dvv

To je OK, ako su trafoi neposredno vezani za mrežu samo preko ON/OFF preklopnika, ma kakav on bio. Međutim, spoljni filter ispred pojačavača blokira sve svinjarije u mreži da ni ne stigmu do ulaza pojačavača, one se odmah eliminišu, pa je stoga dalje filtriranje u tom smislu pomalo bezrazložno, bar sa mojim filterima. Može čak da dovede i do neželjenih dejstava, kao na primer usporavanje dinamike odziva - ono čega sam se najviše bojao, efekta na koji sam potrošio godine da ga izbegnem a da ipak ostane filter. Ubijanje dinamike je najveći problem projektovanja bilo kog filtera, a posebno mrežnog.Pošto se tom problematikom profesionalno bavim evo već 11-ta godina, i pošto od prodaje istih živim, veruj mi na reč, valjda nešto dobro radim ako od toga mogu da živim.

E da, zaboravih - meni nemojte pričati o nekim otpornicima i zavojnicama po napajanjima, u mom slučaju se pretpostavlja da ispred samog uređaja čuči mrežni filter kapaciteta 20 ampera pri 240 VAC, ili 4.800 VA. Za mene, veoma je bitno očistiti napajanje pre nego što i stigne do transformatora, iza njega je već kasno, jer je njegova prenosna funkcija već vrlo verovatno kompromitovana đubretom iz mreže.

Prvo, hvala svima koji su se potrudili i odgovorili.Drugo, barba Slobo, ja već sada imam bar pet projekata toga u stanju očišćenosti, tj. da garantovano rade pod mojim simulatorom, koji me NIKADA nije izdao, ako on kaže da to radi, to ima da radi. Štaviše, veoma je konzervativan, ako on kaže odziv do 300 kHz, možeš se kladiti da će u stvarnosti postići bar 350 kHz, ako on kaže THD 0,04%, u stvarnosti će biti 0,03% ili malo manje, itd.Treće, moji standardi rada su u najmanju ruku visoki. Ako sam pojačavač za slušalice/oreamp pravio kao potpuno komplementarnu topologiju, sa Shunt regulacijom i dva odvojena napajanja, dakle kao True Dual Mono, kojima je zajednička tačka jedino centarlna masa, onda tek ovde neću da štedim ni na čemu.Četvrto, unazad 25 godina nisam napravio audio uređaj koji nije imao stabilisane linije napajanja. U slučaju pojačavača snage, to znači da se naponski deo i predriver napajaju sa stabilisanih +/-55V, a strujni deo, dakle driver i sam izlazni stepen, sa nestabilisanih +/-51V, pri čemu svaka linija ima paralelno veznaih po dva elektrolita od po 10.000uF i po jedan od 4.700 uF, odnosno 49.400 uF po kanalu. Ne zaboravite, ja sam onaj freak koji prodaje mrežne filtere, dakle meni ne treba mnogo pričati o značaju napajanja za zvuk sistema. Za mene, po ceo puni grec ide za svaku liniju, dva po kanalu, 4 za oba kanal, plus oni na shunt stabilizatorima. Tri trafoa, jedan mali od 100VA za stabilisane linije, i dva velika od po 500 VA za strujne delove.Da ne ispadne sada da zezam ljude u zdrav mozak, ali u osnovi, mene zanima šta bi ko uradio na mom mestu. Sa jedne strane, Single Ended topologija nudi jednostavnost rada u svakom smislu, pa je zato zanimljiva. Puna komplementarnost opet, bar po meni, jeste komplikovanija, ali i prirodno mnogo više liši na prirodu signala, lakše ga prati i nudi prirodno manja THD izobličenja (bar na parnim harmonicima) i manju izlaznu impedansu. Nisam Damping Factor freak, znam da ako je 20 dB dovoljno je, to je sve što amp može da uradi, dakle ne jurim neki sumanut Damping Factor, ali ako ga dobijem u procesu razvoja, sigurno se neću buniti.Dalje, ubedljivo najviše sam radio sa bipolarnim izlaznim tranzsitorima, pa ih normalno najbolje i poznajem i sa njima se najkomfornije osećam. Usput imam i neki lager garantovano originalnih Motorola tranzistora. Sa druge strane, sa MOSFET-ovima sam mnogo manje radio, ono što jesam je bilo sasvim korektno, ali po meni, NIŠTA nema onakav "slam" na basu kao klasični bipolarci. Plašim se da me taj moj, sasvim lični stav, možda ne zavede, a koliko sam imao prilike da vidim, ovde su izlazni FET-ovi svih vrsta jako popularni i korišćeni. U tom smislu, malo iskustva bi mi dobro došlo, moje iskustvo sa njima je prilično ograničeno, pa nisam ni u toku, poslednji izlazni MOSFET sam zalemio ima tome 8 godina.Ono oko nema op ampova na ulazu, pa eto Karana koji jasno pokazuje da se i to može napraviti da zvuči strava dobro, on koristi Burr-Brown 2604 op ampove u njegovom integralcu, koji inače posedujem (pored niza drugih). Trenutno mi je top kombinacija moj bipolarni pojačavač za slušalice-preamp, koji pobuđuje jedan osveženi Marantz 170 DC pojačavač snage, to slušam već mesecima. Marantz je klasična SE koncepcija, strašno pametno i osmišljeno napravljen, veoma me impresionira količina i kvalitet razmišljanja u projektovanju. Međutim, na pamet mi ne pada da uzimam bilo čiju šemu i da pravim kopiju, samo mi još fali da me neko danas-sutra sudski juri, a iskreno, ni ne treba mi, došao sam do faze da sam mogu da ga razvijem za dan-dva bez po muke - Slobo, seti se malog Seewolf-a i njegovog diplomskog, trebalo mu i dobio ga je za 48 sati. Proradio mu je od prve, uprkos onom njegovom bizarnom sistemu lemljenja. Diplomira čovek samo tako. Njegov je AC verzija, moj bio DC Servo verzija, veliki sam pobornik filosofije da je najbolji kondenzator onaj koga nema.Šta recimo nikada nisam napravio je relativno klasična Bongiorno topologija pune komplementarnosti sa MOSFET izlaznim stepenom; Hafler je to imao još pre 30+ godina, dakle može. Pa ako je neko ovde to napravio, baš bi me zanimala iskustva ...

