dvv

Niko nije pričao o čevrtkama na 250 kHz, ali niko ne može da opovrgne da je upotreba četvrtki u čujnom opsegu jedan jako zanimljiv test uređaja i može da pokaže mnogo toga onome koji zna da interpretira rezultat. Više od 20 kHz služi samo kao provera stabilnosti rada pod ekstremnim uslovima rada i uglavnom je provinijencija onih koji žele gotovo savršeno. Lično koristim istu do 100 kHz koliko da znam šta se dešava pod ekstremnim uslovima, pa makar i bili van okvira očekivanog, ali to je naravno lični izbor. Čudo jedno šta sve to može da pokaže.Ne sećam se da je iko rekao da DIY mora da bude 100% originalan, iako i toga ima. Kopiranje starih šema je dobar način da se steknu neka početnja znanja, i tu nema spora. Ali, kopirati šeme stare 30 godina na komercijalnom osnovu, dakle radi prodaje, je već neka sasvim drugačija igra. U tom slučaju, ja mislim da to jeste krađa, jer se DIY odnosi na pojedince, a ne na industrije kopiranja. A koliko se ja sećam, Apex audio ima svoj stalni oglas na Kupujemprodajem.com, što znači da se radi o ponudi ilegalno kopiranih šema u komercijalne svrhe. I to sa navođenjem tačnih modela, da kupci znaju da kupuju ezoteriju - od pre 20+ godina. To baš dobro urušava kredibilitet postera.Najzad, oni koji su počeli kako god, pa vremenom dogurali do toga da sami projektuju sopstvenu na manje-više istom nivou kao i većina fabrika, ipak imaju malo drugačiji odnos prema svemu tome od onih koji su ostali na prostom kopiranju tuđeg.

U suštini, cela prepirka se vodi između tri vrste osoba:Prvi su oni koji tvrde za sebe da imaju "zaltne uši" i da im je slušanje sve, onda postvaljaju tehnička pitanja, a odgovore ne razumeju;Drugi su oni koji imaju nekakva skromna znanja, uglavnom stečena kopiranjem trećih lica, sa manje (najčešće) ili više (retko) uspeka, pri čemu oni ređi uspesi zamagljuju sve ostalo, iTreći su oni koji stvarno nešto znaju i uporno i bezobrazno, bez trunke stida, traže tvrde argumente, a ne pričam ti priču.Zanimljivo je da oni treći pripadaju mahom starijoj generaciji, koja se sa svim ovim bakće već jako dugo, obavezno 30+ godina, mada ima i mlađarije koja stvarno zna znanje (Bogu hvala!). Na put uspeha će kročiti tek onda kada shvate koliko ne znaju, bez obzira koliko možda mnogo u odnosu na prosek sada već znaju.Pametan će tu odbaciti sujetu kao besmislenu, pozabaviti se nekom njemu dragoj oblasti, recimo pred- i pojačavačima snage, a za recimo zvučne kutije će lepo pitati BokiVokiTokija, za DAC-ove recimo Peđu Rogića, itd.Ovako, vrtećemo se u zatvorenim petljama i besmislenim prepucavanjima, koja nikome ne trebaju. Veći je sevap smiriti se i lepo polako, razumljivim jezikom, reći šta ko misli, da ne bude na početku "ma svi sviraju isto", a onda x stranica postova dalje "ipak ne sviraju isto", i tome slično.

U tom slučaju, ne bi bilo loše da nam kažeš tačno sa čime ga porediš kako bi doašo do zaključka da dobro radi. Ovako ispada da porediš njega sa njime.Čak i ako si sve to dobio, opet ostaje pitanje sa kojim uređajem si ga poredio, jer uređaja ima svakakvih, a posebno se razlikuju baš po RIAA delu, jer tu proizvođači vole da "štede", pa se u praksi na tom mestu može videti sve i svašta, od totalno beznevznih ali jeftinih delova, do zaista odlično odabranih i kvalitetnih delova.

