dvv

Novo nije uvek i bolje - štaviše, u praksi je novo neoprostivo retko bolje od staroga samo za sebe. Prečesto se dešava da je novo bolje samo na papiru. Gde mogu da kupim moje omiljene naslove u rezoluciji 24/192? Šta je bolje imati, novo sa potencijalnih 24 bita koje će raditi kao i svaki drugi 16-bitni DAC jer mu software takav, uz aktiviranje svih "brickwall" filtera i svih faznih problema sa njima u vezi, ili imati 8 komada staruih 16-bitnih DAC-ova u paraleli, bez pomenutih filtera i svih problema koji dolaze sa njima?

Nisam se baš duboko upuštao, ali izgleda mi kao da je otprilike to to, ako nije isto, onda je veoma slično.

Jeste, kupio sam od Australijanaca jedan Real Time DAC, koji koristi Crystal receiver i paralelno postavljenih 8 komada 1543 DAC-ova. Sve je montirano na jednoj pločici, i napajanje (odvojeno za digitalni i analogni deo) i košta ispod 200 eura da ti stigne u kuću. Još će te pitati koliko da napišu za cenu, da ti lakše prođe kraj carine. Nemam trenutno link, ostade mi na starom kompu, ali pogledaću. Kutiju mi je napravio Zoran (Leonardo). Izlazni stepen koristi Analog Devices op ampove nove generacije, ako se dobro sećam, AD 847. Što se rezultata tiče, mogu samo da ga hvalim. Stvarno je mnogo mekši, u smislu odsustva bilo kakvog "digitalnog zvuka", a najjača strana mu je sposobnost da prenese ambijentne informacije (tj. dubinu, širinu i visinu zvučne pozornice). Iskreno govoreći, prezadovoljan sam, a polazna osnova mi je bila moja Yamaha CDX 993, koju i danas koristim kao transport. Toplo ga preporučujem. Ima i optički i SPDIF koaksijalni RCA Cinch digitalni ulaz, ali nema preklopnik za izbor veze, Konektori su lemljeni direktno na pločicu, koja je izvrsnog kvaliteta, Dale otpornici, de luks elektroliti, itd. Kit obuhvata i torusni trafo od 50 VA sa svim potrebnim izvodima, međutim, nema lemljenja, isporučuju samo potpuno završenu verziju.

Na tvom mestu, ja bih razmišljao o skroz aktivnom pristupu. Od toga boljeg nema, a pošto ti ne trebaju monstrum pojačavači, ne bi trebalo ni da te nešto posebno mnogo košta. Iako bi ti sugeriranih 30-ak vati po kanalu verovatno bilo dovoljno, lično bih ipak malo podigao tu granicu sa faktorom od recimo 2+, pa bih na basove zakačio neku klasu AB lepo pomerenu ka A klasi (sa recimo 0,5 A struje mirovanja), a za ostalo neku čistu klasu A od 20-30W po kanalu. Čuo sam par DIY sistema na tu temu i to stvarno mnogo dobro radi. Konstrukciono, sve se jako lepo može odraditi sa po dva para 2SC5200/2SA1943 za basove i jednim parom istih za ostalo, mada će ovaj drugi tražiti masivne hladnjake ako treba da radi u čistoj klasi A. Ne mora, može i on biti klasa AB lepo gurnuta ka klasi A, ali ipak, što se brzine odziva i definicije tiče, ništa nije kao čista klasa A. Dr Bora Jagodić ima nekoliko projekata koji se sasvim lepo uklapaju u sve ovo, a koliko se sećam, ima i aktivnu skretnicu, i "Omniprotektor", dakle praktično sve da se ovakav projekat uspešno okonča po ipak razumnim cenama, a bez žrtvovanja kvaliteta.

E, sada tek nemam pojma o čemu pričaš. Može jedna mala sličica?

