dvv

Rado, ali ih još nemam. Međutim, raduckam pomalo, kada imam vremena, na tome da ih steknem. Ima sjajnih štoseva, koji su jednostavni a dokazano rade posao samo tako.Onda ima enigmi. Na primer, pojačavač snage koji, kada se onako pogleda, deluje baš jednostavno. Kada se stavi na sto za testiranje, ima osobine koje su prilično loše za današnje pojmove, a opet, kada se normalno sluša, radi stvarno sjajno. Pa ti sada budi pametan. Obrnuto ali isto kao i neki drugi koji na papiru i na test stolu radi fenomenalno, ali u praksi baš i ne zvuči nešto posebno. A nagledao i naslušao sam se i jednih, i drugih.No svejedno, prekopaću malo po arhivi, trebalo bi da negde imam shemu virtuelne baterije, sklopa za stabilizaciju napona. To jako lepo radi, a jednostavno je za pravljenje, nekih 16-20 delova sve zajedno za "+" i "-" napajanje. Naravno, skalabilno je i po struji, i po naponu, ali je ipak namenjeno manjim potrošačima, nije za neke snage.

Hvala lepo na ljubaznim komentarima.Ko kaže da ne možete da uzvratite? Ja i dalje nisam gadljiv na dupli espresso i voćne sokove. U stvari, mene samo nervira za mene neshvatljivo velika mistifikacija, naravno iz ličnih razloga mistifikatora, stvari u kojima zapravo nema bilo kakve misterije. Ja mislim da znanje dobija puni smisao samo onda kada se maksimalno proširi na sve strane.Naravno, sve ima svojih granica. Jednom sam bio napadnut od strane nekog lika koji je smatrao da sam ja moralno obavezan da sve svoje komercijalne proizvode lepo stavim na Internet, sa sve pločicama, da ljudi mogu sami sve da urade ?!? Ima i takvih ludaka, ali srećom, ipak su veoma retki, otprilike jedan na tri godine.Ja ipak više volim da odgovaram na konkretna pitanja, meni je tako lakše, ne moram da razmišljam šta bi to moglo biti zanimljivo, kada je meni sve to zanimljivo. Srećom i hvala Bogu, nisam usamljen, ponavljam primer The Shuntyy napajanja koje su projektovali Choky (ovde Admin) i moj kolega Oliver Isailović - vrlo iskreno, ne verujem da iko u industriji to radi tako dobro. A oni su to stavili u javno vlasništvo, zbog čega im ja skidam kapu. Potsećam, taj projekat su pregledali i Nelson Pass, i Erno Borbelly, i obojica su rekli da je to TO, nema više, ne dirati.Ima dobrih projekata, a biće ih još više.

Neće biti, ne znam odakle ti to? I sa klasičnim bioplarnim stepenom se i te kako može dobiti bolji zvuk, pod uslovom da se ne preteruje. Sa ovim se slažem, lako se može desiti i da se zvuk čujno pogorša. Na nekima vrlo brzo, na drugima malo dalje, itd, ima tu mnogo varijabli koje mogu da utiču. Zato sam i predložio male korake od po 10 mA, propraćene ozbiljnim slušanjem. Čim se čuje lagano pogoršanje zvuka, valjda je jasno da tada treba vratiti sve korak unazad i stati.

U principu, napajanje sa time nema bilo šta. Određivanje napona napajanja i svih ostalih radnih osobina je isključivo stvar projektanta, njegovo je da ga odredi i sve prilagodi određenom. Ako ima mali trafo, njegovo je da odredi osobine tog trafoa tako da uređaj može da obavi svoju funkciju čak i kada radi pod velikim opterećenjem.Bez obzira koliko volti ima napajanje, kada se dođe do granice, zna se, dolazi do klipinga, tj. odsecanja vrhova sinusoide, jer prelazi mogućnosti napajanja. Tako će se ponašati SVI pojačavači, bez obzira na snagu, cenu, proizvođaća, itd. Pri čemu je jasno da će onaj sa napajanjem od +/-40V pre da uđe u zasićenje nego onaj sa napajanjem od +/- 100V. Tačno kako i koliko zavisi od samog uređaja, ali to nikada nije lepo. Štaviše, kliping je najsigurniji način na planeti da se spale zvučnici, nikada do sada nije omanuo.

Milovane, tehnika je tehnika, ona je prilično egzaktna, ili možeš da dokažeš svoje tvrdnje, ili ne možeš. Nema sredine. Prema tome, čim neko počne da mistifkuje stvari, odmah znaš da prekrviva svoje nedovoljno znanje. Istina, ne može se sve dokazati formulama, ali može ličnim primerom. Ako ti je neko sumnjiv, samo ga pitaj da ti pokaže šta je on lično napravio i odmah ćeš znati sve što treba.Onda tu ime i subjektivnosti. Neko smisli neku caku, i onda se stisne kao seoska mlada pred udaju, da ne daj bože neko drugi ne sazna. VRLO tipično svuda, a posebno u Srbiji. Pošto sam imao i imam podosta Internet poznanika, od kojih su neki žive legende (na žalost, James Bongiorno još jedva, dva puta je prevario rak, ali izgleda da ovaj treći put neće), imao sam prilike da se i lično uverim da su to ljudi koji na jasno pitanje odgovaraju što jasnije mogu, zbog čega ih i poštujem. Logika je jednostavna - ako ja, kao neki šatro poznavalac, spadam na to da krijem ovo ili ono, onda sam ja slaba veličina. Obrnuto, ako jesam neko ko nešto eto malo razbira, moja logika treba da bude: reci sve, jer dok tvoj učenik stigne do tvog nivoa znanja, pretpostavlja se da ćeš i ti u međuvremenu napredovati.Dobro, dosta filosofije. Da, zapremina igra određenu ulogu, i ne samo to, nego čak i oblik. Uveri se sam u to, pogledaj kataloge proizvođača, koji mahim nude istu vrednost u bar dve verzije, širi a niži, i uži a viši, i videćeš da najbolje prolaze oni uži a viši. Nisu to neke velike razlike, da se razumemo, ali de fakto postoje.Kada ti neku vrednost postigneš sa manju alu folije unutar elektrolita, onda znači da si nešto ozbiljno radio sa hemijom. Kada posle uporediš takav elektrolit sa nekim od onih masivnih, po definiciji će nominalne osobine onog većeg biti bolje. E sada, da li ta razlika opravdava razliku u ceni, a onaj veći će po definiciji biti skuplji, to je sada stvar lične procene. Po sistemu, ako umesto neke serijale staviš nešto što košta dva ili tri puta više, nećeš dobiti toliko bolji zvuk kolika je tazlika u ceni jer su elektroliti samo jedan deo sistema. Ako ti sada neko ponudi još skuplji i objektivno bolji elektrolit za 40% skuplji, imaj na umu da on više ne može da ti popravi zvuk više od 1 ili 2%. Za više, treba to celo novo i bolje kolo, odnosno proizvod.Nemaj iluzije, i projektanti ovo razmatrju jako ozbiljno. Nije svejedno, ali opet, nije ni tako kritična razlika. I nikada ne zaboravi da i tu, kao i svugde drugde, ima 99% marketinga i 1% istine, veoma nalik kablovima. Mitovi, magija i voodoo. Samo zato što je Elna zapakovana u sexy pakovanje je ne čini izuzetnom, pa čak i posebno dobrom. A samo čekam da Japanci strpaju kiseli kupus unutra i dožive audio nirvanu, već su trpali svilu (Elna - ???), bambus (Panasonic - ???), itd.