Razmišljam se da razvijem jedan stvarno extra pojačavač snage, onako za sebe, a mođda i za naknadnu prodaju, ko zna.Mora da ispuni dva ključna zahteva:1. Ukupni NFB faktor ne sme biti veći od 20 dB, što podrazumeva odziv pri punoj snazi bez globalnog NFB od najmanje 30 kHz, i2. Mora da bude pravi naponski izvor, dakle 28.3Vrms u 8/6/4 Oma, odnosno 100/133/200W, pri čemu mora da bude potpuno stabilan i u 2 Oma paralelno sa 1 uF, ali tu već može da ima i nešto manji izlazni napon, recimo ne manje od 26Vrms (338W/2 Oma).Zanima me šta biste vi upotrebili, koju topologiju, kakav izlazni stepen, kakve i koliko elektrolita, kakve trafoe, ispravljače, itd. Sve ideje su dobrodošle. Cena nije faktor, radim za sebe, a i ako se bude prodavao, neka košta šta košta, samo da radi kao bonbonica. U obzir dolazi sve sem cevi na izlazu, ali može biti hibrid, sa recimo cevkom na ulazu. Jedina topologija koja ne dolazi u obzir je neka koja na ulazu ima neki op amp.

A klasa? Koliko se ja sećam, to je klasičan pojačavač snage u AB klasi, ne znam odakle sada iskrsnu A klasa?

Ovo meni ni najmanje ne liči na Nelsonov rad - čak naprotiv.Jednom davno sam ga slušao, i koliko se sećam, nije me oduševio bilo čime sem priličnom robusnosti u pogledu složenih opterećenja. Ukoliko si ga dobio u 100% originalnom stanju, nećeš čuti šta sve stvarno može ukoliko mu ne zameniš elektrolitske kondenzatore. Iz ličnog iskustva ti tvrdim da ta razlika može biti jako velika, a istu priliku možeš iskoristiti da eventualno i povećaš vrednost elektrolita, ukoliko mogu da stanu (ako ima prostora).Drugi dobar tweak je da mu male kondenzatore (sa vrednostima u pikofaradima) zameniš istim vrednostima, ali u Silver Mica verziji, Nije baš jeftino, ali po mome iskustvu, mnogo znači za bolji zvuk. Očigledno, da bi se upuštao u takve zahvate, moraš da imaš čvrstu odluku da to radiš za sebe, tj. da ćeš taj pojačavač imati dugo, dugo vremena.