Daudio, sve što pričaš sam ja doživljavao još od 1975, kada sam počeo da se bavim sa DIY audiom. Menjali se sistemi, menjale se čitave države, ali to je uspelo da ostane isto. Javašluk, neznanje, pa čak i direktne prevare.Oko Nemaca - i od njih je ostala bleda senka beloga. Ni ne liče na sebe od pre svega 20 godina. I tako je počeo javašluk i preavre. I meni se desilo da Buerklin neće da mi vrati pare, ili da mi kreditira račun kod njih, za pogrešno isporučene preklopnike, ni malo jeftine. I kod njihe je počelo "ma to ti je to, 'oš, neš, a u stvari ti 'oš". Zato se sve više okrećem Amerima, sa njima do sada još nisam imao problema.I hvalim Boga svaki dan što više nisam povremeni kupac, sa onima koji imaju račune su ipak malo pažljiviji.Oko firme - grešiš na kvadrat. Ja sam mali, majušni, takoreći ni ne postojim na nekom svetskom planu, iako sam sa aspekta prodavaca naravno veći od klasičnog kupca. Tu firmu sam osnovao ja, sa početnim kapitalom od nekih 1.000 eura. Proveo sam mnogo neprospavanih noći da bi je doveo do ovde gde je sada, sa tržištem od 29 zemalja sveta. Nisam brojao, ali ako nisam razmenio bar 120.000 e-mail poruka, vala nisam ni jednu, tokom poslednjih 10 godina. I učio sam, stalno sam učio, srećom pa ja volim da učim. Ko misli da je to lako, široko mu polje, samo napred. Daudio, aki ti imaš nešto što bi moglo da postane proizvod, uvek ću rado porazgovarati.

Kod jednog (bivšeg) drugara sam čuo upravo tu šemu, ne znam gde ju je pokupio. I moram reći daje radila krajnje prosečno, a imala je bolesno napajanje. Po meni, problem je u isuviše komplikovanim mrežama za korekciju i onim elektrolitom na ulazu.Sve to se može obaviti uz dodavanje DC Servo-a, čime se eliminišu elektroliti na direktnoj liniji signala, i tranzistorima za pojačanje struje (Current Boost), pa će i te kako raditi jasnije i čistije.