Par napomena.Prva se tiče povećanja temperature kada se doda mirne struje, što je sasvim očekivano. Međutim, treba proveriti da li ugrađeni hladnjaci to mogu da iznesu kako valja, jer nije redak slučaj da oni počnu da se pregrevaju i da u nekom trenutku okine zaštita. Posebno se odnosi na jeftinije uređaje, koji imaju slabije hladnjake.Druga se tiče koliko treba da bude to povećanje. Ne zaboravite da tu imamo posla sa kolima koja su predviđena da rade u klasi AB, a ne u čistoj klasi A. Po mome iskustvu, najbolje je povećavati struju mirovanja u koracima od recimo 10 mA. Kad-tad ćete doći do nekog praga, po meni110...130 mA, kada dalje dodavanje više ne donosi čujne dobiti. Čim na to naletite, smanjite za 10 mA i završite posao.I treće, povećanje struje mirovanja ima svoju cenu, kao i sve ostalo u đivotu, a to je povećanje klasičnih oblika izobličenja, THD i IM. Nije to ništa posebno strašno, ali fakat se povećavaju, jer se komercijalni uređaji fabrički šteluju na tačku najmanjih izobličenja. Pa kada mi to podignemo sa recimo 30 mA na 130 mA, četiri puta više, to mora malo da košta.Kao primer, navešću moj stari Harman/Kardon 680. Fabrički, ako se dobro sećam, bio je podešen na oko 50 mA. Podizao sam to u koracima od po 10 mA dok nisam dogurao do 140 mA; taj korak mi više nije doneo bilo šta. Lepo sam vratio na 130 mA, i zatvorio kutiju, to je to, nema više.A ima i iznenađenja. Na primer, Marantz 1152 DC integralac, koji se oslanja na platformu P700, uopšte nema mogućnost podešavanja struje mirovanja, jer on to sam automatski radi u dva moguća koraka. Neki Sony i Yamaha modeli koriste fiksiranu struju mirovanja, to je što je i tačka. Itd.

Uzgred, veličina kondenzatora u napajanju je prilično stabilan zahvat koji odlično radi i retrospektivno.Na primer, imate neki integralac star recimo 20 godina. Recimo da on ima u sebi elektrolite od 8.200 uF. Ako ih naprosto zamenite, pa još stavite nešto pošteno (tipa Fischer+Tausche, Siemens, BC Components, itd), trenutno ćete imati bolji zvuk. Ali, ako pored zamene nečim poštenim usput i stavite veće elektrolite, dobićete još bolji zvuk - garantovano!Objašnjenje je i očigledno i očekivano. Veći elektroliti će naprosto dozvoliti i veću raspoloživu energiju, i bolje filtriranje.Sada ostaje jedino pitanje koliko veći. Naime, i tu je moguće preterati, pa staviti neki mamutski elektrolit koji će brzo da spali ispravljač, koji je bio korektno dimenzioniran za 8.200 uF, ali ne i za recimo 22.000 uF, gotovo tri puta više.Kao neko opšte pravilo, do 50% veća vrednost elektrolita ne bi smela da bude problem. Ako ispravljač ipak crkne, onda znajte da je već bio načet i samo čekao priliku. Može i do 100% više, ali uz razumevanje da je tada lakše moguće da dođe do problema. Ako je preko 100%, pametno biste uradili da zamenite i ispravljač, odnosno idpravljačke diode ako je diskretan.Sa druge strane, ako 8.200 uF zamenite sa 22.000 uF, prebacićete sva preostala ograničenja pojačavača, a pre svega njegovog izlaznog dela, na samo pojačavačko kolo - što je UVEK dobar postupak. Dobićete i čujno povećan stepen kontrolisanosti basa, koji će biti jasniji, čistiji i pod većom kontrolom. Najzad, pošto u vrednosti Damping faktora učestvuje i ispravljač, i pošto veći elektroliti imaju prirodno manju izlaznu otpornost, dobićete i bolji damping faktor. Ovo čisto za sujetu, jer sve preko 20 dB, odnosno 10:1, više nije bitno, sve što pojačavač ima da uradi sa kontrolom Q faktora zvučnika on obavi do 20 dB, posle toga sve je samom zvučniku. Upravo zato i dobro projektovani cevni pojačavači sa nominalno 10W/8 Oma umeju da poseduju i vrlo lepo kontrolisan bas, čiji kvalitet iznenađuje.

Nema na čemu. Bilo je prilično jasno kuda si krenuo, pa k'o velim, da ti odmah lepo kažem da ni ne moraš da pitaš.