Lično, nikada ne bih menjao Ortofon za Audio Technica zvučnicu. Svojevremeno sam imao neku AT zvučnicu, koju sam dobio uz Dual gramofon (CS 604) kada sam ga kupio, valjda 1978. godine, ili tu negde. Kako je neko već rekao, na prvo slušanje, deluje jasnije i koherentnije od Ortofona, ali posle sat vremena, počinje da nervira koliko je u srednjim tonovima. Vratio sam se na Ortofon i od onda, ostao sam na Ortofonu do dana današnjeg (LM30 i FF15 Mk.2).To sa srednjim tonovima je inače jedan od najstarijih trikova u audio tehnici. Pre neki dan sam vrato slušalice date mi na probu, po ceni od 485 eura. Na prvo slušanje, vilica pada na sto, ali posle sat vremena, lako se shvati da je ukupan zvuk prilično debalansiran, jer su srednji tonovi istaknuti i pokrivaju i ono dole, i ono gore. Tipičan primer proizvoda napravljenog da fascinira u nekom demo salonu, za onih desetak minuta koliko se prosečno probaju.

Pre bih rekao da je preovladujuća teza da ako neki pojačavač zadovoljava navedene kriterijume oko THD, postoji dobra verovatnoća da će raditi korektno.Naprosto imati mali THD nije dovoljno samo po sebi jer ostaje nejasno KAKO je dobijen. Grubo gledano, može biti da samo kolo ima inherentno mali THD pa mu je recimo 20 dB ukunog NFB dovoljno, a može biti da mu za iste brojke treba recimo 40 dB globalnog NFB, što je ipak 10 puta više. I na kraju, ni to nije cela priča. U svom opisu patenta, Laverdine navodi da je globalni NFB čak jako dobra stvar, i da se ne treba mnogo uzdržavati, ali samo pod uslovom da je odziv u otvorenoj petlji (tj. bez ikakvog globalnog NFB) preko 20 kHz. Lično smatram da ne bi trebalo prelaziti granicu od recimo 26 dB, ili 20:1, takođe pretpostavljajući da je odziv u otvorenoj petlji najmanje 30 kHz i da je THD u otvorenoj petlji manji od 0,5% 20 Hz-20 kHz. U projektu kojim se trenutno bavim, dobio sam THD 20-20.000 Hz 0,19% u čujnom rasponu bez globalne reakcije, a propusni opseg je 75 kHz pri 200W/4 Oma. Očigledno je da mi neće trebati više od 20 dB ukupne reakcije. Na četvrtkama nema efekata zvonjave (ringing), potpuno je stabilan čak i u prilino reaktivno opterećenje i zadovoljava po meni ključni parametar svakog audio pojačavača, ponaša se kao idealan naponski izvor, Daje 28,3Vrms u 8, 6, 4, pa čak i u 2 Oma (istina, sa oko 0,5V manjim naponom, ali poenta je, ne odustaje). To košta 4 para 2SC5200/2SA1943 izlaznih tranzistora po kanalu.

Stvarno prvoklasan tekst. Trebalo bi ga učiniti obaveznim štivom za mnoge, posebno domaće, vlasnike "zlatnih ušiju". Tokom poslednjih desetak godina, toliko sam se naslušao baljezganja na temu zvuka, da mi je već odavno muka. Naravno da postoje razlike u zvuku između neka dva ili više uređaja, čim koriste različite topologije, biće i nužnih razlika, ali to nisu stvari magije, mistike i voodoo-a, nego tehnike.

