крокодил

Nista. Svi mrtvi - ladni....

. . . gotovo sa oficijelnim delom dana.
Odmah kao da je u poslednje vreme sudjeno, B strana kao prva na otvaranju seanse . . . . . Get Ready  

Skoro pa gotovo, al po pravilu uletese nam par poslica, ne stizemo glavu da dignemo :-(
Evo jasen polutka. Bice uskoro update kada popusti sekta sa poslovima
Da ne bude posle da nasa tehnologija ne valja

D200 sam i uradio zato sto nije bilo nikakve ponude za samogradnju u toj klasi, tu je naravno i Hypex ali ja nikad ne kupujem module, pravi diyeri sve rade sami, pravi muskarci ne ugradjuju osigurace ni zastite u pojacala oni se niceg ne plase

Ko je rekao da hornice ne mogu u sobu ? Ofarbane u belo, prosto se izgube u prostoru...

Završio sam gramofon , nazvao ga Xuruu  
Ručica je RB300 Rega, zvučnica Benz Micro MC Silver
Do sada ovu kombinaciju nisam nigde čuo da svira sa ovoliko autoriteta
Biće mi drago kada ga bude čuo vlasnik, Elvis u Zadru, kome sve ovo ide na poklon ovog leta
Do tada će se slušati sa raznim ručicama 9-12", MM i MC zvučnicama, u što više sistema
Drago mi je takodje, da mi se ostvarila vizija od pre godinu i po dana, uz mnogo zalaganja , rada i inspiracije  



 

Idler vrtilica samo takva....

KAKO RAZDEVICITI SEBE I POSTATI ODGOVORNI HIFILISTICAR
Ovaj post nece biti o tome kako posle 2 minuta loseg seksa postajes kao muzjak, naravno silna alfa, vec o necemu dijametralno razlicitom. Razdevicenje mozga, to jest sirenje unutrasnje rupice za prijem i uzivanje u jednoj grugacijoj dimenziji zvuka, u prihvatanju istog i samim tim, jel, prelazak u svet odgovornih muskaraca hifilisticara, to jest analogiji sa ja sam musko bre. Nekvalitetni seks dvominutni sa pocetka posta nema nikakvu analogiju sa prethodnim sistemima, on je tu samo kao staka, a za sta procitacete kasnije.
Elem, secam se kao klinac, cale i keva idu na plac, prazna gajba, ja vec u 14 casova balavim, trese mi se cuna pionirska iako ona dolazi tek oko 19, u glavi ludilo testosteronsko, a ja nestrpljiv, balavim li balavim..... ( sad jasno otkud ono o losem sex-u neiskusnom). Bas tako sam se osecao kad mi je moj daleki rodjak, prijatelj i ljuti rival Wolland javio sta je uslo u kucu. Neizdrz samo taki. Za gosn Kudelskog sam cuo samo, video slike, al slusao nikad. Brze bolje izmislih put za Suboticu, a kud Subotica tu i Vrbas ravni blizu. Sad da ne davim mnogo, atmosfera dobija na dinamici. Ulazim u kucu, priguseno svetlo, zna zlotvor sta valja, da se bolje vide Nagre kako svetle. A svetle onako diskretno, odmereno u svoj svojoj inzenjerskoj bahatosti i dobro prikazanoj lepoti ribe od tri banke naspram nafrakane klinke od dvadeset godina ( setite se Seron Stoun kad prekrsti noge, pa uporedite sa kamencima sa nase estrade, e to je to). Nagre same po sebi i same za sebe mogu da stoje di ocete. U muzeju, u vodoinstalaterskoj radnji, u nadrkanom penthausu ili na Kalenic pijaci. Gde god da ih stavite svuda plene paznju i oplemenjuju prostor. Toliko lepe da teraju na krivicno delo.
Sad neki ce se zapitati koji ce mu moj ( da ne ulecem u tezi izraz) to. Ima li kraja ...svemiru na primer....zivota posle smrti...postoji jos xxx podjednako glupih pitanja. Rival mi imao priliku, mogucnost, cuo, covek mora biti kompletan ludak da ako vec moze sebi oplemeni zivot jednom takvom lepotom (ajd sto sebi, nego i meni) ispusti priliku. Dolazim sad i do onog dela koji cini muskarce muskarcima a brkate zene jos maljavijim po nogama. Svestan je bio i onog dela populacije koja pisa na sve u svojoj navodnoj dobronamerboj upucenosti, koji se kaci na biografije i sumnjive prezentacije tipa sve je to tuki, ima bolje a za mnogo manje, koji su bili na prst u dupe sa Kudelskim, te samim tim nesto od njegove aure preslo i na njih. Svi koji imaju tu intelektualnu gangrenu, sad ce lelemudati, i neka, samo im porucujem .... odjebite u troskoku. To je onaj deo kad se postaje odgovorni hifilisticar. 
Zvuk sta reci. SLazem se sve to blizu, sve to isto, sve to... al brate Nagre mi nekako istije od svega sto sam slusao do sada. Verovatno postoji negde nesto bolje ( jbg ja slusao nisam nista bolje). Znaci, koji bre bas, visoki, koje bre pi..ke materine, nema nista. To ne postoji. Ima izvodjac i orkestar. NAgre su  lepe, gledas ih onako ko Seron Stoun iz zagrade malopre, a zvuk je negde ispred tebe, puna ga soba, nista ne remeti lepotu, samo nadslikava sloj po sloj. I ne ulepsavaju nista, nema predimenzioniranosti u zvuku, samo jedna divna scena i muzika koja je samo to i nista vise. Na koncu, zar nije to ono sto je i bit ovog hobija svima nam dragog. Muzika samo. Negde je receno dostojanstvo je mera stvari. Ja bih dodao i odmerenost. Nagre su bas to. Odmerene, dostojanstvene i nadasve ponavljam cista muzika. Uzivati u muzici moze se i sa drugim sistemima neizmerno, ali Nagre zaista razdevicavaju mozak i daju nesto drugo. Ko ih poslusa otvorenog srca i uva, naci ce mnogo, mnogo zadovoljstva i skrivenih detalja otmeno prezentiranih u svoj njihovoj  lepoti. Svaka cast i uzivaj u muzici. pozdrav.  