Mislim da neko treba da te upozori da ova šema ima jednu inherentnu manu, i to baš onu za koju je još Otala svojevremeno (1977) naveo da nikako ne bi trebala da se koristi. Odnosi se na dva kompenzaciona kondenzatora od po 120 pF. Naime, njih puni struja sa neinvertujućeg dela ulaznog diferencijalnog para. Nisam računao, ali one će biti ispod 1 mA. Ispada da ako je i celih 1 mA, sa 120 pF brzina promene signala će biti ograničena na potpuno neprihvatljivih 8 V/uS; nisam Slew Rate freak, ali se držim opšte prihvaćenog stava da problema sa brzinom (Slew Rate Limiting, Slew Induced Distortion ili SID) neće biti ukoliko je Slew Rate veći ili jednak od 0,5V izlaznog napona po VRŠNOM voltu.Ako amp ima 200W/8 Oma, njegov VRŠNI izlazni napon je 56,7 V. Polovina toga bi dakle bila 28,3V, a postojeća vrednost je manja od jedne trećine potrebnog. Po meni, to je baš igranje sa vatrom.Niti razumem vrednost od 120 pF. Na to mesto se tipično stavljaju vrednosti u rasponu 10...33 pF, a ako baš mora 120 pF, onda to znači da taj pojačavač nije baš stabilan, pa mu treba prekompenzacija da se veštački (tj. na silu) ustabili. Usputni efekti će biti porast THD i IM u čujnom opsegu i veći fazni pomer unutar čujnog opsega (jer ti kondenzatori seku gornje učestanosti).Po mome iskustvu, jedino Silver Mica kondenzatori neće baš previše muljati po zvuku, što ih čini obaveznim. Mogu i keramički, ali na ovi standardni koji se kod nas nude, oni su smrt za zvuk, nego jako skupi višeslojni (mahom Siemes), koji se obično poručuju iz inostranstva i nisu baš jeftini. Dodatno finansijsko opterećenje će biti i elektrolitski kondenzatori, ovde će morati oni za radne napone od 80V ili 100V, a oni su uvek dobro skupi, posebno u ovakvim slučajevima, kada se radi i o velikim snagama, a njih bez velikih kondenzatora neće biti. Koliko veliki, zavisi od tvojih zahteva. U principu, što si zahtevniji po pitanju manje osetljivosti na teška opeterećenja, odnosno što tražiš veće i veće strujne kapacitete, to će ti trebati veći kondenzatori.

Moguće, ali za 200W/8 Oma, koliko shvatam da ovaj amp ima, a posebno za 400W/4 Oma, plastikanci nisu baš pogodni. Ako se stave oni, onda se i hladnjaci moraju baš drastično povećati. Sve ovo uz pretpostavku da će amp biti baš dobro teran, a ako se pravi za normalno slušanje pod uobičajenim uslovima (kod kuće, razumno efikasne kutije), onda je sigurno overkill.Ne razumem komentar ispod, ono: "Onaj serije dva se loše pokazao". Na šta se to odnosi, na Motorola izlazne tranzistore? Ako da, molim da mi se pojasni kako se to loše pokazao?

Prvo, jedno su uređaji koji se projektuju za DIY, oni mogu da budu kakvi god hoće ako se nude "as is", tj. bez plaćanja, jer u tom slučaju zakon smatra da si sam kriv pošto te niko nije terao da ga praviš i pošto je u javnom vlasništvu.I drugo, Amerika ima u principu odlične standarde za sve i svašta, SEM za elektroniku. Njihov UL (Underwriter's Laboratory) standard ti doslovno garantuje samo da nećeš doživeti strujni udar ako pipneš neki uređaj pod naponom. Nisu se ni trudili, zašto bi, za njih je dovoljan onaj CE certifikat, po sistemu ako su se već Evropljani onoliko istrudili, zašto bismo sada mi radili isto to još jednom? I da znaš, u pravu su! Evropski standardi električne bezbednosti, od nacionalnih (kao što je recimo British Standard, ili u Nemačkoj obožavani TUV certifikat) do grupnih, za celu EU su daleko najstrožiji standardi na planeti, a po strogosti ih prate jedino australijski standardi (koji su, istina, uglavno prepisani pa još malo nadograđeni EU standardi). Međutim, ključ priče je osnov po kome se neka roba prodaje. Ako bih na primer ja prodavao ono što prodajem samo kao građanin, ni jedan od tih standarda me se ne bi ticao; to naravno ne mogu zbog naših zakona, po kojima moram da prodajem kao agencija ili firma (u mom slučaju, firma, iako sam van PDV sistema). Tako ja pravno gledano u EU nastupam kao firma, pa me SVI ti propisi i norme kače, bar oni koji važe za ceo EU. Ako bi slučano, po sistemu slučajnog uzorka, istestirali neki moj proizvod i on ne prođe zahtevane norme, kazna počinje od 10.000 eura i 6 meseci zatvora, pa ti vidi; to što Srbija nije član EU nema veze, oni će mirne duše izdati crvenu Interpolovu poternicu zamnom. Razlike između zajedničkih i nacionalnih su prevazišli stavom da su zajednički obavezni, a nacionalni "preporučeni" ali nisu obavezni. Nekada, mogli smo malkice da se vadimo da nemamo ovlašćenu laboratoriju za atestiranje, ali danas, kada čak i TUV ima svoju kancelariju u sred Beograda, ta priča više ne prolazi. Da živim u recimo Minhenu, njihov atest bi me koštao od 5.000 eura nagore (7.000 eura u konkretno slučaju mojih filtera, istina, generički, dakle važi za sve filtere napravljene na taj način), ali ovde, u Srbiji, isto to može i za manje od 500 eura, i to kod baš TUV. Samo podnesi dokumentaciju i potvrde domaćih atesta, popuni formulare, položi lovu na sto i nema frke. Kod nas se o tome malo zna, ali bilo je gadnih frka oko tih standarda. Prvo su za CE certifikat napisali da sve mora da se atestira, pa su tek posle shvatili da pričaju o doslovno MILIONIMA proizvoda, čije bi prosto atestiranje koštalo u milijardama eura i trajalo bi decenijama, pa su se malo sabrali i to sveli na realnije mere. Danas je teško, ali još uvek podnošljivo, a to je i naša budućnost, to nas čeka ako se ikada učlanimo i tu nema diskusije.

