dvv

A ća se ti javjaš, lipi moj Marijane? Bog te video Zoki, ne videsmo se od one večeri u Klubu u Zagrebu. Predugo!

Kada sam pre mnogo godina napisao taj tekst, uprkos svemu, propustio sam da podvučem jednu stvar - ako čovek nije siguran šta radi, bolje da ne radi. Kasnije sam shvatio da neverovatano veliki broj ljudi u kući nema ni unimer, a kamo li lemilicu.Još jedan nedostajući tehnički podataka - iako sve što sam naveo stvarno radi i svi "dokazi" u vidu slikanih uređaja (Harman Kardon 6550 i 680), takođe je istina da su oni pomalo iznad proseka u svemu, pa i u ceni. Njihove hladnjake ćete retko videti kod drugih, veći su od svih proseka, a time i skuplji. Zato što su veći, mogu da izdrže i veće snage, pa podizanje struje mirovanja nije problem. Međutim, kod dosta drugih uređaja, jurena je cena, pa su hladnjaci manji. Kada se podigne struja mirovanja, posle izvesnog vremena, ako se pojačavač dobro "nagari", dešava se da okine termička zaštita. Očigledno, iako elektronika to najčešće dozvoljava, hladnjaci to možda mogu sprečiti.U tom slučaju, nema se drugoga nego smanjivati je u koracima od po recimo 10 mA dok se ne nađe neki nivo koji je prihvatljiv.I poslednja napomena - sve, pa i to, je neki kompromis. Proizvođači obično šteluju tačku prelaska iz klase A u klasu AB na tačku najmanjih izobličenja. Prema tome, ako se ona pomeri nagore, bićete duže u klasi A, ali ćete imati i nešto veća izobličenja nego po fabričkom štelovanju.Koliko da se zna.

Pa kada su Motorola i ONSemi jedno te isto ...Samo se radi o tome da je Motorola reorganizovala sebe tako da sada postoje formalno nezavizsne firme. Dosta nalik na ono što je i Philips uradio pre nekoliko godana, kada je nastala firma BC Components.Otkrili Ameri OOUR-e.

Upravo tako, pod jedinim uslovom da se bar oni veliki elektroliti uzmu iz pouzdanih izvora (tj. da nisu neke kineske kopije) i da budu od nekog renomiranog proizvođača, što ne znači i basnoslovno skupog.Zdrav pristup.

Ne zvuče mi isto, ali ja ne mogu ništa oko činjenice da je ono što se nekada koristilo danas više ne postoji. Milsi li iko ovde da su današnje Elne, Nichiconi, itd, isti kao i oni iz onoga doba? Misli li iko da su onda korišćeni basnoslovno skupi modeli koji danas postoje, a kojih onda nije bilo?Dalje, ja nemam niti vremena, niti volje, da se sada godinama igram sa osvežavanjem bilo kog uređaja tako što ću provoditi vreme i trošiti novac na jurenje baš onog tamo elektrolita, od baš te tamo firme, u ime nekih za mene sumnjivih vrednosti? Za mene, ovo nije moja jedina misija u životu, ovo je samo moje malo zadovoljstvo i ništa više. Ne želim da mu robujem. Imao je Elna, sada ima Nichicon i BC Components, i to mu je što mu je. Ionako su svi do jednog elektroliti u njemu bili iz sasvim standardne Elnine ponude onda, ni jednog posebnog. I baš tu i leži njihova veličina, njima nisu trebale specijalne komponente da bi tako dobro radili, kao mnogim Japancima. Iskustvo me je naučilo da kada pričamo o nečijem zvuku, ne pričamo o tome kakve je elektrolite koristio, neko kakvu je topologiju imao i koliko dobro je nju dobro primenio. A kada Japanci naprave elektrolit na ukupnom nivou kvaliteta kao što je Siemens Sikorel serija, neka mi se jave.

