekta vibracija, istina, teže se nešto podešava i nema lak pun komfor, ali, pošto nikad nisam hteo, (nit ću), da menjam glavu, ništa mi nije bilo potrebno.

Da probam; izvuče se svo ulje i baza u horizontalu, tad je i ručka u potrebnoj ravni, podesi se u grubo prebačaj, potom putem podešavača visine, ili VTA ugla, postavi cevka u paralelanu poziciju sa spuštenom iglom na neku otpad ploču, predhodno se gazna sila stavi tek toliko da pada glava. Skupe se "vešala" do kraja, pa se najloni ispuštaju naizmenično što je više moguće da bi se težište spustilo što niže, a istovremeno se na VTA podešavaču podiže visina da bi se zadržala paralelnost cevke u odnosu na ploču. Granica je da ne udari uronjena ploča o dno posude i takođe da najloni ne kače nigde. Cevka kod Mocarta je blago konusna, to znači da ako je gornja ivica paralelna, onda je osa cevke je blago podignuta od napred ka nazad, u principu se nišani po donjoj ivici, a generalno je preporučljivo za bilo koju iglu da se ručka blago ukosi ka napred za 2-3°, zbog uvijanja kantilvera i samim tim odstupanja od projektovanog ugla. Kasnijim slušanjem se taj ugao, VTA, zvučno, ili test pločom odredi i tak tad se može apslutno tačno podesiti geometrija. Samo postolje se rotira tako da se obezbedi neki opseg antiskejtinga, to zavisi delom i kojoj geometriji se priklanja. Jeličić je bio zagovornik da je većina ploča narezana otprilike 3/4 prostora i na osnovu toga je definisao 2 reperne tačke za podešavanje. Tom pristupu je adekvatan nešto veći zaokret postolja, čime se upredaju ose najlona, dok ja od uvek koristim Elac-ov šablon koji predpostavlja najduži hod ručke, odnosno, naj veći broj narezanih rilni, postoje dva standarda inače. Kad je ručka 10 cola i više, smatra se da je gazna greška van čujnog opsega. Ivin pristup obezbeđuje manju grešku u tom opsegu od 3/4, ali zato gazna greška drastično raste u poslednjoj četvrtini i to se meni nikako nije svidelo. Kod moje, tj. Elac-ove postavke, Mocart se manje rotira, jer kako se cevka kreće od prve ka poslednjoj rilni, tako se povećava antiskejting sila zbog upredanja. Generalno, mora da se eksperimentiše jer to zavisi od same igle i gazne sile, pod predpostavkom da je geometrija tačna, nebitno po kom šablonu u krajnjoj liniji. Ja koristim staklenu ploču, spustim iglu na sredinu opsega, podesim da kliza ka napolje 1 cm po sekundi. Kad se dobro ubode početni položaj i razmaknu vešala 1-2mm, igla kliza otprilike jednakom brzinom od kraja do početka. Postoji obrnuta teorija, da cevka miruje, međutim, brazda nije isto što i blanko površina, pa kad igla uđe u rilnu, javi se centripetalna sila koja je sve izraženija kako se primiče središtu ploče. Viskozitet ulja je išao do 10.000 i to je za ekstremno tvdre igle, sa malom komplijanosom, Deca, Koetsu,... moraš da vidiš za tu iglu podatak. Sipa se što više, praktično samo najloni vire, tad je najmanja kavitacije po površini, znači, mirniji rad i bolji demfing. Najloni se vremenom izdužuju, sada ima kevlarskih koji su prilično konstantni. Kod Mocarta nije moguće podesiti gaznu silu kao kod kruto vezane ručke, mora da se meri apsolutno na nivou ploče i da se sačeka malo da se ulje stiša. Opseg lifta može da odstupi upravo iz izloženog, u vezi početnog položaja rotiranjem, pokriva pun hod sigurno. Ne znam da li sam uspeo da pojasnim, ako šta treba, rado ću pomoći.