Nemoj se ni truditi, jer da sam hteo ikoga da provociram, upotrebio bih sasvim drugačiju taktiku.Fakat jeste moja greška zbog nesporazuma, jer sam, i ne primetivši, kao neku moju skraćenicu upotrebio onu koja se objektivno odnosi na neke druge stvari. Momena nerazmišljanja i eto štete.Da li je ovo pravo mesto za takva pitanja ili ne, ne znam i neću ni saznati dok ne probam, a sada vidim da si verovatno u pravu. Nije problem ni u čemu drugome sem u potrebama za lični rad i sasvim drugačijim potrebama za neki opšti, javni komercijalni rad. Posle svih ovih godina, više nemam neke posebne volje da se petljam sa bilo kojim projektom koji ne mogu, makar potencijalno, i da komercijalizujem. Grubo rečeno, vama je ovo hobi i ljubav, i meni je ljubav, ali mi nije hobi, nego posao - i eto drugačijeg pogleda na sve to.Neko reče da je prekomplikovan za svega 50W - na to bih rekao da ima vati i vati. Za sada, ovo deluje kao da obećava, ali kao i uvek, dok se ne naprave živi modeli, dok se ne ispitaju i poslušaju, nema posla. Što se komplikovanosti tiče, pa saberite samo koliko posla i materijala ide na zakonom obavezne zaštite, pa ćete videti da u stvari uopšte i nije nešto komplikovan. I kod njega važi da je nebo granica - koristio sam tranzistore od 300V (a oni koji to nisu, čas posla to mogu da postanu), pa bi prostim dodavanjem i/ili modifikacijom izlaznog stepena lako mogao da se odvede do negde otprilike 250...300W/8 Oma.Nema veze, hvala svima onima koji su pogledali i rekli svoje, ma šta to bilo. I to je bilo korisno iskustvo.

Dobro, de, nemoj mi sada tu padati u nesvest.Koliko znam, ime se ne može naknadno promeniti bilo kako drugačije sem brisanjem, pa sam to i uradio, a da ne bi skroz nestala, evo je opet ali sa mojim imenom:

Slobo, izgleda da imamo nesporazum. Za mene, SE znači Single Ended, što ovde i jeste slučaj, a za razliku od potpuno komplementarne topologije.Nisi u pravu oko pojačanja, ono je kontrolisano odnosom emotroskih i kolektorskih otpornika. Garantujem da je ukupni, izlaz-ulaz NFB faktor tačno 20 dB. I garantujem da je u otvorenoj petlji pri punoj nominalnoj snazi, 100W/4 Oma, -3 dB tačka na 75 kHz. Dovoljno puta sam napravio slična kola da bih znao kako se u načelu ponašaju.Oko prekomplikovanosti - kome je prekomplikovano, neka više ne obraća pažnju na njega. Vama se i može da sa dva tranzistora izvučete mnogo snage, a ja moram da razmišljam o svim mogućim i nemogućim stvarima koja bi sutra taj uređaj mogao da bude izložen ko zna gde, u rukama ko zna kakvog vlasnika, koji je ko zna šta proglasio za zvučnik. I još moram da mu dam garanciju od 5 godina.Ko od vas uopšte ugrađuje iole ozbiljniju zaštitu? Razmišljate li uopšte o tome? Niste u obavezi, jer sve što pravite je namenjeno vama i vama poznatima, a meni će neki kupac biti u Australiji ili u Brazilu.Ne bih bilo kome savetovao ni da pokušava da napravi ono na shemi, jer to nije ništa drugo do tek prvi nacrt, neka opšta orijentacija i ništa više. Sada treba napraviti nekoliko modela (da bi se proverila konzistencija), pa ih detaljno ispitati (sve do tačke pregorevanja, da se zna gde ona), pa ih rabiti malo u praksi, pa tek onda mogu na tržište. Pre kraja ove godine teško da će moći, a i to je dosta optimistički, u slučaju razvoja jako je nezahvalno davati prognoze jer se nikada ne zna u kakve probleme se može uleteti.Jedno je hobi, a drugo je komercijala za koju odgovarate kupcima. Da i ne spominjem sve standarde bezbednosti koje morate da ispoštujete, to je čitava šuma propisa. Na primer, prema najnovijim propisma EU, komponente koje su pod mrežnim naponom ne smeju biti bliže jedna drugoj od 2,58 mm - poštuje li neko ovde taj propis? A to je samo jedan, ima ih kao pleve.