Miki, signalni kablovi su 100% čisto srebro, struja van den Hul CS-7.Sve je DC povezano, nigde ni najave od kondenzatora, ne daj Dejane i Bože elektrolita, u neposrednoj putanji signala. Ko misli da je sve to zamajavanje, treba da ga posluša, a ja ću ga pridžavati kada krene da pada na leđa čim čuje kakvog i koliko basa ima u bilo kojim slušalicama, samo ako im se da dobar pogon.Naravno, treba biti rauzman, taj uređaj je papreno skup i stvarno nema smisla kupovati ga za sluške koje koštaju 100 eura. Za tu klasu će kasnije doći model 4, čija će cela poenta biti da izvuče maksimum iz jeftinijih slušalica po (naravno!) drastično nižoj ceni.Da ti pravo kažem, već mesecima me kopka ideja da napravim jedan mali integralac za "narodne mase", dakle da ne košta levu ruku i desnu nogu, ali da u granicama projekta bude opaka mašina, recimo, džepna verzija onoga što ću raditi za prodaju. I onda da ga bacim u javno vlasništvo, koliko da malo posramim kojekave koji za isto traže recimo tri ili četiri puta više. E sada, ja znam da to može, ali ne znam da li može tako da ne povredim ni jedan od mojih ličnih stavova o dobrom zvuku. Problem je što moji stavovi definitivno rade u praksi, ali zato traže relativno složene konstrukcije u diskretnoj tehnici. Pa me to baš kopka, mogu li ikako da se udenem u budžet siromašnog Srbina, koji bi hteo a nema odakle. Lako je raditi na moj uobičajeni način, mene zabole briga šta će to da košta, jer ću to ionako prodavati uglavnom u inostranstvu, gde su relacije cena sasvim drugačije, ali me pomalo boli što ovde malo ko (čast izuzetcima a la Bora Jagodić) misli o našim ljudima, sa ovim bednim platama. A meni bi to bila lekcija otrežnjavanja, ako to uspem nekako, onda sam stvarno car da sklopim nešto baš dobro, a da ne košta previše, i da niko ne mora da se ubija sa traženjem nekih specijalnih delova po insotranstvu. Uslov bi tu bio da se koriste isključivo delovi koji se kod nas mogu kupiti u redovnoj prodaji, ili, ako baš mora i nešto specijalno, kao recimo Silver Mica, da se obezbedi izvor, a ne da se ljudi ubijaju tražeći, ili plaćajući besmislene račune za prevoz, po sistemu 4 Silver Mica kondiša $4, transport i pakovanje $20.A tek posle će da bude zabavno, kada krenu da sevaju ideje i kada krene razvoj. Ja verujem da hoće, nisu ljudi ni malo glupi, kada im se lepo priđe čuda će da naprave, a ne kao kada ih posmatraju kao što ih posmatra naša država, kao ovce i idiote kojih se sete samo pred izbore.

*SteinBizarno povezan pot, nema šta. Još ću da pomislim da on određuje ulaznu impedansu .... Ovo još nisam video.