Postavio sam YT klip d se vidi neko moguće rešenje za koje mislim da je dobro i bolje nego moje oslanjanje na vazdušni jastuk, a ne radi ocenjivanje zvuka. Otvor zadnje horne je isuviše malia za neki bas, srednjotonska je pa nepotrebna za FR drajver, ništa neobično da to loše zvuči. Klip koji si postavio je čisto servisni, Branko to radi perfektno i žmureći, zamena propalog suraunda za isti kakav je bio ne popada pod modifikaciju poboljšanja, što je suština ove teme, na mojim drajverima su isto zamenjeni. Inače, ima nekih rešenja i ideja kako drajver učiniti boljim drugojačijim vešanjem, BIN i tu ima neke...

Nema na čem. Ovim izjavljenim sam učinio "omašku", poznat pojam iz psiholoije. U stvari, hteo sam da kažem da imam utisak da membrana pliva. Naime, centrator je krucijalan deo kretnog mehanizma. Po Brankovom objašnjenju, polovina mase harmonikastog centratora se dodaje na težinu membrane, što je kod laganih relativno veliko povećanje kretne mase, dok fenolni nema uticaj u tom pogledu. Centrator svojom inertnošću drži membranu i kalem u početnoj pozicji i opire se njenom kretanju izazvanim signalom. Praktično je u pitanju čist mehanički otpor koji jede energiju, u ovom slučaju informaciju, neki mali signali jednostavno uopšte ne uspeju da zatitraju membranu. Taj otpor, kod harmonikastog oblika, verovatno ima oštru krivu rasta od samog početka, kao i isto takvo zaustavljanje pre vraćanja u početni položaj, možda čak i zbog svoje reaktivne sile vraća kalem u negativnu poziciju malo, u nazad. Fenolni ima znatno manje te neke negativnosti, početni otpor i pri malim signalima je vrlo mali i blaže raste, verovatno ima i mekše kočnje pri kraju izbačaja, menje je inertan sveukupno što dopinosi poptuno drugojačijom zvučnom slikom. Izvorno su nekad zvučnici imai fenolne centratore, komplijansa je zavisila od geometrije i debljine. Tadašnji drajveri su bili male snage, kao i cevni pojačivači, sve je bilo podređeno nužno što većeem iskorišćenju snage, fenol očigledno pravi manju gubiozu što se pri slušanju projektuje kao dobit. A "omaška" se odnosi na rešenje koje mi se mota u glavi. Ima četvrt veka kako ceo sistem oslanjam na vazdušne jastuke, pa i zvučničke kabinete, (trenutno ne jer gume ispuštaju). Kabineti se oslanjaju zadnjim krajem na pod tek toliko da imaju stabilnost, dok prednji kraj pliva na pneumatiku punjenim vazduhom. Kad je to video svojevremeno Aca Ribon, ~ "ja tvrdim da ne treba da bude tvrdo kuplovan kabinet u pod". Kod Tanoj Ardena je to bilo jako lepo, na Teresonicima još uticajnije, naročito u donjem spektru. Otprilike, tvrdo kuplovan zvučnik možda se može porediti sa pevaćem koji bi na neki način bio prilepljen na zid recimo, može da peva al ne može da pomera telo skroz slobodno. Neko vreme razmišljam o potpuno levitirajućim kabinetima, nešto na ovu temu ali potpuno mekano, ( pod uslvom da me supruga ne oveša), loš audio snimak:

