Woland

ma evo ja ću, po cenu bana ali sve Alien derivate, osim prvog - svi potonji su bili manje - više repriza prvog dela.. ali, Karpenterov Stvor je druga priča..

a jes, kod nas se kada ne razumeš sagovornika, često kaže šta bre filozofiraš ili šta ti meni tu glumiš na štetu glumaca i filozofa Odiseja pomera granice poimanja sveta (kosmosa), Star Wars je akcioni triler sa radnjom u svemiru

danas sam sticajem okolnosti bio u pisanoj komunikaciji sa dobitnicom Sterijine nagrade za dramski tekst '81.. povukla se u svoj pseudonim kaže.. prodaje knjige na oglasima, istrgovasmo ipak, bi joj drago što sam je prepoznao.. nije bilo teško - uskoro ćemo se svi koji traže nešto više od svakodnevnice lično poznavati.

ma video sam Subotičko Narodno Pozorište je jbg beznačajno - Deže Kostolanji je već druga stvar al se uhlebila sine, ma nema šanse da neko ne otvara vrata

ima i nekoliko predstava u Narodnom Pozorištu i u Bitef Teatru koje su odlične.. malo alternative u Reflektor Teatru (Crvena...), koja se izvodi u Centru za Kulturnu Dekontaminaciju, povremeno ponešto bude i u Vuku.. ali sve je to tanko u odnosu npr na (ipak) provincijsko Pozorište u Subotici, gde je osamdesetih bilo desetak premijera godišnje..

jesvala, nagrađivana.. Kovačeviću se nagrade dodeljuju po inerciji, ali posle Profesionalca nije napisao značajnu dramu.. Kumove sam gledao dok je Miki Manojlović učestvovao - msm predstava je gledljiva, publika je povremeno u delirijumu, ali priča je tanka, režija (Kovačevićeva) školski pravolinijska, predvidiva.. napravljena da zabavi publiku koja nema visoka očekivanja.. tezga.

nisi ništa propustio

K i K je odlična predstava.. sada mislim da joj se slučajno desila

11.03.2018. Narodno Pozorište Beograd - Vilijam Šekspir - Ričard III, režija Snežana Trišić zna li neko od Beograđana, čija je bre ta mala Trišićka? baš ju je krenulo - 17 predstava, Sterijina nagrada, dve velike produkcije, asistent na FDU.. ali, moram da rečem da je to - ničim (ama baš ničim) zasluženo.. mora biti da je neka zavičajno - klanovsko - političko - gejevska (precrtaj nepotrebno) varijanta, uz čiju pomoć lagano dobija poslove i nameštenja širom Majke Srbije i arči ono malo para što se izdvoji za kulturu, podskup pozorište.. sinoć je i tapkaroše ojadila: kupih na sajtu dve poslednje vezane karte (bilo ih je još dve - tri pojedinačne) u parteru.. očajni mučenik tapkaroš, skrhan saznanjem da je načisto pukao, nudio mi da menjam moje za njegove karte uz doplatu od 50 dinara - ispostavilo se da su moja mesta bolja od njegovih to i iskustvo sa njenom Decom Radosti, sa koje sam sredinom drugog čina prvi put u životu izašao sa predstave, me ispunilo crnom slutnjom.. ali jbg, mazohista sam.. leči se to znam, ali nekate - valja povremeno odgledati poneki shit (ma bullshit ), posle se lepo isprazniš, najebeš joj se i oca i majke li joj netalentovane, i ostalu joj rodbinu spomeneš uz žal što govno ne zatukoše blagovremeno, još dok je ko mala davila mačiće po kvartu.. i bude ti fino posle, nako pravednički dakle, predstava je loša loša je zbog mnogo stvari, ali ne i zbog glumaca.. prvenstveno zbog stupidnih prekida radnje raznovrsnim naglašavanjima - lupanje štapom o pod (komada 1 do 5), predomišljanjem na koju stranu (pa se vrati) da se izađe sa scene, neadekvatnom muzičkom podlogom koja liči na EPP džingl (tip cipiripi), besmislenim pomeranjem kulisa (napred - nazad), stupidnim spuštanjem rešetke na scenu.. sve to je traaaajalo (bez preterivanja, na te gluposti je potrošeno sat vremena od ukupnih tri) i prekidalo radnju, seckalo, cepalo, otezalo, mučilo glumce (jel' treba dva ili tri puta da udarim štapom o pod?) i publiku, i postavljalo rediteljku u središte radnje.. ništa pozorišni pokret, niente igra, glumci raštrkani po prevelikoj dubini scene pogleda uperenih ka nebu, sa izraženim patosom deklamuju jbt.. čak je i ono poznato - Kraljevstvo za Konja, što ga je izgovorio Igor Đorđević, a bez njegove krivice, ostalo nekako praznjikavo u vreme kad je Snjeguljica u dvorištu sahranjivala drugaricinog kanarinca, štono ga je udavila dok ova nije gledala, '86 je na Paliću bio Šekspir-Fest: 52 dana, 6 premijera KPGT i još toliko gostovanja, Tit Andronik Dušana Jovanovića, sa Radetom Šerbedžijom na motoru i na zidu smrti, to Trišićka nije mogla da vidi.. ali je mogla da pogleda Hamleta Aleksandra Popovskog Nebojše Glogovca, ukoliko nije bila zauzeta održavanjem svoje virtuelne ličnosti na internetu.. Šekspir međ Srbima se davno zapatio, Sima Pandurović ga je prevodio još onomad..