Jeste komplokovano, jeste mukotrpno, ali nije baš tako teško kako po tebi ispade. Jedino što stvarno traži dosta vremena, i tu nema vrdanja, bar ne ako hoćeš pošteno da odradiš posao.Ne znam na šta si tačno mislio kada si pomeuo izbor delova, jer ja nisam menjao ni jedan, jedini deo, sem naravno elektrolita, koji su posle 30+ godina postali jako veliki problem. Na primer, ona dva glavna su nominalno bili Elna 15,000 uF/56V, što je vrednost koja danas više ne postoji, a veruj mi, tražio sam. Kada su iznađeni i premerini, dali su po 7.200 uF, dakle manje od polovine nominalne vrednosti. Oni su zamenjeni sa BC Components elektrolitima od 22.000 uF/63V, koji su na muku upakovani, ali za dlaku. Ovde bih ubacio jedan zanimljiv detalj. Neke vrednosti nisam moga o da nđem od poznatijih proizvođača, pa sam uzeo ovaj "šoder" koji se kood nas prodaje. Zainteresuje se i drugar, pa sednemo malo da se igramo sa njima, kondenzatori Jamison, serija Low Ripple, 105 st. C. I bogamo debelo se iznenadimo obacvaj, ispade da oni rade baš prema specifikaciji, koja je ista kao i kod jako poznatih firmi, tipa Elna, Nichicon, itd. Onda opet, šta se mi tu iščuđavamo, pa prošlo je 33 godine, valjda je normalno da je tehnologija otišla dalje od onih dana? Uostalom, moja poenta je bila da koliko mogu više vratim uređaj na početno stanje, a ne da mu ja menjam zvuk. Ako hoću moj zvuk, onda ću sesti i napraviti kao što i jesam. Bogu hvala, umem sve od ideje do konačnog proizvoda, koji uzgred izgleda daleko moćnije od ovog mališe na slici, koji je bio prototip. Realno, otpstupio sam od toga samo u slučaju pojačavača snage, modela 170 DC, u kome su pored svih elektrolita, zamenjeni i kritični otpornici. To znači da su uglejni 5% postali metal film 1% na ulaznom stepenu i u realciji. Srećom, to nije promenilo opšti karakter zvuka (tj. ono što sam i želeo da dobijem kupovinom i osvežavanjem), sem utoliko što je malo jasniji i koherentniji. Ništa spektakularno, ali ipak dobrodošlo. A kada budem hteo da se iživljavam, uradiću dve stvari. Prvo ću projektovati i napraviti soptveni model, po mome, onako kako ja mislim da treba, pa neka košta šta košta, ali ima da radi kako Ja i Bog zapovedamo, a Đavo neka liže sladoled. I drugo, obećao sam to sebi, projektovaću jedan stvarno ozbiljan pojačavač snage koji ću staviti u javni domen, ali tako da bude stvarno kompletan. To znači da ima sve što ima i moj komercijalni primerak, konkretno: zaštitu od prevelikog napona, od prevelike struje, od prevelike jednosmerne komponente, od pregrevanja, sa indikatorima: uključene struje, prisustva signala, 0 dB, Clipping, DC i Overheat. Taman toliko otprilike i boja LED-ova ima. Sa modulima za regulaciju napona naponskog dela, ali i strujnog dela. Pa neka korisnik sam odluči šta hoće, a šta neće, šta će uraditi sada, šta kasnije, a šta nikada - ali bitno je da može, ako hoće, a ne da mu ja odmah odredim šta i kako. Oduvek sam smatrao da je to svojevrsna uvreda samograditelja. Sve slike će biti i obajvljene, i prosleđene ljudima koji prave pločice, pa će se znati gde ih ima na komad (što po pravilu ostaje problem za mnoge), i prema cenovniku pošto su. Da ne bude da ja tu sada zarađujem milijarde, kako to kod nas uvek bude. Ja nisam takav, ako nešto dam, onda dam puna srca i više se nikada na to ne vraćam, sem što će se kad-tad pojaviti neka verzija 2, jer na umem da pustim, ne umem da zaboravim bilo šta, neki me đavo tera da uvek nešto prčkam i doterujem. Ali, dobro, to je moj trip.

A one dovode +V, -V, plazmu i vodu za hlađenje sa Fudžijame ...