Uh, nisam ja jedini kompetentan, a što se tiče poštenja, slaba fajda. Branko i ja imamo vrlo slično poimanje doživljavanja reprodukcije, tek se kratko znamo i nismo se još isfilozofirali. Centrator na gornjoj slici je drugogojačijeg dizajna nego na mom paru koji je Brankova ideja, možda će na nekom sledećem biti neka moje. Ono što sam zaključio je da uprkos postojanoj kakvoći fenola, ipak ima neko omekšavanje i sada me zvučni utisak asocira da kao da drajver pliva, ili, lebdi, nekako neosećam mehaničko kočenje koje se projektuje na brz prekid zvuka. Ima uticaja sasvim sigurno sam sistem koji je konstantno u nekom poboljašavanju, ali mogu da kažem da se Lowther praktično istrgo iz FR karakteristike i zvuči recimo možda uobičajeno jednostavno. No, pošto reprodukuje i najmanju razlikicu koju unesem, očito je da je ta karekteristika FR-a, rezolutnost, još više povećana, ali bez nus prizvuka, ala agresivnost, vrištanje, "Lowther shot"... Serbone mi Branko nije još priuštio, "čekaj još da...", tako da ne mogu ništa da kažem, međutim, malo je verovatno da bi se naši zaključi razlikovali, možda u nijansama koje su subjektivne u krajnjoj liniji. I mene živo zanima, ovo što zvrcka trenutno kod mene je na neki način neki reper, ili referenca, ko što rekoh, zvuči ko da nije samo jedan zvučnik u kabinetu. Dobio sam pre neki dan nekoliko Teresonic demo diskova koje sam slušao kod pokojnog Mila Dabića, još ih nisam prebacio na PC, davno je zvuk kod mene bio bolji, barem za moje uši, sada tek, al čuću uskoro. Ovo je YT klip, u takvom ambijentu mora da se oseti moć, ovolike horne "ubijaju", kod mene isto zvuči dočaravajuće voluminozno, to je malo retko za FR zvučnik.

Skinuto, upravo tako, dublji bas, celukpano povećana voluminoznost i bolji prostor zahvaljujući višoj tranzijentnošću. Tokom nedelje idem dalje, ali, moj model se razlikuje u odnosu na ovo što si mi postavio, ne znam baš detalje.

Ima Dok da traži kinesku vakcinu.

Nisam imao i još uvek nemam nameru, ovo je sad tu negde što mene zadovoljava trenutno, videćemo ovih dana. Da ima koaks ulaz, ne bih se mislio.

Slušah sinoć i legoh sa vodiljom, "čim ustanem, palim", danas od jutros, što pasivno što aktivno, zvuči za ne povervati dobro. Sad preslušavam izvođače sve što sam namako, skoro isti kncerti iz 2014., Anuar Brahem kvartet, jedan zvuči onako, a drugi frapantno dobro, tj. lepo, za uživanje i osećaj živosti. Jestu trafo i napajanjce doprineli dobrano, pita od lajne ne ide, tako da ovo čudašsce nebi ovako zvučalo da nema potencijala koji nije iskorišćen u osnovi. Ne spadam u idolopkolkonike, kompliment od mene haha, a sad samo imam reči hvale, da nije Kinez, verovatno bi drugojačije pisao, rasizam podsvesni. Kakvo crno bacanje, ima tek da se budži. Fala za Mentokovu fotku.

Dal je moguće, mislio sam da postoji na onom sajtu gde se baš objavljuje i debatuje o ovim kineskim uređajima. A jel može ponovo Mentokova šema.

Hvala, postavljao si ovo već, značila bi puna šema.

SMD kondiši koji su dodati u Teradak napajanju su uz diode, tako da je Vladd sasvim u pravu. Meni samo nije jasno što se pri izvornom projektovanju baš toliko mora štedeti, da li nekih 5% više cene zbog bolje, ili kompletnije izrade, igra nekakvu ulogu u smislu konkurentnosti pa će prodaja i zarada biti manji, pre će biti da je pohlepa u pitanju. Nego Mikorist, pošto sam ja bolji od dunđera daltoniste samo po tome što razlikujem boje, zamolio bih da postaviš originalnu šemu od D10, jesi objavljivao niz fotki, al ko što rekoh,..., pa da ne čitam sve izpočetka.

