damic

Uspesna integracija samo jednog komada u sistem je nemoguca, sa dva veoma retko uspesna, sa vise, naravno, moguca. Drugo, bez merenja nema nista. To sto si slusao, ocigledno nije bilo dobro integrisano. 
Prvi sub sam nabavio jos krajem devedesetih, bezuspesno "na uvo" pokusavao da integrisem sa glavnim zvucnicima i batalio. 
Tek pojavom multisubwoofer-a, uz obavezno merenje, uspeo da integrisem u sistem.

Nope, velika i cesta zabluda. Radio kod sebe doslovno hiljade merenja, soba cca 4x6m, razvijaju se freq., cak do deset Hz, nize nisam isao. Kod mene je granica cujnosti donjih tonova oko 25Hz, dok se nize freq. osecaju kao vibracije, preko tela.
Udarac u grudi ili "punch" ne lezi tako nisko, vec najcesce oko 90-95Hz u podrucju velike energije basa (od 50-ak do 150Hz).

Nope, velika i cesta zabluda. Radio kod sebe doslovno hiljade merenja, soba cca 4x6m, razvijaju se freq., cak do deset Hz, nize nisam isao. Kod mene je granica cujnosti donjih tonova oko 25Hz, dok se nize freq. osecaju kao vibracije, preko tela.
Udarac u grudi ili "punch" ne lezi tako nisko, vec najcesce oko 90-95Hz u podrucju velike energije basa (od 50-ak do 150Hz).

Nope, velika i cesta zabluda. Radio kod sebe doslovno hiljade merenja, soba cca 4x6m, razvijaju se freq., cak do deset Hz, nize nisam isao. Kod mene je granica cujnosti donjih tonova oko 25Hz, dok se nize freq. osecaju kao vibracije, preko tela.
Udarac u grudi ili "punch" ne lezi tako nisko, vec najcesce oko 90-95Hz u podrucju velike energije basa (od 50-ak do 150Hz).

Nope, velika i cesta zabluda. Radio kod sebe doslovno hiljade merenja, soba cca 4x6m, razvijaju se freq., cak do deset Hz, nize nisam isao. Kod mene je granica cujnosti donjih tonova oko 25Hz, dok se nize freq. osecaju kao vibracije, preko tela.
Udarac u grudi ili "punch" ne lezi tako nisko, vec najcesce oko 90-95Hz u podrucju velike energije basa (od 50-ak do 150Hz).

Nope, velika i cesta zabluda. Radio kod sebe doslovno hiljade merenja, soba cca 4x6m, razvijaju se freq., cak do deset Hz, nize nisam isao. Kod mene je granica cujnosti donjih tonova oko 25Hz, dok se nize freq. osecaju kao vibracije, preko tela.
Udarac u grudi ili "punch" ne lezi tako nisko, vec najcesce oko 90-95Hz u podrucju velike energije basa (od 50-ak do 150Hz).

Nope, velika i cesta zabluda. Radio kod sebe doslovno hiljade merenja, soba cca 4x6m, razvijaju se freq., cak do deset Hz, nize nisam isao. Kod mene je granica cujnosti donjih tonova oko 25Hz, dok se nize freq. osecaju kao vibracije, preko tela.
Udarac u grudi ili "punch" ne lezi tako nisko, vec najcesce oko 90-95Hz u podrucju velike energije basa (od 50-ak do 150Hz).

Prilika da se cuju Serbona zvucnici u Beogradu. Subota 15.02.2020, Balkanska 13, bar "Ulica", 12-17h:
 https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/35203-analogni-dan/&tab=comments#comment-739760
 

Dobar stalak, stabilan.