Da, ali to ima svoju cenu, čista fizika i elektronika, nema diskusije. 1.000 uF je nedovoljno za potrebnu struju čak i prema njihovim specifikacijama, a kamo li ozbiljnije.Uostalom, izračunaj i sam. Praksa je pokazala da nam treba 1...2 Džula energije za svakih disipiranih 10W snage, u zavisnosti od toga koliko je kompleksno radno opterećenje. Pošto se nisam bavio tim projektom, pojma nemam kakva su napajanja, ali recimo da su +/- 40V. Empirijski dokazana formula za izračunavanje energije glasi:(+V x +V) C = JSa 1.000 uF i +/- 40V, to bi dalo: (40 x 40) 0.001 = 1,6 Jšto je dovoljno za 16 ... 8 W snage u 8 oma, daleko ispod njegove nominalne specifikacije. Tu o nekom ozbiljnom zvuku nema ni govora, naprosto je to premalo.Lično mislim da se tu pre radi o brzini elektrolita, Po definiciji, manji su brži od velikih, ali to plaćaš veoma malom raspoloživom energijom i ni najmanje čistim napajanjem. Naravno, odgovor bi mogao biti bitno veći elektroliti, ili mnogo tih od 1.000 uF u paraleli, lično bih se uvek opredelio na punu stabilizaciju napona, ali to objektivno bitno poskupljuje ceo projekat, koji je bio omiljen upravo zbog svoje jednostavnosti i jeftinoće izvedbe.Uz svo dužno poštovanje svima, ja ću se uvek opredeliti za diskretnu tehniku, jer tako zadržavam svu kontrolu nad svim delovima. Moj lični izbor uvek.

Po ovoj blok šemi koju si priložio, on apsolutno izgleda kao i svaki drugi pot za glasnost. Što ne znači mnogo, jer fabrike te veličine sasvim redovno otštampaju 100.000 priroučnika, a u međuvremenu izmene ponešto, pa na kraju priroučnik ne prikazuje stvarno stanje; Epson je bio čuven po tome, ali to je boljka svih Japanaca, koliko sam ja video.Što opet tebe baca u dvostruku opasnost, jer sada ne znaš na šta da se osloniš. Imao sam prilike da i mene tako poklope.Po opisu koji si priložio, ja bih se jako zainteresovao za lemna mesta, da ne bude da je neko od njih izgubilo spoj.Uvek me ovakve stvari potsete na jednu misao koju sam pročitao davne 1969. godine u švajcarskom "Technischer Rundschau", koju evo pamtim dan-danas. Razlika između teorije i prakse:Teorija je kada svi znaju kako bi to trebalo da radi, a to ne radi.Praksa je kada niko nema pojma kako, ali to sjajno radi.Ne znam da li znaš onaj čuveni slučaj, ima tome 30-ak godina, kada su neki Ameri napravili jedan izvor napajanja (za neki preamp), koji je u tom trenutku bio najbolje što je svet ikada video. Ceo se vrteo oko regulatora i gomile elektrolita od 680 uF, nisam brojao, ali bez 30 komada ih nije bilo. I naravno, neko ih upita a zašto baš ti i takvi elektroliti? A oni ljudi lepo kažu - pojma nemamo zašto i kako, ali znamo da ako zamenimo bilo vrednosti, bilo brojeve, to više nije to.

Jeste da sam duboko ubeđen da neki "vintage" proizvodi rade bolje od većine savremenih, i jeste da ja mnogo volim moju Marantz kolekciju, ali opet, i oni kao i drugi imaju svojih mana.Njihova platforma P700, definitivno najbolje što su ikada uradili u redovnim serijama, 1978-1980 (posle čega su prodati Sony-ju, kada počinju najcrnji dani ove firme) se nalazi po čitavom nizu uređaja, na primer, integralcima od 1152 nagore, stereo prijemnicima iste klase, itd. Po meni, to je školski primer kako treba raditi, pa nije ni čudo da tako dobro zvuče kada se osveže i srede.U okviru te koncepcije, ljudi su ugradili automatsko podešavanje struje mirovanja (bias-a). Nije od onih kliznih tipova, ima sva dva stanja. Ideja je da se veće struje kada je uređaj hladan prebace na manje i pogodnije kada se zagreje. Samo po sebi, ništa specijalno, iako ostaje lep pokušaj.Međutim, iako je to teorijski sjajna ideja, u praksi to baš ne funkcioniše tako sjajno. Naime, bez obzira ne sve, levi i desni kanal se nikada ne ponačaju baš istovetno, aki ni zbog čega drugog, onda zbog toga što oba hladnjaka na suprotnim strana nisu jednako okružena, gledano spreda, onaj levi name maltene bilo čega oko sebe, dok se mnogo bliže desnom nazale i trafo, i elektroliti.Pa se u praksi dešava da se desni kanal brže zagreje od levog, njemu prvom klikne NTC i onda, tokom narednih recimo 5...10 minuta, dok ne klikne i levi, imam lagani debalans kanala. Ništa strašno, ništa radikalno, ali tu je, i nervira me što je tu. Kada konačno klikne i drugi, sve je OK, uglavnom se prate međusobno, mada ja stvarno ne divljam sa tim pojačavačem snage, model 170 DC (nominalno 2x85W u 8 Oma).Potpuno isto de dešava i sa 1152 DC integralcem, u dlaku isto ponašanje, jer je ista i platforma.Naravno, posle 15 minuta muzike, ja mu sve oprostim do narednog slušanja. Kakve štoseve sličnog tipa ste vi doživeli? Nešto što nije štetno, ali vas nervira?