Dakle, evo kako ja to vidim u ovom trenutku. Ulayni stepen je FET/bipolarne konstrukcije, ili može biti i neka cevka, recimo E88 CC, njih mogu lako da se dokopam po razumnim cenama. Iza toga slede Q2 i Q3, u mom slučaju BF 721. Njih više nije lako naći, a ja ih obožavam jer imaju relativno malo pojačanje, svega oko 70:1, ali zato imaju i neviđeno mala izobličenja sami za sebe, prvi sledeći je isto to, ali puta dva. Q6 i Q7 su komplementarni Vbe multiplier, vrlo u fazonu Malcom Hawksford-a, veoma termički stabilni i jako dobro prate temp. Promene jer uzorkuju temp, ne na jednoj, nego na dve tačke. Uz to, kolo ima i mala izobličenja. Odatle, signal ide na buffer tranzistore, Q4 i Q25, u ovom slučaju BF 471 i 472. Oni signal prosleđuju diskretnim Darlington tranzistorima, od kojih se svaki sastoji od drajvera, MJE 15030/15031, i izlaznog dela, kod mene 2SC5200/2SA1943. Ako neko poželi da mi objasni kako su zaštitna kola, Q11 i Q17, loša za zvuk i kako ih treba zameniti običnim osiguračima, neka se ni ne trudi. Nagledao sam se takvih «zaštita» u kojima su izlazni tranzistori pregoreli, a «zaštita» uredno ostala cela. Sem toga, ovaj tip odložene zaštite koristim već preko 20 godina i mogu reći da je stvarno dobro poznajem. Prvo, ima odloženo vreme aktiviranja, konstanta se odredđuje po želji, u mom slučaju ovde oko 50 mS (a može se produžiti promenom vrednosti C12 i C15, obično tu stavim 220 uF za kašnjenje od 200 mS). R23 definiše maksimalnu struju koju će zaštita propustiti kao normalnu, na slici greškom označen kao 4K3, a treba da bude 2k7. Sa vrednosti od 2k7, pojačavač će raditi u 3 Oma kontinuleno pri punoj snazi sve dok se ne pregreje, a radiće i u 2 Oma kontinuelno, ali naravno kraće vreme). Drugi deo zaštite je skroz dole u desnom uglu. To je stara i dobro poznata šema već nekih 16 ili 17 godina, jednostavna je ali zato i vrlo funkcionalna. Čuva i pojačavač i zvučnik od prevelikog jednosmernog napona i od pregrevanja, a ujedno daje i vremensko kašnjenje prilikom uključivanja. Vrti se oko National Semiconductor komparatora LM393N, koga ima svuda i jeftin je. Putem LEDova signalizira ka prednjoj ploči da nešto nije u redu. Najzad, DC Servo kolo. Klasičnije ne može biti, totalni standard, jedino što pomalo odkače su BD 139/140 koji stabilišu napajanje. Kod ovakvih stabilizatora, moje iskustvo me uči da je daleko najbitnije koliko upotrebljeni tranzistori mogu da isporuče struje – što su oni jači, brže će puniti elektrolite iza njih. Ovde faktor šuma nije bitan. Prema Slobinoj sugestiji, pojačavač je interno DC povezan, ali ipak na ulazu ima 10 uF paralelno sa 100 nF, oba Wima, oba polietilen. Postoji i druga verzija istog pojačavača, koja ima trimer između R28 i R29 za podešavanje nulte DC radne tačke, iza R30 ima elektrolit od 220 uF paralelno sa 100 nF ka masi i nema DC Servo. Za sada, nisam uspeo da otkrijem bilo kakve vidljive razlike, ali ovo su ipak samo modeli, a ne živi uzorci, kod kojih bi se razlike mogle pojaviti. Živi bili pa videli. Inicijalni rezulatati obećavaju. Najbitnije jeste to da pri 20 Vrms izlaza gotovo da nema razlike u nivou izobličenja za 8 i 4 Oma (0,08% 20...20.000 Hz za 4 Oma i 0,07% za 8 Oma), što jasno pokazuje da je pojačavač inherentno malo osetljiv na radno opterećenje. Čak i sa 3 Oma, THD je 0,09% 20...20.000 Hz. 8...4 Oma intermodulacija je ispod 0.05%, a sa 3 Oma raste na 0.06%. Opet, dobar znak. Odziv u otvorenoj petlji na 4 Oma je do preko 75 kHz, pri punom gasu to je napon 14.56Vrms. U zatvorenoj petlji, ode to preko 300 kHz. Par detalja. Mirna struja ulaznog para je 4,56 mA, ili 2,28 mA po tranzistoru. Pošto će konačna brzina pojačavača uvek biti ograničena kompenzacionim kondenzatorom koga treba da puni ta struja, i pošto je on u mom slučaju 10 pF, proizilazi da bi nominalna brzina pojačavača bila oko 220 V/uS. U praksi, to nikada neće biti toliko zbog parazitskih kapaciteta, ali nije nerealno očekivati efektivnu brzinu od oko 150 V/uS, što je daleko iznad realnih potreba. Odstupanje od apsolutne nule frekventnog odziva sve do 2 Oma je manje od 0,1 dB, 20...20.000 Hz. Realno – pegla. Reprodukcija četvrtki na 20 Hz, 1kHz, 10kHz i 20 kHz jasno pokazuje potpunu stabilnost. Postoji neki mali «overshoot», sasvim logična posledica širokopojasnog pristupa, ali nema «zvonjave» («ringing»), sve se jako brzo smiri. Ukupna povratna sprega je tačno 20 dB, ili 10:1, što smatram sasvim korektnim, ali ne bih voleo da je veća od toga. Na izlazu nema zavojnice i paralelnog otpornika jednostavno zato što mu to ne treba. Napajanje naponskog dela (V1 i V3) je +/- 40V stabilisano Shunt regulatorom, a napajanje strujnog dela (V2 i V4) je +/- 35V stabilisano posebnim stabilizatorima, u oba slučaja odvojenim za svaki kanal. Stabilizatori strujnog dela su praktično komplementarni pojačavači snage, po redu diferencijalni stepeni, emittor-follower, predriver, driver i po dva BD 249C, odnosno 250C. Izdržavaju udare do 40 Ampera, trpe napone do 100V – idealni! Kontinuleno mogu dati čak i do 25 A struje. Biće i ulazna pločica. Njena funkcija je da primi ulazni signal ili kao jednostruk preko RCA Cinch veze, ili balansirani, preko Cannon XLR veze. Prvi će koristiti po 2SK170 po kanalu, a drugi AD 829 niskošumne, brze op ampve (imam ih na lageru). Normalno, pločica će posedovati i sopstvenu naponsku regulaciju. Još jedno objašnjenje. R22 nije pot nego je multiturn trimer. Po mome mišljenju, čak i najmanje odstupanje u stepenu pojačanja dva kanala će dovesti do gubitka pre svega prostornih informacija, do kojih je meni bar jako stalo. Iako na ulaznim delovima i u NFB mreži rutinski koristim metaloslojne otpornike sa tolerancijom od 0,5%, svejedno, bude razlika. A, taj trimer poništi i poslednju razliku, može se nacolovati tako da razlika u pojačanju padne podosta ispod 0,1 dB, što i jeste cilj. Meni to radi, a vi kako hoćete. E sada, barba Slobo, više puta si pominjao odziv u otvorenoj petlji i do 200 kHz. Ne znam kako si to postigao, ali bih voleo da mi to crtežom pokažeš, jer ja stvarno to ne umem, ne sa radnim opterećenjem od 3 Oma paralelno sa 1 uF, što je moje viđenje REALNOG zvučnika koji se prodaje kao 4 Oma. Uvek volim nešto novo da naučim.