Završen je još jedan MYTH!  Projekat  sa predistorijom  smeštenom u davnu 2008-2009.godinu kada sam sarađivao sa kolegom Zoranom Ristićem na njegovom preampu  baziranom na  regulaciji nivoa  posredstvom LDR ili kako je sam Ristić govorio, citiram: “da želi da njegovo predpojačalo bude napravljeno uz korišćenje opto-rezistora, elemenata čija je bazična funkcija promena otpora proporcionalno nivou svetlosti kojoj su izloženi uz pomoć LE diode. Takođe, pojačalo treba da ima pojačanje od 0 dB odnosno da se ponaša samo kao bafer između izvora i pojačala snage. ”završen citat.  U to vreme sam Ristiću uradio nekoliko prednjih ploča, za preamp koji je ponudio audiofilima u zemlji i van nje.  U zamenu sam dobio  kompletnu i funkcionalnu elektroniku, ožičenu i montiranu na jednu privremenu montažnu ploču. Povremeno sam koristio ovaj izvanredan preamp, ali zbog  mnogih obaveza  i  prihvatanja drugih poslova,  nisam ga  ranije  smestio adekvatno kućište  iako je dizajn bio spremljen i  trebalo ga je samo materijalizovati.  Proteklih dva meseca se  tako nešto ostvarilo. Zvezde su se složile i  konačno je danas MYTH useljen i smešten u svoj  zasluženi  hram.
Na komšijskim forumima se može pronađi dobrih tekstova i komentara dobronamernih  kolega,  koji su radili testi  i predstavljanje  hi-fi  javnosti , tako da koga zanima više podataka i činjenica preporučujem sledeu  adresu   –
https://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/10910-upoznajte-mit/page/2/
Kućište za  MYTH LDR preamp, konstrukciono je slično kao za moj prethodni  rad  BATO MM. 
Shodno funkciji  urađena je drugačija prednja ploča, koja se razlikuje od dizajna koji je zamislio Zoran Ristić davne 2008.g,  i plod je moje  ideje  da  izmestim encoder sa lica prednje ploče i  na taj način obezbedim što ravniji izgled lica na kome neće štrčati nikakvo valjkasto ili slično dugme. Čak i ovde na forumu sam potražio odgovor – može li se funkcionisanje rotacionog enkodera  prevesti  u  dva ili tri taster, koji bi imali ulogu prebacivanja kanala levo-desno i  jedan taster izbora.  Taj put traženja rešenja nije se otvorio  i kao mašinac sam našao svoje rešenje u skrivenom točkiću na enkoderu montiranom sa unutrašnje strane prednje ploče i  dugmetu koje preko klackalice potiskuje taster enkodera. Prosto J.  Nudim van nekliko fotografija  da  podelim moju sreću  za  još jedan završen projekat.
 

Deluje smesno, ali, Panasonic SAXR55 u dual-amp modu, neka vrsta bridge-a, D class. Moze se naci na KP za kikiriki. Koristio sam ga desetak godina na ribonu od 1,5-1,6 oma (multiamping) a zadnje tri godine jos radi besprekorno na lagodnih 3,4 oma. Prema recima jednog clana sa starog Apogee foruma, uspesno ga je koristio na modelu Apogee Scintilla (1Ohm).
Koristim 3 komada u sistemu, besprekorno rade od 2006, fantastican proizvod.

Deluje smesno, ali, Panasonic SAXR55 u dual-amp modu, neka vrsta bridge-a, D class. Moze se naci na KP za kikiriki. Koristio sam ga desetak godina na ribonu od 1,5-1,6 oma (multiamping) a zadnje tri godine jos radi besprekorno na lagodnih 3,4 oma. Prema recima jednog clana sa starog Apogee foruma, uspesno ga je koristio na modelu Apogee Scintilla (1Ohm).
Koristim 3 komada u sistemu, besprekorno rade od 2006, fantastican proizvod.

Godinama smo kod kuma pokusavali da uparimo 140-15D sa klasicnim srednjetoncem, velicina od 4 do 8 inca. Bio je tu cak i Lowther PM6 sa isuzetno laganom membranom, nije islo bas dobro. IMO, 140 je neverovatno brz i tesko mu je naci odgovarajuci srednjak a velika je razlika i u polarnoj karakteristici. Slican problem je prisutan kod 2-way ribona hibrida, iako je tu rez obicno daleko nizi. Doduse, nismo probali sa keramikom. Takodje, preporuceni najnizi rez od, koliko se secam, 1600Hz 12dB/Oct, nije bio zadovoljavajuci. 
Resenje smo nasli u dodavanju jos jednog drajvera izmedu srednjaka i 140, planarni B&G Neo10, koji radi izmedju 1Kh i 4Khz (mozda 5, nisam najsigurniji). Dakle, predjeno sa 3-way na 4-way sistem. To je cucnulo, bas kako treba. 
Ispod B&G je stavljen vintage beli Yamahin midbas-srednjak, za opseg 250-1000Hz. Dole, rade po 2 vrhunska 8-incna Audax vufera u izobariku. Ceo sistem je aktivan, snage dosta, 1 do 1,5KW, zavisi od trenutnog stanja i broja pojacala u kuci, RAAL je na cevkama a ostatak na SS. Za skretnicu se koristi kombinacija: cevna xo, cista akustika, i pllxo.
 