Nema frke, reći ću ti šta mislim.Moja poenta je bila da ilustrujem da je potrebna ENERGIJA proizvod dve stvari. Iako zaista ne radim sa lampama, ipak bih sebi dozvolio dva komentara, od kojih se jedan neposredno odnosi na tvoje pitanje. Većina nas je imala prilike da se susretne sa cevnim pojačavačima, obično sa gotovo smešnim specifikacijama snage, ali, samo naizgled suprotno logici, i sa tako malom snagom oni ponekada umeju da zvuče stvarno božanstveno. Tvoje pitanje je i te kako na mestu, ono što impliciraš njime sasvim stoji. Viđao si i veće vrednosti - i te kako jesi, 100 uF je sasvim očekivana vrednost. Evo, ja ću sada u cevnu verziju pojačavača za slušalice, koju je projektovao moj kolega Oli sa kojim radim, da stavim Nichicon kondenzatore od 100 uF/400V. Ako se dobro sećam, napon je 270V, pa bi, upotrebom prethodno navedenih formula, time dobio vrednost od oko 7.3 Džula. Kada se uzme u obzir da je realna snaga disipacije mala, recimo 1W, vrednost koju ugrađujem je bar 3 puta veća od najveće moguće potrebne. Pošto je pojačavač za slušalice mala snaga, i pošto u propisnim pojačavačima snage imaš i one kondenzatore od 330 uF, nije teško zaključiti prostim poređenjem da cevni uređaji po definiciji žive lakši život od trazistorskih, i to zato što se od trazistorskih očekuju daleko veće snage. Drugi elemenat jeste činjenica da ogromna većina cevnih uređaja ima ne samo to, nego i potpuno stabilisane linije napajanja. To je tek melem na ranu za audio, jer kada se to uradi, i kada se radna tačka uređaja dobro podesi, onda on tu ostaje kao ekserima/čavlima zakucan, ne mrda. Vreme odziva na tranzijente i vreme smirivanja nakon njih se - biram reči - DRASTIČNO popravljaju. To su dva konstrukciona elementa koji jasno i glasno daju prednost cevnim uređajima, a njihove mane, te vrline i mane tranzistorskih i dalje ostaju. Odatle, sasvim logično sledi pitanje - šta bi bilo ako bismo sada iste te metode primenili na tranizstorske uređaje? Iz iskustva od preko 25 godina mogu da kažem - njihov zvuk bi se radikalno popravio, a razlika između tranzistorskih i cevnih uređaja bi se radikalno smanjila u kontekstu kvaliteta zvuka. Na primer, od mene nije izašao niti jedan pojačavač snage koji nije imao razdvojena napajanja za naponski i strujni deo. Ono za naponski je po definiciji elektronski stabilisano i nekih 5V je iznad onoga za strujni deo. Time izlaz može da bude na 5V manjem napajanju i stoga ima više struje, a ma šta on radio, naponski deo nema pojma o tome jer živi svoj život. Stabilnost je uveliko poboljšana, a zvučna pozornica je nešto sasvim drugo no inače, ima i širinu, i dubinu, i visinu. Ako je cena bitna, onda strujni deo ide pod elektrolite, recimo paralelno dva od po 10.000uF i jedan od 4.700uF. Ako cena nije bitna, onda i strujni deo ide pod punu elektronsku stabilizaciju. I dešava se očekivano. Nominalno 70/140W u 8/4 oma počne da zvuči kao komercijala od 150W/8 Oma. Nije on ništa glasniji, ali je čvrst, definisan i subjektivno deluje kao da ima neizmerne rezerve snage (naravno, to je samo iluzija, nema toga pojačavača koji se ne može preopteretiti). Iako možda ne dostiže najbolje cevne uređaje, svakako im prilazi blizu, ali zadržava sve prednosti tranzistora - veća snaga, manja izobličenja, mogućnost ultra male povratne sprege, enormne brzine uspona i smirivanja, veliki propusni opsezi, itd. I sve to sa standardnim, off-the-shelf, tranzistorima, dakle ništa specijalno, ništa skupo. Zato ih se i držim.