Što se zamene opreme tiče, ne vidim svrhu menjanja. I ovo što pokazuje je i više nego dovoljno. Sve su to vrednosti bar po stotinu puta ispor praga čujnosti; šta će mi sada oprema koja će to da pomeri na 1.000 puta ispod praga čujnosti?Zašto je Dragan odustao sam, verujem, vrlo jasno objasnio.Što se DC serva tiče, to što si naveo je popularni stav koji nema bilo kakvog osnova u stvarnosti, tvrdim ti ja koji ih koristim već preko 20 godina. To o čemu pričaš se istina može dogoditi, i jeste se desilo par puta u stvarnosti, ali se ceo problem vrlo lako može vratiti na samo projektovanje kola. Drugim rečima, ako nešto ne valja, nazad na test poligon pa popravljaj, jer to nije urođena osobina tog kola. Njega je, koliko znam, po prvi put ikada upotrebio James Bongiorno još krajem 70-ih, pa posle 30+ godina, nema više mnogo toga što se o njima ne zna.Ono što se zna je dobro. Ne neposrednoj putanji signala nema više bilo kakvih kondenzatora, nema ih ni u povratnoj sprezi, ostaju jedino filteri i kompenzacije, što je indirektna upotreba. Koji je najbolji kondenzator? Onaj koga nema, jer ne postoji taj kondenzator koji neće uneti fazne probleme u kolo. Za mojih 20+ godina upotrebe tog kola, ni jedan jedini put nisam imao problema sa njim, niti u predpojačavačkim kolima, niti u pojačavačima snage, koji su, zbog daleko većih i struja i napona, podložniji problemima. Sa druge strane, ja ih nikada nisam shvatao kao lek, već kao šlag preko torte. Kada se neko potpuno komplementarno kolo lepo isprojektuje i delovi umere, rezidualna jednosmerna komponenta bude par milivolti oko nule, pa se servo kolo koristi samo da doradi to malo i, što je važnije, održi taj nivo u višim i najvišim snagama.

Recimo, THD i IM manje od 0,001% (granica mojih mernih uređaja) na 100 kHz, 5V izlaz, u sve preko 1k Om, odziv na 2,6 MHz, itd.Koliko se sećam, a ima tome 3 ili 4 godine, na kraju se Dragan opredelio za neki digitalni modul koji nije bio ni malo pogodan za modifikacije jer je jednostavno bio toliko mali, i tko nezgodnog oblika, da to jednostavno nije imalo smisla. Početna ideja je bila da se zameni ulazni op amp buffer. Ovo je na kraju ispalo nekih 12 tranzistora, 1 IC kao DC Servo, i sve ostalo za samo jedan kanal. Da je rađen u SMD tehnologiji, nije više mogao da se uglavi u raspoloživ prostor. Meni lično je bilo svejedno, ali Dragan jednostavno nije imao vremena da se zezamo sa time, uletele su mu bile neke porudžbine, pa mu je to normalno bilo preče. I meni bi.