Mikanov Zmaj DAC je kolko sam video, ozbiljno prepravljen uređaj, praktično nov model, a za moj, kom sam samo priveo neko napajanjce i malo ga čačnuo, kaže da nije daleko od njegovog, mora da se šalio.To me nešto asociralo da naipšem to što jesam, da se našalim. Igrom slučaja sam primoran da se bavim mehanikom pod stare dane, neke segmente krijem od svih, tako da razumem sve. Ja sam svojevremeno Philpsovu elektroniku celu prešo šel lakom, ima razlike. Vosak isto doprinosi umanjenu mikro vibracija, hladnjak ovde služi da se podhladi. Zamena klasičnim elkosima umesto SMD ima smisla, to je poenta.

"Nemoj da si Vladd", to sam pročitao u nekom postu, diplomatski odgovor. Tvoj Zmaj i ovo su prilično daleki. Žička stigla, poklonio mi metar Gluv_i_udaren, (nije ni jedno ni drugo, naprotiv), hvala i za to i za lep razgovor i preneta iskustva: https://www.diyaudio.rs/topic/9574-transformator-kao-analogni-izlazni-stepen-dac/?do=findComment&comment=377890 Što se tiče konektora, malo sam prečešljo net, sve je to mesing ili bronza, lošiji su gvozdeni. Dalje, na Aliju ima svega pa i WBT-a, dal se u prvoj smeni rade za Nemce a u drugoj za sebe, ko će ga znati. Na CMC sajtu stoji da se njihovi konektori prodaju na Aliju i stavili sliku sa razlikama. Nije problem izostaviti kupovinu na Aliju, veći je kupiti bilo gde pa i ovde, kako ustanoviti da li se radi o originalu ili lošoj kopiji. Sutra ide D10 na kanal, odma se amputira ta diodica. Ovu sliku sam prezentovao svom mentoru: Valja hladnjak da se stavi, neće to poboljšati performansu već radni vek. Svi ubačeni elkosi imaju i te kako smisla, ali bi to onda verovatno moralo u drugu kutiju, već smo pričali apropo ove fotke. Kad bi se bavio analognim delom, bilo bi to isključivo preko trafoa odmah nakon D/A čipa, pričasmo isto u temi. Da uređajčić ima koaksijalni ulaz, verovatno bi se upustio u dublju modifikaciju jer zaista zvuči milo, što je rekost za digitaliju. Iako mi je odnos rezanih u odnosu na originalne diskove 10:1 otprilike, prelaskom na PC kao izvor, CDP praktično ostaje kao relikvija, ipak bih hteo da mogu da ga slušam preko DAC-a, zato sam i imao ideju koja me nije napustila, o Toppingu E30, koji bi verovatno isto valjalo da se modifikuje.

Teradak napajanje je više nego korektno urađeno, jako brze diode, Ničikon elkosi deluju da su fabrički ugrađeni, a prodavac kazao da ih je on ugradio, praktično je ostalo malo za doradu koja se svela na dodavanje 6 plus 6 za bajpas keramičkih SMD kondiša od 0,1mf i doteranim napon na trimeru. Ta minorna modifikacija je donela neočekivano poboljšanje, bas se spustio, više tranzijenata, bolji atak i nekako je zvuk dobio začin slastvenosti. Očigledno da je proizvođač namerno izostavio te kondiše koji ne koštaju ništa, da bi napravio neku razliku u jačem i skupljem modelu napajanja koji izrađuju. Slede zahvati na samom DAC-u, Mikan je Komandant Sava, ali sumnjam da ću ići toliko duboko kao sa svojim Zamajem. Generalno, sve što je napisao o D10 se poklapa sa mojim čuvenjem, iako sam predaleko od njegovog rezultata, od mene, hvala, dođem barem 5 ćevapa kod Doka i mene u kraju.