Ajd i ja malo svoje mirođije. Počeo sam sa ovim sada vintage "gramofonom":

završio još od pre mnogo godina na:

i nema povratka unazad, sledeće je opsežna modifikacija postojećeg ili izrada po svojoj ideji a na osnovu sabranog iskustva i znanja. Među faza je bio Torens 160 baza, nakon nekoliko dd plastikanera koji su tad bili hit, imao sam sreću da me Viktor Bradač usmeri u prave vode, taj Torens je urađen kao njegov, svega je nekoliko primeraka koji su tako poboljšani, moj komad je  danas kod Buce Maričića. Između ostalog, izmerena rezonanca u kavezu u Vinči je bila 2Hz, Delfi ima 3Hz i zato vrhunski zvuče, znatno je povećana masa tanjira uz omekšavanje suspenzije i to su dve bitne stavke pored niza ostalog što ga kao takvog svrstava u sam vrh. Inače je  i kao fabrički jako dobar pogon, po mom suda prvi pravi. 
Thorens nikad nije dostigao kompletan vrh jer nije imao dobru pandam ručicu pa kako  je ko ubo. Iz tog doba je bilo svega nekoliko vrhunskih ručica, Zeta i Syirinx kolko mi ostalo u sećanju, ostale, uključujući i SME 3 su bile tek tu i tamo malo iznad proseka. Zeta je bila tvrda i za adekvatne MC glave koje su bile skupe i malo omasovljene. LP 12 je prvi izbacio ukonponovan set, pogon, ručka Itok i Asak glava i na neki način je postavio smernicu. Kao proizvod je pljunuti Torens, mislim da su im ga i oni čak i izradili, škloska jednostavna konstrukcija, razdvojili rezonance sumirane  na cca 12Hz, uparili komplijansu glave sa ručkom i dobili odličan zvuk, skup kao i sve što je uostalom, verovatno se i tokom svih ovih godina drže istog pravila u svemu.
Gramofon je vrlo kompleksna naprava, nije to obična vrteška i bukvalno svaki delić je od uticaja, zato ni dan danas nema apsolutnog već neki niz komada. Kroz dugogodišnje slušanje svega i svačega i podešavanja pri čemu sam obično secirao u sitna crevca, moj zaključak je da ni jedan gramofon nije celokupno izrađen kako bi trebalo, moja ideja bi bila sakupljena od naj boljih osobina više pogona, imao sam prilike da studiram nekoliko meni zapaženih, Pink Triangl, naj mekše vešanje, reaguje na različitu težinu ploče, subsašija od saća, inače je ko da su ga deca pravila na OTO času, Sota Safir, VPI TNT, Orakl Delfi, ajd i moj Džirodek, bilo je, a i ima,  tu još više nego odličnih pogona ali je ovo nekoliko reprezentativnih od kojih bih "pokrao" po nešto pored onih o kojima imam površnije znanje i saznanje. Relativno skoro sam gledao EMT i Garard, EMT je zaista vrh inženjerstva i zanatstva, ima nekoliko fora koje nigde nisam video, mora da zvuči dobro, nisam slušao, ali ostaje dilema oko njegove namene, DJ studio nije što i kućni ambijent.
Glavna smetnja igli su nus vibracije koje potiču od samog pogona, motora i ležaja tanjira, i varijacije u brzini, a ostale se nekako lakše mogu suzbiti. Ima raznih rešenja za rambl, obrtna masa je jedan od načina sa opasnošću da upije i deo signala, izbacivanje iz horizontale je naj lakši način da se ublaži klaćenje, a već sam ležaj kao takav iziskuje mnogo, mislim da je WTL rešenje visoko činkovito a domišljato lako za izradu. Svaki motor radi isprekidano bez obzira na sve, pogon preko kaiša se ponaša kao kompenzator i zapeglava oscilacije i u tom smislu je bolji od direktnog, mana je što je uvek izlazna strana sa nekom labavišću od vučne koja je uvek nategnuta tako da  ipak dolazi do mikro kolebanja brzine koje su čujne, dovijanja su sa raznoraznim prenosnim koturačama, ala VPI TNT, masa tanjira kao balans rezervoar, odnosno obrtni moment, recimo projekat Mocart gramofona, pored drugog efekta, nešto umanjeno su tuljci na Gyrodec-u, odličana je