Malo se mešaju PayPal i naša carina ...Moja iskustva sa našom carinom su do sada bar dobra. Svašta sam kupovao sa Amazon.com i nikada nisam imao bilo kakvih problema, ako izuzemo onako kasapski otvarana kutije džepnim nožem i slično, istina, bez oštećenja (bar za sada).PayPal je već neka druga stvar. Ja ga imam već nekoliko godina, a dobio sam ga na tako glup način da ja nemam reči. Naime, mesto na serveru napolju zakupljujem od neke grupe iz Singapura. I dože trenutak plaćanja, oni prihvataju samo PayPal, ja kžem neće da može jer je to meni nedostupno. I oni mi lepo otovore račun kod njih u Singapuru, tako da mi je tamo navedena adresa: Dejan V. Veselinović, Ruzveltova 29, 11000 Beograd, Singapore. Vrisak! Ma, sve može za lovu!Problem koji je u poslednje vreme izražen sa PayPal-om je jednostavan po prirodi, ali zato vrlo ozbiljan. Najprostije rečeno, oni bespravno zadržavaju i vrte vaše pare i nikom ništa. To znači da vi uredno platite kreditnom karticom, PayPal to uredno skine sa vašeg računa, ali, umesto da prosledi odmah prodavcu, oni sakupe tako par desetina miliončića i (pretpostavljam) plasiraju taj novac na međubankarsko tržište kratkoročnih kredita, gde kredit na recimo 3 meseca košta 3%. Ne deluje mnogo, ali 3% od $1 milion je ipak lepih $30,000. A oni rade sa bukvalno milijardama.Kada je ta informacija postala javna, veoma ozbiljno je uzdrmala ceo svetski sistem e-bay-a, jer sasvim normalno, nikome ne pada na pamet da čeka svoje pare 4 meseca, a ovamo mu je kao garantovan brz transfer.Da skratim, takvi i slični problemi su me ubedili da je sa njima najbolje nemati bilo kakva posla, a Bogu hvala, veliki prodavci, kao što je sistem Amazon.com, prihvataju direktno plaćanje. Evo, već 7 godina kupujem od njih knjige i mzičke CD-ove, i stvarno nikada nisam imao problem. Nedavno sam kupio i jednu TV seriju koja kod nas nikada nije prikazivana ("Firefly") od britanskog ogranka, i nikada problem, bar za sada.Što se ovih naših tiče, oni se boje odliva deviza, i sa pravom se boje, jer ulazak u EU bi svima nama dao legalno pravo da držimo novac ne u Srbiji, nego van njihovog dohvata, na primer, u Nemačkoj, ili već gde. Tačno je da je rizik solventnosti banke naš, ali je takođe tačno i to da je tamo vaš novac nedodirljiv, i da tamo rade ozbiljni ljudi, a ne priučeni kao kod nas, ili klinci sa nekim brzim "diplomama" stečenim ovde za cenu upisnine. A ovi naši ionako neće imati izbora, sva sreća pa ih niko neće ni pitati šta o tome misle, ili će se uklopiti u panevropski sistem, ili nećemo biti u EU, trećega nema. Tada Mikorist neće više morati da ide u banku da potpisuje izjave za svaki devizni priliv na njegov račun kao što sada mora, mada valja reći da ja kao firma jesam pošteđen toga zbog obilne papirologije koju ionako imam prilikom svakog izvoza (a pošto živim od izvoza, nemam kud, ima da popunjavam svaki put).

Za struju van den Hul CS-7, kod Koratoa, 4 eura metar.

Najverovatnije treba otvoriti i dobro očistiti taster, 9 od 10 problema u elektronici potiču od lošeg kontakta.Ne bih savetovao razne sprejeve, oni samo prekriju, ali ne reše problem, koji se onda opet pojavi kasnije. Odlemiti, otvoriti, očistiti, sklopiti i zalemiti jeste mnogo komplikovanije, ali je zato i pouzdanije rešenje.

Sa kapacitetom od 15 uF, baš će lepo da isfiltrira napajanje ...

Pa, pošto je to moj projekat, i pošto sam mu ja tatko, pitaj mene. Možeš ovde preko PM, a možeš i privatno, na [email protected] , da ne zgađujemo sada ovde osnovnu temu.

Jes' vala, u pravu si, mogla je bar trofazna utičnica k'o za šporet, da je neki baja ...