Iako ovo nije direktno povezano sa temom, ima veze - mala digresija.Pametan projektant pravi pojačavač snage tako što počinje sa odnosom izlaznog stepena i napajanja. Osnovna misao-vodilja je ste ona definicija idealnog pojačavača snage - prava žica sa pojačanjem (Straight wire with a gain). Zaboravite vate i ampere, gledajte napon. Idealan pojačavač je izvor konstanog napona, bez obzira na radno opterećenje, što i jeste vaš cilj. Vi želite da imate recimo 20Vrms u 8, ali i u 4, u mom slučaju i u 2 Oma. Omov zakon kaže da svaki put kada se uz isti napon vrednost radnog opterećenja prepolovi, potrebna struja se udvostruči. Na žalost, naše radno opterećenje je zvučna kutija a ne laboratorijski otpornik, što znači da ta kutija nema impedansu, nego ima modulus impedanse, koji će varirati od 16 do 3 Oma bez problema. Njegov PROSEK je 8 oma, ako i toliko. Umesto posmatranja niza izolovanih vrednosti, potsetimo se da nas ne zanima struja odvojeno od napona, nego i jedno i drugo. Dakle, nas zanima potrebna i raspoloživa ENERGIJA, iskazana u Džulima (Joule). Ako vam se sada ovo čini kao neka teška komplikacija, odmah ću vam demosntrirati da ne samo što nije komplikacija, nego je naprotiv veliko olakšanje. Recimo da želite da napravite pojačabač snage sa nominalno 100W/8 Oma. To je i više nego dovoljno za bilo kakvo kućno slušanje, ali pod uslovom da zadovoljava neke kriterijume. Uzmimo i da ste već veteran DIY osoba i da vam je dosta lutanja, nego da hoćete pošten uređaj sa kojim ćete staviti tačku na tu temu (bar dok vas ne uhvate pundravci da opet neto lemite). Razmotrićemo tri mogućnosti. Zajedničke postavke za sve tri mogućnosti su da imate simetrično napajanje koje hranite adekvatno velikim toruson, koji ima male padove napona u rasponu od 3% (tačan podatak za one od 500 pa naviše VA). Uzmimo da radite sa 20% rezerve, što će reći da vam treba 40V napona u 8 Oma za željenu snagu, odnosno, sa rezervom, 51V (što znači da trafo treba da daje 36-0-36V pri maksimalnom opterećenju, odnosno 37-037V u "leru"). Pošto ćete na predriver-ima, driver-ima i izlaznim tranzistorima imati (0,65+0,65+0,65, ili 2V prirodnog pada napona, TAMAN ste na 20% razlike kako i treba). Praksa je pokazala da nam za svakih disipiranih 10W snage treba između 1 i 2 Džula energije, sada nam ostaje da izračunamo kakvi su nam elektroliti potrebni da bismo to i postigli. Umesto da kao komercijala posmatramo zvučnik kao otpornik, mi ćemo ga posmatrati kao realno opterećenje koje nije linearno, nego je naprotiv veoma kompleksno, ne zaboravite da zavrtanje faze od -60% zatheva tačno DUPLO veću struju!!!). Praksa je pokazala da sledeća formula funkcioniše savršeno: Džul = (V+)2 x Farad. Ništa nam više ne treba. Slučaj 1 - štedim, zanima me samo čistih 100W/8 Oma Dakle, ovo je optimistički pogled na svet, koga zanima samo 8 Oma (koji ne postoje) i to kao šisto opterećenje, dakle 1 Džul za svakih 10W disipirane snage. 100W/8 Oma = 10 Džula 10 = (50 x 50) x Farada 10 = 2.500x0,004, odnosno 4.000 uF, odnosno 4.700 uF kao najbliža standardna vrednost. Ovo je Bob Carver uživo. Odavde lako i golim okom možemo videti da nam za čistih 40V/8 Oma treba duplo više kapaciteta, odnosno 8.200 uF. Slučaj 2 - isto kao i pod 1, ali ne samo na 8, nego i na 4 Oma 40V na 4 Oma daje 200W/4 Oma. Dakle: 200W = 20...40 Džula, pa koliko smo optimisti. Da budemo realni, recimo 1,5 Džula/10W, odnosno 30 Džula ukupno. 30 = (50x50)xFarada 30 = (2.500) 0,012 odnosno 12.000 uF po grani, po kanalu. Slučaj 3 - Put The Pedal To The Metal! Gas do daske! Ja hoću idealan naponski izvor, znam koja su g***a zvučne kutije, idemo na 2 Džula/10W sve do 2 Oma. Dakle, 400W sa po 2 Džula/10W daje 80 Džula. Alal vera na majstori! 80 = 2.500 x 0,032, odnosno 32.000 uF po grani po kanalu, ili 64.000 uF po kanalu, odnosno 128.000 uF za stereo pojačavač. Čista Krell klasa! Eto kako Krell i slični izvlače takve snage, da i ne spominjem koliko tranzistora snage naguraju na izlaz. Neki Levinsoni imaju po 32 tranzistora snage, svaki od po 250W, PO KANALU! Nadam se da je jasno da gornje vrednosti treba RACIONALNO modifikovati prema snazi izlaznog stepena. Veoma je poželjno da imate punu elektronsku zaštitu, jer ovde sada pričamo o desetinama ampera, koji veoma lako mogu spaliti ceo pojačavač u deliću sekunde. I veoma je jasno da ako imate dobro projektovanu zaštitu, možete se provući sa ispunjenom funkcijom i sa manje tranzistora zahvaljujući očiglednoj činjenici da nikada nećete sedeti i sluašti sinusoide pri punom gasu. To znači da morate ostaviti bar plovinu snage kao minimalnu rezervu za slučaj nekog tranzijenta, a i to je baš onako bedno malo. Poenta - daleko više od napona, napajanje određuje i kvantitet, i kvalitet zvuka koji čujemo.

Sve zavisi od niza faktora i o čemu pričamo. Sve što nadalje kažem se odnosi na Solid State, ja ne radim sa cevima.Ako pričamo o predpojačavačima, granica može jako, jako visoko, i preko +/- 100V. Koliko znam, niko to tako ne radi, jer jednostavno nema mnogo smisla ako uzmeš u obzir da je najveći potreban izlazni napon oko 3,5 V, a i to u dva ili tri modela od po 1,5 kW po kanalu. Tipično se kreće u rasponu 1...2,5 V. Takav izlazni napon će ti, bez ikakvih problema, dati svaki iole bolji op amp, pa je njihovih +/-15V realno sasvim dovoljno. U slučaju diskretnih kola, dakle sa pojedinačnim tranzistorima, možda bi malo više dobro došlo, pa bih tu neku granicu postavio na recimo +/- 24V. Preko toga, zaista ne vidim šta bih imao da tražim, sem eventualno da baš insistiram na nekim FETovima ili MOSFETovima, koji umeju da imaju po 5...6V gubitaka. Ko sa time ne ume da postigne odlične osobine sa malom neg. povratnom spegom, neka nađe sebi novi hobi.U slučaju pojačavača snage, stvari se komplikuju. Tu si rastrzan između dve oprečne stvari: sa jedne strane, moraš da imaš određeni napon da bi dobio željeni izlazni napon, a sa druge strane, što ti je napon napajanja manji, više struje imaš po trazistoru. Dakle, i sastav, i izbor izlaznog stepena JAKO utiču na sve. Ako si spreman da imaš paralelno/serijske izlazne tranzistore, onda se struja deli po parovima, pa i napon može biti veći, i obrnuto. Drugi problem koji te muči je koji stepen osetljivosti ili neosetljivosti na radno opterećenje zahtevaš, a što je u direktnoj vezi sa prethodnim stavom. Što veći stepen neosetljivosti tražiš (čitaj: koliki treba da budu strujni kapaciteti izlaza, a što opet direktno zavisi i od kvaliteta napajanja), to ti više struje treba, pa ćeš vrlo brzo doći do složenih izlaznih stepena. Itd, itd, itd. Što se čistog napona tiče, neko dobro pravilo iz prakse navodi da bi napon trebao da bude takav da pojačavač može da isporuči koliko god je potrebno veliki napon u bilo šta što se zove zvučnik, plus najmanje 20%. Grubo jeste, ali u praksi jako, jako istinito. UVEK radi sa najmanje 20% rezerve u svemu, a lično to podižem i na celih 30%. Ako tako radiš, imaćeš relativno mala izobličenja čak i pri maksimalnoj snazi.U komercijalnom sektoru ćeš videti i neke poprilično velike napone za relativno skromne snage; razlog je u slabašnim napajanjima, za koje se zna da će imati jako velike padove kada se jako opterete. Međutim, dodatni problem je i u tome što sa velikim naponima dobro smanjuješ struju koja ti je na raspolaganju, pa zato sediš sa tebi jako dragim delovima tela stalno između otovrenih makaza.Dakle, nema jednoznačnog odgovora na tvoje pitanje, jer postoji isuviše veliki broj varijabli. Jedini racionalni izlaz je da se svaki model posebno posmatra kao slučaj za sebe.