upotreba relativno ne elastičnog kajša, tape, pecaroška struna ili naj bolje neka tekstilna nit. Idler je jedno od rešenja, idejno jako dobro ali u praksi nije tako, previše je obrtnih masa koje vibriraju i direktno ih besposličar prenosi na tanjir, koliko god da je meka guma i sprega sa frikcionom površinom, kontakt je čujan u manjoj ili većoj meri, u tom smislu je kod Gararda bolje rešen, nije točak ispod same igle. Princip bilo kakvog prenosnika, ala koturača, umanjuje izvorno kolebanje motora, kod idlera nema nus oscilovanja kao kod uobičajenog gumenog remena i sasvim sigurno obezbeđuje dobru konstantnost u rotaciji, pgotovu što su svi ti stari pogoni koristili odlične motore koje danas retko gde ih ima jer su skupi, efektnije je izraditi masivan tanjir koji uz to izgleda vrlo moćno, a turiti neko motorče. Ideler takođe umanju klaćenje osovine tanjira svojim pritiskom. Po meni, dobro skockan belt pogon je nezamenljiv.
Igla kupi sve svojim vrhom direktno, a indirektno se putem ručke prenosi sve kao fidbek, plus sama ručica i sve na njoj vibrira. U osnovi se pokretljivost u obe ose obezbeđuje klasičnim lagerima koji maju neki zazor i otpor što je negativno samo po sebi, mnogo bolja su ostala rešenja od unipivota pa do raznoraznih mekanih, tako da kažem. Komplijansa ručke pored svoje sopstvene i nadodate mase, zavisi i od otpora u samom centru rotiranja, što su ležajevi manji to manji otpor, ali nesrazmeran velik zazor, stezanje ima svoju granicu u smislu prevelikog kočenja pa ni to nije dobro. Kod ostalih malo kočećih konstrukcija, mahom masa čini inertnost, zato pojedini nude izbor cevki različitih težina da bi se ostvarila kompatibilnost sa željenom glavom.
Osvrnuću se na WTL i na Jeličićev Mocart, ne branim proizvod već ideju, takvu ručku sumnjam da bi iko mogao da izradi tako lako danas. Za razliku od većine klonova WTA, na Mocartu je izrazito laka cevka od posebne konusne legure aluminijuma, a tvrdoća se definiše izborom viskoziteta ulja pa praktično može sa bilo kojom glavom da se upari što sa mnogim ručkama nije moguće a slušni rezultat u tom slučaju je ne često loš i zaključak varljiv. Naravno, izborom tegova se vrši uravnoteženje i podešavanja gazne težine kao i kod bilo koje ručke.
Samo silikonsko ulje se odavno koristi kao prigušivač, primer SME 300x. Kod ovakve izvedbe, kod Mocarta sa dvostrukim sprovođenjem vibracija u ulje, one sa glave se priguše u lončetu i umanjeno vraćaju nazad, a one koje prodiru kroz samo postolje prenose se samo preko najlona takođe uronjenog u ulje i malo šta uspe da dopre do same glave. Samo princip elastičnog vešanja teško se pobuđuje nus vibracijama dok nešto što se neminovno javi, samo ulje neutrališe, praktično je pokretljivost ručke u isto vreme i slobodna i sputana. Moja jedina zamerka je što je krutost po  verikali mnogo veća nego po horizontali zbog takovog orebrenja, još izrazitija kod izvorne WTA ručke, pa kod glava koje imaju jednaku koplijansu po obe ose to nije dobro, Deca, Koetsu Black K koji imam recimo, izvedba sa golf lopticom je po tome ujednačena. Šreder postoji odavno, pojavom domaćih klonova je takav princip široko dostupan, samo sam letimčno bacio poglede na obe srpske izvedbe, imam neko svoje pred mišljenje, prvenstveno na jačinu magnetnog polja kao virtuelne  krutosti, postoji i tuđ zaključak nakon uporednog opsežnog upoređivanja, neću ga prenositi jer u nekom narednom periodu ću i sam imati prilike da se poigram.
Da, umalo zaboravih, ova Riaa radi odlično, iznenađujuće dobro sa drugim cevima, poklon od mog dragog kumove kume, kuma, kostruktor će da  prepozna uređaj.

