Najbolji članovi

few more rndm imgs I sada da finitio još jedan kanal...

Last but not least: kontrolna PCB I onda after final steps:

Mounting fronto plateo Prekidać je iz lokalne trafike A od napred ovak Detalj LEDice dve: Montira se metar sa ovime ono I tralala:

1. "WHAMMY" Pass DIY headphone amp/preamp 2. Pavouk AD1865 DIY DAC (imam i D10s u ormanu stoji) 3. Slušalice Sennheiser HD 660S2 AKG K701 Audio-Technica ATH-M50x Samson SR850 jedno 4 para...2 kutije su neotpakovane... Sennheiser MOMENTUM *(za telefon i tablet) U ormanu ima još slušalica raspalih ne znam im broj 4. Dell Optiplex Mixro 3050 i7 16GB DDR4 RAM Nvme 1TB + Libreboot + Diya Linux....Napajanje Dell od 240W. 5. Kablovi - AudioQuest USB A-B Forest, AudioQuest USB A-B Cinnamon, Ručno pravljeni interkonekti od Mil-C-M55021/2B-E22C0-9STW, naposki kablovi su svi Lapp Olflex 3G 3x2.5mm2 Snake Skin KAISER terminacija.....

Po meni, haj faj su sprave na kojima možeš da čuješ broj vibrata, da li je neki gitarista koristio meku žicu za bendžo, da li je gitara Martin ili nekog majtor Pabla iz malog portugalskog sela... specifičnost instrumenata i kolorit Koje je umetničke veštine muzičar primenio pri izvođenju... Onda sitniš po tajminzima nema značaja, čak i da ga osciloskop vidi...

Nemojte Borusijinog delfina, dajte Zvezdinog

Baš si rešio da mi napraviš trošak.

Ama ne treba ni da sklapa. Dovoljno je drugi da donesu skalamerija pa da proba. Ne treba ni filozofiranje ovde. Praktično rešenje može da se postigne samo probama i slušanjem. Jebeš tenićke podatke.

To je u drugoj sobi. Fosi Audio + Polk zvučnici

Ne znam šta ima Miša, reče mi ali sam zaboravio stvarno. Kod mene za probu na Aleks FR8 Definitive edition v16 Ma ja s'to već obezbedio: Na zadnjoj ploči su svi koji su zaslužni za sklapanje ovog čuda, i bez bar jednog od njih ovo ne bi bilo moguće. U suštini, ja tu samo sklapam sve... Najmanje što je moja malenkost mogla da uradi da se pomenu dva možda i najzaslužnija čoveka za realizaciju projekta, dva velika drugara, čoveka, i diyera-audiofila, je da im ugraviram forumske nadimke na zadnju ploču. Što se samog projekta tiče, Zocky je uradio pločice, Šone je taj od koga je sve i krenulo i on je bio masivna logistika, sve se do detalja raspitao, nabavio dokumentaciju, a Miloš je iskeširao da sve to bude i moguće. Diy jeste jeftin, ali samo ako se radi nešto jednostavno. Uistinu, ako se radi ovakav projekat, onda košta i puno vremena, i nerava, itekako znanja, i onda i finansija - iako se čak samo klonira jedan gotov proizvod.

🔌 1. Šta kabl tehnički radi Kabl (bilo za zvučnike, analogni interkonekt ili digitalni) ima samo tri osnovna fizička svojstva: Otpornost (R) – gubi deo signala ako je kabl predugačak i tanak, Kapacitivnost (C) – može da utiče na visoke frekvencije ako je ekstremna, Induktivnost (L) – može blago da utiče na fazu i visoki opseg. Kod normalnih dužina i pristojno napravljenih kablova (npr. 1,5–3 m za zvučnike), te vrednosti su zanemarljive u odnosu na impedansu zvučnika i izlaz pojačala. 👉 Dakle: tehnički gledano, razlika između „običnog” i „high-end” kabla je gotovo nečujna, ako su oba dobro napravljena i imaju dovoljan presek provodnika. 🧠 2. Zašto ljudi ipak „čuje razliku” Tu ulazi placebo efekat — ali u audiofiliji ima nekoliko posebnih varijacija: 🎩 Kognitivna pristrasnost očekivanja Ako platiš 500 €, mozak mora da čuje razliku — jer inače prizna da je bio prevaren. I to nije svesna obmana — mozak zaista pojačava mikrodetalje i stvara „osećaj prozračnosti” ili „boljeg basa”. 💬 Senzorni kontekst Testovi nisu slepi: zna se koji kabl se koristi, zna se cena, dizajn, materijal, recenzije — sve to podiže očekivanje i utiče na percepciju. 🎶 Auditivna adaptacija Ljudski sluh nije precizan instrument. Kad se promeni kabl, čak i minimalna razlika u položaju sedenja, temperaturi, vlazi vazduha ili jačini zvuka može delovati kao „topliji ton”. ⚗️ 3. Šta pokazuju slepi testovi Kada se urade ABX testovi (slušač ne zna koji kabl svira): u ogromnoj većini slučajeva, i profesionalni audio inženjeri i audiofili ne mogu statistički pouzdano da razlikuju skupe od običnih kablova. Razlike se javljaju tek u laboratorijskim ekstremima (vrlo dugački kablovi, loše spajanje, visoka impedansa izvora, ili slabi kontakti). Dakle, kad se isključi sugestija, „magija nestaje”. 💰 4. Gde kabl može da ima smisla Nisu svi placebo. Kvalitetni kablovi imaju fizičke i praktične prednosti: bolja izolacija i zaštita od šuma (posebno kod analognih signala), pouzdani konektori (bolji kontakt, manje degradacije vremenom), mehanička izdržljivost i estetika. Ali to ne utiče na „zvučnu scenu” ni „mikrodinamiku” — samo na stabilnost i pouzdanost veze.