Godinama smo kod kuma pokusavali da uparimo 140-15D sa klasicnim srednjetoncem, velicina od 4 do 8 inca. Bio je tu cak i Lowther PM6 sa isuzetno laganom membranom, nije islo bas dobro. IMO, 140 je neverovatno brz i tesko mu je naci odgovarajuci srednjak a velika je razlika i u polarnoj karakteristici. Slican problem je prisutan kod 2-way ribona hibrida, iako je tu rez obicno daleko nizi. Doduse, nismo probali sa keramikom. Takodje, preporuceni najnizi rez od, koliko se secam, 1600Hz 12dB/Oct, nije bio zadovoljavajuci. 
Resenje smo nasli u dodavanju jos jednog drajvera izmedu srednjaka i 140, planarni B&G Neo10, koji radi izmedju 1Kh i 4Khz (mozda 5, nisam najsigurniji). Dakle, predjeno sa 3-way na 4-way sistem. To je cucnulo, bas kako treba. 
Ispod B&G je stavljen vintage beli Yamahin midbas-srednjak, za opseg 250-1000Hz. Dole, rade po 2 vrhunska 8-incna Audax vufera u izobariku. Ceo sistem je aktivan, snage dosta, 1 do 1,5KW, zavisi od trenutnog stanja i broja pojacala u kuci, RAAL je na cevkama a ostatak na SS. Za skretnicu se koristi kombinacija: cevna xo, cista akustika, i pllxo.
 

Slika nije bas nesto, danas lose vreme, nema sunca. 
Ukratko, sistem je aktivan 3-way, ispod 80Hz su 4 suba, trapezoidni bas panel radi izmedju 80 i 450Hz, oba MRT (midrange-tweeter) od 450 pa navise. Svi rezovi 24LR. Svaki kanal ima svoju digitalnu xo sa 4 izlaza (ukupno 8) tako da je moguca i dsp korekcija svakog suba ponaosob.
U pojedinim temama sam vec pisao o multisub sistemu koji primenjujem pa se nebi ponavljao. 
Kako sam u rezervi imao par Apogee Stage-a sa relativno svezim mrt (5 god) a koji su, imo, najbolji sredenje-visokotonci koje je Apogee pravio, resim da ih iskoristim i dodam postojecem sistemu. Napravim drveni nosac-baffle dimenzija 150cmx11,5cm, dole stavim stopu i pozadi kosi drzac, sklop magneta je prilicno tezak i ima visoko teziste. Danas montiram, elektricno povezem oba mrt-a redno, svaki je bio 3,4Ohm tako da sad imam 6,8 sto je daleko laksi posao za Pioneer M-90a. 
Zvuci izuzetno dobro sa ovim dodatim ribonom, najbolji zvuk do sada.
Koristim samo digitalni izvor, media player Med8er MED500 - dac Teak D-10 - analogni cevni preamp (rad mog kuma Kuleta) - 2 kanalne xo EV Dx34a - pojacala. Kablovi, obicni iz PA programa i nesto Mogami.
      

Bonsek.

Dušek od memorijske pene pamti više nego što možete i zamisliti  
 

http://www.mistomasplastic.com/pleksiglas-ploce-klirit/

Pa kablovi i jesu u principu za***na stvar, i u domenu realne fizike, ne samo u fantazijama.
Kod hife je problem sto se vec iza prvog drveta olako zaluta u sumi. I onda se ne zna koje je drvo bilo prvo ili vaznije. ili staza...
Moguce da neki od kablova prosto odgovaraju elektronici usb-a, nekom baferu ili odgovaraju- neodgovaraju DAC-u...a to se npr tesko dokopava ili razjasnjava iz sarolikih prica. I uopste bilo kakva realna prica je nedokuciva, ali su situacije jako natkrivene sugestivnim pricama. A psiha sve to opegla na koju oces stranu, i kanapi ce da prosviraju, samo da se namazu slanom vodom..  
A mehanizam je takav, imas dac i imas neki izvor, ono sto se menja i proba su kablovi i njima dodeljuju sarene osobine, pa na sve to masta...i ode se sa zakljuccima u neku sumu nejasnoca(pa onda pnika oko ofc, srebro sa 4% boljom provodnoscu, pa monokristali pa na kraju sest puta losije provodno gvozdje najlepse svira... )  ...ili se nadogradi da su neke komponente kompatibilnije sa nekim gajtanima...sve se zavrsava na tom nivou sakupljanja nekorisnih ili malokorisnih infoa i nekakvih iskustava beskrajnih kombinatorika.
A onda ti zakljucci  prosto ne vaze u drugoj konfiguraciji, pribliznoj ili recimo novijoj, ali se audiofili i ne zamaraju previse(a nije lako pokusati zamor), trziste gura dalje, a i vendori trljaju rucice, vazno je da se vrti kinta i pricaju price...

Da, kupio sam projekat. Mislim da nisam dovoljno strucan da sam pravim odnosno racunam skretnicu a sa druge strane nisu driveri jeftini da se igram i eksperimentisem. Tako da sam vise isao na sigurnu varijantu i platio usluge merenja i racunanja.