 
Prijatan ručak.
 

Kada najbolji naprave nesto novo to izgleda ovako
 
https://parttimeaudiophile.com/2017/01/28/ces-2017-the-air-tight-dojo-in-las-vegas/

Jes da je star, jes da je Nemački , ali vredi pogledati
http://www.imdb.com/title/tt0301357/?ref_=tt_rec_tti

 
 

Planovi i.... pecanje uz akustiku kanjona gde je Dunav najuzi a najdublji...

Drago mi je OKIBOKIS da nisi odustao od gradnje ovog kabineta.Ja da imam drajvere sigurno bih pravio to za sebe,jer to stvarno radi fenomenalno.Nisam imao prilike da ih cujem u sobi nego samo na terasi i to sa mini alephom i f5 + predpojacalo ecc88.Niko nije imao ni jednu zamerku na zvuk ,a ekipa se ,,bavi ,, takvim stvarima vec jedno30 -tak godina.Velika pozornica cuje se sve ,svaki detalj kao da je uzivo svirka i potrebno malo ssnage/a i drajveri su preko 90 db/Jedini problem kako uneti to cudo u kucu a da nemas reci sa zenom,sto moj kolega ima pa ni posle toliko vremena nije dobio dozvolu ni da proba a kamoli da stoje u sobi.Licno volim i cenim zvuk tih kabineta a i moja ekipa.Evo i malo ekipne razonode.