Živorade, izgleda da se nismo razumeli, ili ja tebe nisam razumeo.U osnovi, ja ti nudim pomoć samo ako hoćeš da sam pljuneš u šake i napraviš ga. Ja inače niti imam takve proizvode, niti se rutinski bavim njima, niti radim po narudžbini. Dakle, ja ne mogu biti izvor,Očigledno, bolje bi bilo da vidiš sa Adminom, koliko sam ga ja razumeo, on jeste voljan da bude izvor.

E sada, ostaje još da se opredeliš za tehnologiju tih/tog buffer-a. Šta hoćeš, odnosno koliko si finansijski "raspoložen", pa prema tome cevi, tranzistori, op ampovi ... ?Ako ti treba prost jedinični buffer, ja sam postizao odlične rezultate sa po 4 2SK170 po Borbely-ju (imam integralni tekst, pa ako te zanima, samo reci gde da ga pošaljem), ali, valja priznati, i sa Analog Devices AD 829 AN. Vrlo niskošuman, a pakleno brz i što je najvažnije, sa jako kratkim vremenom smirivanja, ako se dobro sećam, 45 nS po klasičnom sistemu merenja (do 0.1%), ili 90 nS po njima (za 0.01%). Sve to isto sa recimo 20 dB pojačanja isto tako nije problem. To je malo pojačanje, može se sasvim lepo izvesti u diskretnoj tehnici sa odličnim zvukom i negativnom spregom manjom od 20 dB. Svojevremeno sam bio baš za Dragana Šolaju razvio jedan takav buffer, sa nekim kosmičkim preformansama, koji na kraju nikada nije bio upotrebljen iz teničkih razloga, pa ako ti igra, mogu malo da prekopam arhivu. Koristio je sasvim obične i vremenom dokazane delove, tipa BC 550/560, BD 139/140 na izlazu, itd, i to je jako, jako lepo radilo. Kao i većina drugih sličnih sklopova, dosta je osetljiv na kvalitet napajanja, ali i to je lako rešiv problem, možeš po svome, a ja mogu da ti ustupim za cenu delova moju verziju shunt-a; prednost ovde ti je što je sve na pločici. Evo, to ti je to: pa ako ti je do šale, a ti vikni dva takva za puni Dual Mono. Živorade, najbitnije u svemu tome jeste da ti imaš jasnu koncepciju oko toga šta želiš i da odrediš tačan budžet. Ako se te dve stvari znaju kao sigurne, ostalo je onda mnogo, mnogo lakše. Onda je lako reći: "Ne bih ja Fisher+Tausche elektrolite, više volim Panasonic!" - no frks, umesto prvih, dobiješ druge i to je to.

Imaš baš dobro sećanje - jeste, da, baš tako. I ne samo taj od 2x50W, nego i onaj od 2x100W.

Živorade, zaboravi taj model. To je iz njihovih ranih dana, pre nego što je James Bongiorno prebegao iz Dynaco-a i uzeo stvari u svoje ruke.Veruj mi, nije ništa posebno, da jeste, verovatno bih ga do sada imao, video sam taj oglas još pre par dana, i nije prvi put da se pojavljuje.Znaš, tu dok čovek ne uzme stvari u svoje ruke, retko baš dobar posao može da napravi. Baš kod pojačavača snage. Nego, radije ti razmišljaj više po drugom sistemu - imam za to da odvojim toliko i toliko, hocću to i to, pa onda da vidimo šta i kako.Najzad, imam šeme dosta SAE uređaja iz više klase, pa ako te zanimaju, samo reci gde da ih pošaljem, to te košta moju standardnu tarifu, jedna dobra kafica, nekom prilikom, negde.

To je , kako rekoh, prototip. U njemu nema mesta za duplo napajanje, pa će biti sve spakovano u jednu tačno duplo širu kutiju ( ova na slici je široka 22 cm, prava će biti 44 cm).Nemam još sve podatke, ali naravno, imaću ih kada se napravi alfa primerak. To je onda kraj razvoja i to je preteča serijskog modela, tek tada ima smisla meriti finese, tehničke osobine, itd. Polako, sve u svoje vreme. I naravno, ti podatci će biti javni, to će biti minimalne garantovane osobine.Važi za sva tri modela, kao i za mrežne filtere; to će biti jedna od novina uz novi sajt, kao i Hi Res download za svaki model u PDF formatu.