@SteinDragi moj kolega, pa zar ti do sada nisi shvatio da je audio industrija evoluirala, pa je od prodaje zvuka prešla na čistu prodaju? SVE što možeš uvali kupcu, samo da ti spisak "facilities" što duži i da izgleda impresivno, a ko te šta pita treba li to nekome, i čemu uopšte služi?Obziroam na sve veću prisutnost PC-ja kao izvora zvuka, dodatni DAC u preampu će to vrlo verovatno zatrebati kad-tad ...

Barba Slobo, ako ćemo već da se sporimo, onda bi trebalo početi od same nazivne snage. Pitanje bi moglo da glasi recimo ovako - kome TREBA više od recimo 50/100W u 8/4 Oma? Realno, malo kome, možda samo nekome ko je ili gluv pa mora da roka da bi išta čuo, ili nekome ko ima ogromnu sobu i neefiksane kutije. To je tih recimo 1...2%, ostalima je 50W/8 Oma sasvim dovoljno.Obojica znamo de j lakše napraviti dobar pojačavač od 50 Wrms nego isti takav od 100 Wrms. I ti je moja ključna dilema: da li se opredeliti za komercijalno poželjnih 100Wrms, ili racionalno lakših 50W rms, ali onda potrošiti novac na finese, recimo na punu DVOSTRUKU stabilizaciju napona, pa posebno stabilizovati naponski deo, a posebno strujni?A u stvari, znam odgovor. Evo, dok ovo pišem, gledam VU metre na Marantz 170 DC, u sobi mi lepo ide muzika sa radija, a igle se ni ne pomeraju, ma ni makac (namanji korak -20 dB, ili oko 1,5W, 0 dB VU je 85Wrms).Oko ispravljača - pa bar meni ne moraš da pričaš tu priču. Ja sam onaj koji koristi po jedan ceo grec za svaku pojedinačnu liniju napajanja, u slučaju dvostruke stabilizacije, to je ukupno 8 grecova. Ne žalim ni na elektrolitima, bez 20.000 uF po kanalu kao da ih ni nemam. Oduvek sam tvrdio da je najlakši način da se tweak-uje bilo čiji proizvod jeste da mu se stave veći i bolji elektroliti u napajanju. Pošto sam ja dodbar pop, ja i radim kako propovedam, pa sam u baš recimo tom Marantz-u zamenio 2 x 12.000 uF sa 2 x 22.000 uF. Kada je beg bio cicija? I eto, malo po malo, stigosmo i do nekih odgovora na moje početno pitanje: SE konfiguracija, verovatno sa ulaznom lampom, DC Servo da ga drži na nuli ali sa Wima 10 uF na ulazu, dva para Toshiba 2SC5200/2SA1943 u izlaznom stepenu, isto toliko i u stabilizatoru napona za izlazni stepen, Shunt za naponski stepen ... ma, ima da radi kao bonbonica. Hladnjaci Fisher, 300x40x100 mm (ŠxDxV), imam ih k'o pleve, bar 20 komada.Za one koji ne znaju, napomena da će me Sloba strpati u gepek kola je ozbiljna pretnja, ne zato što bi on to stvarno i uradio, nego zato što on vozi Toyotu Yayarisa, pa bi pakovanje mene, sa 105 kg žive vage, u njegov gepek podrazumevalo i moje tranžiranje sa francuskom obradom.

Multisim 10.1 Pro.Program nije bog zna šta, ali ima jednu osobinu koja prejahuje sve mane - neverovatno je pouzdan u simulacijama. Nikada mi se nije desilo da ako on kaže da će nešto raditi, da to nije proradilo iz prve. I dosta je konzervativan, ako on kaže da će ići do 100 kHz, u praksi će ići 120 kHz i nagore.

Ja imam šemu za model 7900; koliko znam, on i 7500 su električno jako slični, da ne kažem isti. Pošalji mi na PM neku tvoju adresu i poslaću ti sva 4 skena servisne šeme.