Pa i nisi, da budem iskren, što se mene tiče, ali jesi što se tebe i ostalih tiče, jer mene uvek obraduje kada vidim da neko uzima prave stvari.Moj stav je da opšti kvalitet muzike daje topologija samog kola bar 80%, a sve ostalo daje onih preostalih 20%. Doduše, zvučni efekat nije linearan, nego eksponencijalni, pa onih 1% preko 80% postaje lako čujno.Sa druge strane, ne omalovažavam ni kvalitet delova, sigurno da j i ona jako bitan i da i te kako utiče na konačni zvuk.Stavr je samo u tome što sam ja mlo pomeren od proseka, jer gotovo sve što radim, radim sa elektronski stabilisanim napajanjima. Verujem da je to uvek daleko bolje i kudikamo predvidljivije od klasičmih napajanja, a cena je naravno dosta više novaca koje valja potrošiti i više prostora za elektroniku. Nikada u životu nisam napravio bilo šta prema ciljnoj ceni, UVEK I JEDINO prema konačnom cilju datog sklopa i njegovim željenim osobinama. U prevodu, ima da radi kao pesmica, a neka košta šta košta. Na kraju, uvek nekako ispadne da radi bolje od očekivanog, a za manje para od očekivanih. Možda grešim, ali meni se tako čini.Kod pojačavača snage, još odavno, ima tome 28 godina, pouzdano znam da dobro napravljen pojačavač od 30W možde da radi bolje i da subjektivno deluje čak i jače od serijale deklarisane kao 100W, iako prema laboratorisjkim merenjima, oba zadovoljavaju navedene specifikacije. Razlika je samo u tome što serijala ima klasične elektrolite, a onaj mali (Naim, inače) ima punu elektronsku stabilizaciju. E sada, ja sam to podigao za još korak dalje, pa mi naponske stepene napajaju Shunt regulatori, a strujne klasična stabilizacija; to stvarno radi "Smrt fašizmu, Sloboda Čačak!". Ali i košta, mada ne onoliko koliko bi se možda očekivalo.Razlog tome je što sam ja mali, pa mi se može, jer živim od direktne prodaje, i to 99% ka inostranstvu, od čega je oko 80% u evropskoj uniji. To su neke sasvim drugačije računice, daleko od toga da im je svejedno, ali za njih 700 ili 800 eura uopšte nije neka cena. Tek iznad 2.000 eura, počinje dizanje obrva oko cene, a u to ja mogu da se upakujem bez problema.Shodno svemu tome, moja logika je sasvim drugačija od uobičajene, ali nije mnogo drugačija od mojih kolega koji takođe prodaju napolju (Karan, Korato, NAT, itd).Oko Sultzer stabilizatora - iskreno, ja ne znam o kakvom se stabilizatoru radi, mislim znam suštinu, ali se nikada nisam petljao sa njom od kada sam shvatio da je njegova ključna osobina zapravo filtriranje napajanja. Pošto ja proizvodim 9 modela mrežnih filtera, ja tih problema nemam, pa ni ne gubim vreme oko filtriranja, već se posvećujem drugim stvarima. Opredelio sam se za njih jer bez čiste struje nema ni rezultata, a sa druge strane, bolje je sprečiti nego lečiti. Daj da smetnje i šumove pobijemi i pre nego što dođu do uređaja, jer time rasterećujemo i trafo, koji i te kako reaguje, sa manje šuma, nema zujanja, miran kao bubica.Dodao bih samo još i ovo - izvorni uređaji su mali potrošači, pa reaguju pozitivno na mrežni filter, dok su pojačavači snage veliki potrošači; zamisli samo kako tek oni reaguju na pomenuti mrežni filter. Dva puta sam slušao metamorfozu Krell sistema na ugradnju filtera i više uopšte ne sumnjam. A kako tek cevni uređaji reaguju, to je već posebna priča. Poenta je, sa takvim pristupom, cela filosofija napajanja se menja sasvim prirodno, jer se i suštinski zahtevi menjaju.Pošto sam (tj. sa kolegom Oliverom) razvijam sam sve što mi treba, nisam baš najbolje obavešten čega sve ima na Internetu, pa ti nisam od neke vajde. Siguran sam da ovde ima ljudi koji su daleko bolje obavešteni o onome što tebi treba.

Zaista ne bih znao, ako piše, valjda jesu. Inače, polikarbonat je ubedljivo najbrži od svih do sada poznatih kondenzatora, njemu je 1.000 V/uS šala i komika, ali na žalost, on to izbodi u ne baš mala izobličenja, i nije baš jeftin. Može brate, zašto ne bi mogao? U stvari, on je još bolji, jer umesto prvo +5V, pa posle +15V, može se onaj drugi korak odmah prebaciti na recimo 80% njegovog nominalnog napona. Pa ako je recimo 63V, drugi korak uradiš na (63 x 0.8) 50V. Još bolje!Za onaj otpornik za pražnjenje uzmi keramički otpornik od 10W ili više, recimo 4k7 ili 5k6, i obavezno ga drži klještima ili debljom krpom, a ne rukama, da ne bude posle pec-pec. DOBRO se ugreje.

Nema na čemu, stvarno, pa ovde i jesmo da bi smo se pomagali. Sem toga, lako je odgovoriti na jasno postavljeno pitanje, problemi nastaju kada onaj koji pita ne ume to jasno da izrazi.