Ih, nemoj baš tako.Specificiranje impulsne snage ima mnogo smisla ako se TAČNO zna pod kojim uslovima je navedena. Ako je tako, onda je to vrlo koristan podatak o dinamičkoj rezervi, jer, nadam se složićemo se, bolje je da pojačavač ima veća izobličenja nego da ode u kliping.Pokojne DIN 45500 norme su tu bile veoma jasne - muzička snaga je ono što pojaćavač može da isporuči za period od 1 sekunde, na 1 kHz, sa THD od najviše 3%. Ali, ne samo jedne pa nikada više, nego jedne na svakih 16 sekundi, dakle repetativno. Dakle, 15 sekundi nominalna snaga, pa 1 sekunda muzička snaga. Ovako jasno specificirane norme niko nikada ponovio nije. Skrećem pažnju da je kod njih donji prag NOMINALNA SNAGA, dakle puno nominalno opterećenje i pojačavača, i napajanja. Gospodo, ovo je u najmanju ruku jako strogo, pogledajte samo ostale standarde, nema ni jednog koji se čak i približava ovakvim krvničkim uslovima.Ko misli da je ovo zezanje, neka testira svoj pojačavač ovako, garantujem da će biti razočarenja. Sa druge strane, tu ima i očiglednih nedostataka, recimo vezivanje za samo 1 kHz, umesto celog čujnog opsega, itd.A tu su i druge nejasne deklaracije, na primer, sa raspoloživom strujom. Svi smo imali prilike da vidimo takve specifikacije, u ovom ili onom obliku. Moja omiljena firma, Harman/Kardon, na primer ima blesavu deklaraciju po tom pitanju. Oni koriste tzv. HCC, ili "High Current Capability", sa prilično impresivnim brojkama, ali bez ikakvog opisa kada, kako i što je najvažnije, koliko dugo. Pa onda Skandinavci deklarišu neke abnormalne snage u 2 ili čak 1 Om, da biste negde na dnu, sitno ispisano, pročitali da je to za trajanje od 1 mS (Electrocompaniet, na primer).IEC norme podrazumevaju period od 20 mS. Iako je to daleko bolje od 1 mS, ipak je i dalje prekratko. Po mojim iskustvima, a puno sam se igrao sa time, sve ispod 150 mS je besmisleno kratko, radi ali nije suštinski funkcionalno. Moja zaštita je podešena na 200 mS.Najzad, setite se da je po IHF normama, bivša "muzička snaga" prevedena na "dynamic headroom". Drugo ime, ista stvar, manje-više.Ali, ponavljam, ako su specifikacije merenja jasne, i koliko-toliko realne, to uopšte nije besmislen podatak. Šteta je jedino što nema nekog svetskog standarda, pa da sve bude uporedivo sa svime, nego svako to gura za sebe, a nama kupcima šta bude.

Naravno da je moguće, a ponekada i apsolutno nužno. U rukama sam držao (oslonjen na pod, naravno, ne znam masu ali ako je bila i 1 kg ispod 60, ja se ubijem) FM predajnik u novobeogradskom IMTEL-u, ima tome nekih 15-ak godina. 2.400W u čistoj klasi A. Ja u životu ne videh onakva dva ventilatora, mislim da bi ohladili i dizel lokomotivu. Koliko je tamo bilo Motorola MJ 15023/15025 trazistora, ni sam Bog ne zna, bukvalno na desetine.Ali, to je nešto drugo, to je profesionalna elektronika, tu se igra po nekim sasvim drugačijim pravilima, koja su, iskreno govoreći, misaona imenica za civile i audiofile. A takve su im i cene, kada ih čuješ, samo ti se zavrti u glavi.Oko toga koliko ti snage treba, to zavisi od niza faktora. Koliko glasno slušaš, kolika ti je soba, koliko su ti efikasne zvučne kutije, itd, itd, itd. Ali, u načeku, većina nas po kućama koristi 0,5 ... 1 W trajne snage, iako tranzijenti povuku više. Na primer, moje kutije imaju lepu efikasnost od 92 dB/2.83V/1m, sa basom od 26 cm, ali i efektivnom zapreminom od oko 70 litara, što mi čak i sa skromnim snagama dozvoljava prilično impresivan bas.Evo ti jedan primer iz prakse. Kada smo kolega i ja zaključili da je razvoj pojačavača za slušalice okonča, čisto onako iz šale, zakačimo mi njega na njegove kutije. To su neke Monacor dvosistemske kutije sa nominalnom (ne)efikasnosti od bednih 82 dB/2,83V/1m. U tom trnutku, pojačavač je bio naštelovan na oko 100 mA mirne struje, pri naponu od 16,3 V. Ništa, a opet totalno preterivanje ako znaš da sluške tipično traže struje do oko 30 mA, a tada se pakleno deru. Pa ipak, i taj mališa je uredno poterao te kutije na nekim normalnim nivoima, iako su naravno tranzijenti bili bez veze jer se jasno čulo da se mali guši, i to po struji više nego po naponu. Dakle, ako čak i sa tako nečim možeš da slušaš muziku u sobi, zamislo onda kako je to mnogo lakše kada imaš ne 100 mA struje u rezervi, nego recimo 8 ili 9 Ampera, sitnicu od 90 puta više, i to sa većim naponom. Istini za volju, te Monacor kutije su retko lako opterećenje, ne padaju ispod 5,5 Oma, sa malim faznim pomerima, pa su stoga jako lake za pobudu. Većina komercijalnih kutija su mnogo gore za pobudu, a neke, kao recimo AR94 u drugoj sobi su čak vrlo krvoločno raspoložene prema pojačavačima, na njima većina japanskih serijskih uređaja i te kako ume da izdahne.