Slobo, uglavnom se sa svime slažem. Lično smatram da je NPV vezi sasvim dovoljno da se dobaci do 80 kHz, mada pazi, kada ja pričam o brojkama, mislim po definiciji na 4 Oma, za mene je 8 Oma čisto teorijska mera, ona u stvarnosti toliko retko postoji da se može reći da je ni nema. Oko izlaznih tranzistora i njihovog Ft-a: teorijski, i ja bih gledao da budu što višef FT-a, ALI ... iz meni nepoznatih razloga, naizgled sasvim skromne Motorola-ON Semi MJ 21195/21196 zvuče dlako bolje nego tipičan japanski tranzistor sa dža-bu specifikacijama. Nekoliko puta sam ih stavljao umesto japanskih tranzistora sa daleko boljim specifikacijama i SVAKI put je konačni zvuk bio bolji sa njima. Naprosto prirodniji, a pazi, sem njih, ništa drugo nije dirano. One idu do "samo" 4 MHz, ali nemojmo zaboraviti da ih ja koristim u čistom jediničnom pojačanju, pa je ta brojka i za mene konačna.Oko SE topologije, neosporno je da se ona može napraviti jednostavnije od pune komplementarnosti, a stara logika kaže da što je manje delova, i sklop će biti pouzdaniji - tu nema spora. Istini za volju, zaista se ne bih usudio da tvrdim da potpuno komplementarna topologija sama po sebi bolje radi, a ako i radi, najčšće je to zbog jasno opipljivih razloga drugde, a ne zbog same topologije.Oko cevi, ne bih se bunio da mi recimo ulazni diferencijalni pojačavač bude neka cevka. Čak bih to smatrao logičnim korakom.Oko NFB faktora, e, tu se već ne slažem. Poslve svih ovih godina slušanja svega i svačega, još mi se nije desilo da naletim na nešto bez ikakve globalne povratne sprege a da to nije zvučalo malo nepovezano, malo manje definisano. Kao što sam se naslušao uređaja sa astronomskim specifikacijama za koje žali bože što se neko uopšte trudio. Prirodno sam sumnjičav prema besnim specifikacijama jer dobro znam šta je moguće postići sa koliko dB globalnog fidbeka. Ja sam do sada uspeo da to svedem na 0,04%, 20...20.000 Hz, 200W/4 Oma i dalje ne mogu ni makac a da ne pređem na Military Spec komponente. Čim u komercijali vidim THD od 0,001% pod istim uslovima, odmah znam da je silovan NFB-om. A još pre 30 godina sam shvatio da izmerene vrednosti izobličenja nemaju bilo kakve veze sa zvukom koji slušam.Oko broja izlaznih parova, ha, tu si uvek u makazama. Sa jedne strane, bolje je što manje parova jer imaš manje problema sa razlikama u prekidanju i imaš manji ukupni kapacitet, a sa druge strane, više parova omogućava veće struje i time poboljšava toleranciju prema teškim opterećenjima. Ja sam tu opet subjektivno malo hendikepiran jer moje kutije su najčistije i najlakše meni poznato radno opterećenje koje nije laboratorijski otpornik (nominalno 8 Oma, minmalno 6,5 Oma, najgore zavrtanje faze bednih -21 stepen, relativno dobra efiaksnost od 92 dB/2.83V/1m), pa sa njima doslovno svaki pojačavač radi najbolje što može. To me tera da neka ispitivanja radim kod drugara, koji opet ima Apogee kutije, katastrofa, padaju na 1,5 Om, fazni pomer -60 stepeni, ma užas! Stvarno su katastrofa za pobudu, na njima se bar 90% serijske produkcije udavi samo tako. Ali eto, meni dobro dođu.Trenutno se dvoumim između 3 i 4 para Toshiba 2SC5200/2SA1943. U odnosu na svoje prethodnike, imaju bitno smanjene kapacitete, bar prema Data Sheet-u, pa se usuđujem staviti ih malo više nego njihovih prethodnika.