*van ReitzJa ne znam šta si ti video, ali znam da velike fabrike to u principu ne rade. Dozvoljavam da će uvek biti serija nekih posebnih elektrolita kod kojih će i to biti urađeno, iako ja ne znam ni za jednu. To je jednostavno preskupo za velikoserijske proizvode. To što si ti video na slici lako može biti poligon za kontrolu kvaliteta, kada po principu slučajnog uzorka izvade xx komada iz tekuće serije i bace ih na inkviziciju.Nikada ne zaboravi onu staru izreku - pretpostavka je majka svi z*j*ba! Oko toga da i nominalno jeftini elektroliti iz popularnih klasa umeju da iznenade, potpuno se slažem. Kao i sa time da proizvodi veoma poznatih i cenjenih firmi umeju lepo da podbace, čak toliko da se kupac oseti prevarenim.Ne slažem se sa tobom da DIY osoba prebacuje kupovinom dobrih elektrolita. To je problem ekonomije i ničega više. Isti ti čuveni Elna, Nichicon, itd elektroliti nisu ništa posebno skupi recimo u SAD. Sa druge strane, Evropa je ta koja nabija cene, i to ludački. Japanski elektroliti su u Evropi dosta retki, i samim tim, dosta skupi. Ali, potpuno isto važi i za američke proizvode - na primer, AD 826 AN u Evropi ume da košta i 20 eura komad, a na sajtu AD-a ih plaćaš US$ 2,79, što sa poštarinom, carinom i PDV-om izađe oko 3 eura. Pa ti vidi šta se isplati.Istina, to pretpostavlja da znaš za dobre izvore delova po dobrim cenama, ali tu je Internet da te podrži. I pitaj, neko će već znati.

Dobro, nije sve baš tako dramatično, ne ide preko noći. Imajmo u vidu da je današnji Low ESR elektrolit neuporedivo bolji od svoga dedice od pre 30 godina. Ako sednete da merite današnje elektrolite, recimo Jamico (koga većina smatra "shit" elektrolitom i firmom), verujem da ćete se jako iznenaditi koliko su dobri i apsolutno, a kamo li u odnosu na one od ranije. Koliko su trajni ne znam, ali onako odoka, verujem da su trajniji od starijih predaka.Lek za mnogo toga jeste formiranje elektrolita. Za one koji ne znaju šta je to, odmah da kažem, ništa posebno komplikovano. Jeste malo zametno na ličnom nivou, ali verujte, vredi truda, bar dugoročno.Treba vam jedan mali sklop, koji ima dva regulatora, 7805 i 7815, svaki sa jednim malo jačim trazistorom koji je dobro hlađen, recimo BD 139. Elektrolit se prvo POLAKO (tj. recimo 1...2 minuta) napuni na +5V i ostavi na tom naponu desetak minuta. Potom se uz pomoć otpornika veće snage (bar 5W) isprazni, pa se cela procedura ponovi na +15V. I to je to. Ali, posle tog tretmana, pismeno ću garantovati da će taj elektrolit da traje bar 33% duže od drugog istog tipa koji nije bio formiran.

Prvo, nisam imao prilike da čujem tako nešto, sem u nekoliko predpojačavača. Moja impresija je bila da to ne nudi ništa novo u odnosu na stvarno dobro napravljeno napajanje, ali ovde je kljušna reč "impresija". Slušanje od čak i nekoliko sati ne može da obezbedi bilo šta više od impresije, da bih stvarno znao, moram to nešto da slušam bar 10 dana, i to kod mene, gde poznajem akustiku i imam sa čime da to uporedim.Drugo, sve što si rekao za baterije je tačno, ali si zaboravio ključni podatak da su one 3-4 puta SPORIJE od elektrolita. To ih čini nepoželjnim za velike potrošače, kao što su pojačavači snage, iako i dalje ostaju realno moguće rešenje za manje potrošače, recimo predpojačavače. A tu si i problemi sa nužno malim naponima, masom, problemom punjenja, itd. Doduše, mogu se koristiti i DC-AC konvertori, ali po meni, to upropašćava celu ideju jer prlja napon sa svim problemima konvertora. Kao i sve drugo, i oni mogu biti ovakvi ili onakvi, ali dok se složi neki stvarno dobar, odoše jako velike pare i mnogo prostora.Nagra koristi baterijsko napajanje, i nema sumnje da to jako dobro radi, ali pogledaj cenu.Moj lični stav je da ništa nije bolje od dobro spakovanog Shunt napajanja. Shunt mu dođe otprilike kao neko napajanje u čistoj klasi A, i sa njime nema šale. Ja ga koristim u dva moja modela pojačavača za slušalice/predpojačavača, i prezadovoljan sam. Onako lepo, zdravo se greje, jeste da traži propisne hladnjake (malo zezanja sa bušenjem rupa i montažom, ali ništa posebno strašno), ali brate, to radi samo tako, milina. Njegova mana je samo u tome što nije pogodno za velike potrošače, realtivno brzo postane kabasto. Njegova prednost je u brzini odziva - vreme reakcije je tačno nula. Bržeg nema.Ko ne veruje, neka sklopi onaj Shuntyy - ne verujem da ćete igde naći bolje, ono je toliko blizu savršenstvu da ja nemam reči. Autori su ovdašnji Admin Choky i moj kolega, saradnik i prijatelj Oliver Isailović, a ja im i ovom prilikom skidam kapu na tome što su ga bacili u javno vlasništvo i time ga učinili lako dostupnim svima. Svaka čast!Dobra alternativa Shunt napajanju je tzv. virtuelna baterija. Vrlo jednostavan i kompaktan sklop koji sjajno radi ako se sve dobro ugodi. Sve se vrti oko zenerke na gate-u nekog MOSFET-a, iza koga se opet nalazi jedan poveći elektrolit, plus eventualno još neke varijacije. Obzirom na veoma razumnu cenu IRF MOSFET-ova, čak i ekonomski gledano, to je odlično rešenje. Dodatna varijacija u sistemu može da bude ono što Admin Choky obožava, a to je predregulacija celog sistema na recimo +/- 24V, a onda lokalna regulacija na svakoj pločici na recimo +/- 15V, itd. Lično ne verujem da to doprinosi zvuku, ali to ostaje otvoreno pitanje. Sa druge strane, ideja da se koristi lokalna regulacija je, po meni, ispravna i dobra; sistem se pasivno isfiltrira velikodušnim elektrolitima, pa se onda lokalno stabiliše po pločicama. Time se preslušavanje svodi na gotovo nulu, ide u akademske brojke.Da ne gušim više, po meni, nikada ništa pametnije nećete uraditi za svoj audio nego da pojačavač snage stabilišete. Jeste skupo, nije lako za napraviti jer je to praktično drugi pojačavač snage, ali efekti mogu biti zaprepašćujući. Kao kada odjednom, ničim izazvan, neki tranzistorski pojačavač uleti u stado cevnih pojačavača sa čekićem. :-)))))))) Međutim, ovo je skroz van ove teme. Imam jedan zanimljiv rad izložen na jednom od AES konvencija na ovu temu. Ako nekoga zanima, neka mi se javi, nema problema da mu pošaljem tah PDF fajl. Ili, ako Admin tako želi, mogu ga poslati Admin-u, a on neka ga postavi ovde u neku Download sekciju, to je javni dokument, ako i niz drugih, recimo Hawksford-ovi radovi, riznica znanja iz koje bi mnogi od vas naučili štošta i koješta.