Ko u pčelinjak, dupliran broj stranica, a željan slušanja nakon duge pauze i sa iznenađenjem u napredku zvuka sa fabričkim ispravnim CD-om, još uz to i praznici, pa bez previše citata.
Prošao sam sve tipove zvučnika bilo kao imaoc ili kao slušaoc kod bliskih prijatelja, što smatram kao ličnim, poslednji "opšte" prihvaćeni je bio Tanoy HPD 385 modifikovan od strane Ace Ribona, http://www.raalribbon.com/index.htm   i Brane Hodalića, koliko se sećam, na 50hz +5db, kretna masa preko 100gr itd, ali tačkast izvor sa 6db krajnje prostom skretnicom što je meni izuzetno prijalo. Obožavan 10 godina i dalje smatram da je to odličan kompromis, no nasledio ga je istog časa nakon prvih tonova FR Fostex kao bliži živom prikazu i doživljaju, Lowther je još verniji, odnosno manje HI-FI komponenta kao činilac iluzije, odnosno substitut žive svirke. Ima tema "Teška ili laka membrana" velika ili mala praktično, pa da se ne ponavljaju stavovi, no da napomenem, postoji i treće rešenje na neki način, mala ali dugohodna membrana,
nisam čitao temu, konstrukcija Ive Jeličića sa svim delovima drajvera izrađenim po narudžbi, na žalost propustio sam priliku da mi sklopi par od nekoliko preostalih.
Osamdesetih je Brumaster napravio ueđaj, preskup, merno savršen, jedno 3 nule iza zareza, beskrajano ravan ko daska, iako je njihov, Nemci su ga proglasili kao slušno neprihvatljiv. Jesu merni podaci važni ali ne i presudni, recimo, naj niža frekvenca je orguljaške cevi u Los Anđelesu, mislim 16 ili čak 12hz, koliko znam, hermonik harfe je na 200khz, oba nedostižna u životnom ambijentu a i u muzičkom materijalu se retko sreću ekstremi pa su više značajniji na papiru, otpuštena žica na kontrabasu je 40hz a to iole dobra kutija reprodukuje sa manjim ili većim padom što nije bitno za ljudsko uvo. Tačno je da sub tonovi pružaju osećaj ambijenta, hum, međutim i sami harmonici dočaravaju dovoljno  isto ili slično, a tu je FR u prednosti zbog neimanja filtera. Dobri su grafički prikazi FR-a, međutim, blisko merno polje kao pandam mernoj gluvoj sobi nije isto što i uobičajena živeća soba pa je ukupni rezultat kao "Kriva Drina", kom se kako sklopi i dopadne sa uvek nužnim kompromisom. Hodalić je voblovao mog Tanoja i zajedno sa Acom se došlo do zaključka da naj lepše zvuči slobodan iako  merno sa izuzetno velikim krljama po kojima bi ga trebalo baciti u đubre, naprotiv.
FR jeste sa kratkim brkovima, zato se dovija ala smeštanjem u TQWT, pregršt krlja potiče uglavnom od wizer membrane, odnosno presavijenog venca što se može korigovati da ne smeta pri slušanju, Lowther je po tom pitanju verovatno naj kritičniji ali rešiv uz malo tretmana i pre svega dobroj gonećoj elektronici, bar je to moj lični zaključak. Đoka Kenjalo već dugi niz godina sluša FR, Dabića ne računam, ali Buca Maričić, operski pevač sa završenom karijerom u bečkoj operi takođe sluša TQWT, a on je jedan od retkih ljudi koji profi poznaje celu problematiku, elektroničar i sluhista istovremeno, tvorac Teresonic pojačivača.
@ZZZ-Ne snalazim se dobro sa forumskim softwerom pa se izvinjavam ako bude nerazumljivo.( By the way, čujem da je Profesor ustoličen ili da će biti uskoro, svaka čast.)
Navedine slike su čisto kao ilustrativni primer kako se može uraditi kutija sa više lavirinta, pa ne misliš vljda da bi nakon umetničkog dizajna Teresonic-a uneo nešto onakoo u kuću, a sve tehničke zamerke stoje. Površina usta horne definišu donju reprodukćujuću frekvencu, ispod toga ispuštaju vazduh, znači oštro i to je problem sa Horning hornama kojim Njinja nije bio zadovoljan. TQWT je nešto drugojačije, jeste konusna zbog pojačanja, definiše se dužina za tjunovanu frekvencu, po netu su sve kratke, treba da budu oko tih cca 2,4m, zato sam i postavio onaj kalkulator koji izbacije tu neku dužinu, port kao takav eliminiše cut of horne i uz helmholz rezonator se opseg fino produži dole. Tanojev visokotonac ne ide bogzna kolko visoko, više prizvuk aluminijuma  subjektivno tome doprinosi, a pitanje je koliko visoko pojedinac i čuje, tako da je diskusija oko super visokih tonova diskutabilna, meni lično je smetao previsok elektrostat i uvek sam ga gušio, ni na Tanoju ni na FR-ovima ne doživljavam nedostatak te prašine kako mnogi slikovito nazivaju merni nedostatak.
Dacho je potvrdio dobar rezultat sa dvostrukim TQWT-om, Inženjer Dabić  ima ideju o 3 pipe, linkovana Ordina takođe predlaže tu varijantu, zašto ne, bez obzira na negativne predpostavke. Ne znam da li sam napomenuo, bio je kabinet davno sa 3 bas refleks porta sa različitim frekvencama, nisam slušao ali prihvatam sud čoveka koji mi je to i preneo kao ideju. I ono što me svrbi, umesto 1/4 talasovoda razmatram izvedbu sa 1/2, što jeste 5m lavirinta ali je izvodljivo makar sa jednom cevkom. Naj veća enigma mi je zapremina, velika membrana površinom pobuđuje vazduh, mala dugim hodom, a FR pošto nema ni jedno, mora masom a nemam ideju kolikom i šta bi se desilo ako bi se povećao srednji prečnik TQWT-a jer su u igri oba kraja i sama geometrija u smislu širenja, koliko sam sklavirio, suženi početak je u nekom odnosu sa proširenim završetkom, nije problem povećati srazmerno, ali mislim da početni konus ima korelaciju sa samim drajverom, kakvom, ni to ne znam.
 