Vidiš, to mi nije palo na pamet ...Hvala na upozorenju i na preduzetoj akciji. Uzgred, ako ti se dopao onaj mali filter, još uvek je kod mene, pa ako kuvaš kafu i ako je kod tebe dozvoljeno pušenje (makar na terasi), možemo da se malo igramo, naravno, bez obaveze. To je prvi primerak najnovije serije, urađene prema poslednjim "uputstvima" evropske komisije u vezi električne bezbednosti. Mislim da nikada ni neće dalje od mene, uvek se nekako vežem za taj prvi primerak ...

Nikakva tajna: dvv @ bitsyu.net Hvala unapred na trudu.

*SteinHvala lepo.*hifishTrudimo se. Nema razloga zašto bi moralo da bude neuredno, dakle ako može da bude uredno, onda i treba da bude. Tome ke je još moj pokojni otac naučio, on je bio mašinski inženjer i 50% bečlija (njegova majka a moja baba je bila iz Beča, Schniederschitz), pa malo on, malo tih 25% bečke, da ne kažem germanske krvi, tek ja MNOGO volim kada je sve lepo, uredno i logično sređeno.Na moju veliku i preveliku sreću, i moj kolega Oliver Isailović, koji je uradio SVE moje štampe, ima isti stav, a pride radi štampe da to boli glava. 15 godina se time profesionalno bavio. Ja sam mnogo dobar kada hoću, ali prema njemu sam malo dete i priznajem da njemu više verujem nego sebi.Za Leonarda već znate, ja sa njime radim već nekih 7 ili 8 godina i do sada ni jedan jedini put nije podbacio. A i pravi dobru kafu.