Vidi, op amp je samo komponenta, koja će raditi onoliko dobro koliko je projektant dobro odabrao za datu funkciju i koliko ju je dobro primenio Potpuno isto kao i tranzistor, cevka, FET, MOSFET, IGBT, itd.Najopštije rečeno, oni imaju svoje vrline i svoje mane. Vrline su im činjenica da je celo kolo na istom substratu, pa je termički jako stabilno, odstupanja od nominalnih vrednosti su jako mala (ako su originali) i imaju u nekim slučajevima stravične osobine. Mane su im što rade uglavnom na malim naponima, tipično +/- 15V (što znači da im je apsolutna dinamika pgraničena time), što su zatvoreni (takvi su kakvi su, imaš jako malo mogućnosti da utičeš na njihov zvuk) i ponajviše to što rade sa abnormalnim pojačanjima, gde je 10.000:1 neobično skromno, što znači da traže jako velike negativne reakcije da se privedu pameti. Mnoga su nepojmljivo jeftina, TLO serija mi pada na pamet, što je super ako ti trebaju za neke pomoćne funkcije, ali što se zvuka tiče, nisu baš pogodni, sem ukoliko su specifično razvijeni za audio (kao NE 55xx, OP27, OP37, AD 829, itd). Cena i lakoća primene su ono što ih čini odličnim izborom za komercijalni audio. Kao i sve druge komponente, zvuče različito, ali ima i zanimljivih kurioziteta. Na primer, posle godina i godina eksperimentisanja sa Marantz i Philips CD čitačima, odgovorno tvrdim da će najbolje raditi sa OP 275. Ne znam samo zašto, a vala, trpao sam sve i svašta, od serijale do egzotike, ali ma šta ja radio, OP 275 uvek na kraju zvuči najbolje. NE 55xx serija se toliko koristi jer se prva pojavila, još krajem 70-ih, od firme Signetics (koja je u međuvremenu postala vlasništvo Philips-a). Ima umereno nizak šum, tako-tako brzinu i objektivno mala izobličenja. U ono vreme, bili su revolucija. Pa su se projektanti navikli na njih, naučili da rade sa njima kao što je prethodna generacija koristila 741 za sve i svašta, a da danas Nemcima ukineš jedan od najstarijih tranzistora snage ikada, dobri, stari 2N3055, ja mislim da bi im cela industrija srušila. To se zove projektantska inercija - sigurno je sigurno. Ali, sigurno nije i najbolje rešenje za baš sve. U međuvremenu su se pojavile novije generacije op ampova, od kojih su neki projektovani baš za audio. Oko njih se treba malo pomučiti i naučiti ima cake i fazone, kao što je moralo i onda, ali zato dobijaš i bolji zvuk ako ih lepo implementiraš. Došlo je dotle da sa nekima od njih možeš da dobiješ RIAA eq/amp koji šiša 1 MHz kao od šale, a ako se pomučiš, ni 5 MHz nije nedostupno, To naprosto znači da ti sa faznim pomerima izazvanim radom samog pojačavača nemaš ama baš ništa, ostaće samo ono što će filteri za ekvalizaciju nužno i neizbežno uneti. Sada se verovatno pitaš ako je to tako, zašto ih ne rade tako? Pa, rade ih tako, ali ne svi. Pogledaj na primer rešenja iz nekih reVox uređaja još iz 1976; taj nivo rada malo ko da je dostigao do sada. A čak i danas, posle 45 godina, i dalje su skupi i na e-bay-u - to nije slučajno, postoje razlozi za to. Kao što rekoh, op amp je samo jedan element. Primeni ga kako treba, i radiće odlično, ali, istini za volju, neće biti onako jeftin kakvim ga industrija želi, pa i po cenu zvuka.

Sve je to lepo i fino, ali za male ili manje potrošače, Shunt rulez!

Tako je! Nema boljeg od pasivne mreže, nema milion i jedan problema sa RIAA krivom u negativnoj povratnoj sprezi, možeš lepo da isprogramiraš pojačanja ulaznog i izlaznog dela prema njihovim specifičnim osobinama, ma TOTALNO druga priča.SVAKA tehnologija (cevi, tranzistori, integrisana, ...), ako se pametno i sa znanjem primeni, može da isporuči sjajne rezultate. Isto važi i za integrisane op ampove - izaberi prave za dati posao, lepo ih složi prema poznatim osobinama svakog od njih, i to ima da peva kao slavuj. Akcenat na reči "poznatim", a ne da se biraju prema jednom jedinom parametri, Slew Rate-u, kako i previše ljudi radi, pa što je veći Slew Rate, to bolji zvuk. Trt Milojka, ne ide to tako, mora se znati još ponešto.

I iz toga si izveo zaključak da op ampvi ništa ne valjaju?To je kao kada bih ja tebi rekao da sam bio kod nekog otolaringologa koji je k****n, pa iz toga izvukao zaključak da su i svi ortopedi takvi. Bez veze.

Nemam pojma, ja nigde ni ne mogu da pronađem Mail Box. Iz moje korisničke perspektive, ovo je jedan jako čudan sajt.Mikoriste, HELP! Slobo, baci mi to na privatni e-mail, [email protected] . I obavezno mi pozdravi tojih boljih 101% .

E moj Slobo, ne možeš ti to objasniti ljudima. Oni razmišljaju u apsolutnim, a ne u relativnim vrednostima.Iako jeste tačno da niko ne može tačno znati kako nešto svira na osnovu šeme, takođe je tačno da neki od nas mogu dobiti i te kako dobru predstavu o opštem zvuku, ili drugim rečima, šta se uopšte može očekivati od nekog uređaja. Čudo jedno kakvu priču ume da ispriča niz testova sa četvrtkama (square wave analysis), ili pažljiva analiza rasporeda harmonika. Još ovi što posećuju Audiofil.net kao ja i znaju, ali ostali ne.Ali, pošto svaki dobar audiophool ZNA sve što ne zna, možeš se ubiti, ali im to objasniti nećeš. Džaba da pričaš koliko si ih i kakvih napravio ti, koliko i kakvih šjor Botić, ne vredi.