Dal ovde, dal na "onom" forumu, pisao sam svoju istoriju i vodilju kroz ovu problematiku. Prvi put sam se susreo sam ozbiljnim kablom 1977 godine, bio je to Monster, licnasti i velikog preseka, tako da je morao da se tanji da bi mogao da se kopča na federaste konektore, što je bio standard tada. Naime, smatralo se da je žica jednostavno žica i da je potrebno samo zadovoljiti energetski činioc, pa se uglavnom koristio "luster" kabl, beli duplo spojeni PVC od po 0,75mm kupovan u običnim prodavnicama, na jednom vodu su se vezivali čvorovi da se zna šta je plus a šta minus, mada se ni na to nije obraćala pažnja, bitno je da svira, a interkonkti su bili ono što se obavezno dobijalo uz svaku komponentu, čuvam Nakamiči plastikajnere, što je danas potpuno neprihvatljivo. Ubrzo ulazim u ozbiljan krug tadašnjih aktera, opet je Bradač bio mentor, pričao mi je o kablovima, voleo je Nojmen i RG kablove za režijske stolove. Tu i tamo se pojavljivalo ponešto o ožićenju, u stranim prodavnicama se mogao naći tek skroman izbor. Početkom devedesetih se pojavio Kimber kod nas, prodavao ga je Žare Kimber uz niz ekstravagntnih stvari tada, Krel, Apože, .... Interkonekt KC AG 1 je bio isporučivan u plišanoj ambalaži kao Cartier ogrlica, a tako je i izgledao sa rodijim konektorima i to je bio moj ulazak u ovu sferu, zajedno sa zvučničkim TC AG, ( valjda, onim debljim). Ubrzo su počeli da se pojavljuju mnogi proizvođači i bum je nastao koji traje do danas. Po Beogradu je onda bila pomama za slušanjem ožičenja, nezaboravno vreme lepog druženja. Nekih 6 godina sam preslušavao sve i svašta i došao do zaključka, da "bez kabla ne može", Šćepina emisija ima simboličan naziv sa pravom. Spremio sam nekih 3.500 DM za komplet ožičenje, ali bukvalno dan pred kupovinu dođe Mile Dabić u posetu i donese svoje kablove, sa njim i Laza Fozgen, donevši mi par brojeva Sterofila. Naravno, akcenat večeri je bio na kablaži, odustanem od kupovine čuvši njegove kablove koji su suštinski bili preteča kasnijih u okviru Teresonic-a. Iščitam članak koji sam kao neznalica svojevremeno prenabrego u nekom časopisu koji mi je dobacivao kolega iz USA i to je bilo presudno: https://www.stereophile.com/reference/1095cable Uzeo sam bakarne cevke spoljneg prečnika 8mm, zid debljine 0,7 ili 0,8mm, izolovo krep farbarskom trakom a na krajeve zavario snop lak žica i na njih bakarne stopice, ili omče, isekavši ih u formu znaka pitanja, Bradačeva ideja. Danas slušam prečnik 6mm, na pojačivaču su napravljene bakarne kleme koje imaju izbušenu rupu prečnika 6+mm da cevka uđe direktno, a odozgo je urezan navoj za šraf koji pritiska. Kraj za zvučnike se spoljošti i polako zakrivi isto u oblik upitnika, može i da se raseče i otvori cevka pa zaravni isečak i na njemu napravi bilo omča bilo ?, tako da nema među spoja. Spolja se cev ispolira pa premaže šel lakom, iznutra se isto napuni cev pa ostavi ukošeno da iscuri sve par dana dok ne polimerizuje lak. Za interkonekte koristim "kapilare" cevčice od mislim 1,5mm spolja, zid oko 0,35mm, ne sećam se. Imam neku količinu RCA činčeva koji su kopija jednog WBT-a koji je upravo izbačen iz proizvodnje. Na njemu su sva tri spoja na šraf, signal, masa i širm, savijem plus cevku stranu i razmaknem vodove, krajeve zašrafim pomenutim šrafčićima, ne koristim širm. Nemam nešto