Woland

imam i ja tih enterijera i eksterijera

prvi put u HNK ali ne i u Zagrebu, išle su onomad vozom ekspedicije do Kulušića, na Azru, Film.. potroše se pare na pivo, pa nas izbace u Slavonskom Brodu iz voza, pa čekamo drugi.. bilo nekad biće na ovogodišnjem Sterijinom Pozorju dve predstave iz Hrvatske - Črna Mati Zemla i Ljudi od Voska..

..

ne, nipošto, to je mali poklončič, iz Dancing Beara

10.04.2018. 19:30 Hrvatsko Narodno Kazalište - Zagreb, Vilijem Šekspir- Kralj Lir, režija Januš Kica jedan je Miki Manojlović uprkos (unatoč) Šekspiru, jeziku koji koliko god mu je blizak ipak nije onaj na kojem je svoj, ogromnoj pozornici HNK, radoznaloj neteatarskoj publici u zagrljaju mobilnih telefona (je on Srbin, al mu je baka Francuskinja, čuh to kao prostu konstataciju negde iza mene, pre početka ), previše dugom odsustvu sa dasaka koje život znače (95 ili 96 beše Carstvo Licemera od Bulgakova u JDP, verovatno njegov vrhunac na daskama..), prevelikim očekivanjima paa baš svih, uključujući i mene herojski se Miki izborio sa svima nama i sa sobom, i sa duhovima Kralja Lira na pozornici HNK, od Šovagovića do Šerbedžije.. mogao je on to i bolje, znam, video sam ga na delu onomad, ali - i ovo je sasvim dovoljno, bio veliki aplauz na kraju i dovoljno puta izrečeno bravo.. uradio nas na iskustvo i autoritet ali, nije naš Miki za sve kriv, i Šekspir je kriv: uvek nekakve dvorske spletke, melodramatski zapleti - rialiti program za malograđanski Londonski plebs, koji bi rado te plemiće uvaljao u blato, da vide oni kako je nama istina - svakojaka ljudska iskušenja su tu, lepo opisana, ali ne primenjiva u današnjici.. osim kad te rođena deca izdaju, kao Lira, ili... na kraju - predstava je bila dobra, ne vrhunska, ali dobra i Velika: režija je bila tečna, glumci na visini zadatka, muzika sjajna (Tamara Obrovac), scenografija oskudna, ali sasvim u kontekstu priče, scena.. jbt, smrz'o sam se kako dobro izgleda HNK, uff.. jedino je kraj bio nekako zbrzan i neubedljiv.. čitao sam danas kritike, pretežno su dobre.. moguće je gostovanje Kralja Lira u JDP, ali verujem da će se teško dolaziti do ulaznica.. posle 35 godina sam ponovo došao u Zagreb (ne računam hit and run dolaske u neku salu za sastanke iz koje sam bežao nazad, posle ispijanja pola bokala filteruše), bio u Gornjem gradu, Mimari, Meštrovićevom ateljeu, Katedrali, ispijao kavice po kafićima na Cvjetnom Trgu, čudio se (odvratnoj) novoj zgradi Muzičke Akademije i fenomenalno se proveo e to - fenomenalno je izrekla konobarica kad sam naručio smoothie sa narandžom i šargarepom (šargarepa - kak je to fenomenalno ), istovremeno i mene bacivši u nesvest svojim naglaskom koji tako retko imam priliku da čujem..

jedna je i Marta (Šarl je trenutno na ledu, bio je nestašan onomad).. a jedan je i Šopen, svoja dva koncerta je napisao sa svojih 20 do 22 godine.. dobro Warner Classics izdanje, verovatno premandureno sa digitalije prošle godine, snimak je iz '99.. vredi, Marta ima poseban senzibilitet za Šopena..

šteta rat je ludilo, on je bio samo broj za zločince koji su ga pogubili, jednak kao i onih 150, sa kojima je nastradao.. ovaj triptih su njegovi pislednji radovi:

jedna je Nina (Music on Vinyl - odličan)

jedan je Sava..

nesam, ali sam išao da gledam Meštrovića [emoji14]

falavi

idem u kazalište

..

samo opušteno ovaj moj je hiFace prve generacije, samo da preciziram..

imam ga ja, pošalji adresu na pp poslaću ti ga u četvrtak

tss.. mene još nije dovatio kočoperijum ko vas dvojicu [emoji14]

niko te ne pita da li ti treba hires, on postaje digitalni standard pa ćeš da moraš

ne zaboraviti placebo efekat kablova na audiofilsku populaciju

veoma interesantno i inovativno izvođenje Mocartovog Rekvijema - Ivan Fischer i njegov Budapest Festival Orchestra, sa horom Collegium Vocale Gent iz Belgije, na BBC Proms 2016.. Fišer je drugačije razmestio instrumente u orkestru (bas klarineti i fagoti su bili u prvom redu, fanfare u poslednjem itd), članove hora je smestio među instrumente, slažući vokale sa instrumentima - soprani su bili među violinama, koloraturni soprani i meco soprani međ violama, basovi među violončelima i kontrabasima a solisti na podijumu u sredini.. Razmaknutost hora je verovatno u sali uticala na energiju, ali na snimku nije baš ni malo, naprotiv - članovi hora su morali biti više koncentrisani nego inače.. veoma interesantno izvođenje koje su UK kritičari isekli (3 od 5 zvezdica, 2 od 3 nepovoljne kritike), priznajući ipak da je performans akustički postavljen za broadcast a ne koncertnu salu.. imalo bi se naravno ponešto i prigovoriti, ako se kritički posmatra, ali gledajući u celini Fišerov Rekvijem je tečan, pitak i uzbudljiv.. Dies Irae je nešto energičnija, meni ne smeta, naprotiv.. vredno je slušanja:

ko će bre to otkopavati

rez je neuredan zato što nemam kondiciju niti veštinu da dva puta za redom pogodim isto mesto (iz 5 pokušaja) u crtanim filmovima je to bilo lakše a bes je nastupio post festum, kad sam shvatio da nisam pokvario testeru, već sam je samo zakočio

a ni majcu sa tregerima nisam nazuo

imam.. ko da nemam - tupa beš domaćina ali, muževno je to sa sekirom, bio sam pola sata hit u komšiluku

kad zakaže Kineska testera, tada radi sekira

ccc.. ja da vam budem navigator po Beogradu.. http://www.rajan.rs