 
 

Još jedna Mercedes reklama. Ala Terminator
 

SSSB by ZM
 
 

https://youtu.be/tnav0ZHLex4
Dole u komentarima se pojavio neki AndyAndy (prvi komentar) i dao baš sličnu izjavu kao neki ovde:
Love the sound...BUT...the 3 inch full range driver the W5  using is the Fountek Fe85. A measly $12.80 each at partexpress. I don't care how it sounds...ain't gonna pay $3,500 base price for el cheapo drivers. Way too many choices out there....sorry.
A onda je AudioPrana objasnio:
So, it's the parts, not the engineering or the implementation that indicates sound quality. Well, that's an easily understood premise. Over-simplification is long been a cornerstone for those who have no engineering background. It's a way to quantify a belief or desire to know more than they do. Your assertion is backed up by everything except history and fact. Firstly, a speaker is made of more than just parts. It's first and foremost a design. For instance, the W5SE+ has silver and gold caps, silver wire, BB add ons etc. But even without those, it is the sound and the engineering behind the sound one pays for. Goldmund uses very inexpensive drivers in most of their speakers. It's not because they haven't auditioned the most expensive, or that they couldn't easily afford them. It's because, a certain driver (in this case, with more pliant surrounds) they can manipulate in a way of their choosing. You pay for the sound, for the engineering behind the sound, and for the knowledge that you'll never need another stereo (tank build quality) and styling...not for a bunch of parts. Any moron can buy some parts. It's typical in the audiophile community and diy communities to focus on parts price...on easily explained reasons for sound. ('did you see that cheap volume control?' 'can you believe the caps he used in that $30k amp?; 'his internal wiring is what I get for $3 a ft. at Rat Shack.'; & 'those transformers are off the shelf crap.' it's a way to feign knowledge of how something actually works, and thereby assessing a false value. True knowledge of how a driver is loaded (far more important than the driver itself) would be beyond what most DIYers could quantify. Because it takes lots of work and actual mathematics and listening. I would liken it to someone saying, 'you know the LED lights they're using in the Hubble Telescope, only cost $3.75 a piece. What a rip off for 2.5 billion dollars.'; Because getting into the years of work it took to gain the knowledge much less the engineering process to make something work the way they want, is just way beyond their ability to discuss. If you can make a speaker, that approaches the sound of the W5SE+ using the similar parts, please let me know. We'll buy it. But first, do me a favor. Add up the hours or years it took you to figure it out, the parts cost (not just the one's you used but the dozens you sampled), production costs, and we can determine at what price it should come to market.
Amin

ja bih ovako nesto

Prezentacija HiFi zvučnika Notax M. Pozivam sve audiofile na druženje i slušanje muzike.