Wow, bravo Aleks!

HRA VA001.1 by HRA BERLIN

Ima te nekave nalik opštoistinskim tvrdnjama, naravno pojačano šarolikim i preslobodnim i neuslovljenim tumačenjima termina. Koji se to "ofset" i taj pomeraj ofseta čega se to meri nanosekundama? Prosto ne mogu da uklopim takav suptilan šift u jako gruba, biološka dešavanja u milisekundama Ok, da prihvatimo tvrdnju o različitim tajminzima, ali koji je pravi? Apsolutno referentni i najbolji. Izvori šaroliki, komponente još više... Ono što bih ja razmatrao, npr, u dokonosti, razliku tih tajminga u zvučnim slikama sobne reprodukcije i koncertne... ali i tu na brojnim koncertima sede audio inžrnjeri i modeluju sliku... Sami kablovi mogu da naprave mizerno malu devijaciju, mnogo je značajnija reakcija komponenti na kompleksnu impedansu kabla, koliko će to uvećati problem, ako se generisao... Na stranu ta neka kao iskustva, pa još običnih slušaoca..to može biti izobličeno predubeđenjima i očekivanjima značajno više nego li kabl što unese grešku

Ja mislio da citam temu o vanzemaljcima...

Ja i moj nepostojeći kablovski delfin pokušavamo da čujemo 1,9 ns razlike

e to, to je moj sport!

Ako vi i drugar ste nepogrešivo prepoznavali razliku u međusobnim testovima, moguće je da su kablovi su imali neke jasno različite osobine, razlike u impedansi, kapacitivnosti, ili drugi efekti...... Ali u tekstu gore se tvrdi da slušalac može (navodno) razlikovati te razlike kao u eksperimentu za ofset od ~1,9 ns {~1/517.000.000 s}. Recimo delfini mogu registrovati vremenske razlike u mikrosekundama (µs), ne nanosekundama. Nijedna životinja na Zemlji nema čulo sluha dovoljno osetljivo da direktno registruje 1,9 nanosekundi razliku u dolasku zvuka. Možda vanzemaljci. Razlika od ~2 ns je čista fantazija ili marketing hype, bez fizičke osnove.

Tekst tvrdi da analogni signali koji idu kroz kablove trpe neke vremenske nekonzistentnosti. Iako nabraja sve moguće načine kako je to navodno stvaran i problematičan fenomen, nigde ne daje naučni dokaz da se to može izmeriti. Takođe ne uzima u obzir da su nepreciznosti u samoj konstrukciji slušalica i zvučnika daleko veće i uticajnije nego kabl koji ih povezuje. Drugim rečima kad neko da 2000 evra za kabl, a koristi fabričke unutrašnje žice od 20 dinara u zvučniku, to ti je isto kao da na stojadina staviš zlatne felne i pričaš kako ide bolje.

Pet put meri jednom daj na CNC da se seče, rupe prave stvarne kako i treba da budu da se sve uglobi I onda kao neki preview: Će bude lepo šta znam

Zezajte se vi, treba ovo okretati, dizati, a na kraju mora i da prosvira kako treba - lepmeyebo, već se unapred ježim od ova 4 pota na UGS PCB-u Ima još nešto pozavršeno, elem, kao što sam već pisao, instrumenti su Mile JNA 1976. jbt Izazov je to rasturiti, prepraviti, a da se ne s*ebe nešto Pa polako, menjamo stare pločke za nove?

Dodato u blog - 5.sep.2025 Urađeno jul 2020.