Sreća možda jedino utoliko što si ih ipak zamenio. Inače je to zdrava logika.Kapacitet elektrolita je samo jedan od čitavog spiska podataka o njima. Za dobar deo ni nema početnih podataka - na primer, koliki je gradijent promene napona (Voltage Slew Rate, ? V/uS), koliki je gradijent promene struje (Current Slew Rate, ? A/uS), unutrašnja otpornost, itd. Sve te osobine će se vremenom menjati i tu nema boga, zub vremena ne zaobilazi bilo koga ili bilo šta, samo je pitanje koliko. Prvo što u elektrolitima strada je upravo njihova brzina, koja polako degradira vremenom.Ko ima opremu i ne mrzi ga, neka proveri vrednosti elektrolita starog 10 godina u odnosu na specifikaciju koju mora da zadovolji pre nego što izađe iz fabrike. U većini podataka će biti promena nagore, a tačno koliko opet zavisi od niza elemenata. Ali, nema tog elektrolita, od bilo koga, za bilo koje pare, koji posle 10 godina rada ne degradira dovoljno da se zamenom odmah čuje razlika. Negde je to od kritičnog značaja, a negde nije, nisu svi jednako odgovorni za zvuk koji čujemo, ali ako ih imate na ulazu i u povratnoj sprezi, menjajte ih ne kasnije od 10 godina. Prvo što strada je brzina, drugo počinje da mu raste unutrašnja otpornost, i treće, počne da raste rezidualni induktivitet.Najzad, ne stare svi oni isto. Najbrže i najviše stare klasični elektroliti, folijski daleko sporije, a tantal i srebreni liskun gotovo da i ne stare. Najzad, višeslojni keramički praktično ni ne stare, degeneracija je ispod 0,1% godišnje, što i jeste razlog ozbiljnim cenama i teškoćama oko nabavke, jer nema boljih.

Fabrike formiraju elektrolite? Koje, molim te? Koja to fabrika ima kapacitete i vreme da formira na milione elektrolita? Molim te, navedi bar dva primera, a da se ne radi o cenama proizvoda u petocifrenim brojkama eura ili dolara.Ja ih formira, da, čak sam napravio tablu za više elektrolita odjednom, ali ja sam mali, pa mi se može. Najgore što može da mi se desi je da mesečno prodam dva uadio uređaja, što sigurno nije neki problem. Ali, na tekućoj traci, gde 90% rade roboti?Neće da može. Ne znam gde ti živiš, ali očigledno imaš problem sa strujom. Moram da priznam da ja taj problem nemam. Kod mene je napon stalno 222 ... 225 VAC, veoma retko padne ispod 220, a nikada ispod 210 VAC (i to jako, jako retko). Nominalni napon u evropskoj mreži je 230 VAC +/- 5%, dakle 218,5 ... 241,5 V. Iz toga proizliazi da ti imaš baš tragično mali napon, pa bi mogao da snimiš sve to i tužiš sudu EP Srbije za nanete štete. I tu nema bežanja, uzećeš im pare, jer na svakom njihovom računu (kojih sigurno imaš u kući) lepo piše 220V. Oni tebe dakle pljačkaju i tu nema vrdanja. Sami to treba neka zver od advokata.Ono za op ampove je zanimljiva teorija, koju priznajem nikada ranije nisam čuo. Rado bih čuo malo više o tome, u nekoj drugoj temi, da zagađujemo ovu.A što se DC offset-a tiče, pa brate, to se zna kako se radi, ili AC sa veznim kondenzatorima, ili sa DC servo kolom. Običan LF 411 CN ima termički drift manji od 10 uV za godinu dana, a kada njega nacoluješ kako treba, nema tog DC offset-a većeg od 1 mV. Garantujem, to radim već 25 godina.

@kujaSlučajni izuzetak koji potvrđuje pravilo. Za ovako nešto, uzgred, nikada nisam ni čuo.U mojoj poruci se potkrala greška, nije 20 nego 30 godina. Prema pečatu unutar kutije, moj Marantz je napravljen 24 marta 1978, dakle pre 32 godine u trenutku kada je osvežavan, a imao je dva elektrolita Elna, 15.000uF/56V. Prilikom merenja, oba su se kretala oko 7.200 uF.Postoji još jedno moguće objašnjenje, a to je da je vlasnik tog Czrus-a držao uređaj uključen, dakle pod naponom, mnogo duže od proseka. Time se efektivni radni vek sveukupne elektronike veoma bitno produžava, jer izostaju za elektroniku pogubni trenutci uključivanja. U idealnom slučaju, mi ne bismo trebali uopšte da ikada isključujemo elektroniku, sigurno bi nam trajala bar duplo duže. Na žalost, to košta u ceni struje.