Insides, sve što je rečeno je tačno, ali mislim da ipak treba malo proširiti neke aspekte da bi se sve stvarno shvatilo."Sliding bias" nije neka novotarija, u ovom ili onom obliku sa nama je već preko 30 godina. Imao ga je prvi pokojni JVC, a posle ko je stigao. Neki ga imaju, ali ga ne reklamiraju (na primer, neke starije verzije Bryston pojačavača). Što se reklame tiče, pa prvi Krell je pričao o klasi A, a u stvari imao jedno od verzija klizne struje mirovanja koju oni zovu "Sustained Plateau Bias".Ideja, da se anticipira dolazeći udar i da se izlazni stepen dodatno "otvori" da bi ga propustio u klasi A jeste u principu dobra, a moram priznati, Krell to i dobro radi, bar u teoriji. Većina tih sistema koristi nivo signala u povratnoj sprezi, pa kako napon na njoj raste, tako i oni dodaju više struje izlaznom stepenu (ne primer, Bryston, Technics sa Triple AA klasom, itd), dok Krell to radi baš kako je rečeno, anticipira. Jeda jako brz op amp (1.000 V/uS) prati nivo ULAZNOG signala i prema njemu otvara izlaz, a to može jer je vreme propagacije signala kroz kolo duže od vremena njegove propagacije do trazistora koji kontrolišu izlaznu struju, a pri tome, on je i brži od redovnog audio kola.Tokom godina, naslušao sam se takvih sistema i do dana današnjeg nisam uspeo da utvrdim sa bilo kakvim stepenom sigurnosti da on nešto posebno doprinosi kvalitetu signala; kada su se pojavljivale razlike, uvek su bili nađene na nekim drugim mestima Ne kažem da taj i takav sistem ne može da funkcioniše, ali kažem da i ako funkcioniše, traži obilje drugih kola oko sebe, što već postaje poseban problem.Potsetio bih samo na zaključe koje je doneo Prof. Matti Otala, u svom čuvenom članku u kome je identifikovao TIM, njegovo nastajanje i predložio sopstveno kolo bez TIM-a (IEEE, 1976), u kome jasno napominje da ako se želi izbeći problem oko struje mirovanja, ona treba da bude podešena tako da opslužuje pojačavač do -17 dB od njegove nominalne snage, ili ako ti je zgodnije, do oko 20% snage. Njegov priloženi model je bio statički podešen tako da troši 600 mA, ili 2,9W/4 Oma, sa dva cilja: 1) eliminacija preskočnih izobličenja (crossover distortion) pri malim snagama, sa kojima svi mi inače normalno živimo, i 2) smanjenje uticaja termičkih poremećaja kada se pojačavač optereti bitno iznad normalnih nivoa upotrebe (zbog velike struje mirovanja, sve se odmah lepo ugreje, pa su razna odstupanja mnogo manja kasnije ako se baš dobro "nagari").Koliko da znaš, bar 99% svih nas u redovnom slušanju koristimo snage dosta ispod 1W, s tim da tranzijenti mogu tražiti i više. Toliko o teoriji High End proizvođača o potrebnim kilovatima da bismo dobro slušali. Najzad, pogleda praksu - da je ta teza istinita, svi do jednog vlasnika cevnih uređaja, gde se tipično priča o 10...30W izlaza bi sada trebali da se obese, a umesto toga, oni ljudi uživaju u muzici bez problema. I tako već 70+ godina.Razlog zbog koga su velike snage ušle u igru je dvojak. Prvi je čist marketing, ko ima vše vati, veće je muško. Drugi je prikrivanje slabosti napajanja. Ako imaš jako neefikasne kutije, pa udari traže i po 30 ili 40 vati, jasno je ako je sve ostalo jednako, pojačavač sa više vati i stoga većim i jačim napajanjem će to odraditi bolje od drugoga koji nominalno ima 50 vati, pa mu je 40 vati već blizu granice rada. Ako bi sada, primera radi, onom manjem od 50 vati elektronski stabilizovao napajanje, razlike bi nestale i vrlo verovatno prešle na stranu manjega, kao što je bio slučaj sa malim Naim integralcem početkom 80-ih, koji je imao punu stabilizaciju i veoma često zvučao veće i bolje od drugih koji su imali veću nominalnu snagu.Razlog zbog koga se to ne koristi među običnim smrtnicima je naravno cena, jer stabilizacija napona za pojačavač snage je praktično još dva pojačavača snage, što već košta. Čak i pomenuti Naim to sada nudi kao opciju, i to skupu opciju.