 
Dobro došli. 

Znači ovogodišnji FAK organizovaće se sledeće godine. A sledećegodišnji, onetamo
 
E da vas podsetim na nešto: http://www.diyaudio.rs/topic/6974-organizacija-budućih-okupljanja-pravila-i-ideje/
Posebno post:
 
 
Možda stvarno utanačiti te Boljevce kao zlatni standard, uz nekoliko tepiha, abzorbera itsl.
Napraviti malo neki program... neko da ponese malo nešto od merne opreme, generator fja, osciloskop, opremu za merenje zvučnika...
Da ne bude samo:
10 Sedim u popločanoj sali i slušam muziku
20 izađem protegnem se
30 žderem
40 Goto 10

Sa jednog drugog foruma: (citiram Zvu-a, nadam se da ne zamera):


Ja slušao u poređenju sa ovim pojačalom Sipi F5, klasičan F5, Aleph J, Aleph J2... sa nekima je bio u ravni, a od nekih bolji. Sve čuvene A klase.

Od kad sam prodao svoju, zakleh se da A klasa neće više kod mene u kuću.


 
Od kada sam čuo i napravio A klasu, rekao sam da AB pojačivači neće više kod mene u kuću. Ali, ova Zvu-ova izjava me je zainteresovala da probam ovo pojačalo. Nisam se pokajao.

Pojačalo je konstruisao izvesni gosn. Vlada iz Umke, neki bivši ovdašnji članovi ga znaju, a možda i neki sadašnji? Bilokakobilo, nadam se da se neće ljutiti da se njegova konstrukcija objavi ovde.

Kako je Zvu pomenuo, pojačalo je ovde dosta puta prošlo "ispod radara" i to neopravdano. Nakon što sam ga sastavio, rekao bih, bez ikakvih razloga - naprotiv! Vrlo vrlo milozvučan amp.

Šema:


 
 

SMD PCB:


Iznutrice:


Prozvali su ga Current Mirror Amp, ali ja sam baš hteo, u znak zahvalnosti konstruktoru, da mu dam nekakvo originalno ime (u stilu SFRJ inžinjera ):




Napajanje je 2x25V, izlazna snaga oko 25W, Iq preporučena 20mA - ja stavio 100, stabilizatori su 5V, ali može i do 15, drajv tranzistori nisu kritični, mogu i BD139/140-16, MJE 340/350, itd...


 

 
Elem, pošto je bilo upoređeno direkt sa Babelom, nakon svega samo 20ak minuta slušanja, onako na brzinu:

Šta ima Babel a nema CMA: Autoritativan moćan bas, ponekad muljav (neko to voli, npr. ja), lepršavi visoki, lep srednjetonski stepen.

Šta CMA ima a Babel nema: Linearna, precizna reprodukcija celog spektra, mnoštvo detalja koji ispunjavaju prostor i ultraprecizan bas, u sasvim dovoljnim - odmerenim količinama.

Ono što im je zajedničko, što je normalno za pojačivač A klase, a pomalo začuđujuće za AB klasu: Realnost reprodukcije, "živa" zvučna slika i osećaj "prisutnosti" instrumenata, muzike, ittd...


 

 
Treba još ovo odslušati ali na prvu loptu - ko voli realnost i preciznost, bez mnogo disipacije i para - evo rešenja


 

posto nisam uklavirio kako da postavim vise slika ovaku cu da replucuram sam sebi

u kompletu

2A3
valjda cu nauciti da bolje baratm po forumu sa uploadovanjem