lik je poredio svežu zapakovanu malinu u martu (kad joj vreme nije), sa akontnom cenom maline u doba berbe, a to nije za poređenje.. naša malina (kad joj je vreme bilo) slično zapakovana, je u Tempu koštala oko 200 dinara za frtalj kila ako se dobro sećam..

nisam primetio da je gvozdena

magnet i gvozdeni opiljci?

Artur Schnabel je početkom tridesetih godina prošlog veka bio prvi koji je uspeo da objavi celokupne Betovenove sonate.. to je učinio za HMV ediciju Beethoven Sonata Society, na šelacima.. njegova izvođenja Betovena su kamen temeljac.. dosta godina kasnije Alfred Brendel je svojim kompletom sonata ostavio svoj trag.. 1963, Angel Records je transkribovao Schnabelove sonate sa šelaka na vinil.. izdanje je vrhunsko 13 LP u tvrdoj kutiji sa knjižicom od pedesetak strana.. snimak je naravno mono, ploče su i posle toliko godina virgo intacta, snimak veoma živ i veoma slušljiv.. presing fenomenalan.. komplet je USA made, nabavljen u Beogradu - a Beograd je (nekad bio) svet

..

a, šta ćemo sa neprirodno velikim basom, ono kada ga osetiš u stomaku, pa ti diže dijafragmu, na koncertu je moguć jedino ako stojiš neposredno uz bas bin, akustični instrumenti ne mogu da ga proizvedu, ali ipak je za 7 od 10 "audiofila" takav bas veoma poželjan, a nema nikakve veze sa vernom reprodukcijom stvarnog zvuka instrumenata..

mislim da nema, One Hifi je zatvoren a ECM još uvek nema drugog zastupnika.. Juno ima najmanju poštarinu..

viš ti njega - radi u rudniku..

C nisam ubacio listić, nosim ga u štab

ma, boliteuvo

preslušao Live in Europe, Melody Gardot.. može da se zaobiđe: sve je bilo jasno, kada se pogleda omot.. neinventivno i dosadno.. tezga u pravom smislu reči..

vikend se, na žalost skratio na pola ali mislio sam da krenem sa već nečim što mi se sluša (ili nisam odavno) i ako me nešto baš zaintrigira, tada da uporedim, sa naglaskom na užitak bez preterane analitičnosti..

a, tokom vikenda Betoven fest - Karajan, Bernštajn i Retl, pa kolko se postigne..

a da bude fensi uzgred, a poradi publikuma (onaj to nikada reći neće ): gornja i donja strana su od prohroma, laserski sečenog, svi šrafovi čelični, valjak.. e to neću da kažem msm, nije baš običan doboš, a uz to i pruža neslućene mogućnosti višemesečne zabave isprobavanjem raznovrsnih kablova po želji korisnika jbt, mogao bih lefleat da sročim

za večeras..

axaa, ovo bi komplemenat pa pravio je sve osim utičnica