Ad 1. Najbolja je kombinacija velikih i malih. Pretpostavljajući isti tip, veliki će imati bolje filtriranje, ali će biti sporiji od istog takvog manjeg, koji će lošije filtrirari, ali će zato biti brži. Dobar par su, primera radi, paralelno povezani elektroliti od 10.000 uF i 4.700 uF.Ad 2. U principu možeš, ali zašto ići odmah na 100V ako se isto to može staviti sa 63V, kako i jeste u originalu? Na primer, BC Components ima baš takve, ja sam ih ugradio u moje Marantz-e. Ako se dobro sećam, 24 eura komad kod "Vremeplova".Ad 3. Nemoguće! Jednostavno nije moguće da elektrolit posle 20 godina ima iste osobine kao i kada je bio nov. Posle 20 godina, NIŠTA više nema iste osobine, bez obzira na početni kvalitet. Jesi li ih premerio? Napamet, ako ih premeriš, mislim da ćeš otkriti da je od 18.000 uF sada ostalo 10.000 uF u najboljem slučaju.Ad 4. Ako uspeš da nađeš propisnu Sikorl seriju, kada se osvestiš od cene, dobićeš mnogo. Ako na ovom svetu postoji bolji elektrolit od njega, ja ne znam za to. Samo pazi, ne govorim o onim malim snap-in modelima, nego o onom velikom mamutu koji košta preko 60 eura u Nemačkoj. Strava dobar elektrolit.Ad 5. Ne, Siemens i Sikorel nije ista stvar, bez obzira što potiču iz iste firme. Nekada je sve bilo jasno, a sada, nakon što su Sikorel i Panasonic ujedinili snage u jednu firmu, sve se zamutilo. Sikorel je bila udarna serija Siemens-a, sa specifikacijama koje niko drugi nikada nije objavio bilo gde. Na primer, jedna od njih je bila oko brzine, sa deklaracijom "Slew Rate better than 100 V/us". To je, za jedan elektrolit, paklena brzina - potraži, ali u specifikacijama Super De Luxe GT japanskih elektrolita, nigde je nećeš naći. A takvih navoda u Data Sheet-u ima kao pleve.Moj savet tebi je da budeš praktičan, ali bez kompromisa oko kvaliteta. Kupi one BC Components elektrolite, bićeš zadovoljan. Alternativno, tu su uvek Fischer+Tausche, sjajan odnos cena-kvalitet.

Zbog tih razlika, sa njima kvazi komplementarno rešenje uopšte ne treba olako odbaciti. Ma koliko ga ja ne voleo.

Ako smem da primetim, maltene SVAKI tranzistor je dobar za audio pod uslovom da projektant dobro zna kakav je, koje su mu mane a koje prednosti, i da ga smesti u za njega što bolji ambijent, tj. radne uslove.Naravno, postoje tranzistori koji su specifično razvijani baš za audio. Na primer, Motorola/ONsemi ima MJL 21193/21194 u plastičnom TO3-PBL pakovanju, sa rejtingom od 200W, ili MJ 21193/21194 (bez "L"), u klasičnom TO-3 metalnom pakovanju, sa rejtingom od 250W. To su zaista odlični tranzistori, sa neobično malim izobličenjima u čujnom spektru. Ovo je samo jedan primer, ima ih još podosta.Zbog potrebe da dobro poznaje tranzistore, većina projektanata se nekako okreće određenim tipovima tranzistora, mnogo radi sa njima i stekne potrebno iskustvo šta može, a šta ne. I nerado menjaju, ako baš nije nužno.Što se laika tiče, ono što mnogi ne shvataju da nije uvek lako zameniti tip A sa tipom B u već gotovom komercijalnom uređaju. Može, naravno, ali ume da bude i rizično ako se osnovne osobine dva trazistora jako razlikuju. Pri čemu većina ne zna dovoljno da bi ujedno zamenila i pobudne trazistore tako da sve ostane u nužnom balansu, kako je i projektovano.Ključno pitanje glasi: imaju li trazistoru neki svoj, sebi specifičan zvuk? Odgovor je da, imaju, često je mala ali ipak čujna razlika, ali i te kako ume da bude velika. Pre nekoliko godina, mom drugaru crkne japanski pojačavač. Srećom pa je imao servisnu šemu. Tada još trgovina preko Interneta nije bila ni blizu ovome danas, pa ga "obradujem" dilemom: ili ćemo se mučiti da nađemo baš iste, ne mnogo popularne tipove, u kom slučaju zadržavano osnovni karakter zvuka, ili ćemo zameniti originale, ali onda to moramo na oba kanala istovremeno, u kom slučaju će pojačavač dobiti neki drugi zvuk. Odluči on da zameni, kaže da mu je stari vrištao. I umesto NEC tranzistora, uđu Motorole/ONsemi gore pomuti, koji su, uzgred, bili osetno jači od originalnih. Grdno sam se napatio sa modifikovanjem zaštite, ali na kraju sam uspeo. I stvarno je zvuk bio bitno drugačiji, samo gluv to ne bi čuo; zvuk je dobio jednu toplinu koju ranije nije imao, kao i osećaj MNOGO veće snage (koji je, jasno, delimično subjektivan)Pošto su pre mene mnogi to godinama radili, jasno je da može, ali i da nije tako lako kao što je samo prelemiti. Lično mislim da sam u tome uspeo zato što je Motorolice jako dobro poznajem, čak ih imam i na lageru kod kuće u svakom trenutku, delimično iz nužde (služe mi kao potencijalna zamena za neke trazistore u vintage Marantz-ima, pu, pu, zlu ne trebalo), a delimično zato što ih ja jako volim i umem sa njima. Svako ko nešto pravi ima neke svoje miljenike, raspitaj se ovde, i svako će ti navesti neke koje iz nekog ličnog razloga vole više od ostalih. To je normalno, svi smo takvi.Dakle, kada pitaš ima li nekih posebno dobrih audio tranzistora, lako se može desiti da dobiješ jako različite odgovore, već prema ličnom stavu autora.

Opa, tweak-ovao si sebe? Alal vera, majstore. I ja se trenutno mučim sa time, ali slabo mi ide, previše je jagnjetine u Srbiji ... Ništa se ne brini, prepoznao bih te.

Bez uvrede, ali zašto bi iko danas gubio vreme na 2N3055, kada ima toliko mnogo drugih, po svemu boljih trazistora, za još uvek razumne pare?Na primer, neopevani heroji audio tehnike, BD 249/250 C? Ili MJL/ONsemi MJL 21193/21194? Ili Toshiba 2SC5200/2SA1943?A svi se mogu kupiti kod KELCO-a.