Perfekcionista.

Пробај, стварно вреди и рада и труда. Па ако ти се допадне, можемо да попричамо на тему неких побољшања која сам својевремено урадио на њему, нема смисла да се исти посао непотребно понавља.Узгред, и за овај је дато решење и за ММ и за MC. Све се врти око појачања ОП 37.

Čudi me da niko ne spomenu ovu šemu: Nju je 1991. godine spakovao jedan inženjer koji je radio u Burr-Brown-u. Ja sam je napravio par puta za drugare, i mogu vam reći da ima stvarno izuzetan zvuk. Dodatno se može popraviti ako se OP 37 zameni sa AD 829 CN, koji je jako sličan, niskošuman je, ali nešto malo brži (nije 15, nego 230V/uS). Ima još načina da se dodatno popravi, ali to je već nešto drugo. Umesto 606, na izlaz slobodno stavite sasvim običan LF 357. A oba op ampa, OP37 i LF357, možete lako kupiti u Kelco-u.

Ја вала. А шта ћеш, има се, може се.

Ijao, bicikličar i čoperista! Lele, što njih volem kada sam za volan Bandita! Samo uključim brisače i dodam gas!

Vrlo dirljivo, ali ne verujem da će dirnuti za srce bilo kog prodavca. Oni će ti reći da ako neko želi da se bavi nečim, shodno izreci "bez alata nema zanata", neka balgoizvoli napraviti sam sopstveni lager skupih delova.A ako postoji neki nezahvalniji deo za lagerovanje, to su baš elektroliti. Mika hoće Nichicon, Pera hoće Elnu, a Toza hoće Black Gate, dok Žarko veruje da su svi Japanci prevaranti i hoće Siemens. Pa ti izvoli lagerovati velike elektrolite, svaki preko 20 eura, u količinama od samo 10 komada po vrsti (Black Gate i celih 100 eura), i instant su pukao bar 3.000 eura.Pa kome se isplati, volja mu. A ja jedva čekam da vidim da li će se naći neki optimista.Ljudi, budimo realni, Srbija je jedna gologuzanska zemlja, osiromašili smo nešto neviđeno. Na žalost, i dalje važi onaj naslov filma Dušana Makavejeva iz Crnog Talasa sa kraja 60ih i početka 70ih - "Siroma sam, al' sam besan".

Milovane, ti jesi u pravu, ali vodi računa da su tvoja i moja osnovna postavka drugačije. Ti kupuješ za sebe, a ja kupujem za firmu. To znači da ću neke stvari kupovati i po 100 komada ako treba, dakle moja minimalna porudžbina teško da moše da se spusti ispod $500, a daj bože da ostane na samo toliko.Ja moram da napravim neki inicijalni lager, da obezbedim proizvodnju prema predviđenom obimu, pa će moja početna kupovina morati da bude poprilična, a posle ću samo dopunjavati lager.U oba slučaja, za razliku od tebe, ja prevaljujem cenu svega toga na kupca, a ti nemaš na koga no na kućni budžet. Dozvolićeš, zbog prirode posla, meni je ipak mnogo lakše nego tebi. Jedino gde mogu da pomognem jeste da u trenutku kada pišem spisak, naprosto uključim i ponešto za tebe, u kom slučaju te to košta samo onoliko koliko je troškova izazvalo. Ako se utopi u neki moj poveći spisak, to će uvek biti daleko manje nego kada sam poručuješ. Za početak, nemaš troškove slanja, odnosno, imaš neki smešan trošak tipa $1 ili manje.