Kako kome. 4.700 uF je dovoljno za preko 4 A struje, a ja koristim oko 300 mA u redovnom režimu rada. Po meni, to je bezbedonosna granica od (4:0,35) 11,4:1. Sem toga, iza tih elektrolita stoji Shunt regulator.Kome nije dosta, biće i Dual Mono verzija, isto ali puta dva, posebno za svaki kanal. Što se tiče zvučne kartice, i računara uopšte, njihova napajanja su drugi najveći izvor šuma u mreži, pa shodno tome, njima i treba mnogo više nego nečemu drugome van računara. Čoperska napajanja jesu efikasna i ponekada jako praktična, ali su po definiciji prljava. Nekada ih je bilo i daleko čistijih, ali ta vremena su davno prošla, danas je cena SVE, pa malo kome i pada na pamet da ih malo počisti.

Nisam to tako ni shvatio, veruj mi. Samo ćaskamo opušteno, nije ti jasno, pitaš, ja ti odgovorim i sve je 100% OK.Svestan sam da je to verovatno "overkill" sa moje strane, ali šta da radim, tako je bilo lako preterati, da ja nemam reči. Utoliko pre što je rezultat spektakularan, što me sa jedne strane normalno raduje, ali me sa druge strane i brine, jer ponoviti ovaj nivo kvaliteta na propisnom pojačavaču snage ne da neće biti lako, nego ću verovatno krv propljuvati da to postignem. Poslati 1V u slušalice nije neka velika frka, ali poslati 23,8 Vrms u formalno 8 Oma, a u stvarnosti vrlo lako i samo 3 Oma tu i tamo, e, to već jeste velika frka. Na primer, dok ovo nisam skuvao, najiskrenije, POJMA nisam imao da Sennheiser 595 sluške uopšte mogu da reprodukuju tako dubok bas tako čisto. O Koss Pro4AA Ti sluškama da i ne govorim, oni su ionako čuveni po njihovom basu. I da okončamo, samo da još dodam i to da sam koristio diskretnu, potpuno komplementarnu topologiju tipski popularnih tranzistora, ali umerenih na 1% ili manje tolerancije. Potpuno je DC povezan, a oko otsustva jednosmerne komponente se stara DC Servo sa LF411. Ostalo - zna se, 1% metal film Bezschlag otpornici, Wima kondenzatori, Fisher+Tausche 4.700 uF elektroliti u napajanju, shunt napajanje, itd. Evo prototipa sa jednim napajanjem, a postoji i Dual Mono verzija:

*sp300BUostalom, umesto da gudimo ovde, hoćeš li demonstraciju? Samo treba da napraviš bilo kakve kablove sa RCA Cinch sa jedne strane i bilo čime što tvoje kutije prihvataju.I normalno da skuvaš kafu.

Primetio si, nadam se, da sam rekao "ispunio sobu zvukom". Sasvim je jasno da za "ono pravo" nedostajalo i napona, i struje, i hladnjaka. On to jeste postigao, ali se jasno čulo da se bori sa tranzijentima, iako nigde ni traga od klipinga.Poenta je da je to mogao, ali to nikada ne bih ikome preporučio da radi, čak ni sa kutijama sa nominalnom impedansom od 16 Oma. Ako je to mogao, onda mislim da je sasvim jasno da sa bilo čime što su dinamičke slušalice neće biti ikakvih problema. TO je poenta.