Što jes', jes'.

Samo za siromašne umom, koji nikada nisu imali ni jednu ideju.

Svaki proizvod čine dve stvari - znanje i vizija da se on zamisli i isprojektuje, i materijali za realizaciju.Samo njihov spoj daje proizvod, podbacivanje u bilo kom neće dovesti do proizvoda, ili će taj proizvod imati ozbiljne mane.Walt Jung nije bilo kakav izuzetak tom pravilu. Niti je iko ikada bio.

Ne sporim, iako, a propos gornjeg, lično radije koristim AD 829, za klasične poslove OP 37, itd. U današnje vreme, kritični problem je osigurati se da dobiješ originalni proizvod, a po mome iskustvu, uopšte nije lako pazariti od AD direktno, jer oni imaju nekoga ovde zavedenog kao svog predstavnika, pa me uvek prebace na njega. Moram da se dovijam.Samo mi se učinilo da bi bilo lakše uraditi ono što sam naveo, ali eto, posle dodatnog objašnjenja, ispada da to uopšte i nije za audio, što znači da su pravila igre drugačija. A Walt Jung-u je lako, on radi u AD.

Ako može jedno pitanje, zašto ti je toliko važno da budu baš "rail-to-rail"? Hoću da kažem, ako ti iz nekog razloga treba veći izlazni napon od standardnog, zašto ne probaš sa op ampovima koji koriste veća napajanja, na primer, Burr-Brown OPA 2604?"Rail-to-rail" op ampvi su uglavnom ograničeni na one sa veoma malim napajanjima, +/- 5...7V, sa izuzetno malom potrošnjom struje, itd. To nisu kola pogodna za audio, bar koliko ja znam.

Firma ne postoji, ali redovno ima oglas? Uplatili su za 10 godina unapred?Putuj igumane i ne brini za manastir.

Konkretno oko shunt napajanja, po meni, najbolje što sam ikada video i čuo jeste onaj Shuntyy by Oli + Choky. Za mene je to definitivni uređaj, sa možda nekim sitnicima urađenim malo drugačije, ili bih ja probao malo drugačije.Onaj drugi shunt je u komercijalnoj upotrebi, pa nema teorije da osvane ovde ili bilo gde drugde. On nije razvijan iz zadovoljstva i zabave, nego iz komercijalne potrebe.A sada bi ti mogao da da pokažeš malo čime se ti to baviš, koliko da svi uživamo, jer ne verujem da ovde ima puno ljudi koje uopšte zanimaju vozači sa zadnjeg sedišta i sterilni sufleri.