Наравно да није тајна, није било каква тајна већ ево десета година. Погледај на http://www.dezorel.com , уз напомену да је то стари сајт који ће убрзо бити замењен новим, колико синоћ сам програмерима однео текстове и слике за нови. Ово напомињем из два разлога:1. По старом сајту, нудим 3 модела, а по новом целих 9, и2. На новом сајту ће бити и електронике, а не само филтера.О цена и осталом не бих овако, не желим да злоупотребљавам овај форум. Кога занима, нека пошаље ПП.

Nemam ja šta tu da nagađam, pa ja živim od Internet prodaje u inostranstvu evo već deseta godina. Poslujem na principu avansne uplate od 100%, kao i svi ostali, i nemam problema. Garantovano isporučujem robu u roku od 24 časa po prijemu uplate, tj. u dva radna dana. Da se sada ne upuštam u pravne aspekte, ali kažem, ja to evo sada 10-ta godina kako radim. Počeo sam sa tri modela, danas imam devet, i plus uvodim nove linije proizvoda, majku mu, izgleda da tu nešto radim kako valja. Pri čemu moje cene počinju od 400 eura, pa idu nagore.Da bi kupci osećali da su bezbedni, prvo ti moraš da se upoznaš sa tekućim pravnim normama, pa onda njih moraš da staviš na znanje kupcu. Čak i prema našim, a kamo li EU normama, kupac je baš lepo ušuškan, veruj mi. Ali, to podrazumeva da ti imaš jasno i glasno registrovanu firmu i da posluješ po zakonu, pa ma kako nepovoljan on bio za izvoznike. Ne zaboravi staru maksimu - ako ulaziš u neki posao sa idejom da uspeš, ni ne pomišljaj na to ako nemaš opakog advokata i kreativnog knjigovođu. Ja imam oboje.Tvoju gore navedenu ideju sam i ja razmatrao ima tome tri godine, i odbacio sam je kao nerentabilnu. Ma kako ti kod nas nabavljao delove, na kraju ćesš biti bitno skuplji od onih koji žive u zemljama u kojima ima i od ptice mleka, a kamo li delova. Nepoznat si, dakle moraš da investiraš u reklamu. Dolaziš iz zemlje koja je 10 godina bila zemlja koljaća, ubica i etničkih čistača, a niko nikad i nigde nije video da ta zemlja izvozi tehniku. Ukratko, SVE je protiv tebe, a ti, sem ideje, go k'o pištolj. Nemoj se zavaravati, mrka kapa ba ti ti ikada proradilo.

Ne razumam baš najbolje zašto je PayPal toliko bitan. Ja do sada nikada nisam imao problema sa plaćanjem u inostranstvu običnom kreditnom karticom Banca Intesa.Imam ja i PayPal račun, otvorio mi ga je prodavac Internet usluga iz Singapura (pa sam ja Dejan Veselinović, Ruzveltova 29, 11000 Beograd, Singapur, i to samo zato što oni prihvataju uplatu samo preko PayPal-a, a ja ga nisam imao ), ali evo do dana današnjeg, četiri godine kasnije, ni jednom mi nije zatrebao.Na recimo Partsconnexion, možete plaćati njome, svim nemačkim prodavcima možete plaćati njome, običnom kreditnom kartom. Već godinama njome plaćam CD-ove sa Amazon.com-a, i nikada problem. Obzirom na probleme o kojima se dosta moglo čuti u vezi PayPal-a, iskreno, ni ne žurim da ih koristim (jako zakasnele uplate, poneko gubljenje podataka, pa dok izvučete pare, okozite se, itd).Oko elektrolita i naših prodavaca - istina je, oni neće da ih drže jer se isuviše malo traže, ne žele da vezuju kapital za neizvesnu kupovinu. Ali, to možete prevazići pordžbinama kod njih, jednostavno kažete koji, iz kog izvora, i priložite kataloški broj. Ja sam to radio kod Mikro Princa i Vremeplova (oni su mi dobavili BC Components elektrolite za Maratnz-e), da i ne spominjem Krcu (Kelco), sa kojim se znam ne smem ni da kažem koliko godina (2x+), da se ne vidi koliko sam bajat.Najzad, zašto ne uradite ono što su kolege sa foruma Audiofil.net uradili, a to je da organizujete zajedničku kupovinu. Jedan plaća onima tamo, a ostali njemu plate gotovinski ovde. I pride dobijete niže cene, zbog popusta na količinu. Može lično, a može i preko nekog trgovca.