slika, al ću napraviti jednom. Isporedio sam cevke još onda sa više kablova, između i sa onim koje sam hteo da kupim, bolje su zvučale od svega i praktično sam potpuno van interesovanja. Tad sam imao CDP i DAC, napravih "koaksijalac" spolja cev a unutra lakiruša, sviralo uh. U izlaganju Doktora Malkoma, ima pri kraju zaključak, "treba probati cevi ili trake", Roger Skoffov članak koji je objavljen u istom časopisu širi priču na samu geometriju i izbor provodnika : https://www.stereophile.com/content/what-difference-wire-makes-further-reading Nema tog članka na netu, ja imam požutelu kopiju pa kolko može da se pročita. Na strani 101, u gornjem desnom pasosu ima navod u pogledu srebra i bakra, levo objšnjava fenomem diodonog efekta između neizolovanih licni. Lično, nisam nikad bio impresioniran srebrom, bilo jedno vreme manija da se tope escajzi i izvlače žice i stavljaju u teflon, meni je bakarna lak žica odlično zvučala i kao interkonekt. Nisam elkronac, ali svaki provodnok i konkecije imaju R,L,C i impedansu kao čionice, po mojoj zamisli, što jednostavnije i sa što manje zavrzlama, peglanje krive Drine ne uspeva, a može samo da dođe do još veće zapetljanosti. No, interes očito postoji, ne bih se uključivo u temu i tražio kablove za ožićenje međutrafoa iza DAC-a. Ruda bakra sadrži niz elemenata, zlato je jedan od njih i zato se vrši prečišćavanje da bi se ono izdvojilo, a ne da bi sam bakar bio čistunac. Priča o ne znam kolko N, gubi pomalo smisao kad naiđe na konkciju, svi konkteori se rade od mesinga, oni što kažu da je od pravog bakra, prikrivaju dodatak cinka. Po podacima sa neta, mesing ima svega 28% provodljivosti bakra. Pozlata bakra uvek traži među sloj nikla ili cinka, sve je to čist gubitak u provodljivosti ma kolko bila tanka prevlaka. Neka kazivanja navode "crveni" bakar, to je priličan oksid, zatim telirijum, belirijum i rodijum kao dobar nanos preko bakra, mada i ako neko navodi isključivo čistu bakarnu izradu, nije sigurno da je tako. Ja sam pravio ženske konketore od bakra sa drvenom izolacijiom, kad sam prvi par ugradio na mesto običnih pozlaćenih, izljibi me drugar Profa koji ih je menjao. Spolja zaštićeni šel lakom, može i kalfonijumom, a kontakti u spoju ostanu nekako čisti. Muške nisam ni pokušavao, ima jedna ideja komplet drvenih, slično kao što je Simplicius pravio, sad mi dao gas. Nisam skeptik, naprotiv, kablaža i te kako utiče, samo je pitanje koliko i šta je od toga dobro, a šta loše. U svom sistemu osetim svaku razlikicu, primerice: https://www.diyaudio.rs/topic/9574-transformator-kao-analogni-izlazni-stepen-dac/?do=findComment&comment=377872 To na neki način ukazuje na dobru provodljivost vodova, da nije tako, ne bih uočio razliku, dovoljno sam iskusan da me oči ne uvuku u zabludu.

Zaptivne bakarne podloške se zarad ponovne upotrebe žare brenerčićem na plin i na taj način omeknu, "otpuste". Lak žica spada pod mekano zbog nužno potrebnog savijanja pri motanju. U prodaji postoje cevi od bakra, tvrde, koje su mahom prave i meke u koturovima, koriste se za podno grejanje, u klimatizaciji itd. gde je poptrebno lako savijanje. Postoji valjaonica bakra u Sevojnu, predvorje Užica, a Andrej je iz tog mesta. Da li se ovim postupkom izrade dobija kolateralno " dug kristal", ne znam, al ja koristim i cevčice i lakiruše za ožičenje.