Ne, nisam pogrešio, tačan navod na samoj kutiji je 82 dB, neka Monaqcor kutije od pre recimo 15-ak godina, tako nekako. Inače sasvim solidna, ali zdravo neefikasna.Oko cevi, odnosno cevne verzije - o toj verziji nisam ni reč rekao, govorio sam samo za bipolarnu i FET/MOSFET verziju. O cevnoj ne govorim jer je još u ispitivanju, nije sasvim zaključena.Za ostalo - bujrum, široko nam polje, neka svako radi kako misli da treba, ja nikada nisam ni razmišljao o tome da li je moj pristup najbolji, a kada već to spomenusmo, mislim da je najbolji onaj pristup koji čoveku najviše godi - ma šta iko drugi mislio o tome.

@MikoristDa budem potpuno iskren, ja nisam obožavalac FET-ova na izlazu, bilo kakvih. Sa plus strane, oni jesu kudikamo brži od bipolaraca, što je definitivno prednost kada se radi u tipičnoj dubokoj klasi AB. Sa minus strane, još nisam imao prilike da čujem onako kvalitetan bas kakav mogu da izvučem iz bipolaraca od bilo čega drugog, lami, FET-ova, MOSFET-oba, IGBT-a, itd.Ali zato obožavam J-FETove na ulazi, normalno, vodeći model je SK 170.Da pojasnim. Odavno sam shvatio da ono što "svira" u bilo kom pojačavaču bar 80% otpada na topologiju, a sve ostalo vuče onih 20%. Samim time, izbor komponenata više nije tako kritičan, ali to ne znači da je nebitan, naravno da nije, bolje komponente su bolje komponente, i tu nema dileme. Takođe sam shvatio da nema te cevi, tranzistora, FETa, MOSFETa, itd, sa kojim se ne može napraviti i jako dobar i jako loš uređaj. Čuo sam sjajnih uređaja sa cevima, a čuo sam i loših. Isto važi i za tranzistore.Sa cevnim pojačavačima, u velikom broju slušajeva se radi sa elekronski (putem sevi ili drugoga) stabilisanim napajanjima, i to je, po meni, ključni razlog zašto prosečan sevni uređaj radi bolje od prosečnog tranzistorskog. Od tada, a to je bilo pre ravno 30 godina, nisam napravio niti jedan jedini pojačavač snage koji nije imao dvostruko napajanje, jedno za naponski deo, drugo za strujni deo. Ono prvo je po definiciji elektronski stabilisano sa Shunt napajanjem, a ono drugo ili samo elektrolitima, ili, ako cena nije problem, sa punom elektronskom regulacijom. A sva su dobro navijena ka klasi sa, 100 mA kao industrija me ne zanima, ja počinjem od 500 mA pa nagore, sve zavisi šta i kako.U slučaju pojačavača za slušalice, celo kolo radi u čistoj klasi A, pa onda još zabiberenijoj. Tu se efekat veće brzine MOSFET-a apsolutno gubi, postaje nebitan jer se u ona slučaja radi sa klasom A. Što onda postavlja pitanje svrsishodnosti upotrebe MOSFET-ova, mada svakako ne može da šteti. Lično mi se više dopada bipolarna verzija, a još nisam pokušao "hibrid", dakle FET-ovi na ulazu, bipolarci na izlazu - ne znam, ali moglo bi biti jako zanimljivo.Te specijalne delove koje neko pravi za nekoga nikada neću koristiti. Prvo, to mora da bude dobro skupo, drugo, to treba prvo probati, i treće, ja ipak moram makar malo da razmišljam o prodajnoj ceni i konkurenceiji, odnosno, ne smem baš da preterujem. Znaš, ovo je posao na kome se malo ko obogati, a kada si još iz Srbije, satanizovane do daske poslednjih 20 godina, onda je ekstra teško. Vodi računa da je prosečni kupac zapadnjak dojen idejom da tehnologija može poticati samo sa zapa, za njih je maltene šok da se i ovde neko bavi time, pa još pravi i dobre stvari (Karan, NAT, Korato, RAL, Šolaja, Dayens, ja, ....). Još kada vidi cene, za koje očekuje da su kineske ili manje, tek onda je frka. Isti su kao i mi ovde, samo imaju bolja odela.Pa ti opstani, ako možeš.