Iskreno, 1152 i viši modeli, koji sede na P700 platformi, su ono što je nebo za modele ispod njih, koji su zemlja. Drugim rečima, učini sebi uslugu i pojuri ih, veruj mi, nešto sasvim drugo. Vrede i truda, i jurenja, i ovežavanja.Ta P700 platforma prosto moli da se malo tehnički osveži dodavanjem predriver-a i ničeg više, i da se ponovo lansira. To je toliko pametno i osmišljeno napravljeno, da ja mogu samo da skinem kapu projektantima, uz dubok naklon. Alal im vera!Jedina stvar koja na toj platformi nije dobro urađena je njihovo automatsko menjanje mirne struje. Ideja je dobra, da pri manjim snagama ima veću struju mirovanja nego sa većim snagama, ali u praksi to ume da bude pomale eratično.

Khm, ... ovaj, ... ja već imam čitavu malu kolekciju Marantz uređaja. Šta ću, to mi je slabost. Imam 1152 DC (2 komada), 1180 DC (jedan komad, rasturen upotreba nemoguća, ali ga imam zbog delova, on mi je donor), 3250b predpojačavač i 170 DC pojačavač snage. Sređeni jedan 1152 DC i 170 DC, još ostaju drugi 1152 DC i 3250b. Kuda ću sa svima njima, ja pojma nemam, a pride po ormanu mi se vuku još i jedan H/K 6550 koji je takođe osvežen, Volume pot izbačen i na njegovo mesto stavljen Alps Blue, i jedan Karan Acoustics KA-i180. Volem, i to ti je. Stalak za levi zvučnik mi čine dva druga zvučnika. I po jedan Marantz 6000 tjuner, i jedan Sony ST-3950 tjuner, komplet osvežen.Oko elektrolita - uzmi te Elne, nije problem, ali gledaj da zameniš i ispravljač. 8.200 je skoro tri puta više od nominalnog, moglo bi biti problema.Zvuk će ti biti jasniji, subjektivno jači, sa boljom kontrolom i čsitoćom od basa do visokih, usled svežih i pride jačih elektrolita, koji su sasvim sigurno boljeg kvaliteta nego što su originali ikada bili.

Pa, znaš kako, kada sam to radio mom starom Harman/Kardonu 6550, koji ima SEPP izlaz, jeste bilo nekih malih poboljšanja, ali činjenica je da su poboljšanja bila lakše primetiva i veća na H/K 680, koji na izlazu ima dva para tranzistora.Kao što jeste činjenica da je taj trik prvi upotrebio Dr Matti Otala u njegovom sada već legendarnom pojačavaču iz 1976 (koji je, na osnovu otkupljene licence, kasnije stvorio firmu Electrocompaniet). Njemu je struja mirovanja bila lepih 600 mA po kanalu, ali ne kao 1 x 600 mA, nego kao 2 x 300 mA.Iz čega jasno proizilazi da je tvoj gornji komentar sasvim tačan, bar u smislu prakse. Imam utisak da si i govorio iz prakse.

Molim te, objasni mi pojam "optimalnog biasa".Razmišljam, i nikako da sagledam o čemu se radi. Reč "optimalno", po teoriji sistema (Wiener, Lange, et al.), znači ona jedna idealna tačka od koje boljeg nema. Sada sve razmišljam koja bi to tačka u nekom pojačaču mogla da bude i uopšte mi ne ide. Ako podesim za minimalna izobličenja, biće previše u klasi B, ako podesim da bude lepo gurnut u klasu A, imam problema na sve strane.Dakle, definiši pojam.