Oko atenuator - ne znam za taj model, pa bi mi sve informacije dobro došle. Normalno, koristim ALPS Blue, za kritčne upotrebe umesto toga za glasnost koristim diskretni preklopnik sa 24 pozicije i sa Dale otpornicima. Ovaj poslednji je ubedljivo najbolje sa čime sam se ikada susreo, ali jeftin sigutno nije.Oko Darlingtona na izlazu - moje dosadašnje iskustvo sa njima je da često imaju topliji zvuk od klasičnih tranzistora, ali i da lako preteraju sa tom toplinom. Sem toga, ma koliko ja bio basoman, čini mi se da imaju pomalo previše basa, mada ponavljam, i to je stvar prakse. Najviće volim da napravim Darlington od diskretnih tranzistora, po sistemu predriver, pa je iza njega svaki izlazni tranzistor pobuđivan sopstvenim driver-om, zajedno čine diskretni Darlington tranzistor. Sem toga, pomenuo sam da imam i neki lager Motorola/ON Semi izlaznih tranzistora - deo lagera: To su MJ 21195/21196, lepih 250W po tranzistoru, pa kada postavim 3 para po kanalu, imam teorijsku disipaciju od 1.500 W, sasvim dovoljno i za KONSTANTNI rad u 2 Oma (naravno, pod uslovom da napajnje može to da podrži). Sem toga, verujem da su ovi tranzistori, kao još i BD 249/250 C i Toshiba 2SC5200/2SA1942, najbolje zvučeći izlazni tranzistori za koje ja znam, mada valja reći i to da mnoge nisam ni probao. Krell i Levinson, a pre njih SAE, su svoja imena napravili sa Motorola tranzistorima. Po mome iskustvu, samo što nisu neuništivi, čovek mora baš moćno da zabrlja njih da spali. Što se preampa tiče, tu nemam šta da razmišljam, to već imam u vidu pojačavača za slušalice. Samo mu treba dodati mali jednični buffer, najverovatnije u vidu 2 komada 2SK170 (good, old, ...!) i treba mi selektor putem releja za više od dva ulaza, za recimo 6, pri čemu je jedan opciono linijski ili phono RIAA. Nakon testiranja od 9 meseci, mirne duše mogu da kažem da je ovaj pojačaval za slušalice najbolje što sam ikada čuo u klasi van pojačanja snage. Poređen je sa recimo Lehmann pojačavačem za sluške i vlasnik je pošteno priznao da je moj bolji, a poređen je sa jednostavnijom verzijom moga, onim sa gornjih slika, dakle ne sa pravom Dual Mono verzijom. Ožičenje je sa čistim srebrenim kablovima za signal, van den Hul CS-7 i Neotech za struju. Prelopnici su APEM, Francuska. Elektroliti su Roe (Roederstein/Vishay), Nemačka, sem na napajanju, gde su Fisher+Tausche, Nemačka. Još mi je ostalo da kupim neku zalihu Silver Mica kondića za kompenzaciju i to je to. Opciono, po želji kupca, Roe elektroliti mogu biti zamenjeni sa Nichicon elektrolitima.

Trenutno nemam na lageru ni jednu sliku "pravog" pojačavača snage, ali imam obilje slika pojačavača za slušalice, što je u principu ista stvar samo na nižem nivou snage. Ovo su slike prototipa, dakle malo je neuredan, u konačnom ovliku je bitno uredniji sa ožičenjem. Pločica jednog kanala: Kontrolna ploča: Detalj Shunt napajanja: Popunjena pločica; Pogled od pozadi: Pogled spreda: Mali filter sa duplim dnom, drugo dno od bakra: Veliki filter, model Quintet (5 filtera, 4 standardna + 1 Super filter) standardna izvedba: Veliki filter spolja: Kutije su od presovanog lima, prednje ploče eloksirani aluminijum, proizvođač Mali Elektronik, Slovenija.

Slobo, ja sam vernik teorije povratne sprege. Iskreno verujem da je uvek dobro proveriti prvo sebe, pa tek onda sve ostale, a ne obrnuto. Gde da postavim takvo pitanje na bilo kom opštem forumu, nego ovde, gde se sakupljaju ljudi koji imaju sopstvene odgovore na ta pitanja?Ne garantujem da ću se složiti, ali ću svakako razmisliti o svim predlozima, i stvarno mislim razmisliti, neke i probati.

Nema razloga da se ljutiš, zaista. Pitao sam jer volim da proverim sebe i volim da čujem i tuđa mišljenja. Kao i svi mi, tako i ja imam neke svoje metode na koje sam navikao, ali to ne znači da su oni najbolji od svih koji postoje. Volim da proverim sebe, prosto rečeno.

Slažem se sa time, jedino bih dodao da u svim verzijama sa bipolarcima, na izlazu sede ili tri para Motorola MJ21193/21194 u TO-3 pakovanju, ili 4 para Toshiba 2SC5200/2SA1943. Proračuni pokazuju, a praksa potvrđuje, da stvarno treba imati jak izlaz ako si pesimista kao ja, pa veruješ da onaj Apogee na kome testiram sve to u praksi (srećom, nije moj, vlasnik je dobar drugar) stvarno ide i ispod 2 Oma, a ti hoćeš da on glasno radi sa veoma dinamičkim materijalom.Pošto je praksa pokazala da mi pod uobičajenim uslovima sobnog slušanja provodimo 99% sa efektivnom disipacijom snage ispod 1W, s tim da samo kratkotrajni impulsi odu i na više, preko 10W, od samog početka po navici podešavam kolo da radi u čistoj klasi A do oko 5W/4 Oma, odnosno 10W/8 Oma. To radim još od davne 1978. godine, kada sam po prvi put pročitao onaj Otalin članak u IEEE u TIM-u, gde je upravo ovo bilo sugerirano kao jedno od dobrih rešenja. Termičko povezivanje obavljam direktnim šrafljenjem tranzistora za poveći hladnjak, a TO-3 pakovanja putem prelazne bakarne ploče u obliku L profila. Sve je termički povezano sa svime.